Prele pa plele, i mlele i mele, nikad mirovale, grlile, mazile, decu pazile, za ruku vodile, retko iskale vazda davale, dlanom utehu grejale, palcem suzu brisale, u zagrljaj topao stiskale, na grudi privijale… i mahale, dugo, mahale i kad smo za ono treće brdo zašli odlazeći… mahale… Ostale su tiha uspomena kojoj se retko okrenemo zaokupljeni nekakvim drugim svetom i ljudima, u kome više nema ko da nam se obraduje, u’vati pile, sedi i zainteresovano sluša šta nam se sve događalo…

Ovo više nije svet naših staramajki. Ali bez žive uspomene na njih – nije ovo ni naš svet.

Trenutak sećanja, pomen na dobrotu i tiha zahvalnost za potku koju su u nama osnovale.

Τren blagodarnosti, a onda – možemo dalje, pa kako nam bude!

Foto: Руки моей бабушки (Las manos de mi abuela) Ludmila Yilmaz
Autor: Boško Protić 

Znamo koliko majka uloži truda i napora da odgoji svoje dijete, i zbog toga se nikada ne žali. Dođe vrijeme i oženi ili uda dijete svoje, srećna i zadvoljna. Međutim, dešava se da nevjesta ili zet ne budu zadoovoljni njenim mukotrpnim radom, u ovom slučaju nevjesta nije mogla dagleda majku svog muža, ženu koja ga je odhranila.

Jedan mladić se oženio.

Imao je staru majku. Jedan dan, njegova supruga je napustila jelo i otišla u svoju sobu. Majka reče: „Sine, idi vidi da nije bolesna. Nemoj da zaspi gladna. Sine, pazi svoju suprugu.“ I on je pomislio je da njegova draga bolesna, pa je otišao za njom u sobu. Upitao je: „Ljubavi, jesi li bolesna? Zašto ne jedeš sa nama?“ Ona mu reče: „Ne mogu. Kada vidim prljave ruke tvoje majke, ja ne mogu da jedem“.

Njene ruke bile su naborane. Samo ona zna koliko je teških poslova radila kako bi sina na noge podigla. Eto, baš te ruke su zasmetale njegovoj supruzi. On upita: „Šta predlažeš?“ Ona reče: „Najbolje je da je smjestiš u starački dom!“ On reče: „Ne brini ljubavi. Samo neka si mi ti dobro. Sutra ćemo to rešiti. Ali, prije toga ne zaboravi da smo sutra pozvani kod tvojih. Kada se vratimo, odvest ću majku u starčki dom. Sutra ćemo povesti i moju majku na ručak kod tvojih.“

Novi dan je došao i on sa svojom suprugom i majkom ide u goste porodici svoje drage supruge. Za sofrom se nije pojavila njegova majka. Ostala je u drugoj sobi. Šapatom je upitao suprugu šta je sa mojom majkom. Zašto ne jede sa njima. Ona mu reče: „Ne brini, ona jede sama u drugoj sobi!“

On upita: „Jesi li joj ti rekla da ostane sama u drugoj sobi?“

Ona reče: „Da!“

Za sofrom je razgovor otpočeo punac. Rekao je:

„Zete, ti znaš da je naša kćerka jedinica i da joj želimo svu sreću ovog svijeta. Ona ima pravo da živi samo sa tobom u kući. Zato od tebe očekujemo da nađeš rješenje za svoju majku.“

On reče: „Već sam supruzi obećao da ćemo to riješiti danas. Ne brinite.“

Jelo je postavljeno. Svi počeše jesti osim njega. Punac primijeti: „Zete, šta je s tobom… Zašto ne jedeš?“

On reče: „Ne mogu. Kada vidim vaše prljave ruke, ne jede mi se… Vaše ruke su prljave koliko i vaša srca!“ Njegova supruga je ostajala zapanjena.

Ustao je, ušao u sobu u kojoj je bila njegova majka, kleknuo pored nje, poljubio njene ruke, zaplakao i rekao: „Hajde majko, idemo!“

Starica upita: „Ali, sine. Kuda idemo?“ Majka ne ništa ne zna i čudi se. On je samo plakao.

 Izvor: novi.ba

Dragiša Stanojević (83) živi potpuno sam u selu Grabovo u Opstini Ražanj. Mnogi bi rekli, ni prvi ni poslednji, ali uslovi u kojim ova starina provodi dane, nateraće vam suze na oči.

Čovek u 83. godini života hrani se suvim hlebom, iz sobe posmatra nebo, a neretko prikuplja i kišnicu koja pravi poplavu u skoro obrušenoj kuci!

Dragiša dane preživljava bez penzije, bez ikakvih primanja, u kući daleko starijoj od njega samog. Plafon samo što se ne sruši, pod go, bez nameštaja i osnovnih stvari za život. Zidovi crni, kroz krov se promalja sunce, prozora kao i da nema, pa se samo može zamisliti kako u je kad zima zahuče.

