Ovako Sveti Jakov govori o tome koliko je bila moćna molitva Svetog Ilije.

“Sa dubokom verom, revnošću i jakim osećanjem, Ilija se molio Bogu za sušu da bi kaznio cara Ahava, caricu Jezavelju i izrailjski narod koji je okrenuo leđa Gospodu Bogu, klanjajući se sramotnom paganskom bogu, Vaalu. Ilijina molitva je bila toliko usrdna da ju je Gospod odmah uslišio slanjem suše i gladi, koje su trajale tri godine i šest meseci. Molitve Svetog Ilije, uznesene sa revnošću, verom i snagom, Bog je uslišio i u nekoliko drugih prilika.

Bog je rekao Iliji da pobegne od besa cara Ahava, koji se gnevio na Iliju, jer se molio za sušu i glad kao kaznu za Ahavovo obožavanje Vaala. Ilijije bilo rečeno da ide u mesto zvano Sarepta i ostane tamo kod siromašne udovice i njenog sina. Pošto je siromašna udovica bila dobra prema Svetom Iliji, deleći sa njim malo preostalog kukuruznog brašna i ulja, ostavljenog da prežive za vreme gladi, Bog je odgovorio na jaku Ilijinu molitvu da pomogne ženi i njenom sinu. Bog je umnožio sadržaj njenih posuda sa kukuruznim brašnom i uljem, tako da nikada nisu bili prazni. Ni udovica, ni njen sin, niti Sveti Ilija nisu bili gladni.

Drugom prilikom, udovičin mladi sin se razboleo i umro. Molitve Svetog i pravednog proroka Ilije, koji je molio Boga da oživi dečaka, ponovo subile uslišene sa moćnim ishodom. Dečak je oživeo i Ilija ga je vratio majci u dobrom zdravlju. Drugom pak prilikom, Sveti Ilija je postavio izazov žrecima paganskog boga Vaala da se vidi da li je naš Bog ili Vaal jedini istiniti Bog. Opet su molitve Svetog Ilije bile uslišene sa moćnim ishodom. Sveti prorok Ilija se molio svom snagom da Bog pošalje oganj s neba da spali žrtvenog bika koga je pripremio da prinese Gospodu, da dokaže grešnim Izrailjcima da je Gospod, a ne Vaal, istiniti Bog. Oganj je odmah sišao sa nebesa, spalivši ne samo bika, već i drva, kameni oltar i svu vodu koju je Ilija naredio da se sipa na žrtvu.

Vaalovižreci nisu uspeli u svom pokušaju da prizovu oganj od svog lažnog boga. Još je jedna moćna stvar proizašla kao rezultat revnosnih Ilijinih molitava. Кada su Izrailjci videli da je oganj sišao s neba po molitvi Ilijinoj, prestali su da se klanjaju Vaalu i počeli da obožavaju Gospoda Boga objavivši ponovo: Gospod je Bog, Gospod je Bog (1. Car. 18,39).

Ilijinim molitvama sinovi Izrailjevi su se vratili Gospodu Bogu i udaljili od večne kazne. Da bi nagradio Izrailjce što su napustili služenje Vaalu, Sveti prorok Ilija se ponovo usrdno molio Bogu da se okončaju suša i glad koji su trajali tri i po godine. Opet su rezultati Ilijine molitve imali silno dejstvo. Gospod je uslišio njegovu molitvu i poslao veliku kišu da okonča sušu i glad.

Molitve Svetog Ilije su zaista imale moćno dejstvo iz nekoliko razloga.

Prvo, on je bio čovek koji je ostao veran Bogu prkoseći caru Ahavu kojije naredio da se Izrailjci klanjaju Vaalu, i njegova vera je bila toliko velika da nikada nije sumnjao u Božiju sposobnost ili spremnost da odgovorina njegove molitve. Drugo, Ilija je prinosio plamene molitve – molio sesa velikom revnošću i sa jakim osećanjima ljubavi prema Bogu, a nepraznim rečima po navici ili pamćenju, bez ikakvog osećanja. Treće, Ilija se nije molio za zemaljsko bogatstvo i zgrtanje novca.

Molio se za duhovne stvari; da Bog otkrije svoju slavu Izrailju, da bi se Izrailjci odvratili od idolopoklonstva i zlobe; da bi se vratili Gospodu Bogu svome i živeli u skladu sa Njagovim pravednim zapovestima.

