Podaci su da 0,3 odsto ljudi u Srbiji treba da se leči od nekog poremećaja i svaki šesti odrasli stanovnik ispunio je kriterijume za neki od 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja, što je 700.000 odraslih stanovnika.
Svaki šesti odrasli stanovnik u Srbiji je ispunio kriterijume za neki od najčešćih psihijatrijskih poremećaja, a 80.000 ljudi više nego ranije je tokom pandemije virusa korona imalo umerene depresivne smetnje, pokazalo je istraživanje o mentalnom zdravlju nacije u vreme pandemije.
Istraživanje je rađeno u okviru interdisciplinarnog projekta pod nazivom “cov2soul” (kov tu soul) u kojem su učestvovali stručnjaci koji se bave javnim i mentalnim zdravljem kao i psihijatrijskim poremećajima.
Istraživanje o mentalnom zdravlju u drugoj godini pandemije je sproveo Medicinski fakultet u Beogradu, u saradnji sa Odsecima za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu.
Od juna i oktobra prošle godine anketirano je 1.200 ljudi u 60 opština u Srbiji starosti od 18 do 65 godina. Ispitivani su fenomeni kao što su učestalost psihijatrijskih poremećaja, procena depresije, stresa, usamljenosti, stresna iskustva u vezi sa pandemijom, teorije zavere vezane za kovid i fizičko zdravlje, lični utisak o kovidu.
Rukovodilac Službe za naučno-istraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za mentalno zdravlje Nađa Marić rekla je da je opšte očekivanje bilo da će kovid stresovi napraviti cunami mentalnih poremećaja.
– Podaci su da 0,3 odsto ljudi u Srbiji treba da se leči od nekog poremećaja i svaki šesti odrasli stanovnik ispunio je kriterijume za neki od 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja, što je 700.000 odraslih stanovnika – rekla je Marićeva.
Kada su u pitanju stresni događaji od početka pandemije, oko 27 odsto ispitanika je navelo događaje uzrokovane patnjom zbog bližnjih, a oko 22 odsto je prijavilo stres u vezi sa poslom ili finansijama. Stres uzrokovan ličnim problemima prijavilo je skoro 13 odsto ispitanika, a partnerskim svaki dvadeseti ispitanik. Strah od socioekonomskih posledica koje su bile prouzrokovane kovidom bio je visoko izražen kod ispitanika.
Primećen je takozvani kovid stres sindrom. On obuhvata sklop fenomena koji se tiču toga koliko se ljudi plaše da li će se zaraziti kovidom, da li će neko od njihovih bližnjih biti zaražen ili će se možda nešto desiti, kao i strah od toga da će biti u kontaktu sa zareženim osobama.
Ljiljana Lazarević, naučna saradnica u Institutu za psihologiju, rekla je da je istraživanje pokazalo da su žene, penzioneri, osobe kod kojih je postojala neka psihijatrijska dijagnoza pre korone i oni koji su bili u izolaciji zbog zaražavanja kovidom, pod nešto većim rizikom da dožive kovid stres sindrom.
Stepen depresije kod ljudi u vreme pandemije je bio skoro duplo veći u poređenju sa rezultatima istraživanja iz 2013. godine kada je rađeno poslednje istraživanje na ovu temu.
Više od polovine populacije veruje u teorije zavere
Istraživanje je pokazalo da u Srbiji, slično kao i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, nešto više od polovine stanovništva u nekoj meri izražava slaganje sa teorijama zavere u vezi sa pandemijom, dok nešto manje njih te teorije zavere u potpunosti odbacuje. U periodu kada je rađeno istraživanje skoro polovina stanovništva je bila vakcinisana makar jednom dozom vakcine, i oni su bili manje skloni prihvatanju teorija zavere.
“Došlo je do porasta depresivne simptomatologije. Kada je reč o umerenim simptomima taj skok je bio od 2,1 odsto 2013. godine na 4,1 odsto 2021. godine. To znači da je duplo više ljudi imalo depresivne simptome umerenog tipa”, rekao je prof. Goran Knežević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
On je rekao da je istraživanje na istu temu ponovo urađeno u februaru ove godine i da se stepen depresije ponovo smanjio na 2,2 odsto.
IZVOR:.alo.rs
