Kopriva je samonikla biljka u narodu poznata i kao obična kopriva, pitoma kupina, pasja kopriva, žara, žegavica. Rasprostranjena je u gotovo svim delovima sveta, a najčešće je nalazimo na zapuštenim i obraslim terenima. Prepoznatljiva je po svojim zelenim srcolikim listovima prekrivenima sitnim dlačicama koje žare (otuda i naziv žara). Lekoviti su svi njeni delovi – lišće, cvet, stabljika, koren i seme.

Danas koprivu, nažalost, mlađi naraštaji doživljavaju kao korov i nastoje da je pošto poto iskorene iz bašte ili voćnjaka. Ali, stariji o njoj imaju drugačije mišljenje – potvrdiće da je ona u prošlosti bila izuzetno cenjena te svakodnevno korišćena kao hrana, ali i lek.

Kopriva – kroz istoriju univerzalni lek

Prvi tragovi upotrebe ove biljke potiču još iz prvog veka, kada je korišćena kao lek protiv prehlade i opšte slabosti te kao snažno sredstvo za detoksikaciju organizma.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

U 17. veku poslužila je kao protuotrov kod uboda otrovnih životinja te za lečenje kamenaca i peska u bubrezima i mokraćnim kanalima, kožnih infekcija, bolova u zglobovima, gihta i išijasa. Poznata i široko primenjivana je stara ruska tradicija žarenja tela koprivom u svrhu jačanja cirkulacije i ublažavanja reumatskih tegoba.

Takođe, u Rusiji se kopriva tradicionalno koristi i za lečenje bolesti jetre i žuči. U engleskoj i nemačkoj fitoterapiji ona je cenjeno sredstvo za suzbijanje upala mokraćnih kanala i tegoba s prostatom. Zbog velike koncentracije železa u mnogim kulturama se od davnina upotrebljava za lečenje anemije i nedostatka energije.

Kopriva sadrži vlakna koja su vrlo slična onima iz konoplje i lana, zbog čega vekovima zauzima posebno mesto u tekstilnoj industriji. U mnogim zemljama domaćice su je koristile za čišćenje i pranje stakla, ogledala i posuđa tako što bi prljavu površinu izribale koprivom, isprale vodom i potom obrisale čistom krpom.

Riznica hranljivih nutrijenata

U ovoj široko rasprostranjenoj zeljastoj biljci kriju se mnogi dragoceni nutrijenti. Obiluje vitaminima C, A, K, B2.

Sadrži belančevine, masti, ugljikohidrate, flavonoide, tanin, klorofil, karoten, lecitin, fitosterol, acetilholin te pantotensku, mravlju, sirćetnu i silicijsku kiselinu. Koren koprive sadrži velike količine železa, stoga se tradicionalno koristi u lečenju anemije kao i protiv peruti u kosi, opadanja kose te za njeno jačanje.

Zbog visokog udela magnezijuma kopriva je odlično sredstvo za ublažavanje bolova i grčeva u mišićima, menstrualnih grčeva kao i opšte slabosti, umora i iscrpljenosti. Mineral silicijum je od velikog značaja za zdravlje kože, zbog čega je kopriva u fitoterapiji nezaobilazan lek za suzbijanje akni, ekcema, herpesa, lišajeva i gljivica.

Zahvaljujući vitaminu K, pomaže u zaustavljanju krvarenja te se stoga preporučuje za regulisanje obilnih menstruacija kao i za zaustavljanje krvarenja iz nosa.

 Odlična je pomoć u lečenju hroničnih upala mokraćnog kanala jer u svom sastavu sadrži trijeslovine, tvari koje suzbijaju razvoj bakterija.

 Lecitin prisutan u koprivi ublažava bolne zglobove, pospešuje probavu te neguje i jača kosu.

Pospešuje pamćenje i pomaže kod osetljivosti na vremenske promene.

Prirodni lek protiv anemije

Ova jednostavna biljka vekovima je poznati narodni lek za slabokrvnost i prevenciju anemije. Bogatstvo gvožđa, najvažnijeg elementa u ljudskom organizmu, a kojeg telo samo ne proizvodi, razlog je zbog kojeg je kopriva bila neizostavan sastojak svake kućne apoteke. I danas se koristi kao prirodno sredstvo za poboljšanje krvi te bolju cirkulaciju.

Bogata je i vitaminom C, koji prirodno podstiče bolju apsorpciju železa pa se pri njenoj upotrebi ne javljaju uobičajene nuspojave uzimanja dodatne terapije železom, kao što su mučnina, proliv i bolovi u želucu. Kopriva je ujedno i prirodni izvor energije i vitalnosti.

