Himalajska so vodi poreklo iz najdivnijih i najčistijih pećina sa Himalaja. Čak i posle toliko dugo vremena i napredne tehnologije, ljudi i dan danas ručno vade i peru ovu zdravu namirnicu. Njeno sušenje takođe je prirodno i vrši se na suncu, a zatim se pakuje u organske vreće.

Upotreba Himalajske soli

S obzirom da so sa himalaja ima u sebi u izobilju kalcijum, natrijum, gvožđe i magnezijum, ona se koristi u lekovite svrhe, jer su sve to elementi koji su potrebni ljudskom organizmu za pravilan ćelijski metabolizam.

Ukoliko je Himalajska so jako sitno mlevena koristi se u ishrani kao so, a krupnije mleveni delovi ove soli upotrebljavaju se za razne kupke i lekovite tretmane. Ova vrsta soli ima veliku moć apsorbcije, pa samim tim sprečava dehidrataciju organizma. Kada se u ljudski organizam redovno unosi ova zdrava namirnica, jako su male šanse za pojavu dijabetisa, jer ona reguliše nivo šećera u krvi.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Kod pojave grčeva u mišićima Himalajska so biće od velike pomoći, a isto tako dobra je i u sprečavanju starenje celokupnog organizma. Ova vrsta soli odlična je za poboljšanje sna i povećavanje koncentracije. Specijalno je važna kod dece koja su u razvoju, jer je odlična i u jačanju kostiju. Za vaskularni sistem takođe ne mora se brinuti ukoliko se koristi ova namirnica, jer odlično doprinosi zdravlju i poboljšava cirkulaciju. Himalajska so jednostavno pročišćava ljudsku krv i utiče na celokupnu detoksikaciju organizma. Ukoliko se kod osobe jave problemi sa astmom , bronhitisom, upalom grla i slično, inhalacija ovom vrstom soli biće i te kako od velike pomoći. Ona poboljšava i rad bubrega i jetre, pored toga što generalno podstiče bolje raspoloženje i daje dodatnu energiju.

Himalajska so nema negativne efekte. Od nje se mogu praviti raznorazne lekovite kupke, kao i zdrave lampe, koje će pomoći da se odstrane štetna elektromagnetska zračenja.

Lampa od Himalajske soli

Lampa koja je napravljena od himalajske soli je nešto što bi predstavljalo pravo osveženje za svačiji dom. Ona je idealna ukoliko u kući ima obolelih od astme ili osoba koje imaju problema sa alergijama, hroničnim umorom i depresijom. Mimo ovih zdravstvenih razloga, Himalajska lampa je i neizostavna detalj kada je feng shui u pitanju.  U svakoj prostoriji u kojoj se provodi dosta vremena, dobro je imati ovakav jedan detalj, bila to dečija soba ili kancelarija za rad.

Većina ljudi je skeptična i ne veruje u moći ovog i na izgled prelepog predmeta, jer im u potpunosti nije jasno na koji način deluje ova lampa. Onog trenuta kada se kristal ove soli ugreje on emituje negativne jone koji su dobri za ljudsko zdravlje i na taj način ostvaruje se efekat prirodnog jonizatora. Himalajska lampa laka je za nabavljanje i nema rok trajanja. Može se koristiti i kao poklon nekim dragim osobama, jer će poklon biti i estetski lep, a i veoma koristan.

Sapun od Himalajske soli

Himalajski sapun sadrži 100 posto kristalnu so i ni jednu drugu supstancu, što je veoma bitna informacija za onog ko želi da ga koristiti. Sapun dobijen na ovakav način veoma je dobar za suvu kožu i herpes. Veoma dobre rezultate Himalajski sapun imao je i u borbi sa celulitom. Ukoliko se osoba odluči da koristi ovu vrstu sapuna, nema potrebe koristiti i neke dodatne preparate, kao ni kreme. Na početku upotrebe Himalajskog sapuna treba se osetiti blago peckanje po koži. To nikako ne treba da zabrinjava, jer se na takav način vrši detoksikacija kože, u dodiru sa ovim veoma zdravim preparatom.

