U automobilu u letnjim mesecima može biti neprijatno vruće, a neki svakodnevni predmeti mogu čak da eksplodiraju na vrućini.

Kad je automobil na jakom suncu, iznutra brzo postane još toplije nego spolja, a temperature mogu da porastu iznad 50-60 stepeni Celzijusa, te se sve unutar vozila takođe brzo i intenzivno zagrejava.

To može da uzrokuje probleme ne samo ljudima i životinjama, koje leti nikako ne bi smele da borave u automobilu sa zatvorenim prozorima i vratima. Može biti jednako opasno za elektroniku: ako su mobilni telefoni, prenosni računari i ostala tehnika direktno izloženi suncu u zaključanom vozilu, može čak i da eksplodira.

Litijum-jonske baterije, koje imaju visoko koncentrisanu energiju povećanjem toplote povećavaju energetsku koncentraciju iznad kritičnog nivoa, te može da nastane eksplozivno samozapaljenje, prenosi autoportal.hr.

Dezodorans, sprej protiv komaraca, dezinfekcijska sredstva ili gazirana pića mogu da eksplodiraju na temperaturama od 50 stepeni Celzijusa i više. Stoga sve te predmete, nakon izlaska iz automobila treba premestiti u prtljažnik.

Izvor: autoportal.hr

U Nemačkoj vlada prava pomama za solarnim modulima koji se instaliraju na balkonu ili nekom drugom odgovarajućem mestu. Prema podacima Savezne agencije za mreže, u prvom tromesečju ove godine broj prijavljenih takvih mini-postrojenja povećan je sedam puta u odnosu s istim period prošle godine.

“Tržište je ogromno, do 2030. bi u Nemačkoj moglo da bude instalirano 12 miliona takvih mini-postrojenja“, procenjuje za DW stručnjak za solarne module Kristijan Ofenhojzle. On je pokretač veb-stranice MachDeinenStrom.de na kojoj zainteresovani mogu da se informišu o mogućnostima takvih solarnih postrojenja. Ako se trend nastavi, za sedam godina bi svaki četvrti stan u Nemačkoj mogao da ima takvo solarno mini-postrojenje.

I u Kini su mala solarna postrojenja sve omiljenija. U milionskoj metropoli Hangdžouu ih recimo veoma često ugrađuju na velikim stambenim zgradama u kojima se stanovi iznajmljuju, kaže Hans-Jozef Fel iz firme “Energy Watch Group“.

U Italiji, najveći tamošnji snabdevač električnom energijom “Enel“ propagira takvu vrstu proizvodnje električne energije za vlastite potrebe. Veliko interesovanje za tu tehniku koja se lako instalira, Ofenhojzle je uočio i u drugim evropskim zemljama – u Poljskoj, Francuskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, Austriji, Švajcarskoj i Mađarskoj.

Kako funkcionišu solarni moduli za utičnicu?

Mala solarna postrojenja imaju najčešće jedan do tri solarna panela. Oni se pričvrste na balkon, na zid kuće, na terasu, negde u bašti ili na krovu. Mogu da ih koriste i oni koji iznajmljuju stan, ali da bi ih postavili moraju da zatraže dozvolu stanodavca. Mala solarna postrojenja ili tačnije aparati za proizvodnju struje, čovek može i sam da instalira, bez pomoći električara ili nekog drugog zanatlije.

Jednosmerna struja koja nastaje u solarnom modulu sprovodi se do kutije, odnosno invertera, u kojem se pretvara u naizmeničnu, a onda se ona preko običnog utikača u zidu uvodi u kućnu mrežu. Struja proizvedena u solarnom aparatu po pravilu se troši u domaćinstvu, ali višak može da ode i u javnu mrežu.

Koliko struje proizvodi solarni modul za balkon?

Količina proizvedene struje zavisi od jačine sunca na određenom području i usmerenja solarnih panela. U Africi, na Bliskom istoku, u Australiji, delovima Kine, Latinske Amerike i SAD, solarni modul od 400 vata može da proizvede i do 800 kilovat sati struje za godinu dana. U Nemačkoj i na drugim mestima u centralnoj Evropi, količina proizvedene struje je otprilike upola manja. Optimalno je da se modul okrene ka jugu i pod određenim uglom, tako da sunčevi zraci padaju što direktnije na solarni panel.

