Glumačka diva Nikol Kidman otkrila je kako je patila od depresije dok je snimala film “Sati” u kojem je tumačila ulogu britanske književnice Virdžinije Vulf za šta je nagrađena i Oskarom. Mnogo toga se tada, pre skoro dve decenije poklopilo kod danas 54-godišnje glumice. Jer taj angažman, Kidman je prihvatila nakon razvoda od Toma Kruza 2001., pa je kaže, tada bila poput sunđera koji upija razmišljanja svog suicidalnog lika.

Film je prikazao borbu slavne autorke s mentalnim zdravljem dok je pisala “Gospođu Dalovej”, kao i njeno samoubojstvo utapanjem u reci 1941. godine. Bila je to scena za koju je Kidman insistirala da je snimi sama, bez kaskaderke.

Govoreći o toj sceni u “Satima”, Kidman je izjavila: “Ne znam jesam li ikada pomislila da je to opasno, verujem da sam skroz bila u svom liku. Stavila sam kamenje u džepove i ušetala u reku. I tako iznova i iznova. Verovatno uopšte nisam promislila da je to možda rizično.”

Razmišljajući o sopstvenim emocijama u tom trenutku, glumica je dodala kako tada uopšte nije bila u svom telu, već najviše u liku i mestu zbivanja, depresivna.

“Dakle, Virdžinijine ideje, misli, tekle su kroz mene, baš u trenutku kada sam bila potpuno otvorena za takva razmišljanja. I mislim da je Stiven (Daldri, reditelj filma) bio vrlo nežan prema meni jer je to znao. Bila sam potpuno otvorena da mogu da shvatim lik kojeg tumačim, ali to je u suštini i lepota glumačkog života”, kazala je Kidman.

“Sati” u kojem je Kidman glumila uz Meril Strip i Džulijan Mur, doneli su joj Oskara za najbolju glumicu, ali očigledno je taj zlatni kip zaslužila na emotivno vrlo težak način.

Danas svoje tadašnje mentalno stanje naziva iskustvom koje život nosi i zbog kog se oseća daleko iskusnijom jer je prošla kroz tu fazu.

Zbog toga, ali i drugih stvari krenula je drugačije da gleda na život, raste kao osoba, a to namerava i dalje kako joj godine stižu.

Kidman je Virdžiniju Vulf tumačila 2002., samo godinu dana nakon razvoda od kolege Toma Cruza s kojim je bila 11 godina u braku. Par je usvojio dvoje dece, ćerku Izabel (29) i sina Konora (26). U intervjuu koji je dala pre deset godina za Who magazin, priznala je kako je razvod jako teško podnela i kako se suočila s depresijom, koju je na kraju i pobedila.

Danas je u braku s muzičarom Kitom Urbanom s kojim ima dvoje biološke dece, a posle je priznala i kako je njenoj depresiji doprinela činjenica da s Kruzom nije mogla nikako da zatrudni. Mislila je tada da nikada neće moći da rodi, nakon što je propao tretman lečenja neplodnosti, a imala je i nekoliko spontanih pobačaja i vanmaterničnih trudnoća.

b92.net

Pročitajte neke od najzanimljivijih izreka i citata Josipa Broza Tita

Mi smo ponosni na našu istoriju. Ponosni smo na naše žrtve koje su naši preci, naši narodi dali kroz istoriju. Mi smo ponosni na to što naši narodni nikada nisu ničiju nezavisnost ugrožavali, što naši narodi nikada nisu prelazili preko tuđe teritorije, da porobljuju druge narode.

Naše bogatstvo nisu samo fabrike i putevi. Naše bogatstvo je čovek, novi čovek, socijalistički čovek, koga treba izgrađivati.

Sretna je zemlja koja ima takvu omladinu.

Sloboda čoveka nije samo u njegovom pravu da slobodno izražava svoja mišljenja i težnje, nego pre svega u pravu i mogućnostima da čovek suvereno odlučuje o svim pitanjima svoga života.

Nemojmo se držati zakona kao pijan plota!

Radnička klasa je stub naše socijalističke države, radnička klasa svih nacionalnosti i u svim republikama ima ista gledišta i iste interese, i ona predstavlja cement koji učvršćuje i snaži našu socijalističku zajednicu.