Himalajska so je veoma dobra i za akne i problemtičnu kožu uopše. Najbolje je napraviti rastvor od 100 g soli i 3 l vode i koristiti ga u toku dana. Pre nego što se rastvor koristi, bilo bi poželjno uraditi piling tela kako bi rastvor imao još bolji efekat, jer se na taj način otvaraju pore na koži. Posle nekog vremena korišćenja ove soli u kozmetičke svrhe, primećivaće se znatno mekša i nežnija koža, jer je nahranjena zdravim mineralima koje je dobila upravo iz Himalajske soli.

Kupke od Himalajske soli

Koža je čovečiji naveći organ i po njoj se može primetiti opšte zdravlje organizma, i baš iz tih razloga mora se negovati na adekvatan način. Ovim slanim kupkama vrši se detoksikacija ljudskog organizma. Voda u kojoj se koristi kupka treba da bude oko 37 stepeni, a količina soli za kupku u jednoj kadi prosečne veličine, jeste oko 1,2 kg soli.  Kada se koristi ovaj vid kupke, ne treba je mešati ni sa jednom drugom. Znači izbacuju se iz upotrebe druge kupke i ostali kozmetički prozvodi. Kupanje Himalajskom kupkom trebalo bi da traje minimum 30 minuta i zahteva odmor posle nje barem oko 40 minuta. Himalajska kupka dobra je kod iritacije kože, kod ginekoloških problema, raznih kožnih bolesti. Takođe ova kupka pomaže i kod bolesti zglobova i reume, kao i kod postoperativnog oporavka.

Još načina kako se može upotrebljavati Himalajska so

koliko se tokom putovanja javljaju mučnine može se staviti parče tkanine natopljene sa himalajskom soli oko vrata, kao bi se mučnina smanjila. Takođe kada se kod ljudi javljaju česte gljivice po nogama, delotvorno je potopiti stopala u slani rastvor Himalajske soli. Kada je grlo upaljeno treba se grgljati sa slanim rastvorom, ali ne i progutati ga. Infekcija ušiju može se lečiti tako što će se u uho kapati kap po kap rastvora napravljenog od Himalajske soli.

Kada se pojave problemi sa sinusima i nosnom dupljom Himalajski rastvor je pravi melem u tim slučajevima. Tada je potrebno uraditi sledeće. U pola litre vode  stavi se jedan mala kašika soli sa Himalaja. Ostaviti tako da odstoji sve dok se kristali soli prestanu taložiti na dnu. To je znak da se rastvaranje završeno, a ujedno je i rastvor za nos i sinuse spreman za upotrebu. Kada se ovaj rastvor svakodnevno špricne po jednom u svaku nozdrvu, vrlo brzo uočiće se vidljive razlike u disanju i prohodnosti samog nosa.

Kako da je koristite

Himalajsku so možete da koristite kao napitak, kupku, za ispiranje i inhaliranje. Slana kupka od himalajske soli posebno se preporučuje kod različitih kožnih oboljenja. Pripremite je tako da u kadu tople vode stavite oko 200 g himalajske soli. Pripremite je dva puta nedeljno.

Ako vam je koža nadražena od otrovnog hrasta ili bršljena, “patite” zbog uboda insekata, imate žuljeve ili rane, pripremite rastvor od pola litra vode u koju ćete dodati 100 g himalajske soli. Ostavite da se ohladi na sobnoj temperaturi i na iritirano područje stavite obloge. Ponavljajte dokle god je potrebno.

Rastvor će da pomogne i kod akni i osipa. Za čistu i “nahranjenu” kožu s mineralima napravite piling sa himalajskom soli i biranim eteričnim uljima. Reuzultat je glatka i nežna koža bez odumrlih ćelija.

Kašiku soli otopite u čaši vode i upotrebite je za ispiranje usne duplje, ali i nosa i očiju. Rastvor za inhalaciju od dva litra vode i 200 grama himalajske soli pomoći će kod infekcije sinusa i upala uha, oslobodiće zapušen nos, pomoći će kod gnojne upale grla, bronhitisa i infekcija koje se iznova javljaju. Inhalirajte ujutro i uveče.