Ako nije moguće modul postaviti pod određenim uglom, količina proizvedene struje će biti manja. Ako je modul od 400 vati postavljen najbolje moguće – na zid ili ogradu balkona na južnoj strani – u Nemačkoj je moguće proizvesti oko 260 kilovati sati za godinu dana. Ako je okrenut ka istoku ili zapadu, onda oko 190 kilovati sati.

Da li je balkonski modul dovoljan za potrebe domaćinstva?

U razvijenim zemljama potrošnja struje je velika. Domaćinstvo s četiri osobe u Nemačkoj troši oko 4.000 kilovat sati struje godišnje, domaćinstvo s dve osobe oko 1.500 kilovat sati.

Dobro usmereni solarni modul od 400 vati može tokom proleća i leto da proizvede oko 320 vati, ako je malo oblačno samo polovinu toga, a ako je veoma oblačno samo oko 50 vati. U jeseni i zimi, ako je vedro, takav modul može da proizvede oko 160 vati, a ako je veoma oblačno samo oko 20 vati. To znači da balkonski modul pokriva samo mali deo potreba domaćinstva za strujom.

Koliko košta balkonsko solarno postrojenje?

Malo balkonsko solarno postrojenje s jednim do tri modula u Nemačkoj košta između 400 i 1.200 evra. Ako je cena struje između 30 i 50 centi po kilovat satu, troškovi nabavke se amortizuju za šest do devet godina, procenjuje Tomas Zeltman iz Saveza za solarnu privredu u Berlinu.

Nakon toga bi struja koju proizvodi balkonsko solarno postrojenje, prema njegovoj računici, bila besplatna još najmanje desetak godina. Jer, solarni moduli obično imaju rok trajanja oko 25 godina, a sklop za pretvaranje jednosmerne u naizmeničnu struju oko 15 godina.

Da li su balkonski solarni moduli bezbedni?

“Načelno su balkonski solarni aparati veoma bezbedni, do sada nisu poznate nikakve štete“, kaže Zeltman. Ipak, on preporučuje da se takvi aparati kupuju samo u specijalizovanim prodavnicama ili kod specijalizovanih ponuđača preko interneta. Kod njih su komponente prilagođene jedne drugima, a može se dobiti i pomoć prilikom instalacije, ukoliko je to potrebno.

Instalacija balkonskih solarnih postrojenja dozvoljena je u sve više zemalja. U Evropskoj uniji je dozvoljena u 25 od 27 zemalja-članica. Samo u Belgiji i Mađarskoj balkonski solarni aparati za sada nisu dozvoljeni.

Uvođenje do 800 vati solarne energije preko utičnice u mrežu u domaćinstvu smatra se tehnički neproblematičnim. Vodovi struje u domaćinstvu obično su predviđeni za struju do 3.500 vati i zato nemački Stručni savez elektrotehnike i elektronike (VDE) ne vidi da tu postoji bilo kakav problem.

Nemačka savezna vlada smatra da takva mala solarna postrojenja mogu doprineti energetskom zaokretu, pa bi trebalo da bude pojednostavljeno i izdavanje dozvole za instalaciju, a snaga dozvoljenih balkonskih solarnih modula trebalo bi da bude povećana sa sadašnjih 600 na 800 vati.

Važno je takođe da moduli budu dobro pričvršćeni za balkon ili zid, kako bi mogli da izdrže vetar i druge vremenske uslove.

Zadovoljstvo zbog sopstvene struje

Stručnjaci se slažu da balkonska solarna postrojenja mogu da pokriju samo mali deo budućih potreba za električnom energijom. Istovremeno, biće potrebno i mnogo velikih solarnih postrojenja na krovovima i velikim solarnim parkovima.

Ali, balkonski moduli imaju još neke prednosti. Oni ljudima pričinjavaju zadovoljstvo zbog “proizvodnje sopstvene struje“, a ljudi će zbog toga skupljati iskustva, pa tako unaprediti i druge oblike snabdevanja električnom energijom koji manje štete klimi, kaže Leo Ganc iz međunarodne firme za istraživanje tržišta EUPD iz Bona. “Ta balkonska solarna postrojenja veoma su važna jer se ljudi i tako mobilišu za energetski zaokret.“ Ljudima je potrebna identifikacija i pristup rešenjima za energetski zaokret, i zato su ta mala postrojenja “politički veoma jak signal“, zaključuje Ganc.

