Na supstance koje se nalaze u leku utiču temperatura, svetlost i vlažnost vazduha, i ako uslovi za čuvanje koji su navedeni u uputstvu za svaki lek, nisu ispunjeni, oni mogu da se “pokvare” i pre isteka roka.

Kako spoljni faktori utiču na medikamente objašnjava profesor dr Slobodan Janković, farmakolog Kliničko -bolničkog centra u Kragujevcu.

TEMPERATURA

Ako je predviđeno da se lek čuva na sobnoj temperaturi, povišena temperatura prostorije iznad 22 stepena Celzijusa može da dovede do njegove razgradnje. Tako se, na primer, vitamin D na temperaturi iznad 25 stepeni veoma brzo razgrađuje i gubi željeno dejstvo. S druge strane, ponekad i niža temperatura dovodi do nepoželjnih promena leka. Najpoznatiji primer za to je rastvor manitola, leka koji se koristi u bolnici za smanjenje otoka mozga ili oka, koji treba čuvati na temperaturi iznad 22 stepena. Ako temperatura padne na 18 ili niže, manitol kristalizuje u rastvoru i ne može se upotrebiti dok se ponovo ne otopi i filtrira.

Ako se lekovi koje treba čuvati u frižideru čuvaju na sobnoj temperaturi u dužem periodu, takođe dolazi do njihove razgradnje. To se na prvom mestu odnosi na preparate insulina. Kada se prvi put primene pomoću “olovke”, u njoj mogu ostati na sobnoj temperaturi najviše od 28 do 30 dana. Duže stajanje na sobnoj temperaturi bi dovelo do razgradnje i gubitka dejstva.

SVETLOST

Neki lekovi su osetljivi ne samo na povišenu temperaturu, već i na svetlost. Eksperimentalne studije su pokazale da izlaganje haloperidola, leka iz grupe antipsihotika, temperaturi višoj od sobne ili svetlosti dovodi u oba slučaja do njegove razgradnje. Obično su lekovi osetljivi na određenu talasnu dužinu svetlosti, koja u njima čini nestabilnim pojedine veze između atoma i na kraju dovede do kidanja tih veza, odnosno do razgradnje molekula leka.

Analgetik koji sadrži aktivnu supstancu ketorolak je tako najosetljiviji na ultraljubičaste talase čija je talasna dužina 350 nm, koji su veoma blizu vidljivog spektra elektromagnetnih talasa. “Amlodipin”, lek za lečenje hipertenzije, takođe je veoma osetljiv na svetlost, pa se uvek mora čuvati zatvoren u kutiji, na tamnom mestu.

VLAŽNOST

Preterana vlažnost vazduha, takođe, može naštetiti lekovima, jer neki od njih su higroskopni, što znači da privlače vodu. Na primer, acetilsalicilna kiselina je jedna od veoma higroskopnih supstanci, koja privlači vodu iz vazduha. Ako tablete sa ovom supstancom nisu posebno pripremljene, već su obične, njihovo izlaganje vazduhu će dovesti do apsorpcije vode i promene fizičko-hemijskih osobina, a time i dejstva samog leka.

ŠEST OSNOVNIH PRAVILA

1. Uvek pročitajte uputstvo za primenu leka i naravno deo koji se odnosi na preporuke za čuvanje leka.

2. Neizostavno poštujte preporuke za čuvanje leka iz uputstva.

3. Ako se lek čuva na sobnoj temperaturi, izabrite prostoriju u kojoj je temperatura zaista između 18 i 22 stepena Celzijusova tokom celog dana i noći. Ako se čuva u frižideru, osigurajte da je temperatura uvek na istom nivou.

4. Prostorija, a ako se lekovi čuvaju u fioci i taj komad nameštaja, trebalo bi da budu uvek suvi.

5. Lekove uvek čuvajte u pakovanjima u kojima su proizvedeni, zatvorene.

6. Lekove bi trebalo držati zaključane, kako ne bi neko od ukućana slučajno ili namerno progutao lek koji mu nije propisan.

izvor: novosti.rs

Jedan od najosetljivih komada ženske garderobe su hulahopke: Veoma su korisne, ali se brzo i pocepaju. Zimi greju, a u zavisnosti od modela, hulahopke daju posebnu senzualnost svakom stajlingu.

