Iako su nam tokom godine dostupne suve smokve, ipak one sveže ništa ne može zameniti. Slatke, mesnate plodove možete zamrznuti, pa ih kasnije koristiti za kolače i štrudle, ali i džemove.
Blagotvorno dejstvo smokvi počinje od lečenja akni i bubuljica do prevencija raka. Smokve su bogate beta karotenom, A, C, E i K vitaminima, kalcijumom, gvožđem i drugim mineralima.
Pred vama je 15 dobrih razloga zbog kojih je neophodno da uključite smokve u redovnu ishranu.
Prevencija raka
Smokve su pokazale odlične rezultate kod smanjenja rizika od raka prostate. Takođe, veruje se da pomažu i kod raka dojki u periodu nakon prestanka menstruacije.
Smanjuje holesterol
Zbog suženja arterija može nastupiti infarkt ili moždani udar. Pored holesterola na oštećenje srca deluju i povećani trigliceridi. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Dokazano je povoljno delovanje smokvi na nivo holesterola u krvi. Biljni steroli poput stigmasterola i lanosterola, koje sadrže smokve vežu se na molekule holesterola u crevima i tako ometaju njegovu apsorpciju.
Prevencija visokog krvnog pritiska i srčanog udara
Omega 3 i Omega 6, kojim smokve obiluju, su veoma važne za zdravlje kardio vaskularnih organa. Smokve su dobar izvor kalijuma, minerala koji reguliše krvni pritisak.
Pomoć u lečenju dijabetesa
Zbog količine šećera koji sadrži smokva, dijabetičarima se preporučuje oprez prilikom njenog korišćenja. Ipak, ukoliko se koriste umereno, može doći do smanjenja potrebe za količinom insulina kod dijabetičara.
Poboljšavaju pamćenje
Redovno uzimanje smokvi sprečava anemiju i poboljšava pamćenje. Samo četiri suve smokve osiguravaju čak četvrtinu preporučene dnevne doze gvožđa koja je potrebna našem organizmu.
Laksativno dejstvo i lek za stomačne tegobe
Kompot od smokve deluje kao laksativ. U narodu su smokve poznate kao lek za čir i gastritis. Smanjuju nadutost stomaka, pospješuju rad creva i uklanjaju grčeve u stomaku.
Uništavaju gliste i druge crevne parazite. Poboljšavaju crevno pražnjenje, smanjuje potrebu za laksativima, a da pri tome ne izazivaju zavisnost, crevne grčeve i proliv.
Pomoć kod hemoroida
Dnevna konzumacija smokvi je kod lečenja hemoroida efikasna koliko i sami lekovi.
Zdrave su za kožu
Kada se direktno nanosi na kožu, pečena smokva može da izleči upalu poput apscesa i čireva.
Leče akne
Zbog visokog sadržaja vode, pire od smokve deluje kao odličan preparat za čišćenje kože i pomaže u prevenciji i lečenju akni.
Menjaju mlečne proizvode
Ukoliko ste netolerantni na mlečne proizvode, smokve mogu da vam pomognu. Pune su kalcijuma i zato su odlična alternative onima koji ne mogu da piju mleko ili jogurt.
Ubijaju viruse
Sveža smokva smirujuće deluje kod upale bronhijalnih puteva. Sadrži puno vode i prirodnih šećera pa je korisna kod oporavka od iscrpljenosti i detoksikacije. Takođe, od grubo samlevenih smokvi se priprema kafa, koja se preporučuje plućnim bolesnicima. Smokve i njihov mlečni sok imaju jako antiseptičko i dezinfekciono dejstvo.
Pomažu mršavljenju
Bogate dijetalnim vlaknima, koriste se u dijetama i kod ljudi koji pate od gojaznosti. Imaju nizak sadržaj masnoća i obezbeđuje više vlakana od bilo kog drugog voća i povrća.
Čuvaju kosti
Bogate su kalcijumom, mineralom koji ima mnoge funkcije uključujući i gustinu kostiju. Posebno su dobre za decu u razvoju, trudnice i žene u postmenopauzi sklone osteoporozi. Možete da ih jedete sveže, ali i sušene koje sadrže pet puta više kalcijuma.
Otklanjaju nesanicu
Sadržaj tritofana u smokvama pomaže u lečenju nesanice i poremećaja sna. Minerološki sastav pozitivno deluje na nervni sistem, pa pomaže i kod depresije, piše Stil.
Pojačavaju seksualnu želju
Kako su odličan saveznik u borbi protiv stresa, koji je jedan od glavnih krivaca za gubitak seksualne želje, smokve mogu da spasu vaš sekkualni život i uživanje, naravno uz redovno korišćenje.
Izvor: alo.rs
Prirodni sladoled treba da se sastoji od mlečne masti,mleka i (voćnog) šećera, ističu stručnjaci!
Većina sladoleda se, na žalost, ne pravi od prirodnih sastojaka, već od veštačkih aditiva i pojačivača ukusa koji ovu poslasticu pretvaraju praktično u “hemijsku bombu”.
Prema rečima stručnjaka, veliki broj proizvođača sladoleda štedi na materijalu, pa umesto punomasnih mlečnih proizvoda i voćnog šećera koriste jefinije sastojke. Pa tako, mlečnu mast zamenjuju biljnom, kravlje mleko onim u prahu, a biljni šećer jeftinijom varijantom.
Koji sladoled je najštetniji?
Da bi se poboljšao ukus i rok trajanja sladoleda koriste se razni aditivi, od kojih su najpopularniji konzervansi i pojačivači ukusa, upozoravaju nutricionisti i dodaju da tako za finalni proizvod umesto ukusne i zdrave poslastice, dobijemo “hemijsku bombu”.
Zato uvek treba obratiti pažnju na sastav proizvoda, posebno ako birate dezert za dete.
“Najbolje, najzdravije i najbezopasnije po liniju i zdravlje je da birate sladoled od prirodnih mlečnih proizvoda”, savetuju nutricionisti.
Stručnjaci su napomenuli i da ako treba da birate između sladoleda koji je naprravljen od zamene za mlečne masti ili onog koji zapravo predstavlja “voćni led” (napravljen od soka), uvek je bolje odabrati drugu opciju, jer je manje štetna za zdravlje i dece i odraslih.