Ilija je prinosio molitve Bogu za duhovnu i materijalnu dobrobit drugih – siromašne udovice, njenog sina i grešnog naroda Izrailjskog, a ne za njega samog. Gospod će uslišiti i naše molitve i odgovoriti sa silnim ishodom ako postanemo poput Ilije – sveti u Božjim očima.

Bog će čuti i uslišiti naše molitve sa moćnim dejstvom ako ih prinesemo Bogu kao što je to Ilija učinio: sa bespogovornom verom u Božiju silu i Njagovu spremnost da odgovori na naše molitve, moleći se s velikom revnošću i sa jakim osećanjem ljubavi prema Bogu. Bog će uslišiti i naše molitve moćnim ishodom ako se, kao Sveti Ilija, molimo za one duhovne i materijalne stvari koje su nama i drugima potrebne da bi nas održale na našem putu ka Carstvu Božijem. Ako se molimo kao što se sveti ljudi mole, usrdno, da Bog ispuni one molbe nas, slugu Svojih, koje su zaista na korist nama i za blagostanje drugih, onda će On odgovoriti na naše molitve sa moćnim rezultatima.

Ako se molimo poput Ilije za ono što nam je zaista potrebno, da nam Bog podari u ovom svetu poznanje Njagove božanske istine i život večniu budućem svetu (molitva Trećeg antifona), tada će Bog uslišiti naše molitve sa moćnim ishodom.

Кako znamo da će se to dogoditi? Jer nas Gospod uverava u Svetom Pismu da je mnogo moćna usrdna molitva pravednika (Jak. 5, 16)”, zaključuje sveti Jakov o molitvenoj moći proroka Ilije.

Molitva Svetom proroku Iliji

O prehvalni i predivni proroče Božiji Ilija, koji si zasijao na zemlji životom ravnoangelskim, vatrenom revnošću prema Gospodu Bogu Svedržitelju, znamenjima i preslavnim čudima, zatim po uzvišenoj Božijoj milosti prema tebi nadprirodno uznesen telom na nebo na ognjenim kolima, udostojivši se govoriti sa Spasiteljem sveta preobraženom na Tavoru, i sada stalno prebivaš u raju i stojiš pred prestolom Nebeskog Cara.

Usliši nas grešne i nekorisne koji sada stojimo pred tvojom svetom ikonom i usrdno pribegavamo tvome zastupništvu.

Moli za nas čovekoljupca Boga da nam daruje duh pokajanja i oproštaj naših grehova i svojom svesilnom blagodaću da nam pomogne da ostavimo put.

Izvor: BastaBalkana.com

O, sveta mučenice Marija, ti si bila živi oganj vere u Gospoda Isusa Hrista i zbog te vere si radosno i bez straha postradala i udostojila se da dobiješ venac mučeništva od Samog Gospoda.

Tvojim svetim podvigom, ti si za sva vremena pokazala da se mogu pobediti naši najveći neprijatelji spasenja – telo i đavo. Zato ti je Gospod podario veliku blagodatnu moć da nam pomažeš u mnogim nevoljama, a posebno u borbi sa zlim demonskim silama. Zbog toga, mi svegrešni i nemoćni pristupamo ti, sveta Marina, i prosimo tvoju blagodatnu pomoć.

Pomozi nam da i mi pobedimo naše telo, koje nas na bezbroj načina vara i kome u svakom zahtevu popuštamo grešeći neprestano. Svojim molitvama Gospodu učini da ustanemo iz blata u kojem se valjamo i da se očistimo od svih telesnih nečistoća kroz duboko i iskreno pokajanje, kako bi mogli da postavimo dobar početak na putu spasenja.

Ali te još više molimo da nam pomogneš u ovoj teškoj i krvavoj nevidljivoj borbi, koju vodimo sa duhovima zlobe i koji su nas prevarili i uvukli u mnoge grehe, a da često toga mi nismo ni svesni. Zato svojim svetim molitvama sa Nebeskih visina odagnaj sve demone koji pletu zamke oko nas i odvode sa puta spasenja.

Oni su svojom zlobom i lukavošću u nama posejali i gordost, i sebičnost, i mržnju, i zavist, i zlobu, i vlastoljublje, i slastoljublje, i srebroljublje i sve druge strasti koje su se u nama odomaćile i postale kao neka druga naša priroda. Zato svojom ognjenom molitvom, mučenice Marina, odagnaj sve te besove koji su se ustremili na nas i pomozi da i mi ustanemo protiv njih jednim novim životom kroz CrkvuHristovu, kroz pokajanje, kroz vrlinski i neporočan život.