Kako bismo im produžili vek i sprečili njihovo često cepanje, postoje jednostavni trikovi kako da ih sačuvamo:

1. Nove hulahopke potopite u vodu, potom ih dobro iscedite.

2. Stavite ih u plastičnu kesicu i ostavite ih u fružideru preko noći.

3. Sutradan, izvadite ih na sobnu temperaturu- Spremne su za korišćenje.

 Savetuje se da se ovaj trik primeni na svim novim čarapama i to bez ponavljanja, prenosi aura.ba.

Velika srpska slikarka Nadežda Petrović, zauvek je napustila ovaj svet 3. aprila 1915. godine. Njen život bio je ispunjen nesebičnim radom, patriotizmom i kreativnošću koja je obeležila epohu.

Nadežda Petrović je najznačajnija srpska slikarka sa početka XX veka. Iako je bila verna nacionalnim temama, njen likovni izraz je naginjao savremenim evropskim tokovima. Bila je žena ispred svog vremena, što je doprinelo tome da nije bila dobro prihvaćena od svojih savremenika, naročito u jednoj patrijarhalnoj srpskoj sredini.

Rođena je u Čačku 1873, godine u obrazovanoj i patriotski nastrojenoj porodici, koja se zalagala za preporod Srbije. Nadeždina majka Mileva (rođena Zorić) bila je sestričina Svetozara Miletića.

Nakon selidbe u Beograd, buduća slikarka završila je Višu žensku školu 1891. godine, da bi nekoliko godina kasnije nastavila usavršavanje u Minhenu u ateljeu Antona Ažbea.

Već 1900. godine Nadežda Petrović imala je prvu samostalnu izložbu u Beogradu, ali konzervativni kritičari nisu imali reči hvale za njene slike. U tom periodu beogradska štampa na impresionizam gleda sa podsmehom.

Nakon Ilindenskog ustanka 1903, Nadežda zajedno sa Delfom Ivanić i Milicom Dobri osniva humanitarno društvo „Kolo srpskih sestara“, koje je nastalo kao reakcija na Osmanski pogrom nad hrišćanima. Nadežda je sa Milicom Dobri krajem 1903. otišla u Makedoniju i Staru Srbiju da bi tamo podelila humanitarnu pomoć koju je društvo sakupilo za ranjenike.

Do 1912 godine, kada je otvorila svoju slikarsku školu, izlagala je na mnogobrojnim grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu od kojih je možda najznačajnija ona na „Jesenjem salonu“ u Parizu.

Prvi balkanski rat odvojio je Nadeždu od umetnosti i ona se dobrovoljno prijavljuje na front kao bolničarka. Tokom balkanskih i Prvog svetskog rata bavila se i fotografijom, kao prva žena ratni fotograf.

Nakon Suvoborske bitke, u Valjevu je vladala opasna epidemija pegavog tifusa. Bolest je kosila sve. Krajem marta 1915. godine zaraza je zakačila i bolničarku Infektivne vojne bolnice – Nadeždu Petrović. Nakon sedam dana teške bolesti, preminula je 3. aprila u 42. godini. Dvadeset godina kasnije, njene mošti prenesene su na beogradsko Novo groblje gde i danas počiva.

Nadežda Petrović je najznačajnija srpska slikarka sa početka XX veka. Iako je bila verna nacionalnim temama, njen likovni izraz naginjao je savremenim evropskim tokovima. Uživala je da slika portrete i pejsaže, a teme iz nacionalne istorije i predela Srbije odraz su njenog patriotizma, koji je bio neodvojivi deo njene ličnosti.

Bila je znatno ispred svog vremena, u odnosu na mnoge naše umetnike, što je doprinelo tome da nije bila dobro prihvaćena od savremenika, naročito kao žena u jednoj patrijarhalnoj srpskoj sredini.

Delo Nadežde Petrović živi i danas, kroz razne manifestacije kao što je „Memorijal Nadežde Petrović“ koji se održava u njenoj Galeriji u Čačku, a njen lik se nalazi i na novčanici od 200 dinara.

