U lečenju herpesa određeni kućni lekovi mogu da ublaže simptome. Međutim, imajte na umu da oni nisu zamena za kliničko lečenje. Zato je najbolje posavetovati se s lekarom oko korišćenja ovih kućnih lekova.
Ovi isprobani kućni lekovi mogu da ublaže otok, svrab i peckanje prouzrokovano herpesom. Verovatno već imate u kući sve što vam je potrebno. Ovo je spisak kućni lekova koji mogu da vam pomognu:
Hladan oblog
Hladan oblog može da smanji otok. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Kockice leda umotajte u čistu pamučnu krpu i stavite je na zahvaćeno područje. Držite desetak minuta i ponovite tretman za četiri sata. Nikada nemojte stavljati led direktno na kožu.
Pasta od sode bikarbone
Nanošenje paste od sode bikarbone može pomoći u isušivanju lezija i ublažavanju svraba. Da biste to uradili, umočite vlažnu vatu u malu količinu čiste sode bikarbone i utapkajte je na ranu.
Pasta od kukuruznog skroba
Pasta od kukuruznog skroba takođe može isušiti lezije i ublažiti svrab. Umočite mokru vatu u malu količinu kukuruznog škroba i nanesite je na zahvaćeno područje.
Beli luk
Istraživanja sugerišu da beli luk može imati antivirusna svojstva. Zgnječite svež čen belog luka i pomešajte ga s maslinovim uljem da se razblaži. Ovu mešavinu možete nanositi na ranu do tri puta dnevno.
Jabukovo sirće
Poznato je po svojim antiinflamatornim i antivirusnim svojstvima. Pomešajte jedan deo jabukovog sirćeta s tri dela tople vode i nanesite ga na zahvaćeno područje.
Aloe Vera
Aloe Vera ubrzava zarastanje rana. Gel ove bilje direktno nanesite na zahvaćeno područje.
Kozje mleko
Kozje mleko sadrži antivirusni agens koji može da deluje protiv HSV-2. Kozje mleko možete primeniti direktno bez razređivanja.
Koren sladića
Aktivni sastojak korena sladića ima antivirusna i antiinflamatorna svojstva. Ova svojstva čine ekstrakt sladića obećavajućim tretmanom za izbijanje herpesa. Tikturu možete primeniti direktno bez razređivanja.
Osim antibiotika, u lečenju ove bakterijske infekcije koriste se i čajevi, medne mešavine i mast protiv svraba
Ako imate hlamidiju, osim peckanja prilikom mokrenja, mogu se javiti krvarenje između menstrualnih ciklusa, pojačan sekret i bol u donjem delu leđa ili trbuha. Osim toga, može se javit i i povišena telesna temperatura. Kod muškaraca se, s druge strane, može javiti iscedak iz penisa, a u retkim slučajevima upala testisa i neprijatan svrab na vrhu penisa. Infekcija se leči antibioticima, s tim što se jednom pobeđena hlamidija može ponovo vratiti. Osim antibiotika, u terapiji ove bakterijske infekcije koriste se i prirodni preparati.
Čaj od 6 biljaka suzbija hlamidiju
Pomešajte jednake količine pelina, lista oraha, peteljki trešnje, lista ruse, cveta i lista hajdučke trave i cveta i lista kantariona. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Dve kašike smeše prelijte sa 5 dl ključale vode i ostavite poklopljeno da odstoji jedan sat. Nakon toga, procedite i triput dnevno pijte po 1,5 dl pola sata pre obroka. Osim što se može konzumirati kao čaj, ovom tečnošću se – pomoću irigatora – može ispirati vagina dvaput dnevno.
Pomaže i tinktura od nevena
Pedeset grama cveta nevena prelijte sa 500 ml alkohola. Zatvorite teglu i ostavite da 14 dana odstoji na tamnom mestu, uz povremeno mućkanje. Prilikom korišćenja razblažite tinkturu u mlakoj vodi u razmeri 1:10 i pomoću irigatora ispirajte vaginu dvaput dnevno.
Čaj od korena čička izbacuje hlamidiju
Jednu kašiku usitnjenog korena čička prelijte sa 3 dl ključale vode i ostavite poklopljeno da odstoji jedan sat, nakon toga procedite. Pijte tri puta dnenvo po šolju nezaslađenog čaja. Nakon 14 dana napravite pauzu.
