Kako je nekad izgledala prva noć u muževoj kući: Hiljadu duša a dvije tri sobice, sve iz jedne u drugu, tako bijahu poredane…
Tu su braća i sestre, snahe i zetovi, njihova djeca, komšiluk bližnji (kakav li je bio daljnji kad je ovo bližnji) sve jedno drugom selo u dušu, ja se ibretim!
Stojim, u poklopljenim rukama mi svileno mindiljče, vezeno ručno… Čuvala ga moja majka još od kad sam imala deset godina, tad mi je kupila i kat (jeleče i dimije), papuče vezene zlatnim koncem a na glavi četkija (crveni providni pokrov od tila koji i dan danas nose neveste, predivno izvezen metalnim paricama, težak ko tuč), svilenica k’o od pjene satkana, kolan od srme, hanumina ruka menđuše, holta bisera i demek (bajagi) lanac od dva metra (imitacija) … Sve to za mašallah!Ispod svega toga ja! Niko me nista ne pita, teško mi i spolja i iznutra (psihički i fizički) … Što bi rekli ,,pokupilo mi se!” Ja nevjesta, sve oko mene novo, tuđe… Cijela drhtim od nekog uzbudjenja, jedan vakat i zaplah, nikog ne poznajem…
Četkija pritisla, glava mi otpade i sve vrijeme na noge, otekoše mi! Taman sjedni, ono udji svekrva, pa zaova, jetrva, starija komšinka, pa mladja, deca da im ljubim ruku, svi tako redom, ja reko bolje da stojim nego ovako, hrk dolje, hrk gore (sedni, ustani)!
Izređaše se svi, hoće da vide nevjestu, a ja samo gledam njene oči i slušam zorom (na silu) smijeh familije ko da im nije milo što sam se dovela, a nidje onoga moga jada, sve do đerdeka (soba u koju se uvode mladenci) nemade ga!
Nidje niko ne mrda, svi čekaju da nas svedu (ostave nasamo) a ja umrijeh od umora i stida, svi znaju dje ću, šta ću, kuku mene, cijela od muke drhtim!Svedoše nas… Sama čekam u sobi spremljena za čovjeka, a u dvije druge sobe, sto duša! Čuju se muškarci pjevaju, vode ovoga moga ljepotana ka đerdeku i to sa pjesmom ,,Trepetljika trepetala” (to je adet) i uguraše ga u sobu uz vrisku i pisku, ko sad se sećam…
Eh, kad ga ugledah moj dunja, končno neko sa kim ću ,,koju progovorit”, al’, nit osjećam noge, nit ruke, sve me boli, puca mi glava (od one četkije zaaar), popih jedan gutljaj neke đulsije, pojedo’ jedan dud (hurmašicu) grkša mi od čemera, reko hajde mi da polijegamo valja se dić’ prije sabaha uslužit svekrvu i sto onih što čekaju,, čaršaf” , da oglase kakva je nesvesta djevojka bila, hoće li se obradovat majka il’ neće!
Eto, to ti je moja prva noć u kući moga jada! Ne znam da li da plačem il’ da se smijem?!”
Ispriča mi priču moja stara kona doslovce kako je i bilo i reče mi da je mogu podijeliti sa vama… Doživjela je ovo reče prije dosta godina, tu je noć zapamtila i neće je zaboraviti dok je živa, a maštala je o tome da joj prva bračna noć bude za pamćenje…
Zar tako nije i bilo?! Baš je zapamtila!
Reče još nešto kad sam je ispraćala, hvala Bogu što više nije tako… Ove sad samo zamaknu na bračno, il’ igraju po hastala na svojoj svadbi.
Izvor: Facebook – Ajša G. Mus
STARAMAJKA – Bez žive uspomene na njih – nije ovo ni naš svet!
Prele pa plele, i mlele i mele, nikad mirovale, grlile, mazile, decu pazile, za ruku vodile, retko iskale vazda davale, dlanom utehu grejale, palcem suzu brisale, u zagrljaj topao stiskale, na grudi privijale… i mahale, dugo, mahale i kad smo za ono treće brdo zašli odlazeći… mahale… Ostale su tiha uspomena kojoj se retko okrenemo zaokupljeni nekakvim drugim svetom i ljudima, u kome više nema ko da nam se obraduje, u’vati pile, sedi i zainteresovano sluša šta nam se sve događalo…
Ovo više nije svet naših staramajki. Ali bez žive uspomene na njih – nije ovo ni naš svet.
Trenutak sećanja, pomen na dobrotu i tiha zahvalnost za potku koju su u nama osnovale.
