Jugoslavije odavno nema i dok se neki sa setom sećaju života u njoj, drugi tvrde da ni tada nikome nije “teklo med i mleko”, a oni rođeni osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka verovatno su odrasli uz priče o velikoj državi sa šest republika.

Svoje utiske o životu u državi koje više nema, na slikovit način opisao je Željko Porobija za “Index.hr”.

“IAKO još mnogi pamte socijalističku Jugoslaviju, o njoj se odavno šire pravi mitovi i legende. O najpoznatijima od njih ovde iznosim lično iskustvo.

S obzirom na to da sam bio obično radničko dete, pretpostavljam da ima još par miliona onih koji su otprilike doživeli isto.

“Par godina radiš i dobiješ stan”

Moji su odmah po venčanju kupili garsonjericu od 14 kvadrata na beogradskom Dorćolu. Bez kupatila i toaleta, to smo delili sa celom mansardom. Tek nakon 24 godine staža, u junu 1973. godine, mama je dobila od preduzeća dvosobni stan u novobeogradskom bloku 45.

Zgrada u kojoj smo živeli i celokupno naselje nije ni po čemu zaostajalo za sličnim naseljima na Zapadu tog vremena. Bilo je puno sportskih terena, igrališta i šetališta.

Mama je nekada znala da izdaje sobu podstanarima – jer nisu svi imali sreće s dobijanjem sopstvenog stambenog prostora”, navodi.

“Raditi je mogao svako”

“Moja mama je došla u Beograd 1949., u dobi od 16 godina, sa završenom osnovnom školom. Zaposlila se u tekstilnoj industriji BEKO i tu je ostala ceo svoj radni vek. Platili su joj školovanje, pa i studiranje. U penziju je otišla kao poslovođa na odeljenju kontrole kvaliteta.

Tata se zbog mame preselio u Beograd 1958., imao je dva zanata (precizni i automehaničar). Poslao je pet molbi za posao i na svih pet dobio pozitivan odgovor. Menjao je firme u par navrata, kako mu se htelo.

Svi moji vršnjaci koji su to hteli zaposlili su se već nakon srednje škole. Čak i ovi moji s kulturološkog smera našli su poslove po domovima kulture, pozorištima, na filmu i televiziji. Ja sam odabrao studiranje, a tokom rane mladosti znao sam raditi preko omladinske zadruge”, prenosi “Index.hr”.

“Škola je bila besplatna”

“Bilo mi je osam godina kad su u bloku 45 izgradili osnovnu školu Branko Radičević. Slovila je tada za najmoderniju na Balkanu. Imali smo školski bazen, dve dvorane za fizičko i puno opremljenih kabineta. Dolazile su nam i delegacije iz socijalističkih i nesvrstanih zemalja da bi videle to čudo od škole.

Kasnije sam išao u dve srednje škole, koje su bile puno slabije opremljene. Udžbenike smo sami nabavljali, tu i tamo smo znali organizovati dobrovoljno prikupljanje sredstava za njihovu kupovinu najsiromašnijim učenicima. Studiranje nisam plaćao, ni ja ni one moji kolege koji su se mnogo duže zadržale na studijama”, piše Porobija.

“Mogao si noću sam šetati”

“Istina, milicija onoga vremena imala je puno šira ovlašćenja, pa s njom nije bilo zezanja. Nažalost, to je značilo i da vas mogu namlatiti samo zato što ste se zatekli na žurci na kojoj je neko vama nepoznat u džepu imao drogu.

U ranoj mladosti dvaput sam bez ikakvog povoda bio napadnut nožem na ulici. Mog prijatelja Tomicu bešćutno je nasred stajališta autobusa ubila grupa pomahnitalnih tinejdžera. Morali ste paziti da se ne zamerite momcima koji su na bilo koji način bili povezani s glavnim mangupima. Neki su imali i prave bande – jednog od vođa štitio je tata na visokom položaju u policiji”, navodi.