Kod reume i bolesti zglobova, napravite rastvor od litra vode i 100 g himalajske kristalne soli. Stavljajte obloge na bolna mesta tri puta nedeljno mesec dana.

Kod atletskog stopala, umornih i otežalih bolnih stopala napravite kupku za noge od 3 litra vode i 150 g himalajske soli. U rastvor sobne temperature potopite stopala na pola sata. Ponavljajte po potrebi.

Himalajska so pomaže i u regulaciji sna. U aroma lampicu stavite čajnu kašičicu soli i dodajte vode. Negativni joni koji se otpuštaju uklanjaju bakterije, obnvavljaju naše ćelije, povećavanju kapacitet kiseonika u krvi, poboljšavaju rad metabolizma, pomažu kod koncentracije, ali i povećavaju otpornost organizma, uklanjaju umor. Takođe izuzetno dobro deluju protiv glavobolje, nesanice, depresije, alergije i astme.

izvor: cajeviza.com; stil.kurir.rs

Српска православна црква слави Лазареву суботу или Врбицу, празник који се увек слави суботом, у шестој недељи поста, а посвећен је сећању на васкрсење Лазара и улазак Христа у Јерусалим којег су дочекала деца. Зато се овај празник зове још и Лазарева субота, и сматра се радосним, дечијим празником.
На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе, чиме се симболично представља свечани Христов улазак у Јерусалим на Цвети, када су пред њега деца бацала палмине гранчице радујући се његовом доласку.

Врбица је нарочито дечији празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: “Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско”.

Широм Србије, овај празник се обележава на посеба начин, а ево и како то изгледа:

Деца се тог дана свечано обуку, па са звончићима везаним на тробојку и стављеним око врата радосно ишчекују да око цркве крене литија. Пре литије у цркви се народу поделе младе врбове гранчице које се касније односе кућама и стављају поред иконе и кандила.

У нашим храмовима се у поподневним часовима служи вечерње богослужење. Младе врбове гране се освештају, поделе народу, а онда креће трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Осим у храмовима, Врбица одн. Лазарева субота се у нашем народу обележавала и нарочитим поворкама девојака – лазарица које су играле и певале обредне песме у циљу заштите људи од злих сила.

У нашем народу Вук је бележио народне песме, лазарице, од којих је остала најпознатија:

Лази, Лази, Лазаре!
Те долази до мене,
Прихватај се за мене:
За свилене рукаве,
За свилене мараме,
За клечене кошуље.

У селима се Лазарева субота прославља мало другачије него у градовима и ту се види веза овог славља са буђењем пролећа – празником који корене вуче из претхришћанског периода:

Песму певају девојке лазарице док премештају једно мање дете из руке у руку славећи плодност. Девојака је најчешће морао бити непаран број.

Једна девојка била би преобучена у мушко одело представљајући Лазара. У руци би држала штап, јатаган или мараму, а на глави калпак или шешир окићен цвећем или перјем.

 И Лазарица, девојка обучена у свечано бело одело, била би окићена цвећем док би јој танки вео прекривао лице.

Остале девојке – певачице такође су биле свечано обучене, окићене цвећем, у руци носећи бели лук, звонца и прапорце. Уз песму, плесале би и ишле од куће до куће, а домаћини би их даривали најчешће јајима или посним колачима.

извор: опанак.рс

To je posao na kojem se ne može dati otkaz: roditi dete tuđim roditeljima. Ta ionako komplikovana priča postaje posebno teška kada iznenada izbije rat – kako za surogat-majke, tako i za roditelje koji žele dete.