IZVOR: objektiv.rs
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Slatki pelin, biljka koja je poreklom iz severne Azije, spada u porodicu Asteraceae (glavočika). Ova biljka poseduje glavičastu cvast i srodna je gorkom pelinu, biljci koja je dosta popularnija od slatkog pelina širom sveta. Slatki pelin je izuzetno lekovita biljka, a najpoznatija je po tome što može da izleči rak.
Kako izgleda i gde ga pronaći?
Slatki pelin je zeljasta biljka i odlikuje se listovima nalik na paprat, ima bledo-žute sitne glavičaste cvasti i miris nalik na kamfor, a naročito je intenzivan aromatičan miris listova. Može da naraste i do 2 m visoko, nema dlake, odlikuje se uspravnom stabljikom sa naizmenično postavljenim grančicama i naizmenično postavljenim listovima dužine oko 5 cm.
Stanište slatkog pelina:
Slatki pelin je poreklo iz Severne Azije, kao što smo rekli, a posebno se koristi u Kini gde je obavezan u kineskoj tradicionalnoj medicini, dok se u Indoneziji uzgaja kao dekorativna biljka. Sanas se slatki pelin biljka uspešno uzgaja širom sveta, pa je dostupna čak i po razuđenim delovima severne Amerike. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Slatki pelin raste na padinama, po ivicama šuma i opustošenim oblastima.
Slatki pelin kao lek
Slatki pelin kao lek se koristi prvenstveno zahvaljujući svom aktivnom sastojku koji se zove artemisinin. Sadržaj artemisinina u sušenim listovima slatkog pelina iznosi između 0 i 1.5%. Novi hibridi Artemisia annua koji su razvijeni u Švajcarskoj mogu doseći sadržaj artemisinina i do 2%.
Slatki pelin kao lek se najčešće koristi za malariju. Sadrži hemikaliju koja se može menjati u laboratoriji kako bi bila efikasnija protiv malarije. Ovaj laboratorijski proizvod se prodaje kao lek na recept za malariju u Aziji, Africi i Evropi. Malarija je ozbiljna bolest koju uzrokuje parazit koji se prenosi ugrizom zaraženih komaraca i napada crvena krvna zrnca ljudi.
Slatki pelin kao lek ima izraženo antimikrobno delovanje, te se takođe koristi za bakterijske infekcije kao što su dizenterija i tuberkuloza; bolesti izazvane glistama, drugim parazitima i grinjama; gljivične infekcije; i virusne infekcije kao što je obična prehlada.
Druge primene uključuju lečenje uznemirenog stomaka, groznice, žutice, psorijaze, sistemskog lupusa eritematozusa i drugih autoimunih poremećaja, gubitak apetita, poremećaja krvnih sudova, konstipacije, poremećaja žučne kese, bola u stomaku, bolnih menstruacija i bolova u zglobovima (reumatizam).
Ljudi sa AIDS-om ponekad koriste slatki pelin kako bi sprečili često fatalnu vrstu plućne infekcije zvane pneumocistis pneumonia koja je uzrokovana gljivicom.
Slatki pelin kao lek se ponekad nanosi direktno na kožu za bakterijske i gljivične infekcije, artritis i druge bolove u zglobovima, modrice, nervni bol i bol u zglobovima.
Slatki pelin kao lek za rak
Slatki pelin kao lek za rak se sve više ceni, jer ispoljava citotoksičnost protiv ćelija karcinoma. Međutim, istraživanja na ovu temu su i dalje u toku.
Trenutno, korišćenje slatkog pelena za lečenje karcinoma je glavna oblast od interesa. Početna istraživanja sprovedena na ćelijama kancera in vitro pokazala su da artemizinin iz ove biljke može da pomogne u eliminaciji ovih ćelija promovisanjem apoptoze (ćelijske smrti).
Ćelije raka zahtevaju gvožđe da repliciraju svoje ćelijske strukture prilikom razdvajanja. Pošto ćelije raka imaju veće koncentracije gvožđa nego normalne ćelije, predloženo je da mehanizmi koji ciljaju i ubijaju ćelije koje imaju samo visoke nivoe gvožđa mogu biti efikasan način za napad na tumore bez uticaja na zdrave ćelije.
Pokazalo se da artemisinin radi upravo to. Kada ovo jedinjenje iz biljke slatki pelin stupi u kontakt sa visokim nivoima gvožđa, on se razbija na način koji stvara čestice slobodnih radikala. Ovi slobodni radikali uništavaju ćelije raka nekom vrstom prooksidacionog efekta.
Međutim, samo ćelije raka su ciljane oksidativnim oštećenjima; zdrave ćelije koje nemaju povišene nivoe gvožđa ostaju netaknute.
Univerzitet u Vašingtonu je samo jedan od mnogih koji su se bavili takvim studijama o slatkom pelinu u odnosu na rak dojke. Studije na Univerzitetu u Vašingtonu su usmerile svoju pažnju na leukemiju, uz obećavajuće rezultate u pogledu procenta ćelija karcinoma preostalih nakon uvođenja artemizinina.
Na primer, ćelije leukemije imaju čak 1000 puta veću koncentraciju gvožđa nego normalne ćelije. Artemisinin pokreće hemijsku reakciju koja rezultira proizvodnjom slobodnih radikala koji napadaju ove ćelijske membrane.
Kako funkcioniše slatki pelin kao lek?
Slatki pelin sadrži hemikaliju koja se zove artemisinin, koja deluje kao lek protiv parazita koji uzrokuju malariju. Neki proizvođači lekova prave anti-malarijalne lekove od artemizinina koji su modifikovani u laboratoriji.
Slatki pelin ne sme da se koristi kao jedina terapija za malariju, jer može samo da inaktivira parazite koji uzrokuju malariju, a da ih zapravo ne ubije. Količina artemisinina u slatkom pelinu može biti premala da bi se ubili svi paraziti koji uzrokuju malariju, ali dovoljno velika da ovi paraziti postanu otporni na dalje postupanje sa snažnijim lekovima protiv malarije koji takođe sadrže artemizinin.