“Nije bilo razlike”

“U mojoj su zgradi živeli dekan Filološkog fakulteta, direktor Beogradske banke i jedan ugledni sudija. Moj prvi komšija je bio reditelj Jovan Ristić, kod kojeg su svraćali brojni poznati glumci i estradnjaci, poput Zdravka Čolića, Danila Stojkovića i Sedmorice mladih.

Ipak, bilo je i jednakijih. To mi je postalo očigledno kad sam se našao na nekoj žurci usred elitnog Dedinja – kupatilo u toj vili bilo je veće od mog stana. Da ne upoređujem opremljenost”, prenosi “Index.hr”.

“Radnici su besplatno letovali”

“Nisu, morali su da plate.

BEKO je imao zimovalište u Belanovicama (ne pitajte gde je to), tamo smo znali da odemo jer je bilo povoljno. Jednom smo dobili i priliku da letujemo u Supetru, uvek je bila prevelika gužva za ograničeni broj mesta. Škola nas je vodila u Jelsu i na Jakljan, putovali bismo avionom do Splita ili Dubrovnika, pa onda trajektom. Nakon svog jedinog učestvovanja u omladinskoj radnoj akciji za smešan novac sam letovao u Baškoj Vodi”, priseća se.

“Plate su bile više nego danas”

“Primanja je teško uporediti s današnjima, ali znam da je otac svojom platom mogao da kupi otprilike 600 litara benzina. U par navrata kupili smo novi auto, uvek one iz istočnog bloka. Kasnije smo kupili i zemljište izvan Beograda, pa sagradili i solidnu vikendicu.

Najbolju lovu mama je zaradila kad je otišla u penziju – otvorila je prodavnicu i šila košulje za nekog vlasnika butika. Par godina kasnije kupila je stan. Dobro smo stajali i moja supruga i ja u vreme Ante Markovića. Svaki bismo mesec kupili neki uređaj ili šta god nam je već trebalo”, priseća se Željko.

“Vojska je odgajala mlade”

“Jadan onaj koga je JNA odgajala. Obuka je bila bezvezna i mi smo bili opasniji za svoje saborce nego za nekog eventualnog neprijatelja. Velik deo oficira imao je problema ili s alkoholom ili sa psihom.

Kad nas je neki kapetan izmučio svojim glupim naredbama, rekao sam svojim vojnicima da u slučaju rata moramo prvo njega ukokati. Postao sam i bolno svestan da većina Jugoslavije sluša cajke, a ne rok kao moji prijatelji. Vojska ni mene ni bilo koga nije ničemu pametnom naučila”, tvrdi.

“Samo je trebalo paziti šta pričaš”

“Nedostatak političke slobode počeo je da mi smeta tek tokom studija.

Na Filozofskom fakultetu vodeći su srpski komunisti udaljili sve profesore koji su zastupali “antisamoupravnu” analitičku filozofiju. Zabranjen je rad Otvorenog univerziteta, neformalne skupine koja je raspravljala o politici, a njen čelnik Dragomir Olujić završio je u zatvoru. Uhapšeni su i neki koji su samo bili prijatelji Olujiću.

Bilo je to vreme kad su u zatvor počeli slati isključivo liberale, a štedeti nacionaliste. I osedlali ratnog konja kojeg je onda zajahao Milošević.

Nemam običaj žaliti za onim što je prošlo. Niti maštam o tome da se obnovi Jugoslavija. Jedino čega mi je stvarno žao jeste što se raspala s toliko krvi i suza.

I što je nekad definitivno bilo puno manje mržnje”, zaključuje.

Izvor: blic.rs

Na društvenim mrežama već neko vreme kruži mapa sa firmama koje su postojale na području bivše Jugoslavije i na njoj se vidi sve što se proizvodilo u “srećna vremena”. Neke od jugoslovenskih proizvoda koristio je doslovno celi svet, a kako piše Klix, proizvodili su se brodovi, automobili, avioni, kamioni, oružje pa čak i računari.