Pomoć u detoksikaciji organizma

Ova pomalo neugledna biljka izvrsna je pomoć u detoksikaciji organizma. Podstiče rad probavnog sistema, pospešuje izlučivanje tečnosti, čisti krv i mokraćne kanale. Kopriva pomaže u izlučivanju viška mokraćne kiseline iz tela, pa služi kao narodni lek za tegobe povezane s gihtom. Upravo stoga je snažna pomoć u ublažavanju tegoba povezanih s nakupljanjem i zadržavanjem toksina u organizmu te kao prirodna pomoć protiv parazita u telu.

Prirodni izbor za trudnice

Kopriva je biljka koju je preporučeno koristiti i u najosetljivijem delu ženinog života – trudnoći, kada se koristi u obliku čaja, dok se sveže ceđeni sok od koprive (iz sokovnika) ne preporučuje.

Budući da obiluje železom, prirodan je izbor za sprečavanje i lečenje trudničke anemije te podstiče cirkulaciju. Pomaže radu bubrega, ublažava stres, reguliše rad hormona i smiruje upale. Zahvaljujući magnezijumu, smanjuje grčeve u nogama i ublažava porođajne bolove te doprinosi smanjenju umora i malaksalosti.

Može pomoći kod hemeroida te sprečiti krvarenje nakon porođaja. Postiče stvaranje majčinog mleka. Čaj od koprive dobro je piti već od 2. tromesečja i u celom periodu dojenja. Pomaže i u obnovi kose te osigurava zdravu i čistu kožu.

Ostale poznate dobrobiti koprive:

jača imunitet; smiruje simptome reumatizma i artritisa; pomaže kod menstrualnih bolova i predmenstrualne nadutosti; snižava krvni pritisak i šećer u krvi; pomaže kod glavobolje i nesanice; ublažava bolesti disajnih puteva; eliminiše kožne probleme; suzbija infekcije urinarnog trakta; uništava crevne parazite; neguje i jača kosu; posdstiče laktaciju.

Primena koprive

Redovnim konzumiranjem lekova od ove čudesne biljke možete prevenirati mnoge bolesti te ublažiti i pomoći pri lečenju i težih zdravstvenih tegoba. Stoga, uvedite u svoj dnevni ritual barem 1-2 šoljice čaja ili soka od koprive. Za lečenje težih obolenja jedna ili dve šoljice neće biti dovoljne. U tom slučaju svakodnevno konzumirajte litru do dve napitka.

Koprivu možete iskoristiti za pripremu čaja, soka, meda, likera, sirupa, tinkture ili njome obogatiti vaša omiljena jela.

Osnovni recept za čaj od koprive:

2 čajne kašike lišća koprive dobro oprati i sitno narezati te preliti s 250 ml ključale vode. Poklopiti i ostaviti oko pet minuta da odstoji. Nakon što čaj procedite, spreman je za konzumaciju.

Oblozi od koprive

Oblozi od koprive su vrlo korisni za ublažavanje reume i upala. Pripremaju se tako da se sveži listovi koprive preliju vrućom vodom, zatim se u tu tečnost uroni tkanina koja se potom omotava ili polaže na bolna mesta. Oblozi od sveže isceđenog soka koprive stavljaju se na oči za ublažavanje i smirivanje upale očiju. Poznata je i stoletna upotreba toplih obloga koprive u svrhu izvlačenja otrova iz organizma.

Kupka od koprive

Koristi se za ublažavanje tegoba kao što su grčevi, umor, gljivice na nogama i bolesti krvnog sistema. Oko 200 g koprive stavite u platnenu vrećicu (možete ju sašiti sami, od gaze). Potopite koprivu u vruću kupku i ostavite desetak minuta. Provedite u kupki barem 20 minuta. Za snažnije delovanje nakon korištenja kupke nemojte se tuširati. Primenjujte svakodnevno oko 4 meseca.

Sirup od koprive

Domaći sirup od koprive starinski je eliksir za jačanje krvi, bolji rad bubrega, prirodni napitak koji pomaže kod astme i alergija te kod problema s opadanjem kose. Ujedno, poznat je i kao napitak koji leči anemiju.