Mnogi istraživači istražuju nove načine povećanja količine artemizinina u slatkom pelinu.
Slatki pelin čaj
Kako se priprema čaj od slatkog pelina? Slatki pelin čaj se priprema prelivanjem 1 kašike suvih listova biljke sa 250 ml provrele vode. Zatim se čaj poklopi i ostavi da odstoji oko 15-20 minuta (može i preko noći), te se procedi i pije. Slatki pelin čaj treba piti 1-2 šolje na dan. Slatki pelin čaj ima antimalarično i antikancerogeno dejstvo.
Tinktura od slatkog pelina
Tinktura od slatkog pelina je danas dostupna na tržištu, a možete da je napravite i sami.
Sve što treba da uradite je da pomešate 200 ml čistog alkohola i 100 g svežih, sitno seckanih listova slatkog pelina i pustite da odstoji 14 dana. Nakon toga procedite i koristite po potrebi.
Doziranje:
3 puta na dan rastvoriti po 20-40 kapi u čaši sa mlakom vodom, čajem ili prirodnim sokom. Napravite pauzu nakon 8 dana korišćenja tinkture od slatkog pelina u trajanju od 3 dana, pa ponovite ciklus po potrebi.
Iskustva
Ako bilo kome spomenete biljku slatki pelin, prva asocijacija gotovo svima jeste lek za rak. Međutim, kada je u pitanju prirodno lečenje raka, iskustva su veoma individualna i ovo je generalno veoma osetljiva tema. Stoga, iskustva što se tiče korišćenja i delotvornosti biljke slatki pelin protiv raka su za sada prilično ograničena.
Ova biljka još nije toliko popularna na našim prostorima, a mnogi imaju tendenciju da je mešaju sa srodnom vrstom, gorkim pelinom. Stoga su na tržištu često prisutni lažni preparati slatkog pelina. Istraživanja na temu upotrebe ove biljke protiv raka su i dalje veoma ograničena, ali u svetu se slatki pelin veoma ceni kao lek za rak, o čemu svedoče brojna pozitivna iskustva. Smatra se da je delotvoran posebno u terapiji sa gvožđem.
Gorki pelin
Gorki pelin je velika razgranata zeljasta biljka, odlikuje se srebrnim listovima, specifičnim mirisom i gorkim ukusom.
Ukoliko se koristi u odgovarajućoj dozi, gorki pelin ima lekovito delovanje, dok u prevelikoj dozi ima opojno delovanje.
Čuveno halucinogeno piće apsint je dobilo ime upravo po svom osnovnom sastojku pelinu, koji mu daje ta svojstva.
Gorki pelin kao lek se najviše koristi zbog svog antiparazitnog delovanja, a spada i u najbolje lekove za probavu.
Gorki i slatki pelin razlika
Postoji razlika između gorkog pelina i slatkog pelina, a treba pomenuti da postoji i divlji pelin – Artemisia vulgaris. Artemisia absinthium baštenski ili gorki pelin, poznat je kao glavni sastojak koji se koristi za apsinte.
Ova vrsta je promovisana kao korisno alternativno lečenje karcinoma, iako do sada naučni dokazi još uvek ne mogu podržati ove efekte. Dakle, gorki pelin nema dokazano anti-kancerogeno delovanje. Gorki pelin se koristi kod probavnih tegoba, kao eterično ulje i insekticid.
Gorki pelin sadrži i tujon, isparljivo ulje koje može dovesti do problema sa bubrezima i jetrom. Nije preporučljiv za potrošnju u visokim količinama.
Međutim, slatki pelen se dugo koristi u tradicionalnim oblicima biljnog leka i ne sadrži iste štetne količine tujona.
Slatki pelin ili Artemisia annua obično raste u zapadnim regionima Azije, Severne Afrike i Evrope, iako se sada razvija i u Severnoj Americi. Primarni aktivni sastojak slatkog pelina je artemisinin koji je sada široko prihvaćen kao konvencionalni medicinski tretman za malariju.
Izvor: prirodnoizdravo.com
Nebrojeno puno puta je osvajač 21 grendslem titule Novak Đoković isticao da je njegova teniska majka bila pokojna Jelena Genčić. Vrhunski stručnjak i žena sa posebnim osećajem za pružanje onoga što je Novaku bilo u toj fazi razvoja potrebno za sticanje pravih životnih i sportskih vrednosti. Sa kojom je stasala I njegova ljubav i poznavanje simbolike i važnosti Vimbldona za teniski svet i istoriju.
Pobedom nad Kirijosom Novak je izjednačio rezultat njegovog idola iz detinjstva Pita Samprasa sa osvojenih sedam titula na Vimbldonu. Da je Jelena Genčić tu – interesovalo nas je – šta bi joj rekao?
– Ja bih je prvo – zagrlio! Koliko mi je žao što nije više sa nama, toliko mi je drago da sam imao priliku da posle ostvarenja tog istorijskog uspeha i osvajanja mog prvog trofeja ovde 2011. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
da to podelim sa njom, da je je zagrlim i da budemo u njenoj kući na Dedinju gde smo provodili puno vremena – sanjajući zajedno – sa setom i ovom prilikom kaže Novak.
Setio se Novak dana provedenih sa Jelenom kada je bio dečak.
– Ona me je toliko toga naučila o životu, a da ne pričam o tenisu, i taj profesionalizam i posvećenost koji mene danas odlikuje dolazi od nje. Ona je bila toliko temeljita u svojim analizama, pripremama… Ja sam sa 8-9 godina boravio kući kod nje, na kasetama smo gledali video-snimke velikih šampiona. Objašnjavala mi je igru, taktiku, zašto radim određene drilove, kako moram da živim. Takođe se znalo da je bitno kakve ocene imam u školi, šta jedem, kada se ide na spavanje i kada se budi, da znam da spremim svoju torbu i da je bitno da se uvek sportski, fer i sa poštovanjem odnosim prema ljudima.
Zajedno sa Novakovim roditeljima Srđanom i Dijanom, Jelena uvek zauzima posebno mesto u njegovom srcu.