Na mapi su naravno i kompanije koje su bile proizvođači odeće, hrane i ostalih potrepština. Međutim, mnoge od tih firmi više ne postoje ili su pod stečajem ili polako propadaju.

Za vreme “Juge”, u BiH se proizvodio popularni Volkswagenov Golf u TAS-u, ali i popularna “buba” koja se proizvodila uz pomoć tadašnjeg UNIS-a. Municija se, na primer, primer, proizvodila u vogošćanskom PRETIS-u, lideru namenske industrije u Jugoslaviji.

 Teški kamioni i šleperi proizvodili su se u FAP-u iz Priboja i TAM-u iz Maribora, dok su se laki transporteri proizvodili u Zastavi u Kragujevcu. Godišnje, tamo se otprilike proizvodilo 200.000 automobila. Ponos vojne industrije u bivšoj državio bio je SOKO s proizvodnjom u BiH, dok je državna fabrika aviona postojala i u Kraljevu.

U Slavonskom Brodu bila je fabrika vagona, a budući da Hrvatska ima izlaz na more, tamo je bilo najviše brodogradilišta. Ipak, još brodogradilišta bilo je i u Srbiji i Crnoj Gori. Klix navodi da su pulski Uljanik i riječki 3. maj bili na svetskom nivou i da se u tim brodogradilištima proizvodili najveće prekookeanske brodove za inostranstvo.

  Verovali ili ne, Jugoslavija je bila jedna od pet država u Evropi koje su imale svoje računare. Verovatno je najpoznatije Galaksija, dok je prvi proizveden računar bio CER-10. Još krajem 70-ih godina, firma Digitron u Bujama u Istri i Iskra u Sloveniji, počeli su sa sklapanjem računara.

Pogldajte video – Šta Je Sve Proizvodila Jugoslavija –   https://www.youtube.com/watch?v=3ZSIh1igw6M

Izvor: alo.rs

Surutka je zeleno-žuta tečnost koja predstavlja sporedni proizvod u proizvodnji sira, odnosno koagulaciji kazeina. Ovaj tkz. nusproizvod, donedavno su mnoge mlekare smatrale najobičnijm otpadom, a danas se slobodno može reći da je u dijetoterapiji namirnica broj jedan i sitacija se poprilično promenila od tad.

Dijeta sa surutkom preporučuje se najpre zbog svojih lekovitih svojstava, posebno u obnavljanju funkcija jetre, kao i u jačanju imuniteta, ali i moći da skida višak kilograma. U nastavku saznajte kako se pije surutka i pravilno dozira tokom dana.

Kakav je sastav surutke?

Surutka sadrži žive bakterijske kulture veoma slične sa onima koje možemo pronaći u običnom jogurtu i pravi je eliksir za naša creva. Smatramo je veoma zdravom jer sadrži minerale poput kalijuma, fosfora, natrijuma, bakra, cinka, magnezijuma, kobalta, mangana i molibdena, ali ima i veće koncentracije mlečnih kiselina i enzima.

Mlečna kiselina uspeva da održi nisku ph vrednost u našim crevima i uspešno eliminiše sve štetne bakterije i gljivice, a nizak PH ujedno podstiče peristaltiku, koja omogućava balansiran i normalan rad creva.

Kao i kiselo mleko i jogurt i surutka se treba uzimati redovno, pogotovo kod čestog nadimanja stomaka, stolica koje nisu redovne, divertikulitisa, kolitisa i hronične upale creva. Proteini iz surutke pomažu i u mršavljenju, izazivaju osećaj sitosti jer utiču na povećanje nivoa hormona koji smanjuje apetit.