Τren blagodarnosti, a onda – možemo dalje, pa kako nam bude!
Foto: Руки моей бабушки (Las manos de mi abuela) Ludmila Yilmaz
Autor: Boško Protić
ŽENA JE MUŽU REKLA DA STAVI SVOJU STARU MAJKU U STARAČKI DOM! Rekao joj je da hoće, a onda je ovo uradio!
Znamo koliko majka uloži truda i napora da odgoji svoje dijete, i zbog toga se nikada ne žali. Dođe vrijeme i oženi ili uda dijete svoje, srećna i zadvoljna. Međutim, dešava se da nevjesta ili zet ne budu zadoovoljni njenim mukotrpnim radom, u ovom slučaju nevjesta nije mogla dagleda majku svog muža, ženu koja ga je odhranila.
Jedan mladić se oženio.
Imao je staru majku. Jedan dan, njegova supruga je napustila jelo i otišla u svoju sobu. Majka reče: „Sine, idi vidi da nije bolesna. Nemoj da zaspi gladna. Sine, pazi svoju suprugu.“ I on je pomislio je da njegova draga bolesna, pa je otišao za njom u sobu. Upitao je: „Ljubavi, jesi li bolesna? Zašto ne jedeš sa nama?“ Ona mu reče: „Ne mogu. Kada vidim prljave ruke tvoje majke, ja ne mogu da jedem“.
Njene ruke bile su naborane. Samo ona zna koliko je teških poslova radila kako bi sina na noge podigla. Eto, baš te ruke su zasmetale njegovoj supruzi. On upita: „Šta predlažeš?“ Ona reče: „Najbolje je da je smjestiš u starački dom!“ On reče: „Ne brini ljubavi. Samo neka si mi ti dobro. Sutra ćemo to rešiti. Ali, prije toga ne zaboravi da smo sutra pozvani kod tvojih. Kada se vratimo, odvest ću majku u starčki dom. Sutra ćemo povesti i moju majku na ručak kod tvojih.“
Novi dan je došao i on sa svojom suprugom i majkom ide u goste porodici svoje drage supruge. Za sofrom se nije pojavila njegova majka. Ostala je u drugoj sobi. Šapatom je upitao suprugu šta je sa mojom majkom. Zašto ne jede sa njima. Ona mu reče: „Ne brini, ona jede sama u drugoj sobi!“
On upita: „Jesi li joj ti rekla da ostane sama u drugoj sobi?“
Ona reče: „Da!“
Za sofrom je razgovor otpočeo punac. Rekao je:
„Zete, ti znaš da je naša kćerka jedinica i da joj želimo svu sreću ovog svijeta. Ona ima pravo da živi samo sa tobom u kući. Zato od tebe očekujemo da nađeš rješenje za svoju majku.“
On reče: „Već sam supruzi obećao da ćemo to riješiti danas. Ne brinite.“
Jelo je postavljeno. Svi počeše jesti osim njega. Punac primijeti: „Zete, šta je s tobom… Zašto ne jedeš?“
On reče: „Ne mogu. Kada vidim vaše prljave ruke, ne jede mi se… Vaše ruke su prljave koliko i vaša srca!“ Njegova supruga je ostajala zapanjena.
Ustao je, ušao u sobu u kojoj je bila njegova majka, kleknuo pored nje, poljubio njene ruke, zaplakao i rekao: „Hajde majko, idemo!“
Starica upita: „Ali, sine. Kuda idemo?“ Majka ne ništa ne zna i čudi se. On je samo plakao.
Izvor: novi.ba
Živi na suvom hlebu, u kući kroz čiji krov gleda u nebo: Srbijo pomozi deda Dragiši!
Dragiša Stanojević (83) živi potpuno sam u selu Grabovo u Opstini Ražanj. Mnogi bi rekli, ni prvi ni poslednji, ali uslovi u kojim ova starina provodi dane, nateraće vam suze na oči.
Čovek u 83. godini života hrani se suvim hlebom, iz sobe posmatra nebo, a neretko prikuplja i kišnicu koja pravi poplavu u skoro obrušenoj kuci!
Dragiša dane preživljava bez penzije, bez ikakvih primanja, u kući daleko starijoj od njega samog. Plafon samo što se ne sruši, pod go, bez nameštaja i osnovnih stvari za život. Zidovi crni, kroz krov se promalja sunce, prozora kao i da nema, pa se samo može zamisliti kako u je kad zima zahuče.
– Nemam ništa, jedem stari hleb – priča Dragiša, mršav, pogrbljen, sede brade u starom, iscepanom džemperu.