Pomozi da se u nama raspali neugasivi oganj ljubavi Božije, kojom si ti tako silno gorela, pa da trepetom bdimo nad svakim svojim delom i mišlju i da dušu ogradimo neprestanom molitvom i Bogomislijem. Tada će demoni bežati od nas sa strahom i neće moći mnogo da nam naškode. Neka bi tvojim svetim molitvama tako poživeli do kraja zemnog života stremeći ka Višnjem svetu.

A kada jednom sa dušama pređemo u carstvo duhova, pomozi da slobodni prođemo kraj zlih vojski satanskih i da se udostojimo da sa radošću uđemo u svetlost Carstva Nebeskog, gde sve vojske Anđela i svih Svetih među kojima i ti lučezarno svetliš, sveta Marina, neprestano slave Presvetu i Životvornu Trojicu, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Malo je sveštenih lica u istoriji SPC koja su bila toliko omiljena u narodu kao pokojni patrijarh Pavle. Baš zato veliki broj vernika smatra da bi upravo on trebalo da bude proglašen za sveca. Snežana Milković, unuka patrijarha Pavla, kaže da on već jeste svetac.- Za mene je on oduvek bio i ostao svetac. Sećam se dedinog komentara kada se raspravljalo o tome da li da neko bude proglašen svecem: „Hoće li neko biti više svetac ako ga mi proglasimo?“ – priča Snežana.

.Osteljiv na tuđe nevolje

Za svog deda-strica, kojeg je odmalena oslovljavala sa „deda Popa“, kaže da je živeo po jevanđelskim principima koje je propovedao.- Kao patrijarha ga, verovatno kao i ostali, pamtim kao skromnog, spremnog da odgovori svakom izazovu teškog vremena u kome je bio prvojerarh SPC, posvećenog veri, prvog u služenju, spremnog da pomogne, osetljivog na tuđe nevolje, širokog obrazovanja i autora mnogih pisanih dela – navodi Milkovićeva i dodaje:- Njegova posebna osobina je bila smirenost u svakoj situaciji. U to sam se uverila u raznim prilikama kada je bivao osporavan i ugrožen, kad je bio pred teškim odlukama. Bio je osetljiv, ali je smireno činio sve što je u njegovoj moći, a dalje se uzdao u Božju volju. Voleo je da se šali. Bio je duhovit, blag, sklon opraštanju i razumevanju drugih. Nikoga nije osuđivao.Sagovornica Kurira kaže da je patrijarh Pavle uvek znao i da joj udeli dobre savete, a mnogi su joj ostali urezani u sećanju.- Jednom mi je rekao: „Nemoj toliko da se sekiraš, sirće grize svoju flašu, obolećeš. Prevelika briga isto je što i nebriga. Ako smo učinili sve što je do nas, samo treba strpljivo da sačekamo rezultat.“

Upitana šta bi on, da je živ, danas poručio Srbima, kaže:- Mislim da bi ponovo poručio da se ponašamo kao ljudi, nikad kao neljudi, da nas se preci ne postide, a da se buduće generacije ponose.

Upokojio se u 95. Godini

Patrijarh Pavle je 2009. preminuo na VMA u 95. godini. Milkovićeva ga je poslednji put videla nekoliko dana pre smrti. Napisala je knjigu „Moj deda – patrijarh Pavle“.

Nije sebe smatrao posebnim VOLEO JE GIBANICU I KREMPITE

Milkovićeva otkriva da je patrijarh posebno bio vezan za sestru Agicu, koja je njena baka, pa je bio čest i drag gost u njihovoj kući. Kada odloži štap i kamilavku, postajao bi brat, stric, deda…- Nije sebe smatrao posebnim, nikada nije dozvoljavao da mu pridržimo ogrtač, jer kaže da bi to značilo „ja sam glavni, svi treba da trčkaraju oko mene“ – priseća se ona i dodaje da je patrijarh voleo i da proba njene specijalitete, a posebno gibanicu i krempite.