Belančevine iz surutke iste su kao i one u majčinom mleku, a među njima je najzastupljeniji alfa-laktalbumin. U pitanju je dragocena belančevina koja je izvor elementarnih aminokiselina, ona vezuje kalcijum i jača naše kosti i zube, popravlja raspoloženje i pomaže kod depresivnih stanja.

Osim alfa – laktalbumina , kozja surutka sadrži i imunoglobuline (oko 10 procenata ), kao i laktoferin (u oko 2 odsto belančevina) koje igraju vrlo važnu ulogu u sprečavanju najrazličitijih upala.

Patogene bakterije i gljivice koriste gvožđe da bi se širile i rasle, a pošto laktoferin vezuje gvožđe, time uspešno zaustavlja rast pomenutih patogena. Laktoperoksidaza je takođe belančevina sadržana u surutki , koja kao i laktoferin, sprečava rast i širenje bakterija. Ona je važna za osnaživanje imuniteta i brani nas od upala.

Idealna namirnica za jačanje imuniteta

Surutku izuzetno zdravom čine, pre svega belančevine, koje imaju glavnu ulogu u jačanju imuniteta, pa je ova supernamirnica nezamenljiva kod osoba sa slabim apetitom, pogotovo posle neke duže bolesti ili kod starijih ljudi, koji treba redovno da je uzimaju.

Osim što ojačava i osnažuje imunitet i sprečava brojne bolesti, ona je jedan od glavnih sastojaka kod sportskih, ali i svih drugih formula za snagu, a koristi se i u proizvodnji bebi hrane, kao i za ishranu trudnica, iz osnovnog razloga što je kod njih čak za trećinu povećana potreba za belančevinama.

Ako ste pod stresom obavezno pijte surutku

Kozja surutka se preporučuje svima koji su pod stresom jer sadrži aminokiselinu koja proizvodi seratonin – nazivamo ga hormonom sreće, ona ublažava umor i grčeve u mišićima. Još jedna velika dobrobit surutkinih proteina za starije ljude zasniva se na njihovoj sposobnosti da spreče osteoporozu (slabljenje koštane mase), karakterističnu upravo za ljude u tom životnom dobu.

Istraživanja iz Bostona pokazala su da nedovoljan unos belančevina u poznijim godinama dovodi do značajnog smanjenja gustine kostiju, posebno bedrene kosti i kičme, a surutka u prahu ih može nadoknaditi, čak i kod osoba koje su alergične na laktozu (mlečni šećer).

Kako se pravi surutka sa limunom

Osnovni recept bi glasio ovako: litar mleka prokuvajte, u koji dodajete limunov sok isceđen od jedne voćke, i to dok je mleko još vruće(vrelo). Pustite da sve zajedno odstoji još neko vreme. Kada primetite da se odvaja zelena – providna tečnost, koju nazivamo surutkom, prikupite je i prespite u posebnu flašu. Nakon toga odložite napitak u frižider.

Sve što preostane u šerpi je kvalitetan domaći sir, kojeg takođe trebate iskoristiti. Danas je najcenjenija svakako kozja surutka, koju fitoterapeuti i lekari smatraju nezaobilaznim prirodnim lekom za regeneraciju jetre i jačanje imuniteta, ali ukoliko je pravite od kravljeg mleka, takođe dobijate veoma moćno sredstvo.

Od 10 litara mleka dobija se u proseku 1 kg sira i 9 litara surutke. Iako je ona stara koliko i sirevi, ova dragocena tečnost se najpre bacala, a zatim se koristila isključivo kao stočna hrana. Počela je da se primenjuje u ljudskoj ishrani kada je otkriveno da je izvanredan izvor visokovrednih proteina.

U početku je dobijana surutka sa 10 do 15 odsto proteina, a danas je imamo i već sa 90 do 94 procenata. Zato je ovaj nusproizvod u proizvodnji sira, koje su mlekare u prošlosti lako odbacivale, danas najcenjenija namirnica u dijatoterapiji.