Izvor: ordinacija.tv/b92.net

U Nemačkoj vlada prava pomama za solarnim modulima koji se instaliraju na balkonu ili nekom drugom odgovarajućem mestu. Prema podacima Savezne agencije za mreže, u prvom tromesečju ove godine broj prijavljenih takvih mini-postrojenja povećan je sedam puta u odnosu s istim period prošle godine.

“Tržište je ogromno, do 2030. bi u Nemačkoj moglo da bude instalirano 12 miliona takvih mini-postrojenja“, procenjuje za DW stručnjak za solarne module Kristijan Ofenhojzle. On je pokretač veb-stranice MachDeinenStrom.de na kojoj zainteresovani mogu da se informišu o mogućnostima takvih solarnih postrojenja. Ako se trend nastavi, za sedam godina bi svaki četvrti stan u Nemačkoj mogao da ima takvo solarno mini-postrojenje.

I u Kini su mala solarna postrojenja sve omiljenija. U milionskoj metropoli Hangdžouu ih recimo veoma često ugrađuju na velikim stambenim zgradama u kojima se stanovi iznajmljuju, kaže Hans-Jozef Fel iz firme “Energy Watch Group“.

U Italiji, najveći tamošnji snabdevač električnom energijom “Enel“ propagira takvu vrstu proizvodnje električne energije za vlastite potrebe. Veliko interesovanje za tu tehniku koja se lako instalira, Ofenhojzle je uočio i u drugim evropskim zemljama – u Poljskoj, Francuskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, Austriji, Švajcarskoj i Mađarskoj.

Kako funkcionišu solarni moduli za utičnicu?

Mala solarna postrojenja imaju najčešće jedan do tri solarna panela. Oni se pričvrste na balkon, na zid kuće, na terasu, negde u bašti ili na krovu. Mogu da ih koriste i oni koji iznajmljuju stan, ali da bi ih postavili moraju da zatraže dozvolu stanodavca. Mala solarna postrojenja ili tačnije aparati za proizvodnju struje, čovek može i sam da instalira, bez pomoći električara ili nekog drugog zanatlije.

Jednosmerna struja koja nastaje u solarnom modulu sprovodi se do kutije, odnosno invertera, u kojem se pretvara u naizmeničnu, a onda se ona preko običnog utikača u zidu uvodi u kućnu mrežu. Struja proizvedena u solarnom aparatu po pravilu se troši u domaćinstvu, ali višak može da ode i u javnu mrežu.

Koliko struje proizvodi solarni modul za balkon?

Količina proizvedene struje zavisi od jačine sunca na određenom području i usmerenja solarnih panela. U Africi, na Bliskom istoku, u Australiji, delovima Kine, Latinske Amerike i SAD, solarni modul od 400 vata može da proizvede i do 800 kilovat sati struje za godinu dana. U Nemačkoj i na drugim mestima u centralnoj Evropi, količina proizvedene struje je otprilike upola manja. Optimalno je da se modul okrene ka jugu i pod određenim uglom, tako da sunčevi zraci padaju što direktnije na solarni panel.

Ako nije moguće modul postaviti pod određenim uglom, količina proizvedene struje će biti manja. Ako je modul od 400 vati postavljen najbolje moguće – na zid ili ogradu balkona na južnoj strani – u Nemačkoj je moguće proizvesti oko 260 kilovati sati za godinu dana. Ako je okrenut ka istoku ili zapadu, onda oko 190 kilovati sati.

Da li je balkonski modul dovoljan za potrebe domaćinstva?

U razvijenim zemljama potrošnja struje je velika. Domaćinstvo s četiri osobe u Nemačkoj troši oko 4.000 kilovat sati struje godišnje, domaćinstvo s dve osobe oko 1.500 kilovat sati.

Dobro usmereni solarni modul od 400 vati može tokom proleća i leto da proizvede oko 320 vati, ako je malo oblačno samo polovinu toga, a ako je veoma oblačno samo oko 50 vati. U jeseni i zimi, ako je vedro, takav modul može da proizvede oko 160 vati, a ako je veoma oblačno samo oko 20 vati. To znači da balkonski modul pokriva samo mali deo potreba domaćinstva za strujom.