– Nemam ništa, jedem stari hleb – priča Dragiša, mršav, pogrbljen, sede brade u starom, iscepanom džemperu.

Nema Dragiša ni vodu, ni struju, u čitavoj ovoj nesreći, moglo bi se reći, “sreća pa nema struje”, jer je sprećena mogućnost i da se zapali, ono što je od kuće ostalo.

 Na Fejsbuk stranici “Mi pomažemo, priključite se i Vi”  objavljen je apel za pomoć ovom deki kome je hrana, i to ona nekvarljiva, najpotrebnija.

“Molim vas ljudi pomozite, neka okusi ova napaćena duša barem nešto uz hleb koji svakodnevno jede”, napisala je Danica Dimitrijević Petrović koja je ostavila i svoj kontakt telefon za sve one koji žele da mu pomognu, a ona je već danas krenula u posetu deda Dragiši.

Brojni pratioci ove grupe, pitali su se i da li Dragiša ima potomke, zba li opština za njega, ali odgovori na ova pitanja još nisu poznata.

Ukoliko želite pomoći, a niste u mogućnosti da odete po namirnice, ovo je žiro račun udruženja –  svrha uplate ZA DEDA DRAGIŠU!

Dinarski: 340-11031144-85

IBAN RS35340000001103114485

Devizni: 340-10112476-28

(Telegraf.rs)

Brojna verovanja se zasnivaju na postojanju pozitivne i negativne energije. A to je naročito izraženo kada se radi o kući u kojoj živimo. Postoje brojne tehnike kojima možete da utvrdite da li u vašem domu postoji negativna energija. Najjednostavniji način da to uradite jeste uz pomoć čaše napunjene vodom.

Šta je uopšte negativna energija?

Svako od nas ima svoju energiju koja se zadržava na mestima gde boravimo i u predmetima koje koristimo. Naši domovi su mesta gde se susreću različite energije, što on nas samih, što od članova porodice.

Svaka osoba koja ulazi u naš dom unosi i određenu vrstu energije, a ona može biti pozitivna ili negativna. Negativna energija uzrokuje stres, zdravstvene i finansijske probleme i loša osećanja. Ukoliko mislite da je u vašem domu prisutna takva energija, odmah nešto preduzmite.

Recept

U prozirnu staklenu čašu stavite morsku so (so bi trebalo da zauzme 1/3 čaše). Nakon soli, u čašu naspite 1/3 hladne vode i 1/3 alkoholnog sirćeta. Čašu stavite u sobu u kojoj mislite da je skupljena negativna energija.

Nakon što ste postavili čašu, niko ne sme da je dira sledeća 24 sata. Ukoliko je tečnost u čaši u istom stanju u kakvom ste je ostavili, možete da odahnete, u toj sobi nije prisutna negativna energija.

Ali, ukoliko u čaši primetite mehuriće ili tečnost postane neprozirna, očigledno je da imate nekih problema. Nakon što je tečnost u čaši apsorbovala negativnu energiju, bacite tečnost u WC šolju i pustite vodu. Postupak ponavljajte svaki dan, sve dok tečnost u čaši ne postane bistra.

Onaj koji je smiren on nosi Hrista u sebi. Neće moći svi da postignu taj ideal velikog posta, velikih podviga, velikog ideala – to je činjenica. Ali Hristos nije doneo to kao ideal – bdenje, glad, žeđ, molitva… Ideal koji je Hristos doneo je smirenje. Smirena spoznaja da sam slab čovek. I na taj način, „Ko se sam unizuje, daj će se uzvisiti“. Samim tim priznanjem sebi da sam slab, ograničen čovek, je već velika stvar – govori monah.

Svima je dopušteo da kažu – ja ne mogu da postignem mnogo, prihvatam ono što je moja mera. A Luciferova mera je – uvek budi bolji od drugih, uvek budi iznad drugih, nikad se ne zadovolji i čak laži, odglumi da si bolji.

– I mi svi glumimo. Svi imamo uloge. Svi glumimo na Fejsbuku, postavljamo svoje najbolje fotografije, svoje najlepše misli. A onda kada upoznamo devojku u prirodi i vidimo da nije tako lepa, ili tako pametna kao što se prikazivala na Fejsbuku, kažemo „ti si mene prevarila“.

Jedan Srbin ne može da se pokori pametnijem sunarodniku. Iako zna da je on pametniji i bolji, on ne može da se pokori. I umesto da kaže „brate, ti si od mene sposobniji, vodi, ja ću biti uz tebe – bićemo jači zajedno“. Ne, mi ćemo se boriti dok ga ne oborimo. Mi ne dopuštamo boljima da nas vode.