Svaka revolucija vredi onoliko koliko je sposobna da se stalno razvija i da brani svoje tekovine!

Na tim radnim akcijama vaspitavala se naša omladina u socijalističkom duhu, u duhu kolektivnog rada i života, u duhu brisanja granica između fizičkog i umnog rada, podižući fizički rad na stepen ljudskog dostojanstva.

Mi smo more krvi prolili za bratstvo i jedinstvo naših naroda. E nećemo nikom dozvoliti da nam dira ili da ruje iznutra, da se ruši to bratstvo i jedinstvo.

Radimo kao da ćemo 100 godina živeti, pripremamo se kao da će sutra rat.

Mir je iznad svega i sve drugo mora biti potčinjeno tome.

Ne treba uvek gledati samo masu, već treba videti svakog pojedinca, treba videti, osetiti, razumeti teškoće s kojima se pojedinac bori, treba nastojati da mu se pomogne i mora mu se pomoći.

Nijedna naša republika ne bi bila niko i ništa, da nismo svi zajedno.

Puno radim pa nemam vremena da starim.

Čuvajte bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svoga.

Ima mnogo “pravila” kojima su nas učile mame i bake, šta smemo, a šta ne smemo raditi, a da pri tom nikakva objašnjenja nismo dobijali zašto je to baš tako.

Neobična verovanja vezana su za skoro svaki segment života, od jela i kupanja, pa do raznih svetkovina i slavlja.

Jedno od takvih neobičnih verovanja je da ćete biti bogati ako pojedete sva mrvice sa stola.

Takođe, svim devojkama se daje da jedu okrajak hleba, jer se veruje da će to dobrineti da ih svekrva voli.

Još jedno od neobičnih pravila koja se primenjuju za vreme jela je da nikako ne treba pevati, jer taj ko to radi za vreme jela, oženiće se ludom devojkom ili, ako je žensko u pitanju, udaće se za ludog čoveka.

Takođe, nikako se ne sme neumiven nekome javiti ujutro. Ako se to, ipak, učini, mora da se kaže: “Dobro jutro, nisam se umio/la”.

Ako devojka, koja sprema neku hranu, zagrebe malo po šerpi u kojoj je mutila kolače, veruje se da će joj na svadbi padati kiša.

Isto tako, neobično je verovanje da nekoga ko razbije ogledalo čeka 7 godina nesreće.

Ako se desi da se ruke, pri rukovanju četiri osobe, ukrste, veruje se da će među njima izbiti neka svađa.

Svađa se naslućuje i ako nekome poklonite upaljač.

A da ne biste pokupili čini koje je neko davno bacio, nikako ne smete da prelazite preko raskrsnice, jer je to mesto na kome se ukrštaju ovaj i onaj svet.

Desiće vam se neka nesreća, ako vam crna mačka pređe put.

Ali ako vidite odžačara, to je sreća.

Voda se najčešće prosipa za nekim ko je krenuo da obavi neki važan i težak posao, da bi mu tada sve išlo lagano kao što voda protiče.

Mnoga verovanja su vezana i za crveno slovo u crkvenom kalendaru. Naime, tada se ne sme ništa raditi, jer će vas zadesiti kazna od tog sveca, čije je ime zabeleženo crvenim slovom.

Izvor: direktno.rs

Srpski fudbaler Dušan Vlahović je rođen 28. januara 2000. godine u Beogradu. Njegovi roditelji, Miloš i Slađana Vlahović su početkom rata sa Kosova otišli u Crnu Goru, a potom su se trajno nastanili u Beogradu.

Dušan je bio prva zvezda zimskog prelaznog roka, tokom kojeg je iz redova Fiorentine prešao u Juventus  i to za 75.000.000 evra. Sam srpski napadač će na konto ugovora, koji je potpisan na četiri i po godine, u Juventusu zarađivati 7.000.000 evropskih novčanica po sezoni.

Sve to deluje lepo i fino kada se iz perpektive navijača baci pogled na ove vrtoglave cifre, ali samo sportisti znaju koliko je rada, znoja, odricanja neophodno da bi se do ovako nečega došlo.