Preporučuju je podjednako dijetetičari i lekari, jer ima brojne benefite po ljudsko zdravlje, a takođe se zna da surutka za mršavljenje postiže izvanredne rezultate, jer u litri surutke sadrži se gotovo duplo manje kalorija, nego što ih ima u istoj količini mleka. Svakako ako vam je prioritet skidanje viška kilograma, nije dovoljno samo nju da pijete, već se posvetite i svakodnevnim fizičkim aktivnostima.

Lečenje jetre surutkom donosi rezultat

Možda i najvažnije svojstvo koje kozja surutka kao lek ima, je to da ona uspešno regeneriše jetru, najveću žlezdu u našem organizmu i jedini unutrašnji organ koji ima moć obnavljanja (regeneracije).

Bolesti jetre su procentualno među najčešćim uzročinicima smrti, te je vrlo važno da se brinemo o njoj što bolje. Jetra obavlja brojne, veoma složene i ujedno vrlo važne funkcije u našem organizmu. Njena uloga je ključna kod prerade hrane i nezaobilazna je u detoksikaciji organizma. Sintetički lekovi, koje kupujemo u apotekama, opterećuju ovaj organ jer sadrže organizmu strane i neprirodne materije.

Baš zbog toga se surutka u prahu ili u tečnom obliku preporučuje u slučaju duže i jače terapije komercijalnim lekovima. Tada se u dužem periodu svakodnevno pije od pola litra do litar napitka od surutke dnevno i pri tom se izbegavaju masna hrana, alkoholna i gazirana pića, cigarete i sve druge materije koje dokazano oštećuju našu jetru.

Da bi se postiglo što boje i brže i bolje izlečenje, poželjno je u isto vreme redovno jesti mlad sir, najbolje za doručak, na prazan želudac.

Proteini iz surutke oporavljaju mišiče

Kozja surutka čisti krvne sudove od holesterola, skida nataložene naslage na zubima, sprečava da se oni kvare i da nastaje karijes, regeneriše i čuva jetru. Uz sve to navedeno proteini iz surutke direktno se prerađuju u našem mišićnom tkivu, omogućujući vrlo brz oporavak mišića odmah nakon treninga. Sve ostale proteine, kao što je i poznato prerađuje naša jetra.

U surutki nalazimo i sve neophodne esencijalne aminokiseline, ona je izvanredni prirodni antiseptik, jer uspešno leči upale grla i disajnih puteva..

Ako se kozja surutka kao lek pije svakodnevno, uradićete puno za prevenciju mnogih bolesti. Ukoliko je uzimate oralno, stavlja se mala ili velika kašika surutke u času sa vodom i pije se neposredno uz obroke, jer će na taj način regulisati lučenje želudačne kiseline i pomoći će ponajviše debelom crevu.

Terapije surutkom poznate su u lečenju crevnih tegoba, kao što je neredovna stolica, zatim kod različitih hormonalnih poremećaja, gojaznosti, problema sa cirkulacijom, kod zakrčenih arterija i slično. Može se pronaći u tečnom obliku i kao surutka u prahu.

Izvor: zdravailepa.com

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obležavaju praznik Presvete Bogorodice Trojeručice, ikone koja je najpoštovanija u srpskom narodu.

Prema predanju ikona Trojeručica je iscelila ruku Svetog Jovana Damaskina. Budući da se Sveti Jovan Damaskin borio protiv ikonoboraca damaski kalaf ga je kaznio odsecanjem ruke.

Ožalošćen, Sveti Jovan se molio pred ikonom Presvete Bogorodice i tada se dogodilo čudo! Bogorodica ga je iscelila. Iz zahvalnosti za učinjenu milost, Sveti Jovan je ikoni Bogorodice pridodao još jednu ruku.

Tako je ikona nazvana Trojeručicom.