– Jelena je imala veliko poverenje i podršku mojih roditelja i zajedno sa njima je na jedan neverovatno veliki način uticala na mene. Bez daljnjeg, ona je moja “teniska majka” i najvažniji teniski mentor, žena koja mi je dala mogućnost da budem ovde. Znam da je sa mnom ovde u mislima. Zahvalan sam na svemu što mi je pružila u mojim počecima, vremenu koje mi je posvetila jer, da ne zaboravimo, ona je bila reprezentativka u rukometu. Trener Ivaniševiću i Moniki Seleš, legenda našeg sporta u periodu kada sam kao klinac počinjao da igram tenis, značajna ličnost u srpskom društvu. I ona je takva želela da mi posveti vreme i provede godine i godine sa mnom na terenu i van njega i da me uputi, nauči, usmeri. Pored mojih roditelja, ona ima najveće zasluge za sve ovo što se meni dešava – zaključio je Novak u pijetet svojoj velikoj mentorki Jeleni Genčić posle osvojene sedme Vimbldonske titule.
izvor: kurir.rs
Svi znamo da su orašasti plodovi jedna od najzdravijih namirnica koju je najbolje konzumirati za doručak ili užinu. Ipak, INDIJSKI ORAH je prava riznica zdravlje, zbog čega bi trebalo češće da se nađe na vašem jelovniku.
Nutricionisti tvde da je jedna od najkorisnijih funkcija koje indijski orah ima na zdravlje ta što sprečava razmnožavanje slobodnih radikala koji ubrzavaju starenje kože.
Bogat je vitaminima A, B2 i B1, gvožđem, selenom, palmitoleinskom i oleinskom kiselinom, amino kiselinom triptofan, te još nizom belančevina i korisnih minerala.
A kako utiče na naš organizam?
Smanjuje krvni pritisak
Redovna konzumacija indijskog oraha povezana je sa nižim vrednostima krvnog pritiska, govore rezultati studije koja je objavljenja u časopisu Current Developments in Nutrition. Uključivanje indijskog oraha u ishranu može poboljšati vrednosti gornjeg i donjeg krvnog pritiska, ali i smanjiti nivo triglicerida.
Smanjuje nivo holesterola
Ako jedete indijski orah svaki dan umesto užine sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, utičete na smanjenje nivoa holesterola u krvi.
Važno je da znate da je od 60 do 100 grama ovog ploda nedeljno (ili od 5 do 8 plodova na dan) dovoljno da izvučete benefite iz njega.
Reguliše nivo šećera u krvi
Indijski orah sadrži nezasićene masne kiseline koje blagotvorno utiču i na nivo šećera u krvi. Doprinosi i snižavanju nivoa triglicerida i štiti organizam od daljih komplikacija povezanih s visokim nivoom šećera i holesterola. Svakodnevnim konzumiranjem indijskog oraha znatno se smanjuje rizik od pojave dijabetesa tipa 2.
Dobro je poznato da hrana može da uspori starenje organizma, i da se na licu ogleda ono što jedemo. Lekari savetuju da nakon 50. godine u svoj jelovnik obavezno uvrstite koštunjavo voće, osim što održava kožu mladom normalizuje probleme sa spavanjem kod žena u menopauzi.
Izvor: Objektiv.rs, stil.kurir.rs
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Najbolji srpski teniser Novak Đoković posle svečanog dočeka u Beogradu govorio je za RTS i istakao da mu mnogo znači ljubav koju oseća od srpskog naroda. Đoković je istakao i da mu je u ovom trenutku najveći prioritet da gaji strast koju oseća prema ovom sportu jer će mu baš to omogućiti da nastavi da osvaja najveće trofeje.
Više hiljada ljudi dočekalo je Đokovića ispred šampionskog balkona Starog dvora u Beogradu, nakon nove, sedme titule na Vimbldonu.
„Pao mi je veliki teret za leđa. Kako smo krenuli godinu, zaista nisam znao kako će se stvari odvijati na teniskom terenu. Kada sam otišao iz Australije osećao sam se ispražnjeno, moram da priznam malo i usamljeno. Kada sam se vratio osetio sam veliku podršku i ljubav svog naroda, i veliku zahvalnost za to“, počeo je Đoković za RTS.
„Međutim, teniski turniri se igraju u inostransrtvu, tako da kada sam počeo da putujem, nisam bio svoj. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Nisam se osećao kao da sam u nekom uravnoteženom stanju gde mogu da igram svoj najbolji tenis i pružam igre koje bi mi omogućile da se borim za ovakve trofeje, najveće u sportu.“
On je ponovio da Vimbldon ima posebno mesto u njegovom srcu.
„Verovao sam u sebe, verovao da ću pre ili kasnije moći da se borim za velike trofeje. Vimbldon nekako kroz moju karijeru istorijski uvek dolazi u pravom trenutku. Prvi put sam postao prvi na svetu sa vimbldonskim trofejom, 2018. posle operacije teške povrede lakta me je ‘katapultirao’ u period u kojem sam osvajao još grend slemova. Nakon toga, 2019. onaj maratonski meč sa Federerom i spasene meč lopte. U mojoj karijeri ima posebno mesto“, istakao je osvajač 21 trofeja na najvećim turnirima.
Prisetio se prve slike teniskog terena i trenutaka kada je roditeljima tražio da mu kupe reket, što je bio početak njegovog treniranja na Kopaoniku.
Novinar Aleksandar Stojanović podsetio je Novaka da navijači nisu došli samo zbog sportskih uspeha, nego i zbog principa od kojih ne odustaje.
„Osećam podršku u svakom smislu, ne samo u sportskom, nego i ljudskom. Gde god da se nalazim u našoj zemlji, čak i u regioni, ljudi su izuzetno ljubazni, velikodušni i prijateljski nastrojeni. Žele da mi se nađu i stave do znanja da su uz mene i da nisam sam. To mi je mnogo značilo, posebno posle onoga u Australiji.“
Đoković je postao i prvi čovek koji je osvojio grend slem titulu, a izgubio bodove na ATP rang-listi i od ponedeljka je sedmi igrač sveta.