To je totalno druga strana, koja u većini slučajeva ostane nepoznata ali Dušan Vlahović je u prošlogodišnjem intervjuu za “Helo“ magazin progovorio o teškoćama koje je morao da prebrodi daleko od doma i porodice, koje je napustio sa svega 18 godina i otisnuo se u beli svet.

– Jako sam vezan za roditelje i mlađu sestru, nju možda i najviše volim. Istina je da nisam imao obično detinjstvo. Propustio sam neke ekskurzije, izlaske sa društvom i slične stvari, ali ne žalim ni za čim. Znam cilj koji želim da ostvarim i idem ka tome – rekao je Vlahović.

U najtežim trenucima karijere, a dve situacije su bile prelomne, uz Dušana su bili samo roditelji i dva druga.

– Pamtim ko mi je okrenuo leđa, ali i ko mi je pružio ruku podrške – jasan je novopečeni napadač dvostrukog prvaka Evrope, Juventusa.

Iako je od najranijeg detinjstva pokazivao izuzetan sportski talenat, Dušanova majka zauzela je čvrst stav: prvo škola, pa fudbal. Otac je, kako nam je otkrio, imao više razumevanja, ali je deklarativno bio uz majku, da ne bude – ona priča jedno, on drugo.

– Znao sam da će mi on uvek progledati kroz prste (smeh)!

Zanimljiv je podatak da je trenutno jedan od najatraktivnijih napadača evropskog fudbala, posle završetka osnovne škole sa odličnim uspehom, upisao srednju medicinsku.

– Moja mama, koja je medicinski radnik, posavetovala me je da krenem tim putem. Mada, zaista je bilo uživanje ići u školu koju pohađaju mnoge devojke. Barem tu jednu godinu, dok sam mogao redovno da pratim nastavu. Kasnije sam se zbog obaveza prebacio na privatno školovanje.

Dečko, koji je praktično na pragu života postao ozbiljno bogat, prvu platu zaradio je sa 15 godina.

– Do mog punoletstva novac su primali roditelji. Tako i treba da bude. Sve bih im dao jer oni zaslužuju samo najbolje. Meni je ionako dovoljno da imam za garderobu i da odem na more – skromno je dodao.

Naočiti Dušan Vlahović, visok skoro dva metra, i ranije je privlačio pažnju ženskog sveta, a sada je sasvim sigurno prvi na listi devojaka koje maštaju o udaji za fudbalera.

– Brak je nešto što se ne planira. Može da se desi za šest meseci, ali i za deset godina. Iskreno, ne bih imao ništa protiv da budem mlad otac – priznao je.

Izvor: ordinacija.tv/sport.blic.rs

Verenica popularnog glumca, Aleksandra Tomić se porodila. Aleksandra se odlučila za carski rez, a na svet je donela naslednika, dečaka. Kako Republika saznaje, naslednika popularnog glumca ima 3 kile i 300 grama, a Miloševićeva sreća u ovom trenutku je neverovatna.

Da podsetimo, Aleksandra i Andrija su uspeli da sakriju od javnosti pol bebe, ali je ona u intervjuu za jedan magazin ispričala detalje.

– Nismo krili pol bebe ni u jednom trenutku, samo nismo imali ni želju ni potrebu da izveštavamo javnost o svim detaljima. Čekamo sina, Relju. Ime mu je dao jedan od mojih najboljih drugova, Stevan, s kojim sam krenula u prvi razred osnovne škole još 1990. godine i dan-danas smo nerazdvojni, pa je onda i ime koje je on dao našem sinu još lepše – ispričala je Aleksandra za “Story”.

Ime Relja je muško lično ime koje se ubraja u tradicionalna i staro-slovenska imena, te je u našoj zemlji od davnina poznato i često se daje muškoj deci, a posebno je postalo nanovo popularno u poslednjih nekoliko godina.