Vreće za spavanje u kamuflažnim bojama, police pune konzervi, dečiji krevetići, a pored njih gas-maske. Nešto pre početka rata „Biotexcem“, najveća ukrajinska agencija za surogat-majčinstvo, objavila video na svojoj veb-stranici. Obilazak skloništa, u pozadini se čuje zavijanje sirena. Ukrajinske surogat-majke tu bi trebalo da pronađu utočište u slučaju rata.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Međutim, Marina (ime promenjeno) priča drugačiju priču. Početkom marta rodila je bebu u skloništu firme. Bilo je hladno i mračno. Nedostajalo je hrane, vode i lekova. Agencija se nije javila tri dana. Kad su službenici firme konačno došli, samo su pokupili bebe. Sa sobom nisu imali ni hrane ni vode.

„All inclusive“ i popusti

Rat je razotkrio ružno lice biznisa koji je i u miru imao brutalne karakteristike. Procenjuje se da se u Ukrajini svake godine rodi oko 2.000 dece za strane roditelje. Komercijalno surogat-majčinstvo u toj zemlji je legalizovano. I privlačno je: formalni prenos roditeljstva na strane parove relativno je jednostavan. Agencije posreduju između roditelja koji žele dete i surogat-majki. „All inclusive“ paketi koštaju između 30.000 i 40.000 evra. Ponekad je i jeftinije. Na „Black Friday“ prošle godine je, recimo, „Biotexcom“ nudio tri odsto popusta.

Roditelji koji žele dete i surogat-majke – i sam vokabular te industrije je konkretan i neumoljiv, budi nadu i sputava. Igra se sa snovima obeju strana: na jednoj su roditelji, koji često imaju iskustvo višegodišnjih odiseja kod lekara, preko reproduktivnih stručnjaka, pa do agencija za usvajanje. Na drugoj su strani Ukrajinke, koje su za svoj rad plaćene višestruko više od prosečne ukrajinske godišnje plate – po pravilu 15.000 do 20.000 evra. Te žene zauzvrat iznajmljuju svoju matericu na ograničeno vreme.

Stari ugovori i nova stvarnost

Ali sada je rat. To dovodi sve strane u situacije koje nisu predviđene ugovorom. Nameću se pitanja: čiji život želiš da spasiš bekstvom? Svoj ili život tog stranog bića koje ti upravo raste u stomaku? A šta ako uopšte ne želiš da pobegneš, jer ti je porodica još na selu? Šta ako si već jednom bežala 2014. i tada već jednom izgubila sve? Šta ako želiš da braniš svoju napadnutu zemlju i kreneš u rat?

„Biotexcom“ je naterao žene koje su izbegle u inostranstvo da potpišu da će se vratiti u zemlju kada se približi termin za porođaj. S obzirom na to da se surogat-majke plaćaju u ratama, firma ima moćnu polugu u rukama. U međuvremenu, agencija gradi bunker u centralnoj Ukrajini.

Suzan Kerš-Kibler, osnivačica agencije „Delivering Dreams“, bez okolišanja je poslala svoje surogat-majke u inostranstvo – a onda ih vratila u Ukrajinu na porođaj. Druge agencije navodno prete svojim surogat-majkama s 15 godina zatvora ako napuste zemlju.

Nenamerno majka

Razlog: s druge strane granice ukrajinske surogat-majke ulaze u novi pravni sistem. U Ukrajini žena može da rodi dete, a da se ne smatra majkom tog deteta. Do sada je to značilo sledeće: nakon rođenja, surogat-majka pristaje na priznavanje očinstva stranog oca. Dete dobija pasoš i može da napusti zemlju, a potom ga usvoji očeva partnerka kao nova majka.

U većini zemalja gde ukrajinske izbeglice odlaze, žena nakon porođaja automatski postaje majka deteta. Nije važno što surogat-majke nisu genetski povezane s decom koju nose. Rođenje u zemlji EU dovodi ih u bizarnu situaciju da budu majke deteta koje nikada nisu želele.

No, za neke surogat-majke izbeglištvo nije opcija – neke ne žele, a druge nisu sposobne da putuju. Jedna posrednica takvih aranžmana navodi primer jedne surogat-majke: strani roditelji insistirali su na implantaciji dva embriona. Veoma je teško pronaći takvu surogat-majku, jer su blizanačke trudnoće češće povezane s komplikacijama. Iako su je četiri lekara od toga odvraćala, žena je sada ipak trudna s blizancima. Već tri meseca je prikovana za krevet i prevoz dakle ne dolazi u obzir. U međuvremenu, strani roditelji su ljuti što se „njihova“ majka i „njihova“ deca ne izvode iz zemlje.