Nema Dragiša ni vodu, ni struju, u čitavoj ovoj nesreći, moglo bi se reći, “sreća pa nema struje”, jer je sprećena mogućnost i da se zapali, ono što je od kuće ostalo.
Na Fejsbuk stranici “Mi pomažemo, priključite se i Vi” objavljen je apel za pomoć ovom deki kome je hrana, i to ona nekvarljiva, najpotrebnija.
“Molim vas ljudi pomozite, neka okusi ova napaćena duša barem nešto uz hleb koji svakodnevno jede”, napisala je Danica Dimitrijević Petrović koja je ostavila i svoj kontakt telefon za sve one koji žele da mu pomognu, a ona je već danas krenula u posetu deda Dragiši.
Brojni pratioci ove grupe, pitali su se i da li Dragiša ima potomke, zba li opština za njega, ali odgovori na ova pitanja još nisu poznata.
Ukoliko želite pomoći, a niste u mogućnosti da odete po namirnice, ovo je žiro račun udruženja – svrha uplate ZA DEDA DRAGIŠU!
Dinarski: 340-11031144-85
IBAN RS35340000001103114485
Devizni: 340-10112476-28
(Telegraf.rs)
Sok od ove žitarice za 2 nedelje otapa kamenje i izbacuje pesak iz bubrega i bešike! (RECEPT)
Kod lečenja bolesti bubrega pomoći će vam žitarica – proso. Kada kažete proso, većina ljudi prvo pomisli na hranu za papagaje. I mnogo njih veruje da je njegova današnja upotreba u ljudskoj ishrani samo pomodarstvo. Ali proso se zapravo mnogo duže koristi nego, na primer, kukuruz.
Proso je žitarica bogata mineralima, pre svega fosoforom i magnezijumom, ali i kompleksom vitamina B.
Zbog visokog sadržaja salicilne kiseline proso se smatra pravim kozmetičkim preparatom – odlično djeluje na nokte, kožu, kosu i zubnu caklinu. I bez glutena je. Lako se uzgaja, ne zahteva posebna ulaganja.
Ali, proso ima i par loših karakteristika, a jedna od njih visok glikemijski indeks, čak 70! I zato ga ne bi trebalo prečesto jesti, dok oni koji imaju problem sa šećerom treba posebno da obrate pažnju.
Ova žitarica efikasno čisti bubrege, eliminiše pesak i sluz, uklanja sitno kamenje iz bubrega i bešike, pomaže kod ženskih bolesti i leči cistitis. Inače, proso je jedna od najpoznatijih žitarica koja poseduje visoku hranljivu vrednost i lekovita svojstva.
Recept
Uveče, 1 čašu (200 gr) prosa isperite toplom vodom kroz cediljku.
Naspite proso u veću teglu (od 3 litre) i prelijte 2/3 tegle vrućom prokuvanom vodom. Poklopite, dobro promućkajte, umotajte u nešto toplo i ostavite da prenoći.
Ujutru ponovo promućkajte. Primetićete belu mutnu tečnost u tegli. Ovo i jeste vaš lek.
Prespite tu tečnost iz tegle u drugi sud, tako da vam u prvoj tegli na dnu ostane proso (nemojte ga bacati).
Dobijenu tečnost pijte u toku dana bez ograničenja, u bilo kojoj količini, kad god poželite.
Proso koji vam je ostao obarite (1 čaša prosa, 3 čaše vode, kuva se 15-ak minuta) i dobićete zdravu kašu koju možete da pojedete za doručak ili ga iskoristite kao prilog uz neki ručak (proso je odlična zamena za pirinač).
Uveče pripremite novu porciju za sutradan, po istom postupku. Ovaj sok treba piti 10-15 dana. Rezultat: posle 10-15 dana kamen će se rastopiti i izaći će zajedno sa urinom, a bubrezi su očisćeni od peska, sluzi i kamenja. Eliminisana je upala, obnovljeno su tkivo bubrega i organa urinarnog trakta.
Ova žitarica je jako pristupačna. Nije skupa, i možete je pronaći u svim radnjama zdrave hrane. Uvođenjem prosa u svoju ishranu doprinećete zdravlju svojih bubrega.
Rabindranat Tagor: Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći…
Čeznem da ti kažem
najdublje reči koje ti imam reći
Ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi
i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.
Čeznam da ti kažem
najvernije reči koje ti imam reći
Ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.
Čeznem da upotrebim
najdragocenije reči što imam za te.
Ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena
i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.
Čeznem da sedim mirno pored tebe
Ali se ne usuđujem,
jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.
Čeznem da te ostavim zauvek
Ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju
čine da je moj bol večito svež.