Deca gladuju MRVICE SA STOLA

Jednom prilikom kada je patrijarh Pavle završio s jelom, uzeo je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo nekoliko mrvica. Tiho je pokupio svaku mrvu i pojeo. Prisutni su ga upitali šta to radi, a on im je odgovorio: „Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kad vidite mrvice pored stola.“

O patrijarhu Pavlu*

Rođen je kao Gojko Stojčević 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci u tadašnjoj Austrougarskoj* Kada je imao tri godine, umro je njegov otac Stevan, koji se vratio iz SAD, gde je radio i oboleo od tuberkuloze* Posle toga majka Ana se preudala i rodila tri ćerke, pri rođenju treće je umrla* Gojko i njegov brat Dušan ostali su s babom Dragom i tetkom, najstarijom očevom sestrom. Tetka ih je odgajila sa svojom ćerkom Agicom, koja je bila devet godina starija od Gojka* U Beograd je došao 1936. i upisao Bogoslovski fakultet. Tu je vanredno završio i više razrede Šeste beogradske gimnazije da bi mogao da upiše i Medicinski fakultet* Na Medicinskom fakultetu stigao je do druge godine studija, a Bogoslovski fakultet je završio* Tokom 1944. zaposlio se kao veroučitelj i vaspitač u domu za izbeglu decu u Banji Koviljači* Gojko se zamonašio u manastiru Blagoveštenje 1948. godine i dobio ime Pavle, prema apostolu Pavlu* Izabran je za episkopa raško-prizrenskog 29. maja 1957. godine, a posvežen je 21. septembra 1957. u beogradskoj Sabornoj crkvi* Za patrijarha SPC izabran je 1. decembra 1990, a ustoličen je sutradan u Sabornoj crkvi u Beogradu. Ceremoniju je izvršilo 12 episkopa, 12 sveštenika i 13 đakona* 13. novembra 2007. primljen je na lečenje na Vojnomedicinsku akademiju veoma iscrpljen i s jakom upalom pluća* Preminuo je 15. novembra 2009. godine na VMA. Rano tog jutra pričestio ga je jeromonah Metodije, a patrijarh je kasnije umro u snu* Prema proceni policije, na opelu je bilo oko 600.000 ljudi, sahranjen je u manastiru Rakovica* Njegovo puno ime i titula glasili su Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin Pavle.

Izvor: kurir.rs

Srpska pravoslavna crkva obeležava 30. Jula veliki praznik – Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatu kao Ognjena Marija. Kao i praznici svetiteljki koji za njom slede, Blaga Marija i Trnova Petka, ni Ognjena Marija u crkvenom kalendaru nema crveno slovo, ali se obeležava kao krsna slava u Srba.

Ovaj praznik je veoma poštovan, posebno među ženama, tako da se na sutrašnji dan ništa ne radi, niti u polju niti se nešto drugo uzima u ruku da se radi.

U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.

Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12. godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana. Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom ona spada u “ognjevite” svece. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine “gori nebo i zemlja”, ne rade nikakvi poslovi.

U narodnom predanju čuvaju se primeri mnogih nesrećnih slučajeva koji su se dogodili na današnji dan, kada su se neoprezni plivači udavili u rekama i jezerima. Zato se veruje da na Ognjenu Mariju takođe treba izbegavati kupanje u “velikim vodama”.

U nekim delovima Istočne Srbije uvreženo je mišljenje da devojke na ovaj dan treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa i da će taj zauvek u njih gledati kao “u svoj odraz u ogledalu”.

Mošti na Ohridu

Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12 godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana. Deo moštiju svete Marine, jedna ruka svetice čuva se u svetogorskom manastiru Vatoped. Ostatak moštiju nalazi se u manastiru iznad Ohridskog jezera. Njene čudotvorne i svete mošti, koje posećuju i pravoslavni i muslimani.

Prema predanju, nakon što je primila hršćanstvo krštenjem, sveta mučenica Marina zavetovala se da se nikada neće udati, ali i da će svojom dušom postradati za Isusa Hrista i kristiti se u krvi mučeništva. Zbog ove odluke, njen otac ju je omrznuo i nije je smatrao svojom kćerkom.

Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini. Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu. U crkvenom kalendaru praznik nije obeležen “crvenim slovom”, ali se ipak veoma poštuje i u crkvi u narodu.

Hrišćansko predanje kaže i da je jedan od carskih namesnika želeo da oženi svetu Marinu nakon saznanja da je hrišćanska. Kada je to odbila, od nje je zahtevao da se pokloni i idealima carstva.Odbijanjem da se pokori idolima, pod izgovorom da se neće pokloniti i prineti žrtvu mrtvim idolima, sveta Marina pretrpela je užasna mučenja, pa je krvava završila u tamnici.