Sastojci:

200 g vrhova koprive;

4 limuna;

 2 l vode;

 1 kg meda

Priprema:

U posudi pomešajte vodu, dobro oprane vrhove koprive i limun narezan na kolutove. Ostavite smesu da odstoji 24 sata. Nakon toga dodajte med i prokuvajte do vrenja. Ohladite, procedite, sipajte u tegle i ostavite na hladno. Domaći sirup ima rok trajanja od 6 meseci. Kod konzumacije razblažite vodom.

Tinktura od koprive

Tinktura od koprive koristi se za vanjsku i unutrašnju upotrebu. Prirodni lek za anemiju i snažan imunitet. Pomaže u suzbijanju urinarnih infekcija, kod viroze, gripe i prehlade.

Ublažava alergijske reakcije, naročito na polen. Saveznik je organizma u izbacivanju viška tečnosti te podstiče njegovo čišćenje i obnovu.

Kod spoljne primene, nekoliko kapi tinkture koprive utrljava se u vlasište, kako bi se ojačao koren i potaknuo rast kose.

Sastojci:

20 g suvog korena koprive;

 100 ml alkohola (70%)

Priprema:

Korijen koprive prelijte alkoholom, poklopite i ostavite da odstoji 14 dana (povremeno protresite). Procijedite, ulijte u staklene boce i čuvajte na hladnom, tamnom mjestu.Primjena: Uzimajte po 20-30 kapi tinkture, razblažene s čašom vode, tri puta na dan. (Koristite li kupovnu tinkturu, poštujte navedeno doziranje).

Berba i čuvanje

Ova biljka je vrlo skromna, što se uzgoja tiče i podjednako uspeva na gotovo svim vrstama tla. Kao i sve druge samonikle biljke, bere se u čistoj prirodi, što dalje od ulice i zagađenih zona.

 Mladi listovi koprive, ubrani pre cvatanja su najukusniji za konzumaciju i najbolji su lek. Idealno vreme za berbu lista koprive je proleće (od marta do maja), pre cvatanja, a može se brati i u jesen pre formiranja semena.

 Prilikom berbe, obavezna je zaštita ruku rukavicama jer mravlja kiselina i histamin prisutni u lisnim dlačicama mogu nadražiti kožu te izazvati svrb, bol, crvenilo i oteklinu.

Beru se sasvim mladi listovi, s vrha (10-15 cm od vrha) koji se termički obrađuju za trenutnu konzumaciju ili se suše za kasniju upotrebu.

Mnoge domaćice je nakon kratkog blanširanja zamrzavaju te koriste tokom zime kao zamenu za spanać ili blitvu.

 Ako želite da je osušite i koristiti cele godine, lišće koprive osušite u hladovini, na prozračnom mestu. Osušeno se posprema u papirnate ili platnene kutije ili vrećice.

 Koren se vadi u proleće i jesen. Nakon što se četkom dobro očisti od zemlje, suši se kao i lišće, u hladovini, na prozračnom mestu.

izvor: stil.kurir.rs

Ruta, poznata je još pod nazivima: petoprstica, plava ruta, ruta, rutvica, rutvača, sedef, sedefčić, šarena ruta, baštenska rutvica. Vekovima je korišćena u različite lekovite svrhe, zahvaljujući svom hemijskom sastavu. Ljudi su je upotrebljavali za jačanje vida i smirenje, ali i kod uboda insekata, reume i napada histerije.

Lekovite materije koje ruta sadrži su: glikozil rutin, furokumarin, alkaloidi, tanin i eterična ulja. Za upotrebu se beru sveži listovi, pre cvetanja, u periodu od maja do avgusta. Čaj od rute koristi se za smirenje, povećanje apetita ili ublažavanje bola u grlu.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Lekovita svojstva ove čudnovate biljke

Ruta se koristi za lečenje umornih očiju i glavobolje uzrokovane iscrpljenim očima. Upotrebljava se za lečenje visokog krvnog pritiska, a jača i oslabljene krvne sudove. Kod rute se u lekovite svrhe koristi lišće i rascvetala biljka, bez korena. Lišće se suši u hladu. Kao lek, ruta se upotrebljava u obliku praška, čaja, tečnog ekstrakta i kao tinktura. U istoriji se koristila u narodnoj medicini u različite svrhe, ali i danas se upotrebljava za regulisanje probave, nervoznog lupanja srca, pri menstrualnim bolovima, uganuću zglobova, iščašenju, gihtu i kožnom osipu. Uzimanjem prevelikih količina rute pojavljuju se želudačne i crevne tegobe, oticanje jezika i jako curenje iz nosa. Njen jak miris odbija mačke i pse. Osušeni i mleveni listovi mogu da posluže kao dobar repelent za insekte, naročito muve.