Medna mešavina
Pomešajte 500 g domaćeg meda, 150 g ispasiranog belog luka, 30 ml propolisa, sok od dva limuna i 50 polenovog praha. Promešajte i ostavite da odstoji 72 sata u frižideru. Zatim opet promešajte. Uzimajte ujutru i uveče po kašičicu mešavine, pola sata pre jela.
Mast protiv svraba
Sipajte u šerpu 100 g usitnjenog lista i cveta hajdučke trave i 500 g neslane svinjske masti. Kuvajte na pari dva sata. Kad se malo prohladi, procedite i sipajte u staklenu teglu, koju potom treba čuvati u frižideru. Mažite dva-tri puta dnevno.
Izvor: magicnobilje.com
Doktori su ga upozorili da je jedini način na koji bi se oslobodio raka, prema njihovom mišljenju, bio prolaz kroz konvencionalno liječenje – hemoterapija i zračenje. Doktori su mu rekli da ima samo tri mjeseca života. On naravno nije sjedio i čekao smrt, već je odbacio sve što su mu doktori rekli i krenuo svojim putem.
Kada su doktori rekli 74-godišnjem Danny McDonaldu iz grada Dunaff u Irskoj da ima rak želuca, tako žestok i raširen da je najvjerovatnije da će ga ubiti u roku od tri mjeseca, on je odlučio ignorisati njihove savjete kako bi izbjegao tretman toksične hemoterapije i prihvatio Bogom dani prehrambeni pristup ozdravljenju.
Četiri godine kasnije, Danny je sjajno, zahvaljujući dnevnom protokolu kojeg je usvojio, koji uključuje konzumiranje sokova pšenične trave (mlade pšenice), hranjivu gustu “superhranu” s raznim nevjerovatnim zdravstvenim beneficijama.
Prema pisanju “Sunday Worlda”, Danny je postao svjestan svojeg stanja kada je jedan dan ulkus odjednom eksplodirao u njegovom trbuhu. Nakon što je prevezen u bolnicu s farme na kojoj živi, doktori su se borili da suzbiju krvarenje, da bi pritom otkrili kako Danny zapravo ima težak oblik raka želuca koji se proširio po cijelom tijelu.
Oni su ga upozorili da je jedini način na koji bi se oslobodio raka, prema njihovom mišljenju, bio prolaz kroz konvencionalno liječenje – hemoterapija i zračenje.
Za razliku od većine ljudi, Danny je odlučio istražiti druge metode liječenja. Kasnije je obavijestio svoje doktore da se opredijelio za vlastiti domaći tretman koji uključuje mladu pšeničnu travu.
Nimalo iznenađujuće, doktori su bili prilično ljuti na njegovu odluku, ističući kako će on biti “mrtav u roku od nekoliko sedmica” ako odbije njihove savjete. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ali, Danny je držao svoj stav i izabrao pšeničnu travu umjesto ubojite hemoterapije.
“Rekao sam doktorima da nisam bio spreman podvrgnuti se toku liječenja kojeg su mi predložili”, rekao je Danny. “Znao sam da će me ubiti. Oni su bili bijesni što sam došao do tog zaključka. Moj lični doktor me je upozorio da ću biti mrtav u roku tri mjeseca.”
Daleko od toga da je jurio ili bio neupućen što se tiče svoje odluke, Dannyjev izbor za korištenje pšenične trave kao tretman za njegov rak zasnivao se na brojnim iskustvima koje je čuo od prijatelja o gotovo čudesnom, ljekovitom svojstvu pšenične trave (zelene pšenice).
Tokom vremena, Danny je postajao sve više uvjeren da je pšenična trava sposobna za iscjeljivanje svih vrsta zdravstvenih problema, uključujući i rak. Tako je odlučio upotrijebiti svoje 60-godišnje iskustvo uzgoja i poljoprivrede da uzgoji svoju pšeničnu travu.
“Nisam znao što mogu očekivati, ali sam bio odlučan ići dalje”, prisjeća se Danny. “U roku od sedam dana osjećaj peckanja koji sam imao je otišao i ja sam se počeo osjećati puno bolje. Prestao sam uzimati tablete koje su mi bile propisane i od tada nisam uzeo niti jednu tabletu do dana današnjeg. Mjesec dana kasnije bol je potpuno nestala i znao sam da sam na putu oporavka. Pšenična trava je djelovala. Napravio sam pravu odluku kada sam odbio savjet doktora.”