Izvor: prva.rs

Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas obeležava praznik Sabor Svetog arhangela Gavrila. Arhangel Gavrilo je živa sila bestelesna i jedan od sedmorice serafima najbližih Božjem prestolu. Učestvovao je u Božjem stvaranju sveta i u borbi protiv „palih“ anđela, predvođenih samim zlom, Satanom.

Arhagel Gavrilo je svedočanstvo o početku nastajanja Božje tvorevine preneo proroku Mojsiju javivši mu se u pustinji i poučivši ga kako da napiše Knjigu postanja. Slavi se kao anđeo blagovesnik zadužen za radosne ili blage vesti i onaj koji je najavio Zahariji rođenje Jovana Preteče Hristovog – Svetog Jovana Krstitelja.

Isti arhangel Gavrilo javio se Joakimu i Ani i najavio rođenje Presvete Bogorodice Marije, a potom i Presvetoj Bogorodici Mariji sa vešću da će roditi sina, spasitelja ljudskog roda, Gospoda Isusa Hrista.

Lik anđela Gavrila slika sa Presvetom Bogorodicom Marijom, koja prima Blagovest, je na carskim dverima pravoslavnih oltara koja se simbolično otvaraju tokom liturgije, jer je ovaj događaj otvorio put u Carstvo nebesko.

Najveća i najradosnija vest u hrišćanstvu koju je javio Blagovesnik je vest o Vaskrsenju Hristovom. Ova scena sa arhangelom Gavrilom kako sedi na grobnom kamenu i pokazuje na prazan grob najčešće se slika na pravoslavnim predstavama događaja Vaskrsenja.

Freska u srednjevekovnom manastiru Mileševa, poznata kao Beli anđeo, jedna je od najlepših i najbolje očuvanih i proglašena je za sliku prošlog milenijuma.

Običaji i verovanja

Za ovog sveca su vezni mnogobrojni običaji. Devojke ne valja da uzimaju ručne radove u ruke, da šiju i pletu. Ali u narodu je ostalo ustaljeno verovanje da je ovo najbolji dan za novi početak.

Svetom arhangelu Gavrilu je dobro da se mole nerotkinje, jer se veruje da on donosi „blage“ i lepe vesti. U narodu je praznik poznat i kao letnji Aranđelovdan za koji se vezuju običaji, prema kojima je, onim koji poštuju veru tog dana zabranjen skoro svaki rad.

Arhangel Gavrilo je često slavljen svetac. Narod ga smatra zaštitnikom ljudi i stoke od vremenskih nepogoda. Saborni dan Svetog arhangela Gavrila praznuje se, takođe, 8. aprila, kada SPC slavi njegova javljanja kroz svu istoriju ljudskog spasenja.

IZVOR:kurir.rs

Najveći strah i zabrinutost roditelja kada je u pitanju zdravlje očiju njihovog deteta, predstavlja pitanje bezbednosti širenja zenica, istakao je specijalista oftalmologije dr Milorad Ljutica. On se ovom prilikom osvrnuo na najčešće dileme koje imaju roditelji pre nego što odluče da dete odvedu na prvi pregled i odgovorio na pitanja koja najviše muče i jedne i druge.

„Posao kojim se bavim je takav da vam je apsolutno neophodno da znate kakav je dioptrijski status pacijenta. Samim tim, kod 99 odsto pacijenata, pogotovo na primarnom pregledu, bude predloženo da se šire zenice. To se radi sa nekoliko vrsta kapi u zavisnosti od toga šta želimo da dobijemo. Jedino što može biti nezgodno i što predstavlja problem jeste što nažalost te kapi peckaju kada se ukapaju u oko, i to traje nekih 5-10 sekundi. Osećaj je kao ulazak u neki jako hlorisan bazen, to je moja asocijacija”, objašnjava doktor.

Doktor se osvrnuo i na lečenje slabovidosti za koju smatra da je potrebno rešavati izuzetno rano.

“Imajući u vidu da ne postoji starosno ograničenje za pregled deteta, što se sa lečenjem ranije počne, to je lečenje efikasnije i sa što manjim deranžmanom  deteta. Da bi se odlučili za tip terapije slabovidosti koju ćemo sprovesti, neophodno je utvrditi uzrok i stepen slabovidosti. Zato je potrebno odrediti kakav je dioptrijski status deteta  i ukoliko je on značajan, onda se ga korigujemo naočarima ili kontaktnim sočivima, a to opet zavisi od uzrasta deteta“, dodaje doktor Ljutica.