U kulinarstvu se može dodati naseckana u jela od jaja, ribe i sira. Može se upotrebljavati i kao dodatak salatama i mesu. Listovi se zbog jake arome koriste u vrlo malim količinama. Za vreme cvetanja beru se cele grančice koje se zatim stavljaju u rakiju, koja se aromatizuje i tako pripremljena ima digestivno dejstvo. Koristiti u minimalnim količinama.

U kontaktu s rutom treba da budemo vrlo pažljivi jer jer lekovita, ali i opasna biljka. Pri berbi rute preporučljivo je nošenje rukavica jer ona može da izazove alergiju ili fitofotodermatitis. Rutu ne bismo trebali da mirišemo izbliza jer može da uzrokuje plikove na koži. Ukoliko se koristi za lečenje, potreban je nadzor lekara. Za trudnice je njena upotreba zabranjena.

Šta treba da znate o gajenju rute?

Ruta je trajni višegodišnji polugrm koji raste kao divlja biljka. Stabljika je uspravna i naraste do 1 m visine. Ima naizmenično postavljene, zelenoplavičaste ili žućkaste listove, bez zalistaka. Cvetovi su joj žućkasti, izdubljenih latica koje su talasaste i nazubljene. Cveta od maja do jula. Listovi imaju karakterističan miris i ljuto-oštar, delimično gorkast ukus.

Postoji nekoliko vrsta rutvice a to su: Ruta graveolens (Ruta), Ruta graveolens Jackman’s Blue (Plava ruta), kao i Ruta graveolens Variegata (Šarena ruta). Ruta je otporna, zimzelena višegodišnja biljka. Može da naraste u visinu preko 60 cm. Cvetovi su joj žuti i voštani sa 4-5 latica. Listovi su obrnuto jajasti modrozelene boje, perasto razdeljenih krajeva.

Plava ruta je otporna, zimzelena višegodišnja biljka, visine od 60 cm pa naviše. Cvetovi su žuti i voštani sa 4-5 latica. Ima male, okrugle režnjeve na listovima jarko plave boje. Šarena ruta je otporna, zimzelena višegodišnja biljka, koja može da poraste više od 60 cm. Cvetovi su žuti i voštani, sa po 4-5 latica i cveta leti. Ima male, okrugle režnjeve na listovima i izrazito žućkasto-bele šare u proleće, dok one leti blede, naročito ako se biljka ne orezuje.

Gajenje iz semena

Ako se gaji iz semena, seje se u aprilu u kontejnere. Temperatura prostorije mora da bude 20°C. Posle setve će isklijati sve semenke ili nijedna, što zavisi od kvaliteta semena. Prevelika količina vlage uzrokovaće truljenje. Šarena ruta se razvija isključivo iz semena. Kada je rasad dovoljno razvijen, biljke se sade na pripremljeno mesto, u bašti, na dubinu 45 cm. Idealno mesto za rast je na suncu ili u polusenci. Preferira rastresito i lakše zemljište. Biljku treba pomalo zalivati, dva puta nedeljno.

Zemljište na gredici se pomeša s malo peska i kreča. Nakon 2-3 nedelje, semenke će nići. Biljke se sade na razmak 30×40 cm. Ako se ruta razmnožava pomoću reznica, mladice treba uzeti u proleće ili rano leto. Plava ruta se gaji samo iz reznica. Za taj oblik uzgoja potrebno je koristiti kompost od kore, treseta i šljunka. Ne sme se obilno zalivati. Postoji opasnost od napada bele mušice koja uzrokuje crnu plesan. Za njeno suzbijanje upotrebljava se tečni baštovanski sapun.

Za gajenje u bašti, ruta treba da bude posađena na osunčanom mestu i oceditom zemljištu. Ona mora da se nalazi što dalje od staza i u zadnjem delu bašte, gde je nepristupačnija ljudima, a naročito deci koja bi se o nju mogla očešati.

Moguće gajenje i u saksijama

Ruta se može gajiti i u saksijama. Za takav uzgoj upotrebljava se kompost od kore, treseta i šljunka. Leti joj odgovara redovno zalivanje, a zimi je dovoljno zaliti biljku samo dva puta mesečno. U proleće je potrebna prihrana tečnim đubrivom. Nakon cvetanja tokom leta, biljku je neophodno orezati. Na temperaturama ispod 5°C, u jesen i zimu, biljku treba zaštititi od hladnoće.

izvor: agroklub.rs