Ne samo da je Danny bio u stanju prekinuti korištenje sintetičkih lijekova koji su mu bili prepisani na recept, već je također dobio nazad svu težinu koju je izgubio kao rezultat korištenja lijekova za njegovu bolest. Počevši sa samo 28 grama pšeničnog soka dnevno, kasnije je stigao do 200 grama pšenične trave na dan.
Danny je efikasno izlečio rak, a njegov je slučaj sada živi dokaz za regenerativnu snagu pšenične trave.
“Znam puno doktora koji misle da pšenična trava nema kvalitete i sposobnosti za ubijanje raka, ali ja sam živi dokaz to nije istina i da ona funkcioniše”, dodaje on. “I iako mnogi doktori neće priznati javno, ljudi postepeno počinju uočavati prednosti pšenične trave. Ljudi me pitaju kako sam to učinio i mogu samo reći jednu riječ, pšenična trava.”
Lišće mlade zelene pšenice jedna je od zaista ljekovitijih namirnica na planeti zbog toga jer vrvi tvarima s povoljnih efektom na organizam.
To je zapravo mlada zelena pšenica ubrana prije razvitka zrna (plodova) i transformacije u stabljiku zlatnih klasova. Kao mlada biljka, pšenica sastavom više nalikuje zelenom lisnatom povrću nego žitaricama.
Bere se kada je visoka oko 15 do 20 cm kako bi se optimalno iskoristili nutrijenti koji iz zrna prelaze u lišće. Zatim se provodi ekstrakcija i sušenje te nastaje zeleni prah koji se može otopiti u vodi ili dodati raznovrsnim zdravim voćnim i povrtnim sokovima.
Ispijanje sokova od mladih zelenih žitarica prva je promovisala Dr. Ann Wigmore, žustra i probitačna doktorica, osnivač Hipokratovog zdravstvenog instituta koji je kasnije preimenovan i danas nosi njeno ime.
Sedamdesetih godina prošloga vijeka bila je vrlo aktivna u promovisanju povoljnih svojstava soka od lišća mlade pšenice kao terapije hroničnih bolesti.
Razni su se povoljni efekti pripisivali ovome preparatu tokom historije – od terapije karcinoma i hroničnog umora, preko dijabetesa do povišenog krvnog tlaka, sinusitisa i čireva. Danas pouzdano znamo da predstavlja snažno detoksikaciono sredstvo i izvor antioksidansa te može zaštititi od brojnih bolesti današnjice, ali uprkos tome, pšenična trava se kao lijek degradira od strane farmaceutske industrije, ali i zaboravlja.
Posebno se preporučuje kod oslabljenog imuniteta, osobama izloženim povećanim psihičkim i fizičkim naporima, sportistima, nakon operacija i u vremenu oporavka od bolesti, dijabetičarima te kod neredovite i jednolične prehrane.
Mlada pšenica odlično se uklapa u strategiju očuvanja zdravlja na prirodan i ekološki održiv način u svrhu povećanja razine životne energije.
Mnoge žene s godinama osećaju da im vagina više nije kao kad su bile mlade, posebno ako su rađale. Donosimo vam revolucionarni recept da svoju vaginu povratite u život! Ako imate 45 godina, biće zategnuta kao da vam je 25.
Nakon raspada braka Britanka Lisa Palmer svim se silama trudila da zadrži mladalački izgled. Bilo joj je jednako bitno da dobro izgleda u licu, ali i u intimnom području. Umesto hirurškom podmlađivanju vagine pribegla je prirodnom i to po istočnjačkom receptu, pa je podmladila vaginu za dvadesetak godina.
Zbog toga sada ima vaginu kao 25-godišnjakinja – tako joj je barem rekao njen mladi ljubavnik.
– Žene često zanemaruju svoje intimno područje, misleći kako je brazilska depilacija dovoljna. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Tek nakon što sam počela da izlazim s mlađim muškarcima shvatila sam kako stvari ne izgledaju više kao nekad. Hirurški zahvat je previše skup, a domaći je jednako delotvoran – napomenula je Lisa koja vodi portal za upoznavanje starijih gospođa i mlađih ljubavnika “Cubs and Cougars”.
