Dr NESTOROVIĆ: Moj savet kada dete ima povišenu temperature je…

5302

Gostujući u Jutarnjem programu Hepi TV, dr Branimir Nestorović razbio je nekoliko mitova u koje smo verovali skoro svi, o slabom imunitetu kod dece, antibioticima i bakterijama kojih se svi toliko plašimo.

Govoreći o imunitetu kod dece, doktor je rekao da, prema nekim američkim statistikama, deca do 6 godina imaju respiratorne infekcije 6 do 8 puta češće od starijih. Iz raznih razloga su predisponirani na razne bolesti.

Međutim, kaže doktor, to nije razlog za brigu. Najvažnija stvar koju treba pratiti nije termometar, već kako dete izgleda.

Ima engleskih vodiča koji kažu da temperaturu treba spustiti kada je visoka, tvrde preko 39,5 i kada dete izgleda loše. Ako vaše dete ima temperaturu i skače, igra se, nije bolesno dete“, kaže doktor i dodaje:

“Mnogi ne veruju da je čak 95, a prema nekim istraživanjima 98 odsto infekcija kod dece zapravo virusno. Samo obični virusi koji dolaze i odlaze. A ono što je interesantno je da ta deca za koju kažemo da su pothranjena jer se razbole svakih sat vremena, kasnije će u životu biti neverovatno zdrava.”

Prošle godine je završena studija koja je pokazala da deca koja retko imaju temperaturu kao deca imaju veću verovatnoću da kasnije u životu dobiju rak. To je zato što je imuni sistem poput vojske. Mora da trenira. Ako ne trenira (a treniraju ga crevne bakterije, razni virusi), postaće lenj“.

Doktor kaže da je normalno da su deca stalno bolesna i da tome ne treba pridavati značaj.

Kao što sam već rekao, u većini slučajeva to su samo virusne infekcije, samo nekoliko odsto su bakterijske, one koje se leče antibioticima. Deca koja imaju bakterijsku infekciju prepoznaju se, izgledaju drugačije, donekle su dehidrirana, pospana, odbijaju obroke

Svi kažu da antibiotike ne treba uzimati olako, a znamo da ima lekara koji ih olako daju.

Antibiotici se daju kada postoji bakterijska infekcija koja je potvrđena brisom, kao što je upala grla. Mnogi lekari tvrde da golim okom mogu prepoznati bakterijsku gnojnu anginu, ali to jednostavno nije tačno. Postoji jedna studija koju su sproveli u Australiji. Okupili su 50 najboljih pedijatara i doveli im gomilu dece sa gnojnom anginom da pregledaju i utvrde da li je angina bakterijska ili virusna. Lekari su u samo 30 odsto slučajeva dali tačnu dijagnozu, a još zanimljivije je da su im dva puta dovodili isto dete, a u samo 22 odsto oba puta istu dijagnozu. Što znači da je u većini slučajeva istom detetu isti lekar postavljao različite dijagnoze“, objašnjava doktorka. Dakle, moj savet, kada dete ima dugo povišenu temperaturu – bris, krv, CRP“, zaključuje dr Nestorović.

Izvor: alo.rs

PODELI