Po svom čudesnom isceljenju, Sveti Jovan Damaskin postao je monah u lavri Svetog Save Osvećenog, a Sveta ikona Trojeručica ostala je neprestano uz njega.

Sveti Jovan je pre smrti ostavio zavet monasima da ikonu daju carskom sinu koji će, prema proročanstvu Svetog Save Osvećenog, jednog dana doći u njegov manastir.

Tako je Trojeručica pet vekova kasnije dospela u ruke carskog sina, tada arhiepiskopa Save, zajedno sa ikonom Mlekopitateljnice i štapom-patericom Svetog Save Osvećenog.

Proslava praznika Čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Trojeručice održava se na Hilandaru na Svetoj gori, gde se ikona i nalazi.

Centralna proslava praznika Čudotvorne Ikone Presvete Bogorodice Trojeručice održava se na Hilandaru, na Svetoj gori.

Ikona Presvete Bogorodice Trojeručice dugo je bila čuvana u domu Nemanjića, prenoseći se sa kolena na koleno. Iz dvora cara Dušana ikona je prešla u Studenicu.

Kada su Turci okupirali Srbiju, monasi iz Studenice su ikonu vezali za jednog magarca i pustili ga da ide po Božjoj volji. Magare se, prošavši kroz čitavu Srbiju i Makedoniju, na kraju zaustavilo kod Svete gore. Od tada ona se nalazi u Hilandaru.

Ikona Bogorodice Trojeručice ima isceliteljske moći, a tokom istorije pomagala je mnogim pravoslavcima u ključnim momentima istorijskih događaja. Jedna od najboljih kopija ove ikone nalazi se u Hramu Svetog Save u Beogradu.

Molitva Presvetoj Bogorodici Trojeručici

O, Presveta i Preblagoslovena Djevo Bogorodice Marijo, tebi pripadamo, i klanjamo se pred svetom trojeručnom ikonom tvojom, sećajući se preslavnog čuda tvoga, prirastanja odsečene desnice prepodobnog Jovana Damaskina, koje se uz pomoć ikone ove dogodilo, i čiji se znak i sada vidi na njoj, oličen u trećoj ruci, ikoni tvojoj priloženoj. Molimo ti se i prosimo te sveblagu i svemilostivu Zaštitnicu roda našega, usliši nas koji ti se molimo.Kao što si uslišila blaženog Jovana, koji ti je u žalosti i bolesti zavapio, tako ne prezri ni nas, koji smo ranama mnogorazličnih strasti oboleli i ojađeni, i koji tebi, sa skrušenom i smirenom dušom, usrdno pribegavamo. Svemilostiva Gospođo, ti vidiš nemoći naše, nevolju i potrebu našu za tvojom pomoći i zaštitom: odasvud smo neprijateljima okruženi, i nemamo pomagača ni zaštitnika, ako se ti ne smiluješ na nas, Vladičice. Zaista, molimo ti se, saslušaj bolni vapaj naš, i pomozi nam da svetootačku pravoslavnu veru čistu sačuvamo do kraja života, da u svima zapovestima Gospodnjim pravo hodimo, da istinsko pokajanje za grehe svoje uvek Bogu prinosimo i udostojimo se mirnog i hrišćanskog kraja života i dobrog odgovora na strašnom sudu Sina tvoga i Boga našega.Njega umoli za nas materinskom svojom molitvom, da nas ne osudi po bezakonjima našim, nego da nas pomiluje po velikoj i neiskazivoj milosti Svojoj. O, Svedobra, usliši nas, i ne liši svoje moćne pomoći, da bi smo ti, tobom spasenje zadobivši, pevali i proslavljali u zemlji živih, kao i Rođenog od tebe, Izbavitelja našega, Gospoda Isusa Hrista, kome pripada slava, moć, čast i poklonjenje, zajedno sa Ocem i Svetim Duhom, sada i svagda i kroza sve vekove. Amin.

Izvor: blic.rs