„Takva je situacija ove godine, da ne ulazimo previše u detalje. Znamo da je ruskim i beloruskim teniserima zabranjeno učešće na Vimbldonu zbog rata u Ukrajini. Nisam se složio sa tim, ne treba mešati politiku i pogotovo ratnu politiku sa sportom. Ti momci i devojke nisu nemaju ništa sa tim. Nije im dozvoljeno da igraju, a kao kontrareakcija ATP-ja i VTA doneta je odluka o ukidanju bodova, sa kojom takođe nisam saglasan“, kaže Đoković i ne uzbuđuje se previše jer je to sastavni deo sportske politike.
„Bodovi u ovom stadijumu moje karijere nisu toliko bitni kao što su bili ranije. Jesam izgubio prvo mesto, ali toliko sam dugo bio na njemu da to više nije prioritet. Najveći prioriteti su mi ovi veliki trofeji i igranje za reprezentaciju.“
Ono što mi je najveći prioritet jeste da očuvam vezu i strast za ovim sportom. Kada doživljavam uspehe teram sebe da se vratim u detinjstvo i podsetim se zašto se bavim ovim sportom i, na kraju krajeva, zašto nastavljam da se bavim sportom. Postigao sam najveće uspehe, ali i dalje imam glad, profesionalno velike ambicije i ciljeve“, zaključio je Đoković za RTS.
„I ako propustim Ju-Es open, nije kraj sveta“
Sledeći Novakov cilj je trofej na Ju-Es openu i borba sa Nadalom za prvo mesto večne rang-liste, ali on po trenutnim pravilima ne može da uđe na tlo Amerike.
„Neizvesnost situacije. U ovom trenutku, s obzirom na to kakva je moja situacija, ne mogu da idem u Ameriku, nije mi dozvoljeno. Niti u Australiju. Nekako se nadam pozitivnim vestima. Verujem da će za Australiju, jer ima više vremena, stvari preokrenuti u pozitivnom smislu“, kazao je naš as.
Zbog toga je i Džon Mekinro apelovao na američke vlasti da mu omoguće da igra na poslednjem grend slemu sezone jer je jasno da, a to je i sam Đoković potvrdio, ne planira da se vakciniše protiv koronavirusa.
„Za Ameriku ima manje vremena. Nada poslednja umire, voleo bih da igram Ju-Es open, to je grend slem, to je ono što me najviše motiviše i inspiriše. Ako toga ne bude, nije kraj sveta. Nije prvi grend slem koji ću preskočiti, nastavljam dalje. Veoma mi je bitno da održim zdravo telo i duh jer onda mogu da igram dugo, dugo. Biće sigurno prilika.“
Srbi su ga još za života smatrali za sveca, a u prilog zahtevima da bude i zvanično proglašen idu i svedočenja vernika o onome šta se dešava na njegovom grobu.
Sam njegov život bio je čudo, a ona su nastavila da se dešavaju i posle njegove smrti. Vernici se sa posebnom smirenošu i dubokom verom mole na zemaljskom grobu patrijarha Pavla u manastiru Rakovica.
Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji. Na tronu Svetog Save kao patrijarh srpski proveo je punih 19 godina, a među narodom je bio veoma omiljen zbog skromnosti i istinoljubivosti.
Ljudi se kunu da im je molitva nad njegovim moštima pomogla pri ozdravljenju.
Među njima je i bračni par iz Kosjerića, čijem je dvanastogodišnjem sinu otkriven najprogresivniji karcinom osteosarkom u potkolenici, a upravo mu je, kako tvrde, molitva nad grobom patrijarha Pavla pomogla u ozdravljenju.
Oni koji dolaze bar jednom mesečno na mesto gde počiva omiljeni srpski patrijarh tvrde da je on taj koji ovaj narod okuplja i koji čuva čast Crkve.
Uvereni su da je svetac, jer kad god dođu osete neku blagodet. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Čulo se i da se pored groba desilo veliko čudo. Prema svedočenju igumanija i nekih vernika, jedan čovek koji je bio invalid ustao je i prohodao.
Jovanka Mileusnić, koja živi nedaleko od manastira Rakovica, rekla je da je jednom obišla grob patrijarha i da je još na ulazu u portu videla da grob svetli crvenom stelošću.
“ Pomislila sam u prvi mah da je u pitanju neko osvetljenje, ali mi je bilo čudno da je postavljeno u toku dana a sa mnom je bila i moja zaova koja je isto to primetila, kao i još nekolicina ljudi koji su se zatekli u porti manastira. To svetlo oko groba je potrajalo nekoliko sekundi, a onda nestalo samo od sebe. Svi smo se u čudu prekrstili, a uverena sam da nam to patrijarh Pavle kao narodu nešto poručuje, pitanje je samo šta“ kaže Beograđanka.
Istu čudnu svetlost oko patrijarhovog zemnog počivališta video je i Nikola Resanović, koji je kao student teologije barem jednom nedeljno obilazio grob u manastiru Rakovica.
„Sećam se, bio je oblačan dan i kada sam došao do groba blaženopočivšeg patrijarha Pavla video sam bledu crvenu svetlost kako titra oko krsta. Prvo sam mislio da je neko uključio neki svetleći laser, ali ničega i nikoga nije bilo u blizini. Crvenkasta svetlost je nestala, a posle toga sam više puta odlazio do patrijarhovog groba, ali se ta svetlost nije pojavljivala ponovo“, priča Resanović.
Donosimo vam i reči patrijarha Pavla koje ne treba zaboraviti:
– Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.
– Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.
– Da je i svima nama, kao ljudima i hršćanima, jasno načelo da “zlo dobra doneti neće”, da je “krv ljudska hrana naopaka”, stvari bi išle srećnije.
– Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja.
– Kad se čovek rodi, celi svet se raduje, a samo on plače. Treba živeti tako da, kad umre, celi svet plače, a samo on se raduje.
Izvor: stil, opanak
Istraživanja, koja su sprovedena u laboratoriji medicinsko-bioloških tehnologija “NII” za industrijsku i morsku medicinu (Moskva), postala su prava seznacija. Naučnici su eksperimentalno dokazali da krsni znak ubija mikrobe i menja optičke osobine vode.