MASKA ZA PODMLAĐIVANJE VAGINE
Sastojci:
šoljica kokosovog ulja (deluje antibakterijski i hrani kožu),
šoljica kreme s vitaminom E (ublažava znakove starenja),
šoljica meda (obiluje antioksidansima koji usporavaju starenje),
belance (zateže kožu i popravlja tonus)
Priprema:
Sve sastojke dobro promešajte i stavite u mikrotalasnu rernu na 20 sekundi. Pazite, treba biti topla, ali ne previše vruća kako ne bi iritirala kožu. Kožu genitalija pre toga treba napariti kako bi se pore otvorile, a mešavina bolje delovala. Masku treba ostaviti da deluje 15 minuta i potom isprati.
Masku treba nanositi sedam dana, a potom jednom nedeljno u kombinaciji s vežbama za vaginalni tonus.
Kanađanin Rik Simpson u intervjuu “Našim novinama” otkriva kako je posatao najveći planetarni zagovornik teze da je kanabis lek, a ne droga.
Ovaj nasmejani i energični starina, samouki lekar i farmaceut, pre nekoliko godina se izlečio od terminalnog raka kože, nakon što su ga lekari i zvanična medicina otpisali.
Jedini preparat koji je koristio bilo je ulje kanabisa. Kad je pokušao lekare i državu da ubedi u njegovo pozitivno dejstvo, naišao je na zid. To ga, međutim, nije obeshrabrilo, nastavio je da sadi i proizvodi ulje i da ga besplatno deli onima koji su mu se obraćali za pomoć.
Nekoliko puta je hapšen, oduzimali su mu ulje, čupali biljke, ali on nije odustajao. Danas putuje po svetu, širi svoju ideju, a živi od penzije, prodaje knjiga i drži predavanja.
Zašto nikada niste prodali nijednu bočicu ulja kanabisa?
– Baš zato da niko ne bi mogao da kaže kako sve ovo radim zbog novca. Već godinama putujem po svetu s jednom misijom, da ljudima objasnim kakve su i kolike dobrobiti ove biljke. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
A verujte da ja najbolje znam. Bio sam na ivici, planirao samoubistvo, a onda sam otkrio lek. Ne u skupim preparatima koje su mi propisivali lekari, nego u sopstvenom dvorištu
Kako se to desilo?
– Godine 1997. popravljao sam bojler, pao i zaradio stravične povrede glave. Lekari su rekli da imam postkomocijski sindrom, nešto kao konstantni potres mozga. Dobio sam pilule od kojih mi je bilo samo gore i gore, a u glavi mi je zvonilo non-stop. Hteo sam da se ubijem, a lekari su slegali ramenima. Čuo sam za ulje od kanabisa, ali me je bilo strah, priznajem. Nikad pre toga nisam popušio džoint, nisam znao šta me čeka, ali nisam više mogao da čekam. Počeo sam svake večeri da uzimam pomalo. Efekti su usledili brzo i bili su neverovatni: zvonjava u glavi je prestala, počeo sam normalno da spavam, čak mi se povukao artritis u kolenima – priseća se Simpson.
Međutim, posle nekoliko godina, pojavio se novi problem. Slučajno je razderao mladež kraj desnog oka, a u bolnici su konstatovali da je oboleo od raka kože.
– Setio sam se tad neke emisija koju sam u mladosti slušao na lokalnoj radio-stanici. Voditelji su podsmešljivo pričali o rezultatima istraživanja univerziteta u Virdžiniji, gde su tvrdili da kanabis leči kancer. OK, pomislio sam, nemam kud, što ne bih ponovo pokušao? Stavljao sam ulje na flastere koje sam lepio na maligne mladeže na vratu i pored oka. Držao sam ih tako četiri dana i zaprepastio se kad sam ih skinuo. Koža je bila čista, ni traga od mladeža. Povukli su se i više se nisu vratili, kao ni rak.
Zanimljivo je da lekari nisu hteli da mu propišu ulje od kanabisa kao terapiju, iako je u Kanadi tada postojao eksperimentalni program za lečenje marihuanom.
– Doktori su rekli da moja bolest time ne može da se izleči. Čvrsto sam odlučio da počnem da proizvodim ulje i da ga delim obolelima. Bio sam svoj prvi pacijent, a dosad sam izlečio više od 5.000 ljudi. Svako na taj način može da pomogne sebi, ali moćnici ne žele da to znate. Naš problem su korumpirane vlade i nezasite farmaceutske kompanije koje svesno sprečavaju ljude da koriste nešto što je svakom dostupno, jer su svesni da će tako izgubiti profit.
U Kanadi je to pokušao da objasni političkim partijama, ministrima zdravstva, udruženjima za borbu protiv raka, ali uzalud.