Koliko košta balkonsko solarno postrojenje?

Malo balkonsko solarno postrojenje s jednim do tri modula u Nemačkoj košta između 400 i 1.200 evra. Ako je cena struje između 30 i 50 centi po kilovat satu, troškovi nabavke se amortizuju za šest do devet godina, procenjuje Tomas Zeltman iz Saveza za solarnu privredu u Berlinu.

Nakon toga bi struja koju proizvodi balkonsko solarno postrojenje, prema njegovoj računici, bila besplatna još najmanje desetak godina. Jer, solarni moduli obično imaju rok trajanja oko 25 godina, a sklop za pretvaranje jednosmerne u naizmeničnu struju oko 15 godina.

Da li su balkonski solarni moduli bezbedni?

“Načelno su balkonski solarni aparati veoma bezbedni, do sada nisu poznate nikakve štete“, kaže Zeltman. Ipak, on preporučuje da se takvi aparati kupuju samo u specijalizovanim prodavnicama ili kod specijalizovanih ponuđača preko interneta. Kod njih su komponente prilagođene jedne drugima, a može se dobiti i pomoć prilikom instalacije, ukoliko je to potrebno.

Instalacija balkonskih solarnih postrojenja dozvoljena je u sve više zemalja. U Evropskoj uniji je dozvoljena u 25 od 27 zemalja-članica. Samo u Belgiji i Mađarskoj balkonski solarni aparati za sada nisu dozvoljeni.

Uvođenje do 800 vati solarne energije preko utičnice u mrežu u domaćinstvu smatra se tehnički neproblematičnim. Vodovi struje u domaćinstvu obično su predviđeni za struju do 3.500 vati i zato nemački Stručni savez elektrotehnike i elektronike (VDE) ne vidi da tu postoji bilo kakav problem.

Nemačka savezna vlada smatra da takva mala solarna postrojenja mogu doprineti energetskom zaokretu, pa bi trebalo da bude pojednostavljeno i izdavanje dozvole za instalaciju, a snaga dozvoljenih balkonskih solarnih modula trebalo bi da bude povećana sa sadašnjih 600 na 800 vati.

Važno je takođe da moduli budu dobro pričvršćeni za balkon ili zid, kako bi mogli da izdrže vetar i druge vremenske uslove.

Zadovoljstvo zbog sopstvene struje

Stručnjaci se slažu da balkonska solarna postrojenja mogu da pokriju samo mali deo budućih potreba za električnom energijom. Istovremeno, biće potrebno i mnogo velikih solarnih postrojenja na krovovima i velikim solarnim parkovima.

Ali, balkonski moduli imaju još neke prednosti. Oni ljudima pričinjavaju zadovoljstvo zbog “proizvodnje sopstvene struje“, a ljudi će zbog toga skupljati iskustva, pa tako unaprediti i druge oblike snabdevanja električnom energijom koji manje štete klimi, kaže Leo Ganc iz međunarodne firme za istraživanje tržišta EUPD iz Bona. “Ta balkonska solarna postrojenja veoma su važna jer se ljudi i tako mobilišu za energetski zaokret.“ Ljudima je potrebna identifikacija i pristup rešenjima za energetski zaokret, i zato su ta mala postrojenja “politički veoma jak signal“, zaključuje Ganc.

Izvor: ordinacija.tv/b92.net

Pre nego što sednete za volan obavezno povedite računa o tome šta ćete uneti u organizam.

Veliki broj ljudi pada na alko-testu, a da nije popio ni jednu čašicu žestine.

Jedan od razloga jesu sirupi koje koristi sve veći broj građana koji šmrče, kija i kašlje, a koji sadrže alkohol. Ako vas zaustavi patrola saobraćajne policije, do neprijatnosti može da dođe i ako ste prethodno koristili propolis sprej, pa čak i onda kada niste uspeli da odolite bombonjeri s likerom.

Postoji velika verovatnoća da će kod svakog ko je pre duvanja u alko-test konzumirao proizvod koji sadrži alkohol, test pokazati nedozvoljen nivo promila alkohola u krvi. Ako se desi da vam policajac ipak ne poveruje da ste pali test iz ovog razloga, tražite da vadite krv.