„Potvrdili smo da drevni običaj da se hrana i piće krsti pre jela ima duboki mistični smisao“, kaže fizičar Angelina Mahalovska.
„Iza toga se krije praktična korist: hrana se očišćava bukvalno u trenu. To je veliko čudo koje se dešava bukvalno svaki dan.“
Svoja istraživanja snage krsnog znaka Angelina Malahovska je sprovodila skoro 10 godina. Sprovedena je velika serija eksperimenata, koji su više puta provereni, pre nego što su objavljeni njihovi rezultati.
Oni su fenomenalni: otkrivena su jedinstvena bakteriološka svojstva, koja voda poseduje posle osvećenja molitvom i krsnim znakom. Otkrivena je nova, ranije nepoznata osobina Božije Reči da preobražava strukturu vode, značajno povećavajući njenu optičku gustinu u kratkoj ili ultravioletnoj spektralnoj oblasti.
Sama mogućnost tih istraživanja je za Angelinu Malahovsku i njene kolege Peterburžane postala čudo – ona nisu bila finansirana, niti su predstavljala predmet istraživanja “NII”.
Ali naučnici su najveći deo posla uradili besplatno – samo radi toga da bi ljudima pružili mogućnost da osete i uvide isceliteljsku Božiju silu.
Naučnici su proverili dejstvo molitve “Oče naš” i krsnog znaka na patogene bakterije. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Radi istraživanja su uzeti uzorci vode iz raznih basena- bunara, reka, jezera. Svi uzorci su sadržali zlatnu stafilokoku i još jednu uvek prisutnu vrstu bakterija. Ali pokazalo se da se posle pročitane molitve “Oče naš” i osenjivanja uzorka krsnim znakom, ta količina štetnih bakterija smanjivala za 7, 10, 100 i čak i više od 1000 puta!
Prema uslovu eksperimenta – radi isključenja uticaja mogućeg smućivanja – molitvu su čitali i verujući i neverujući ljudi, i pored svega se broj patogenih bakterija u raznim sredinama (sa raznim vrstama bakterija) smanjivao u poređenju sa kontrolnim vrednostima.
Uočljiv je, takođe, i blagotvoran uticaj molitve i krsnog znaka na čoveka – kod svih ispitanika se stabilizovao pritisak, i poboljšani su rezultati analize krvi. Zadivljujuća je činjenica da su se pokazatelji menjali u tačno potrebnom pravcu za isceljenje: pritisak hipotonika se povećavao, a hipertonika smanjivao.Primećeno je takođe da ukoliko se čovek osenjivao krsnim znakom nepažljivo, nemarno spojivši tri prsta, ili ne dotičući neophodne tačke na telu (sredinu čela, centralni deo iznad želuca (solar plexus), kao i udubljenja na desnom i levom ramenu), onda je pozitivan rezultat dejstva bio mnogo niži ili ga uopšte nije bilo.
Naučnici su izmerili optičku gustinu vode i posle njenog osenjivanja krsnim znakom i osvećenja.
„Pokazalo se da se optička gustina vode u poređenju sa njenom normalnom vrednošću posle osvećenja povećava“, objašnjava Angelina Malahovska.
„To znači da voda kao da “razlikuje” smisao izgovorenih molitvi nad njom, “pamti” taj uticaj i čuva ga određeno vreme što se vidi po povećanoj optičkoj gustini. Ona kao da se “napaja” svetlošću. Ljudsko oko naravno ne može da ulovi te isceliteljske promene strukture vode, ali spektrograf daje objektivnu ocenu te pojave.“
Krsni znak menja optičku gustinu vode praktično trenutno. Optička gustina vode, koja je osvećena osenjivanjem krsnim znakom od strane običnog vernika se povećava skoro 1.5 put! A kada to isto uradi sveštenik – skoro 2.5 puta! To jest zaključuje se da voda “razlikuje” stepen osvećenja od strane mirjanina ili sveštenika, čiji su prsti desne ruke sklopljeni radi blagoslova tako da izobražavaju prva slova Hristovog Imena.
Interesantan je i rezultat osvećenja vode od strane krštenog, ali neverujućeg čoveka, koji ne nosi krstić na grudima. Pokazalo se da voda “razlikuje” čak i stepen vere – njena optička gustina se izmenila samo za 10%!Zaista – “po veri vašoj – neka vam bude!”
Pošto se ljudski organizam sastoji od nešto više od dve trećine vode, to znači da je Bog pri stvaranju u nas ugradio takav sistem fizičkih kanala, koji reguliše sve biohemijske procese u organizmu, i koji jasno “prepoznaje” Ime Isusa Hrista!
Može se reći da je krsni znak – generator svetlosti. Optička gustina vode se nije promenila (povećala) ni pri kakvim drugim položajima prstiju ruke (dlana, ili pri nepažljivom spajanju prstiju, ili brzim mahanjem ruke bez strahopoštovanja).
Već više od jedne decenije petrogradski inženjer-elektrofizičar Angelina Dominikovna Malahovska, član Saveza “Pravoslavni naučnici Rusije”, izučava svojstva, reklo bi se, nenaučnih pojava: silu krsnog znaka i Božije Reči, isceliteljska svojstva svete vode i dr.
U prepisci sa našom redakcijom naučnica je primetila da se mnogi pravoslavni odnose oprezno prema njenom radu, ali postoje i oni koji ga podržavaju. Rezultat njenih istraživanja je knjiga “O tajni svete vode”, koja je u malom tiražu izašla nedavno iz štampe, a recenziju je uradio predavač Sankt-Peterburške Duhovne akademije, kandidat bogoslovskih nauka o.Kiril (Zinkovski). Po njegovom mišljenju, “davno poznate činjenice iz crkvene prakse nalaze u datom radu naučno-eksperimentalnu potvrdu”, i ta istraživanja “mogu da postanu novo svedočanstvo istinitosti Jevanđelja i Pravoslavlja u našem veku maloverja i sumnji”.