U tamnici se Marina molila Bogu, pa joj se, prema predanjima, posle jedne molitve javio najpre đavo u vidu strašne zmije, koja joj se obmotala oko glave. Kada se ona prekrstila, zmija je raspukla i iščezla.

Tada ju je osvetlila nebeska svetlost, u njoj su iščezli zidovi i ukazao joj se krst sa golubicom na vrhu krsta. Golubica joj se obratila i molitvom iscelila sve rane. Nakon tri dana ona je pogubljena mačem, a ostala je upamćena kao mučenica koja je dala život u borbi za hrišćansku veru i blagoslov dobijen krštenjem.

Izvor: kurir.rs

Odevanje žena u bivšoj Jugoslaviji bilo je šarenoliko zbog raznovrsnosti ukusa i modnih ideja u koje su Jugoslovenke verovale. Od farmerki „dece cveća” u Splitu, preko tufnastih haljina u Novom Sadu, do crnih kožnih jakni u Beogradu, moda je omogućavala svakoj ženi da se oseća prestižno i lepo. Poznato je da one često nisu bile zadovoljne onim što nude domaći butici, no to ih nije sprečavalo da žive svoju  „Ljubav i modu”.

Mnoge žene u Jugoslaviji su tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka obožavale haljine A-kroja. Ovakve haljine su uže pri vrhu a šire se nadole, te tako asociraju na slovo A. Kristijan Dior je prvi upotrebio ovaj termin 1955. godine. Čitava njegova kolekcija je bila nazvana po haljinama A-kroja i one su bile deo takozvanog Novog izgleda. Takođe su bili  popularni kompleti u pepito dezenu. U pitanju je dvobojni materijal prepoznatljiv po poređanim četvorokrakim oblicima izlomljenih linija. Što se tiče šešira, kloš-šešir je ženski šešir pripijen uz glavu s blago proširenim obodom koji mu daje zvonast izgled, a tokom tridesetih godina često se mogao videti beogradskim ulicama. Šezdesetih, na scenu je stupio takozvani pilboks-šešir, a ne smeju se izostaviti ni čuvene tokice.

Trst je bio centar mode za Jugoslovenke. Tamo su se najviše kupovale pantalone, ali i drugi odevni komadi i modni detalji. Kad je u pitanju obuća, kod devojčica su se često mogle primetiti Meri Džejn – ravne cipele zaobljenog vrha sa kaišem i kopčom preko stopala, koje su kasnije postale popularne i kod odraslih. Baletanke su bile čuvene cipele, koje se, naravno, nose i danas, a u svetu ih je prvi put obula Odri Hepbern. U devedesetim godinama prošlog veka, rokenrol je bio glavna inspiracija odevanja žena, ne samo u bivšoj Jugoslaviji nego i u celom svetu. A jednu deceniju pre, odnosno tokom osamdesetih, odevanje žena ličilo je na parisku modu. Kaputići, beretke, čipkane bele rukavice i nežna šminka činili su stereotipan izgled žena koje su šetale Knez Mihailovom.

 Ne bi bilo loše spomenuti i šminkanje Jugoslovenki. Kako se vreme menjalo, žene su imale nežniju šminku koja je, uglavnom, ličila na njihov celokupan izgled, od glave do pete. Analogijski, to se nije promenilo ni kasnije. Devedesetih godina, kako je i prethodno rečeno, muzički pravci su uticali i na odevanje i na šminkanje koje je mnogo više naglašavalo crte lica, usne i oči. I filmska industrija je ostvarila određen uticaj na modu u bivšoj Jugoslaviji, kako domaća kinematografija, tako i Holivud. Jedne od najvećih modnih ikona bivše Jugoslavije su Zlata Petković, Beba Lončar, Milena Dravić, Tanja Bošković, Gabi Novak i Anica Dobra. Njihov stil se međusobno razlikovao, ali sve su odisale  elegancijom, otmenošću i glamurom, i kao takve, uticale su na mnoge žene da ne štede na parfemima, ali i da odeća nije ta koja jednu ženu čini modernom i lepom.  Srećnoj i negovanoj ženi sve stoji lepo i liči na visoku modu, a elegancija je jedina moda koja ne prolazi.

Izvori: xxzmagazin.com, elle.com