– Farmaceutski lobiji daju veliki novac da bi sprečili da istina izađe na videlo. Oni prave lekove na kojima zgrću milione, ali marihuanu ne žele da testiraju. Zašto? Zato što biljku ne mogu da patentiraju, ne mogu da je zaštite kao svoj proizvod. Ovo ulje će ih izbaciti iz biznisa i oni to znaju, zato se i bore. Zakonodavstvo širom sveta je takođe u službi krupnog kapitala.
Farmaceutske kompanije su i vas pokušale da vrbuju?
– Zvali su me razni, jedni su mi ponudili milion dolara da im pomognem da naprave zamenu za ulje, koja bi mogla legalno da se prodaje. Rekao sam im da idu dođavola, ja ne sarađujem. Pitao sam ih: “Zašto biste pravili zamenu ako imate pravu stvar?!” Nisu znali da mi odgovore. Ova medicina pripada svim ljudima. Svako može da ga napravi, to je kao kad kuvate kafu. Zašto biste plaćali skupe lekove? Ili ga nabavljali na crnom tržištu, gde se za velike novce prodaje loš kvalitet.
Prema vašim iskustvima, šta sve može da leči ulje od kanabisa?
– Ono o čemu mogu da posvedočim jeste da leči teška maligna oboljenja, leukemiju, reumatoidni artritis, dijabetes (lečio sam ljude koji posle šest nedelja više nisu imali potrebe za insulinom, a ponovo su jeli šta su hteli), astmu, infekcije, upale, opekotine, hronični bol, psorijazu, čireve, mladeže, bradavice i slične probleme. Od stručnih ljudi kojima verujem saznao sam da pomaže pri lečenju anksioznosti, depresije, multiple skleroze, regulacije krvnog pritiska… Ali, osim što možemo da se lečimo, od ove biljke možemo da obučemo siromašne, nahranimo gladne, napravimo automobile, rešimo energetsku krizu… Ovo nije moja prazna priča, o svemu postoje istraživanja.
Izvor:telegraf.rs
Sigurno ste barem jednom u životu osetili peckanje pri mokrenju ili težinu i pritisak u mokraćnoj bešici. Kada se jave ti simptomi uglavnom je reč je o urinarnoj infekciji.
To je vrlo učestala tegoba koja nastaje kada mikroorganizmi koji inače žive u urogenitalnom traktu i crevima dospeju u mokraćnu bešiku. Više od 90% svih mokraćnih infekcija uzrokuje bakterija ešerihije koli, koja se prirodno nalazi u vašim crevima.
Urinarne infekcije puno češće pogađaju žene, a za to postoji anatomsko objašnjenje. Nepoželjne bakterije lakše ulaze u žensku bešiku zbog puno kraće mokraćne cevi. Infekcija se najčešće javlja kod devojaka koje su tek stupile u s*ksualne odnose i kod žena u menopauzi.
Simptomi urinarne infekcije su osećaj pritiska u mokraćnoj bešici, peckanje pri mokrenju, zamućeni urin i krv u urinu, povišena temperatura i bolovi u donjem delu stomaka.
Ako imate ove simptome počnite što pre sa lečenjem, jer previše odugovlačenja može dovesti do toga da bakterije dospeju u bubrege i izazvati veće komplikacije.
Soda bikarbona je prava super namirnica koja ima alkalna svojstva, što znači da neutrališe kiselost urina, pa tako pomaže kod bakterijskih infekcija urinarnog trakta.
U 2,5 dl vode dodajte 1 kašičicu sode bikarbone, pa dobro izmešajte. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Popijte celu čašu. Najbolje je da je popijete odmah ujutru.
Sodu bikarbonu nemojte koristiti u kontinuitetu duže od nedelju dana. Njena primena ne preporučuje se onima koji moraju da paze na unos soli jer ova namirnica sadrži dosta natrijuma.
Izvor: sd.rs
Manastir Rukumija nalazi se na putu Požarevac – Kostolac, u selu Bradarac. Lako ga je naći, a brojne čudotvorne scene I isceljujuća iskustva desila su se upravo ovde.
Dimitrije je momak iz Beograda koji je doživeo životni preobrat i odlučio je da podeli svoje iskustvo iz manastira Rukumija. Imao je samo 21 godinu kada je na nagovor majke pristao da ode u ovaj manastir za koji se veruje da čini čuda.