Knjigu koja je stigla u našu redakciju smo u Moskvi pokazali predsedniku ekspertne grupe za opis čudesnih pojava, P.V.Florenskom. “To nije ništa novo” – odgovorio je profesor – “što Malahovska piše, da posle čina osvećenja voda menja svoju fizičku gustinu. O tome je pisao još moj deda (o.Pavle Florenski – ured.)”Međutim, rad A.D.Malahovske je jedinstven i u njemu ima mnogo novih činjenica. Naučno istraživanje je po ideji, trebalo da “skine pokrov tajnovitosti” sa čuda, i da ga pretvori u u običnu činjenicu naučnog eksperimenta. Ali sve se desilo potpuno suprotno. Rezultati su toliko porazni, da sama fizičarka priznaje: nama ostaje samo da osećamo strahopoštovanje pred Božijim delovanjem u našoj grešnoj prirodi. Navodimo njena svedočanstva.
Iz Jevanđelja znamo, da je Gospod Svojom silom isceljivao bolesne u trenutku, pri čemu je isceljivao i takve bolesti, koje su neizlečive i do dan-danas: gubu, posednutost, slepoću od rođenja, potpunu paralizu itd. A da ne govorimo već o tome, da je vaskrsavao iz mrtvih. I evo već više od 2000 godina se nastavljaju slična čuda isceljenja bolesnih, koji se s verom u Boga obraćaju ka Tajnama Pravoslavne Crkve, ka isceliteljskoj, blagodatnoj sili njenih čudotvornih ikona, svetih moštiju, svete vode. Na moje oči se od 13 bolesnih poklonika u Počajvesku Lavru 12 (!) vratilo zdravo. Znam to i iz ličnog iskustva: posle neuspešnih pokušaja “lečenja” kod sektaša i “iscelitelja”, vrativši se u krilo Pravoslavne Crkve, izbavila sam se od mnogih bolesti i pronašla zdravlje i duševni mir.
Kao naučnik, zainteresovala sam se time kako se to dešava, a posebno kako na crkvene tajne reaguje voda, koja sačinjava 70% i više procenata našeg organizma. U analizama uzoraka nevske vode, koje su urađene u laboratorijama Sankt-Peterburškog “Vodokanala” se pokazalo da u njoj nema ni milioniti deo tragova srebra. Međutim posle osvećenja ta ista voda se ne kvari i postaje isceliteljska, ubijajući bakterije. Ja sam pokušala da proverim dejstvo molitve “Oče naš” i pravoslavnog krsnog znaka na patogene bakterije. Za istraživanje su uzeti uzorci voda iz različitih vodenih izvora: bunara, reka, jezera, koje su sadržale crevni bacil, zlatnu stafilokoku i druge bakterije. Pokazalo se da ukoliko se pročita molitva “Oče naš” i uzorak oseni krsnim znakom (kada su prsti skupljeni po pravoslavnom), količina štetnih bakterija se smanjivala za 7, 10, 100 i čak i više od 1000 puta!
Urađeno je više desetina provera uz učešće pravoslavnih ljudi, i u svim eksperimentima je utvrđena ista osobina.Razumevanje i osmišljavanje te činjenice je postalo moguće posle istraživanja optičkih svojstava vode, a pre svega njene optičke gustine. Istraživanja su vršena u laboratoriji medicinsko-bioloških tehnologija “NII industrijske i morske medicine”.
U nizu eksperimenata, koji su vršeni tokom dve godine, istraživane su optičke gustine sledećih voda:Sveta voda Malog osvećenja; Voda iz vodovoda uzeta na dan Bogojavljenja; Krstovdanska voda iz crkve, Osvećena na Praznik Bogojavljenja; Sveta voda iz reke Jordan (Jerusalim); Sveta voda iz različitih svetih izvora Rusije i Ukrajine.
Pored toga, istraživano je dejstvo molitve i krsnog znaka na običnu vodu iz vodovoda (vodu su osenjivali mirjani i sveštenici). Takođe je istraživana dinamika promene optičke gustine vode od trenutka uzimanja uzorka. U osnovi metode spektroskopije, kao što je poznato, je osobina atoma hemijskih elemenata da apsorbuju svetlost određene talasne dužine. Analiza rezultata merenja je pokazala zadivljujuću stvar: posle osvećenja od strane jereja obična voda iz vodovoda zadobija nova optička svojstva – značajno (radi jednostavnosti objašnjenja ne navodimo cifre i formule – ured.) se povećava njena optička gustina!
To znači sledeće: kao prvo, reči molitve su adekvatne dejstvu ne zvučnih talasnih dužina, kao pri običnom govoru, već svetlosnih! A svetlost se prostire milion puta brže nego zvuk. Drugo, do danas se smatralo (zakon Lamberta – Bugera – Bera) da su promene optičke gustine rastvora povezane samo sa konkretnom promenom jonsko-molekulskog sastava rastvora, to jest sa promenom koncentracije rastvora.
Međutim, dejstvo reči molitve ima potpuno drugi mehanizam delovanja, jer niko hemijskim putem nije menjao početni sastav uzetog uzorka vodovodske vode. Znači, upravo Božija blagodat, prizvana u rečima molitve, je izmenila optičku gustinu vode.
Pri činu osvećenja se mogu čuti posebne reči: “…Priđite, primite svi Duha Premudrosti, Duha Razuma, Duha straha Božijeg, Hrista koji nam se javlja”.
Te reči sadrže u sebi veoma duboki smisao: one označavaju odziv živog gospoda kao odgovor na molitvenu prozbu sveštenika – to jest Gospod nam kaže: “Primite Hrista koji vam se javlja”.
U tom tajanstvenom, mističnom trenutku Gospod, se nevidljivo za naše oči javlja silaskom Svetog Duha na vodu, dajući toj vodi moljenu isceliteljsku silu za dušu i telo. I voda se odmah “odaziva” – povećava se njena optička gustina u ultravioletnoj sprekrtalnoj oblasti. Ona kao da se “ispunjava” svetlošću. Ljudsko oko naravno ne može da uhvati te isceliteljske promene strukture vode. Ali instrument (spektrograf) daje objektivnu ocenu te pojave i neopovrgnut dokaz silaska blagodati Duha Svetoga na vodu koja se osvećuje.Na osnovu rezultata eksperimenata je formiran grafik, sa koga se vidi, da su vrednosti optičke gustine vode iz reke Jordan, gde se krstio Gospod naš Isus Hristos pre više od 2000 godina, praktično istovetne sa vrednostima optičke gustine svete krstovdanske vode iz crkve, osvećene na Bogojavljenje. Jordan i Neva imaju različite geografske položaje, različit sastav zemljišta, razlicitu klimu, pa samim tim i različitu gustinu vode, ali jednom godišnje – na praznik Bogojavljenja – njihovi optički parametri se skoro u potpunosti poklapaju!