Pretpostavljeno “preneseno” značenje muškog imena Relja je – “onaj koji hrli prema nečemu”; “onaj koji je vredan kao zlato”; “sjajan”; “užurban”; “osoba koja je u svojoj iskrenosti i poštenju često naivna i brzopleta”; “onaj koji ne razmišlja previše”; “osoba koja juri kroz život”; “onaj ko je pun energije i žara”; “osoba koja je vredna poštovanja”; “osoba koja je uvek u žurbi”; “onaj ko je strastven i žustar”; “neko ko je lakom”; “brza osoba”; “onaj ko je nepromišljen “.

To su za mene intimne stvari. Ne komentarišem mnogo. U ovom vremenu u kojem danas živimo gde je mnogo toga u poslednje vreme puno raznih tragedija, kada se čovek na ličnom planu ostvari i doživi takvu sreću, to mu daje motiv da ide dalje – rekao je Andrija u emisiji “Sceniranje” na Kurir televiziji.

. Izvor: ordinacija.tv/kurir.rs

Jovanka Broz i Nikola Tesla su bili rođaci – bar se tako navodi u knjizi “Jovanka Broz – Moj život, moja istina”. Prenosimo odlomak iz knjige autora Žarka Jokanovića u kojem se to navodi.

– Poznat je u mom kraju moj predak Toma Budisavljević, koji je bio pravoslavni sveštenik. On je, takođe i pradeda Nikole Tesle, po Teslinoj majci Ðuki. Tako smo Tesla i ja rođaci. Toma Budisavljević je bio ne samo veoma cenjen kao prota, već nadaleko čuven i kao major, koji je čuvao granicu. On je do podne služio svetu liturgiju u crkvi, a po podne je sa svojim borcima čuvao granicu od upada Turaka.

Njega je za te zasluge Napoleon odlikovao francuskim Ordenom časti. Lično mu je Napoleon okačio na grudi to odlikovanje. Desilo se to 1811. godine, jer su tada Ličani ratovali za Napoleona. Inače, taj moj predak, prota Toma Budisavljević je bio veoma značajan i po tome što se borio protiv pokrštavanja pravoslavaca i objašnjavao im zašto ne treba da se odriču svoje vere. Po meni je to njegova najveća zasluga i najveći doprinos svom srpskom rodu.

Teslina baba je rođena Jovankinoj kući

Tesla je po njegovoj babi po majci moj rođak. Baba Teslina zvala se Sofija Budisavljević. Ona je srodnica oca moga. Ona je rođena u kući gde sam se ja rodila, u selu Pećanima, u Lici. Ona se udala za protu Mandića. To je deda Teslin, a ona je njegova baba. Rodila je Teslinu majku koja se zvala Ðuka. I po toj Teslinoj majci i babi, Tesla je moj srodnik. Moja porodica je održavala stalno te veze rodbinske sa Teslinim ocem, Milutinom Teslom. On je bio sveštenik u selu Smiljanu u Lici, kod Gospića. Moj otac je još kao mladić otišao u Ameriku. Nije ga beda oterala, nego su njegovi stričevi bili tamo. Moj otac se u Americi često viđao sa Teslom i o tome nam je pričao.

Hrvati sada govore da je Tesla njihov

A interesantno je da Hrvati sada, to mi reče jedan moj rođak, govore da je Milutin Tesla, otac Teslin – Hrvat. Međutim, nije. Pa, ne bi mogao biti pravoslavni sveštenik da je Hrvat. Tako da se oni sada otimaju za njega i ni od čega ne prezaju. Imam jednog rođaka ovde, profesor je bio, pa je sad u penziji, kaže mi da su nedavno došli ovde u Beograd, da kopiraju Teslin spomenik ispred Elektrotehničkog fakulteta.

A dva puta su podmetali bombe da ga razruše, jer je bio jedan spomenik u Smiljanu takav. 41. godine su rušili Teslino u Smiljanu i sada u ovom ratu su ga ponovo razrušili. I sad su došli da ga kopiraju ovde. A ja kažem – ja im ne bih dala kad bi mene pitali. Eto vidite kako to sad izgleda. A kako su krenuli, još će reći da sam i ja Hrvatica. Oko mene će svašta biti i svašta će izmišljati, ali neka im bude na čast, jer kažem – ničija nije gorela do zore. Šta da radim – ispričala je Jovanka pred smrt.

Izvor: ordinacija.tv/objektiv.rs