– Nakon odlaska kod neke žene koja joj je gledala u šolju, mama nije prestajala da me tera da odem u manastir blizu Požarevca. Istina je da mi u tom periodu nije baš išlo – posao nisam radio kao pre, raskinuo sam sa devojkom, pio lekove za smirenje (dnevno nekoliko tableta), nisam izlazio nigde, a i kada bih izašao pravio bih neke probleme i scene. Jednostavno kao da to nisam bio ja – priseća se dečko koji nije znao šta ga je snašlo.
Problemi su se nizali, a on jednostavno nije znao šta je počelo da se dešava sa njegovim životom. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Količina negativne energije nije se smanjivala i tonuo je sve dublje u depresiju. Kako kaže, sve je bilo besmisleno i ideja da potraži pomoć u pravoslavnom hramu sve više je postajala primamljiva.
Tog 17. avgusta 2017. godine sa ocem i majkom je seo u auto i otišao put Požarevca. Osećao je ogromnu tremu, ali je odlučio da proba.
– Koliko god da sam se trudio da budem opušten, nije mi išlo. I to jutro sam popio lek za smirenje. Stigli smo u manastir, a gužva nije bila tolika koliku sam očekivao, jer sam prethodno čitao o ovom manastiru. Iako sam video brojna iskustva i isceljenja, baš nisam verovao – rekao je Dimitrije.
Pre nego je počela liturgija, zapalio je cigaretu, a onda mu se pridružio bračni par koji je doveo četvorogodišnje dete.
Na službi je, prema rečima našeg sagovornika, bilo dvadesetak ljudi, a otac Simeon je tri sata čitao biblijske stihove; Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy
– Dok smo čekali da jutarnja liturgija počne, njih dvoje su mi ispričali razlog zbog kog su tu. Njihova ćerkica uopšte ne priča. Vodili su je kod raznih lekara, stručnjaka, po terapijama, logopedima, ali ništa. Izgledalo je strašno. Dete je samo sedelo i gledalo u jednu tačku. Potom nam je prišao monah i rekao da uđemo, jer otac počinje, bilo je osam časova – objašnjava ovaj momak ne sluteći šta će videti kroz nekoliko sati.
Na službi je, prema rečima našeg sagovornika, bilo dvadesetak ljudi, a otac Simeon je tri sata čitao biblijske stihove. Povremeno su tokom molitve ljudi klečali, ponavljajući pokrete sveštenika. Na kraju su napolje izašli svi, osim onih koji su došli sa nekim problemom i čekali svoj red kako bi im Simeon pročitao molitvu. Pored jedne ikone stajala je stolica na koju bi trebalo da sedne onaj koji je “došao po spas”.
– Pustio sam taj bračni par sa detetom da budu prvi i stajao sam u redu. Sada se ježim kada se setim tih scena. Dete nije htelo da sedne na stolicu, počelo je da plače. Kako bi otac Simeon uspeo da je prekrije nekim materijalom namenjenim za ovu molitvu, njen tata ju je stavio na krilo i pokušao da je smiri. Simeon je počeo da čita molitvu i krenuli su momenti iz horor filmova. Devojčica se bacala, vrištala, gušila, grebala oca. Pala je na pod iz njegovih ruku i njene oči su bile skoro crne, cvilela je i šutirala sve oko sebe. Stajao sam šokiran – prepičava i sada u čudu Dimitrije.
Dok su trajali trenuci kao iz pakla, seća se samo da je otac manastira govorio “Ovo dete je sam đavo, ovo joj je neko uradio”. Kada je završena desetominutna molitva, devojčica je ustala i otrčala kod roditelja u zagljaj, još pomalo jecajući.
Onda je na red došao on. Seo je na stolicu i sačekao da mu zlatna tkanina prekrije glavu, očitana mu je molitva i otac mu je dao svetu vodicu, koju je trebalo da pije tri puta dnevno.
– Uglavnom sam sa tom vodom pravio kafu. Iznenađujuće sam bio smiren nakon posete manastiru. Otac Simeon mi je rekao da je kod mene reč o prokletstvu, koje je bačeno na mog dedu, a ja sam po njemu dobio ime. Kako mi je rekao, neka jaka magija mi je napravila tu zlu sudbinu – da nikada nemam mira, da idem iz kuće, da ne mogu da ostanem pored žene i da budem nervno oboleo. I to zaista jesu bili moji simptomi pre dolaska ovde – rekao je naš sagovrnik.