Roditelji traže „svoje“ majke

Većina reproduktivnih klinika u Ukrajini nalazi se u blizini ratnih zona oko Harkova i Kijeva. Mnogi službenici tih agencija beže iz ratnog područja i strani roditelji teško uspostavljaju kontakt s njima. Oni se osećaju ostavljenim na cedilu i očajni su. Sada i strani roditelji i surogat-majke pokušavaju da preko društvenih mreža stupe u kontakt. To ranije nije bilo predviđeno, nije bilo deo poslovnog modela.

Sada se mnogima čini da agencije taj kontakt zapravo sprečavaju. Marina kaže da joj je bilo zabranjeno da kontaktira strane roditelje. Kada su je oni ipak pronašli i uz pomoć volontera obezbedili joj hranu i novac u skloništu, firma joj je pretila.

U međuvremenu, sve više beba čeka svoje strane roditelje da ih pokupe u podzemnim porodilištima. Prema podacima firme, samo u „Biotexcomu“ trenutno je trudno oko 600 surogat-majki. Svakog dana rodi se bar jedno dete.

Neki strani roditelji sami putuju u Ukrajinu kako bi svoju decu izvukli iz rata. No mnoge službe ne rade, ambasade su zatvorene. Upis u matičnu knjigu rođenih i izdavanje pasoša za novorođenu decu jedva da su mogući – a ta dokumenta su neophodna da bi deca mogla legalno da se dodele stranim roditeljima i da bi to bilo priznato i van Ukrajine. Bizarna situacija: strani roditelji imaju toliko željeno dete, ali ono nema dokumenta.

izvor: dw.com

Promatram mlade roditelje po parkovima, i bude mi ih žao. Vidim da se batrgaju, isfrustrirani su, ne mogu savladati rođeno dete od četiri godine. Jure za njima sa bananom po parku i hrane ih u trku, jer “on samo tako hoće jesti”. Trče za njima da im spreče pad. Pusti ga da padne!, piše Sandra Todorović, a prenosi detinjarije.com

Da li se sećate vremena kada su stariji bili autoritet?

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Ja se sećam vrlo dobro. Volela sam te čvrsto utemeljene granice. Bio je dovoljan ćaletov prekorni pogled za stolom da mi bude odmah jasno da se supa ne srče I da se ne priča punih usta. Nastavnici su se poštovali ustajanjem kad uđu u učionicu, gromkim: ‘Dobar dan’, urađenim domaćim i urednom školskom keceljom.

Roditelji su bili red i zakon. Babe i dede smo slušali jer se to od nas očekivalo i to nikome  nije predstavljalo problem. Ako nisi dobar u školi, prosto si najebao, nema tu šta dalje da se priča. Nema napolje, nema bicikl, nema džeparac, srećan ako ne dobiješ papučom po dupetu odmah posle roditeljskog.  Reč roditelja je poslednja. Ako posle izgovoriš makar: ‘Dobro’, sledi upozorenje: Ako li te ja opandrčim ima da zujiš tri dana, jes’ čuo? Moja je zadnja. I ti onda samo klimneš glavom, ne isplati ti se da rizikuješ da fasuješ kaznu, ide vikend. Najgore što može da ti se desi  je  da ceo vikend trebiš sa babom pirinač. Mnogo pirinča. Ili da čistiš klice sa dvesta kila proklijalih krompira u podrumu.

Znao se red u vezi svega, i mi smo ga odrastajući prihvatali kao čvrsto postavljenu granicu koja se ne prelazi. Ne voliš boraniju za ručak? Ješćeš je za večeru. Nećeš ni za večeru? Čeka te ta ista boranija za doručak. Onda skapiraš koliko je to ogavno, pa je pojedeš za ručak kad ti je posluže.