Doktor je otkrio i da ne postoji značajna razlika ukoliko dete provodi vreme gledajući u knjigu ili gledajući u tablet, sve dok ne postoji određena osnova da bi došlo do pogoršanja.

“Nisam mišljenja da gledanje televizora ili igranje igrica menja značajniji status oka kod deteta. Da bi došlo do pogoršanja mora da postoji određena osnova, pa stoga do pogoršanja može doći i ako dete drži knjigu i ako drži tablet. Razlika između knjige i tableta je u tome što deca uglavnom na tabletu gledaju interesantan sadržaj, pa ređe trepću. Sa druge strane, ukoliko je loše osvetljenje u sobi, onda je tablet u prednosti u odnosu na knjigu, jer postoji pozadinsko osvetljenje zahvaljujući kome dete vidi bolje. Nisam neko ko zastupa mašine – mislim da je i za nas i za našu decu bolje da vreme provodimo u prirodi, nego sa elektronskim uređajima, ali danas ti uređaji donose veliki broj informacija i ako ih iskoristimo za učenje, a ne toliko za igranje, onda u toj situaciji mogu da budu vrlo korisne“, smatra dr Ljutica.

Sa druge strane, objašnjava doktor Ljutica, ukoliko dete provodi mnogo vremena koristeći telefon blizu očiju, može da nastupi određeni grč fokusiranja i da kao posledicu toga ima zamućeni vid, povremenu malu konfuziju, duple slike, suzenje očiju.

Eminentni dečiji oftamolog dao je odgovor i na pitanje zašto se kod dece može javiti učestalo treptanje.

 Izvor: Portal Media Press Srbija

Ljudi koji imaju bar neke simptome na početku nisu sigurni da li su se zarazili koronom, gripom ili su samo prehlađeni. Lekari upozoravaju da upravo zbog toga što je kovid agresivniji od gripa uvek se savetuje ljudima da obavezno prvo odu da se testiraju na koronu.

Dr Radmila Šehič iz zavoda hitnu pomoč rekla je da je na prvi pogled jako teško razlikovati simtome gripa i korone, a sada i omikrona.

– Za omikron za sada znamo da je mnogo blaži od prvog soja koronavirusa koji nas je napao, a tada bio potpuno nepoznat. Omikron jeste invazivan, lako se prenosi i zarazniji je, ali nije do te mere smrtonosan – kaže dr Šehić i dodaje:

– Virus (influensce) gripa je vremenom mutirao, ali je zahvaljujući vakcinama ostao kao sezonsko oboljenje pa je sveden na prilično blage forme. Razlika između njega i korone je ta što je kod korone simptomatologija izraženija. Prema njenim rečima, virus korone ne napada samo respuratorni sistem (gornje disajne partije, ždrelo i pluća) već i izaziva sistemska oboljenja i napada vitalne organe i tkiva (jetru bubrege, srčani mišić…).

– Grip i kovid se razlikuju po intenzitetu tegoba. Veliki zamor, malaksalost, temperatura, glavobolja, vrtoglavica, bolovi u mišićima po jačini su izraženiji kod kovid infekcije. Upala pluća nastaje brže. Lečenje je gotovo istovetno, samo sto se terapija proširuje prema napadnutim ostalim organima – kazala je dr Šehić.

Takođe, stručnjaci navode da grip ima sezonski karakter i da se najčešće javlja u zimskim mesecima, dok su infekcije koronavirusom, pokazalo se, prisutne tokom cele godine.

Grip ima kratku inkubaciju, uglavnom od 24 do 48 sati, a korona ima inkubaciju obično od pet do sedam dana, mada se može desiti i 14 dana, a u nekim slučajevima i duže.

Lekari upozoravaju da i kod gripa i kod korone se javlja povišena telesna temperatura, kašalj, malaksalost, bolovi u mišićima, glavobolja, upaljeno grlo, zapušen nos, ali da su ipak glavne razlike pojava kratkog daha i gubitak čula mirisa i ukusa.

izvor:  kurir.rs