Nakon ispijanja vodice, totalno se promenio i smirio. Kao da je postao drugi čovek, a svima koji imaju problem i ne veruju u ovakve priče, poručuje da ipak odu.
– Ja sam se spasao tamo. Čak sam i gledao dete koje doživljava preobražaj, scena kao iz filma. Verujte ljudi, ono je čudo. Ništa ne možete da izgubite, a možete da dobijete mnogo. Bar probajte, jer ja sam prvi bio skeptičan, ali ono što sam doživeo nateralo me je da se zamislim i zapitam o moći koju sveci i božija volja ima – poručuje vam Dimitrije.
Vrata manastira Rukumija otvorena su za sve one koji imaju žele da ga posete turistički, ali i kako bi potražili spas.
Da sve ovo nije laž, govore i brojna druga iskustva ljudi u ovom manastiru. Njega posećuju i nerotkinje i mladi koji ne mogu da nađu devojku ili dečka.
Svake prve subote u mesecu u manastiru se čitaju molitve za ženidbu i udaju, i svaki put sve veći broj momaka i devojaka prisustvuje ovim molitvama. Posle čitanja molitve svi dolaze u manastirsku trpezariju na posluženje, gde se mogu međusobno i upoznati.
Izvor: telegraf.rs
Namirnice koje već dugi niz godina tradicionalno koristimo u našoj ishrani, na kojima su odrasli naši roditelji, bake i dedovi poput svinjske masti, slanine i luka – da li su zdrave?
SVINJSKA MAST
Svinjska mast jedna je od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu jesti ili zaobići. Iako se dugi niz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefite ako se koristi pravilno i umereno. Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, svinjska mast ima oko 40 posto zasićenih masti, oko 50 posto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 posto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).
Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, no osim toga, kao i sva ostala ulja i manoće sadrži i dosta kalorija zbog čega treba biti oprezan s korištenom količinom. Zapravo dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebao prelazati maksimalnih 30%.
Osim što masnoće iz masti očigledno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.
Svinjska mast idealna je za prženje i termičku obradu hrane jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.
SLANINA
Masti u slanini su oko 50% mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40% zasićena i 10% višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Holesterol u prehrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da unos Holesterola ima manje učinke na nivo holesterola u krvi.
Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može povećati određene čimbenike rizika za bolesti srca, studije još uvek nisu nisu uspele dokazati nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.
Meso je očigledno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u slanini možemo naći vitamine B skupine, selen, fosfor, gvožđe, cink itd. Još jedna stvar koju moramo imati na umu kod konzumacije slanine je činjenica da sarži dosta soli zbog čega oprezni s unosom moraju biti ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska.
Kupujete li slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji ako se podvrgnu visokoj temperaturi prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu najbolje bilo jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.
Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100g i oko 40% od toga je masnoća, slanina je vrlo kvalitetna namirnica koja može itekakao naći mesto na svome tanjiru – ključ je naravno u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.
LUK
Luk je bogat hranjivim supstancama, ima malo kalorija, ali ima puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi znatnu dozu vitamina, minerala i vlakana. Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, hranjive supstance koja su uključene u regulaciju imunološkog zdravlja, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulama koje se nazivaju slobodni radikali.
Luk je takođe bogat vitaminima B skupine, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 — koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji živaca.
Na kraju, oni su dobar izvor kalijuma, minerala koji je zaslužan za normalnu staničnu funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilna rad nervnog sastava , rad bubrega i kontrakciju mišića. Luk sadrži antioksidanse i spojeve koji se bore protiv upala, smanjuju trigliceride i nivo kolesterola – a sve to može smanjiti rizik od srčanih bolesti.
Njihova snažna protuupalna svojstva takođe mogu pomoći u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe je dokazano da luk smanjuje nivo holesterola. Zbog mnogih korisnih spojeva koji se nalaze u luku, njegova konzumacija može pomoći u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i potiče zdravlje probavnog sustava, što može poboljšati imunološku funkciju.
Dodavanje više luka vašoj prehrani jednostavan je način da poboljšate svoje celokupno zdravlje, piše ordinacija.hr.
Nova vrsta terapije za obolele od raka koristi uobičajenu virus, kojim se zaražavaju i uništavaju štetne ćelije, a upotreba ovog metoda u ispitivanjima na ljudima dala je vrlo obećavajuće rezultate, kažu britanski naučnici.
Kod jednog pacijenta rak se potpuno povukao, dok je kod drugih zapaženo umanjenje tumora.