Promena optičke gustine Svete vode (Krstovdanske i vode uzete iz reke Jordan) u zavisnosti od vremena čuvanja uzorka:
1 – Sv. Krstovdanska voda iz Crkve, uzeta 19.01.2001. godine, datum eksperimenta – 05.10.2001. godine
2 – Sv. Krstovdanska voda iz Crkve, uzeta 19.01.2001. godine, datum eksperimenta – 27.05.2003., 11.12.2003. godine
3, 4 – Sveta voda iz reke Jordan, datum eksperimenta 27.05.2003., 11.12.2003.
5 – obična vodovodska voda, pre osvećenja
Optika ima veze sa svetlošću. Sam Hristos kaže u Novom Zavetu: “Ja Sam Svetlost svetu” (Jn. 8, 12). Još su drevni bogoslovi -isihisti ispoljavali interesovanje za prirodu Božanske nematerijalne Tavorske svetlosti, koju je Gospod pokazao učenicima na gori Tavor. Oni su Ga videli u “vidu zlata, koje je ispunilo prostor”. Svake godine na pravoslavni Vaskrs silazi Blagodatni Oganj u Hramu pored Groba Gospodnjeg – i to je takođe svetlost! I Vaskrsenje Gospoda našega Isusa Hrista se takođe desilo u ozarenju posebne svetlosti, koje je ostavilo Njegov fotografski otisak na Turinskoj plaštanici – pogrebnoj odeždi.
I više od toga – samo stvaranje materije je povezano sa posebnom “svetlošću”, o kojoj se govori u Bibliji. Bog je stvorio “svetlost” prvi dan, što ukazuje na njeno “fundamentlano” mesto u jerarhiji života. I to nije bila obična sunčeva svetlost – jer su sunce i ostačle zvezde stvorene tek četvrtog dana. Nije slučajno svetlost na slavjanskom “svet”, to nije samo svetlost, već i “zemlja”, cela “vaseljena”. Nije li to zbog toga što je sve oko nas prožeto iskonskom, Tavorskom svetlošću preobraženja?
Svetlost je životvorna i isceliteljska, a posebno njena ultravioletna zračenja. Naučnici (nemački fizičar Riter) su to otkrili tek 1841 godine, i to hemijskom metodom. Uskoro su otkrili baktericidno dejstvo tog zračenja, koje se primenjuje i do dan-danas na poliklinikama pri “zagrevanju”, u domaćim lampama itd. To je obično ultravioletno zračenje. Ali ako se govori o Tavorskoj svetlosti, onda njeno dejstvo može da bude čudotvorno.
Nisu uzalud askete-isihisti, iznuravajući se u pustinjama i skoro ničim se ne hraneći živeli 80, 90 i čak i više od 100 godina. Njihova tela su se već za života toliko preobražavala, da su potom postajala netruležne mošti. A po njihovim molitvama, struktura voda u tim oblastima, gde su oni živeli, se toliko menjala, da prirodna izvorska voda čak i posle nekoliko vekova daje isceliteljsku snagu onima, koji sa verom prilaze da se poklone svetom ugodniku.Iz navedenih istraživanja se vidi da voda, svetlost i reč molitve mogu međusobno da deluju. I u osnovi svega je Reč. Njom je stvoren svet (“U početku beše Reč, i Reč beše u Boga”), i njom se uz Božiju pomoć nastavljaju čuda na zemlji.
Izvor: vaseljenska.com
Brojna religijska verovanja o biljkama sačuvana su do danas kroz hrišćanstvo, poput onog da hrast ne treba seći i da granu treba uneti za Božić.
Na krov kuće stavlja se čuvarkuća ili, pak, perunika, jer štiti od groma. Blizu kuće se ne sadi bagrem, jer mu je staro ime bilo nerod. Takođe, bagrem ne treba kalemiti.
Ukoliko je neko drvo isečeno jer se osušilo, ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, možda je vreme da se preoblikuje dvorište i da se prednost da biljkama koje su poštovali naši preci.
0rah u dvorištu donosi nesreću i smrt. Orahovo drvo nije dobro u blizini kuće, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kuću.
Nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta. Orah i dudovi na okućnici – ovde su svi ukućani izumrli.
Prvo treba zasaditi drveće i žbunje, a onda i cvetnice.
Hrast lužnjak je najlepši ukras koji dvorište može da ima, jer je krošnja lepo razgranata i pravi “debeo” hlad. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Prija mu blizina vode, a ovo sveto drvo simbol je dugovečnosti.
Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su cvetovi lekoviti. Lipa pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.
Vrba je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana “mirko”, a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju deca rečima “rasti kao vrba”. Kora vrbe je lekovita za prehladu.
Glog je lekovit za srčana oboljenja, a ujedno i najmoćnije sredstvo protiv vampira i demona. Ovo je žilav, listopadni žbun koji može da bude beo, crn ili crven, a bobice se beru kada sazru i prave se džemovi, čaj, sok… Idealan je da se oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sađenja treba dodati kreč u sadnu rupu.
Dren prvi cveta u proleće, a zrele plodove daje u jesen. Drenom se kuće kite za Đurđevdan jer je simbol zdravlja, a za Bogojavljenje se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili, otporna na bolesti.
Jabuka je omiljeno voće, ne jedu se pre Petrovdana i važan su svadbeni detalj. Srbi su oduvek kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče. Domaća sorta petrovača ima bujno okruglo stablo i plod sazreva u julu. Sadnice koštaju 200 dinara.
Šljivu su Srbi gajili i u postojbini i od tada je sačuvana najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja.
izvor: objektiv.rs
1...154155156...503Stranica 155 od ukupno 503