Tolerancija alko-testova u našoj zemlji se kreće plus-minus 0,2 promila, a ovi uređaji su toliko osetljivi da registruju i najmanje čestice alkohola.

Čak i ako samo isperete usta rakijom, alko-test će reagovati. Upravo zbog toga građani moraju biti oprezni prilikom konzumiranja svih namirnica koje sadrže alkohol.

Stručnjaci takođe ističu da je svakome ko pije ili konzumira proizvode na bazi žestine vrlo teško odokativno odrediti nivo alkohola u krvi jer sve zavisi od telesne težine, količine hrane koju ste pojeli i vremena koje je prošlo otkako ste ga konzumirali pre nego što ste seli za volan.

Tako, na primer, kako bi izbjegao kaznu, sat vremena pre sedanja za volan muškarac težak 63 kilograma ne sme da popije ni jedno piće jer sa njim će imati 0,3 promila alkohola u krvi, a već nakon drugog imaće 0,5 promila. Kod muškaraca teških 70-90 kilograma jedno piće očitava 0,2 promila, što se toleriše, a dva pića pokazuju od 0,4 do 0,5 – a to je već prekršaj.

Kod žena je situacija drugačija. Dame koje imaju do 90 kilograma moraju da izbegavaju alkohol sat vremena pre nego što sednu za volan jer će alko-test pokazati od 0,5 do 0,3 promila nakon samo jednog popijenog pića.

Namirnice zbog kojih možete pasti na alko-testu:

Ekstrakt vanile

Jedini razlog zašto u kolače i torte ne bi trebalo stavljati više od nekoliko kapi ekstrakta od vanile jeste upravo alkohol. Verovali ili ne, koncentracija alkohola u dodacima ista je kao u votki ili džinu.

Tečnost za ispiranje usta

Većina tečnosti za ispiranje usne duplje sadrži visok procenat alkohola (čak 30 odsto). Upravo zato mnogi stručnjaci smatraju da takve tečnosti ne bi trebalo kupovati na svoju ruku, već uz recept stomatologa ili lekara opšte prakse.

Sirup protiv kašlja

Sirup protiv kašlja sadrži između 10 i 40 odsto alkohola. Upravo zbog toga se pre uzimanja leka, o primeni treba posavetovati sa lekarom.

Sladoled

Sladoled koji je umesto šećerom zaslađen niskokaloričnim zaslađivačem na bazi alkohola.

Izvor: nportal.rs

Ruska imperatorska dinastija Romanovih važila je za jednu od najmoćnijih porodica koja je vedrila i oblačila Rusijom pune 304 godine. Ipak, sva moć koju si imali nije im mogla pomoći u borbi sa čudnim i neizlečivim bolestima, a ni sa iznenadnim smrtima koje su je nekoliko puta zavile u crno.

Život imperatorske porodice Romanov neretko su otežavale raznorazne bolesti koje nisu mogli izlečiti ni konzilijumi lekara sa dvora, a ni mistici i nadrilekari, koji su često bili poslednja slamka spasa obolelih ili članova njihove porodice. Prokletstvo Romanovih “kosilo” je sve pred sobom, a njegove “žrtve” nisu imale nikakve šanse na normalan život. Od čega su bolovali članovi ruske imperatorske porodice i ko je zbog greške lekara na onaj svet otišao mnogo ranije nego što je trebalo?

Čudne bolesti Aleksandre Fjodorovne i njena vera u nadrilekarstvo

Imperatorka Aleksandra Fjodorovna tokom života je gotovo neprestano imala problema sa srcem i nervnim sistemom, a njeno duševno stanje s vremena na vreme bilo je alarmantno – toliko, da je imala akutne histerične napade praćene bolovima i vrtoglavicama. Imperatorkini zglobovi takođe nisu bili sjajnog zdravlja, a dešavalo se da nije mogla nedeljama hodati bez ortoperskih pomagala. Oko njenog zdravlja brinuo se čitav tim lekara, koji su činili sve što u njihovoj moći da joj bude makar malo bolje, ali malo šta je davalo rezultate. Jedino što joj je iole pomagalo bili su (čudni) saveti doktora Jevgenija Botkina:što manje kretanja, masaža i posebne kapi – placebo efekat ili ne, Aleksandra Fjorodovna se ipak osećala nešto bolje.