Dr Vinson: EVO ŠTO SE DOGAĐA AKO JEDETE 7 ORAHA SVAKI DAN!
Orasi imaju dvostruko veću razinu antioksidansa polifenola od svih orašastih proizvoda i tako pomažu tijelu u borbi protiv slobodnih radikala koji oštećuju stanice i uzrokuju bolesti, pokazalo je istraživanje na Sveučilištu u Pennsylvaniji.
Orašasti plodovi kao što su bademi, kikiriki, pistacije, lješnjaci i indijski oraščići također su bogati nezasićenim masnim kiselinama, vitaminima i proteinima, ali znanstvenici upozoravaju da je problem što ih ljudi ne jedu dovoljno.
“Naša preporuka je da bi ljudi trebali pojesti sedam oraha dnevno” – kaže voditelj istraživanja Joe Vinson.
Prethodna istraživanja pokazala su jedenje oraha smanjuje znakove starenje, te štite od bolesti srca i nekih oblika raka.
Nakon što je otkriveno da samo sedam oraha na dan pruža zaštitu od srčanih bolesti, orasi su odmah proglašeni superhranom. No, orašaste plodove već dugo smatraju najsavršenijom hranom u prirodi.
Otkriveno je da od svih drugih orašastih plodova, orasi sadrže najveću razinu antioksidanata. A kad se govori o hrani koja je zdrava za srce, orasi se nalaze među tri najzdravije namirnice.
Osim što su bogati antioksidantima, sadrže i zdrava vlakna, proteine, vitamine i minerale. Ne čude stoga istraživanja koja pokazuju da redovno uzimanje oraha može smanjiti rizik od srčanih bolesti, nekih oblika raka i dijabetesa tipa 2.
Jedna od zanimljivosti jest i da ORAH izgleda kao mali mozak, čak su bore i uvijanja baš kao i neo-korteks. Danas je poznato da orah pomaže u razvoju više od tridesetak neuro-transmitera za moždane funkcije.
Pa vi recite da orah sam po sebi nije promišljeno Božje čudo stvoreno na korist čovjeku.
U najnovijem istraživanju znanstvenici sa Sveučilišta Scranton u američkoj državi Pennsylvania analizirali su sadržaj antioksidanata u nekoliko vrsta orašastih plodova: orasima, bademima, kikirikiju, pistacijama, lješnjacima, brazilskim orasima, pekan orasima, makadamija orasima i indijskim oraščićima.
Voditelj studije dr. Joe Vinson je rekao: ‘Orasi su rangirani iznad kikirikija, badema, pekan oraha, pistacija i drugih plodova.
Šaka oraha sadrži gotovo dvostruko više antioksidanata nego ista količina bilo kojeg drugog orašastog ploda.Nažalost, ljudi baš ne jedu puno oraha. Naše istraživanje ukazuje da u sklopu zdrave prehrane treba jesti više oraha.’
Tim dr. Vinsona otkrio je da su osim po količini antioksidanata orasi superiorniji i po jačini antioksidanata koje sadrže.
Oni koji se nalaze u orasima su 15 puta snažniji od vitamina E koji je na glasu kao vrlo snažan antioksidant.
Znanstvenici ističu da je prednost oraha to što ih ljudi jedu neobrađene jer upravo u tom obliku oni su i najefikasniji. Sve druge malverzacije s orasima poput pečenja, umanjiti će njihovu učinkovitost.
No, mnogi ljudi izbjegavaju orahe jer misle da su masni i debljaju. Međutim, orasi sadrže zdrave polinezasićene i mononezasićene masti koje ne začepljuju krvne žile kao zasićene masti.
Jedete li orahe nećete se udebljati, osim toga mogli biste i smršaviti jer oni izazivaju osjećaj zasićenosti.
‘Sedam oraha na dan idealna je količina kako bismo dobili maksimalnu korist od njih’, dodao je dr. Vinson.
Orahova jezgra najviše sadrži ulja (55-65%), zatim visokovrijednih bjelančevina (15%) te isto toliko ugljikohidrata, a bogata je i kalijem, magnezijem, fosforom, željezom te vitaminima B i C.
List oraha sadrži čvrsto ulje žućkaste boje, tanin, kiseline te tvari ljutog i gorkog ukusa.
Pošto sadrži neraspadnute ljekovite sastojke, od orahovog lišća se mogu spravljati sirupi, ekstrakti i slični preparati. Lišće je najbolje upotrijebiti dok je zeleno i svježe.
Izvor: independent
Utvrdite da li u vašem domu postoji NEGATIVNA ENERGIJA – Ovako je OČISTITE (recept)