Terapija sadrži oslabljene ćelije virusa prehlade (herpes simplex) koji je modifikovan kako bi eliminisao ćelije tumora.
Potrebna su veća i duža istraživanja, ali stručnjaci kažu da bi ova injekcija mogla da ponudi izlaz mnogima koji imaju poodmaklu fazu raka.
Krištof Vojkoviski, 39-godišnji građevinski radnik iz zapadnog dela Londona, jedan je od pacijenata koji je učestvovao u prvoj fazi ispitivanja, koje sprovodi Institut za istraživanje raka Fondacije Rojal Marsden pod okriljem Nacionalne zdravstvene službe.
Njenu je 2017. godine dijagnostifikovan rak pljuvačnih žlezda blizu usta.
Uprkos operaciji i drugim metodama lečenja, kancer je nastavio da raste.
„Rekli su mi da više nema leka za mene i da sam počeo da dobijam negu za ljude koji čekaju da umru.
„Bilo je baš deprimirajuće, a prilika da učestvujem u ispitivanjima za mene je bila neverovatna”, kaže on.
Čini se da se njegov rak povukao tokom kratke terapije virusom, koji je posebno izmenjena verzija herpesa od kojeg izlaze rane od groznice.
„U periodu od pet nedelja svake druge nedelje primao sam injekcije, kojima je iskorenjen rak, i već dve godine živim bez kancera”, kaže Krištof.
Injekcije se ubrizgavaju direktno u tkivo tumora i lek napada kancer na dva načina – uništava ćelije raka i izaziva njihov raspad, čime se aktivira imuni sistem.
Oko 40 pacijenata bilo je podvrdnuto ovoj terapiji tokom istaživanja.
Neki su dobili samo injekciju virusa pod nazivom RP2, a drugi su pored toga uzimali i nivolumab, drugi lek protiv raka.
Rezultati ispitivanja, objavljeni na medijskoj konferenciji u francuskoj prestonici Parizu, pokazali su:
-
Kod troje od devetoro pacijenata, među kojima je i Krištof, tumor se smanjio
-
Stanje sedmoro od 30 ljudi koji su uz injekcije dobijali i lek protiv kancera se poboljšalo
-
Nuspojave, poput umora, bile su blage
Reakcije na terapiju bile su „zaista impresivne” kod pacijenata sa različitim stadijumima poodmaklog raka, među kojima je bilo onih sa kancerom jednjaka i retkim tipom raka oka, kaže profesor Kevin Herington, glavni istraživač, za BBC.
„Retkost je videti tako dobre rezultate u ranim fazama ispitivanja, kada je primarni cilj testiranje bezbednosti terapije i u kojima uglavnom učestvuju ljudi sa kasnijim fazama bolesti na koje drugi lekovi više ne deluju”, objašnjava ovaj stručnjak.
„Jedva čekam da vidim da li ćemo nastaviti da opažamo prednosti terapije kada počnemo da radimo sa više pacijenata”, dodaje.
Ovo nije prvi put da naučnici koriste virus za borbu protiv raka.
Nacionalna zdravstvena služba je pre nekoliko godina odobrila upotrebu terapije T-Vec zasnovane na virusu koji izaziva prehladu, koja se koristi kod pacijenata sa poodmaklim fazama raka kože.
Harington terapiju RP2 naziva izmenjenom verzijom metoda T-Vec.
„Sadrži drugu varijaciju virusa, koji ćelijama raka efikasno potpisuje smrtnu presudu kada dođe u dodir sa njima”, kaže profesor.
Ova ohrabrujuća otkrića bi mogla da promene način lečenja raka, smatra Marijen Bejker iz Centra za istraživanje raka Velike Britanije.
„Naučnici su spoznali da virusi mogu da leče rak pre 100 godina, ali izazov je da se nađe način da se oni upotrebe bezbedno i efikasno”, objašnjava Bejker.
„Ova nova virusna terapija obećava u ovoj ranoj fazi ispitivanja sa malim brojem pacijenata, a sada nam je potrebno više istraživanja kako bismo utvrdili koliko je delotvorna.
„Ispitivanje je pokazalo da je kombinovanje više lekova moćna strategija, a virusne terapije poput ove mogle bi da postanu moćno oružje koje će nam pomoći da pobedimo kancer”, smatra ona.
Izvor: bbc.com
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
1...113114115...503Stranica 114 od ukupno 503