U trenucima očaja i nesnosnih bolova, supruga Nikolaja II pomoć je tražila i od različitih iscelitelja i nadrilekara, a njena potraga za alternativnim metodama lečenja njenom zdravstvenom stanju dodavala je još više mistike u očima posmatrača.

NJena strast prema natprirodnom savladala je i kada je maštala da nakon četiri ćerke rodi naslednika – tada se puna nade obratila hipnotizeru Filipu sa molbom da joj pomogne da ostane u drugom stanju.

Carevića Alekseja “pokosila” neizlečiva bolest

Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da svom suprugu, Nikolaju II rodi naslednika, Aleksandrina molitva konačno je uslišena, i na svet se pojavio carević Aleksej. Ipak, sreća nije dugo potrajala: lekari su ustanovili da je sin od majke nasledio neizlečivu bolest hesenkih vojvoda – hemofiliju.

Napori lekara da se Aleksejevo zdravstveno stanje drži pod kontrolom bili su bezuspešni, a nestašni dečak željan igre i zabave svakodnevno im je zadavao velike muke, budući da su i najmanji udarac ili modrica mogli da prouzrokuju obilno unutrašnje krvarenje i oštećenje mišićnog i drugih tkiva.

Lekarska greška koja je sina Aleksandra II koštala života

Još od najranijeg uzrasta roditelji Nikolaja Aleksandroviča, ruski imperator Aleksandar II i Marija Aleksandrovna, bili su zabrinuti za njegovo zdravlje, budući da je carević bio krhke građe. Kada je imao 11 godina lekari na dvoru primetili su još jednu zabrinjavajuću stvar – dečak se borio i sa posebnim vidom tuberkuloze koji je napadao kožu i sluzokožu. Ipak, i pored neslavnog zdravlja, mladi carević trudio se da živi život punim plućima: da jaše, ide u lov i ni u čemu sebe ne ograničava.

Nažalost, 1860. godine, kada je Nikolaj imao samo 17 godina, pad sa konja na hipodromu u Carskom Selu, prekinuo je njegovo (relativno) bezbrižno detinjstvo, a nakon tragičnog događaja, njegovo zdravlje naglo je počelo da se pogoršava. Mladić je bio svakodnevno u strašnim bolovima i malaksao, i ma koliko pokušavao da svom lekaru, Šestovu objasni da se ne oseća dobro, on je insistirao na tome da njegovo stanje nije ozbiljno i poslao ga na rehabilitaciju na more.

Ipak, ni morska klima Nikolaju nije pomogla, a simptomi su postajali sve izraženiji i izraženiji: glavobolje su bivale sve jače i učestalije, mladić je neprestano povraćao i imao gubitke kratkoročne memorije. Par godina kasnije, kada je Aleksej boravio u Nici na ko zna kojoj po redu rehabilitaciji, doktor Zdekauer je kod njega dijagnostikovao cerebrospinalni meningitis, a samo godinu nada kasnije carević je, sa jedva navršene 24 godine, napustio ovaj svet.

Iznenadna smrt Nikolaja I okovana velom tajni

Vest o smrti imperatora Nikolaja I koja je Rusiju obletela 18. februara 1855. godine za čitav narod bila je neočekivana, budući da niko nije imao saznanja da je njegovo zdravlje pod znakom pitanja. Kolale su čak i priče da je imperator izvršio i samoubistvo ili da su ga otrolali, a jedna od verzija bila je i da je umro od upale pluća.

Upravo ta verzija je u narodu i najprihvaćenija: naime, imperator Nikolaj Pavlovič bio je strašno bolestan gotovo tri nedelje, a njegov lekar, Mandt, njegovu bolest nije uzimao za ozbiljno i lečenje ograničavao tek homeopatijom.

Pred samu smrt, budući da je njegovo stanje bivalo iz dana u dan sve gore, okupio se konzilijum lekara, koji su konstatovali dvostruku upalu pluća i prepisali ozbiljnu terapiju – nažalost, povratka nije bilo, a imperator je umro od paralize pluća.

Izvor: nportal.rs