Šta ima slatko? Ima jabuke. Nešto slađe? Ima jaje sa šećerom ili narendaj jabuke sa šećerom, jedi šećer, ne znam…Ima još pet dana do penzije, tada će biti sladoleda. Nagrade za odličan uspeh u školi i opšte dobro vladanje su bile vrlo skromne i mi smo im se beskrajno radovali. Za odličan uspeh od ćaleta i keve sam dobijala nešto posebno. Pamtim prvi vokmen. I učila sam za taj vokmen dan i noć, pisala referate, popravljala ocene samo da u hodu mogu da slušam Blondie i Depeche Mode u zelenim starkama koje sam dobila prošle godine za odličan uspeh. Starke su bile najbolje što si mogao u to vreme da poseduješ od obuće, ako ti ih neko donese iz Amerike, u suprotnom dobiješ neke patike na čičak iz Borovo prodavnice i vozi, dok se ne pocepaju to ti je što ti je.

Ne mogu da skapiram šta se u međuvremenu promenilo u vezi vaspitavanja dece i sistema nagrađivanja. Deca danas imaju mnogo toga, i ničemu se posebno ne raduju.  Lenjost i obesnost se tretiraju kao ’pa takav je šta ću mu ja’.  Šta se deslilo sa igrama ledeni čika, žmurke, lastiš, care, care gospodare? Internet se desio. Parkove i dvorišta  su zamenile socijalne mreže. Preko noći. Podmuklo. Mi smo to prihvatili. Pozdravili. Pridružili se tom vidu druženja za koje je potreban samo računar i struja. Deca se druže on line. Unutra.

Kao roditelj, sledila sam starinski recept mojih roditelja kako da ti deca ne pojedu mozak ili kako da ostaneš normalan, autoritativan i da imaš neograničenu slobodu kretanja.

Kao da je postao trend da granice ne postoje ili roditelji ne umeju da ih postave i održe stabilnim. U suštini se promenilo to što se deca tretiraju kao da su od morske pene. Ponekad tako stanem i posmatram mlade roditelje po parkovima. I bude mi ih žao. Vidim da se batrgaju, isfrustrirani su, ne mogu da savladaju rođeno dete od četiri godine. Jure za njima sa šerpicama po parku i hrane ih u trku, jer ‘on samo tako hoće da jede’.  Trče za njima da im spreče pad. Pusti ga da padne bre, kako će da razvije motoriku sopstvenih ruku i nogu ako ne zna da postoji i ta mogućnost…da padne. ‘Moj ne jede spanać, moj ne jede meso, samo krompir oće,  ovaj moj ne spava do ponoći’. Šta bre ne spava, pa lepo piše u knjizi dr Spoka: Stavite ga u krevet nahranjenog, presvučenog i ugasite svetlo. U devet u krevet bre. Plači, zabole me, i ja sam živ stvor. Gde je mojih pet minuta?

Sve lepo piše u best seleru ‘Kako odgajati djete.’ Mislim da je većina  nas nasledila tu knjigu.  Od koga? Od naših roditelja. Šta mislite čemu im je služila knjiga? Da vide kako treba. I meni je ostala u amanet i pročitala sam je i primenila od korica do korica.

Ja sam njih rodila, ne oni mene. Postoji vreme i mesto za jelo, spavanje, igru i tu nema kompromisa. To je prosto tako. Nije svrha roditeljstva da mu budeš rob, već da napraviš od njega čestito ljudsko biće sa stečenim zdravim navikama. Da sa detetom izgradiš zdrav, razuman odnos gde se zna da je međusobno poštovanje najbitnije, kao I doslednost svakog izgovorenog pravila.

-Izvinite, reče mi jedna mlada žena, dete vam jede zemlju.

-Znam, neka jede ako mu se sviđa. To je mala životinja, ako mu ne bude po volji, pljunuće je.

Nisam stekla mnogo istomišljenika u tim spontano, zajedničkim okupljanjima po parkovima. Mnogima sam delovala čudno i klonili su me se. I to sam razumela.  Nisam pričala, dok mi se ne postavi pitanje. Tvoje dete, tvoja briga. Žao mi je da te slušam koliko silno grešiš mlada ženo. Grešiš jer si ga pustila da se baca po betonu i da te šutira jer nije dobio dvaespetu lizalicu, grešiš jer si neispavana zato što on ne spava do jedan noću. Grešiš što mu plaćaš lizalicama da bude dobar prema tebi i drugima. Grešiš jer mu stalno brišeš ruke vlažnim maramicama. Grešiš jer ga učiš da će ga svaki pas ujesti, i svaka mačka ogrebati. Grešiš što je gojazan, u pelenama sa cuclom, a ima četiri i po godine i zubi su mu crni od karijesa. Grešiš što mu ne daš da ide u pesak da se ne bi isprljao, i na tobogan da ti ne bi morala da ga hvataš, jer će mu se guzica pregrubo prizemljiti za tvoj kriterijum. Onda će plakati…a ti si ostala bez slatkiša u toj tvojoj torbi sa dezenom pačića. Žao mi te ženo.  Žao mi te jer znam u šta ćeš da se pretvoriš. U ono što nikome ne prija. Čak ni tom detetu.

izvor:  detinjarije.com

Sezona alergija počela je sredinom februara i trajaće sve do oktobra. Kijanje u serijama, zapušen nos, glavobolja, umor, kašalj i otežano disanje prvi su simptomi da je alergija stigla. Prema podacima iz Instituta za virusologiju, vakcine i serume, u Srbiji od različitih oblika alergije pati čak 40 odsto stanovništva, a broj alergičnih dramatično raste, i to za oko dva odsto svake godine.

Najviše je alergičnih na polen, buđ, prašinu i grinje, pojedine antibiotike, ambroziju, ali rastu i alergijske reakcije na kozmetiku, kućnu hemiju, hranu, nikl…

Alergija se potvrđuje testiranjem, a jedna od metoda je i bris iz nosa. U slučaju alergije lekar će tražiti potvrdu da li su u brisu prisutni i eozinofilni granulociti, tj. eozinofili.

Ako se pojave u brisu, onda je sasvim sigurno da se radi o alergiji.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Šta se zapravo dešava u našem organizmu kad imamo alergiju?

– Reakcija koja nastaje kada alergeni i antitela dođu u kontakt izaziva lučenje više materija, a jedna od njih je histamin. Histamin dovodi do širenja i povećane propustljivosti zidova krvnih sudova. Zbog toga nastaju crvenilo, otoci i zapaljenja tkiva, a ponekad i gušenje – objašnjava prof. dr Branimir Nestorović, s kojim smo razgovarali o uzrocima, dijagnostikovanju i lečenju alergija.

– Alergijska reakcija u nosu naziva se alergijskim rinitisom i često je praćena i tegobama u očima. Najčešće je sezonska ili polenska. Kada će sezonske alergije početi, zavisi od toga da li je zima bila blaga ili oštra. Period od kraja februara do sredine marta je kritičan za osobe alergične na polen drveća, od kraja aprila do septembra za alergične na polen trava, a od kraja jula do kraja oktobra za alergične na polen korova.

Kako su konvencionalne metode lečenja alergija složene, imaju nusefekte i ne pomažu uvek, predstavljamo vam alternativne, koje su se pokazale kao najdelotvornije u preventivi i lečenju alergija – homeopatiju, akupunkturu, kvantnu medicinu, fitoterapiju, ajurvedu i kolonterapiju.

Dr Nestorović glasa za homeopatiju.

– Radovi iz medicinske literature dokazuju da je homeopatija efikasna u lečenju isto toliko kao i klasična antialergijska terapija. Prednost homeopatije nad klasičnim terapijama je u njenoj ceni, bezbednosti, a da ne govorimo o tome da nema ama baš nikakvih štetnih dejstava na organizam. Može se koristiti u svim uzrastima i uz svu ostalu medicinsku terapiju – kaže naš sagovornik.

Najčešće tegobe su:

suzenje očiju, začepljen nos, curenje iz nosa, kijanje, otežano disanje, nadražajni kašalj i gušenje.

Izvor: zena.blic.rs