– Lucifer ima široku paletu mogućnosti da nas prevari. I on to radi. Ali konačnu prevaru Hristos neće da dopusti. Nikad nas Lucifer neće prevariti ako mi to sami ne dopustimo. Bog hoće slobodnu volju. Neznanje se računa kao veliki greh. Nama je dato da se učimo celog života. Ako se nismo naučili Svetom pismu to je greh. Onda možemo biti prevareni. Zato, čuda su još uvek moguća.

Monah Arsenije je rekao da je jedan od čuda što Srbija ima veronauku i da se moli Bogu da se povrati ljubav među ljude.

– Kad čovek stekne ljubav u srcu, on onda voli sve ljude – to je veliki podvig koji se stiče kroz smirenje. Kroz veliki trud i to je taj ideal. Mi nosimo posledice od prvorodnog greha. Ne, nismo krivi zbog toga, ali nosimo posledice. Taj neko ko se rodio sa porodičnim prokletstvom od prababe, pradede, čukundede koji je napravio neko zlo, istina je da se od te porodice sklonio Bog. Onda nastupa ta demonska sila koja tiraniše potomstvo. Počinju da se rađaju deca koja su nezgodna, namćorasta, neposlušna.

A šta se onda desi. Monah Arsenija objašnjava:

“To dete ode od kuće postane kriminalac… To se dešava jer demonska sila stiče vlast i udara po onoj deci koja su ranjivija, osetljivija… Demon pristupa baš takvima koji mogu biti veliki. Da slučajno taj veliki ne bi čovečanstvo nagradili nečim velikim, Lucifer im pristupa i vodi ih na svoju stranu. Takvi ljudi postradaju i bivaju to što bivaju.”

Izvor: kurir.rs

Još 2019. godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu predstavljena je knjiga o zastrašujućim vojnim tehnologijama zasnovanim na Teslinim otkrićima.

Vremenske nepogode u Srbiji, osim prirodnih uzroka, mogu da budu i posledice pokušaja ljudi da menjaju klimu
Neuobičajene vremenske nepogode koje pogađaju Srbiju nemaju isključivo prirodne uzroke, već su i rezultat pokušaja ljudi da modifikuju klimu, rekli su tada stručnjaci Mašinskog fakulteta u Beogradu na promociji knjige „Hemijski tragovi, HAARP i potpuna dominacija na planeti Zemlji“ autora Elane Friland.

Ovo je drugo delo u izdanju Mašinskog fakulteta koje se bavi savremenom primenom manje futurističkih pronalazaka Nikole Tesle, na kojima se baziraju moderne vojne tehnologije.

Ovom knjigom Mašinski fakultet nastavlja misiju da iz novog ugla proučava delo našeg najvećeg naučnika i istovremeno prati savremene primene njegovih ideja – rekao je prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta, obraćajući se mnogobrojnoj publici, koju su najvećim delom činili stručnjaci, od univerzitetskih profesora do eksperata za bezbednost. – Na prvom mestu onih koje su, suprotno njegovim humanističkim vizijama nauke, dovele do razvoja nove generacije oružja. Odgovornost akademske zajednice je da javnost na racionalan i naučni način upozna sa ovim tehnologijama, naročito ako mogu da proizvedu vremenske nepogode kakve su nas upravo snašle.

Knjiga Elane Friland je u SAD izazvala burne reakcije, jer citira čak 1.500 izvora, od kojih su najveći broj zvanični dokumenti i patenti, uključujući i onaj pod imenom „Metod i oprema za modifikovanje regiona u Zemljinoj atmosferi, jonosferi, i/ili magnetosferi“. Reč je o izumu američkog fizičara Bernarda Istlunda, tvorca i direktora prvog visokofrekventnog emisionog postrojenja HAARP na Aljasci.

– Danas u svetu, prema dostupnim podacima, postoji 47 takvih postrojenja. Suština HAARP je vojna upotreba za zagrevanje jonosfere radi stvaranja „ogledala“ od plazme i izahorizontnih radara. Na današnjem nivou razvoja raketnog naoružanja sve je u brzini reagovanja na napad, pa je s vojnog stanovišta zloupotreba jonosfere bila neizbežna uz pomoć primene postrojenja koje nazivamo HAARP. Postoji neprestana trka u razvoju sistema za preventivno otkrivanje udara između Rusije i SAD – objasnio je recenzent knjige prof. dr Momčilo Milinović sa Katedre Mašinskog fakulteta za sisteme naoružanja.

Da bi sistem HAARP funkcionisao, jonosfera, ali i drugi delovi Zemljine atmosfere su zasipani tonama visokoprovodnih čestica zvanih kemtrejls.

– Onda je uočeno da na taj način moguće uticati na vremenske prilike ili širiti bolesti i rođena su nova oružja – kaže dr Milinović.

Svrha objavljivanja knjige „Hemijski tragovi, HAARP i potpuna dominacija na planeti Zemlji“, kako je rečeno, nije stvaranje panike zloupotrebom straha javnosti od nepoznatog, već upravo suprotno – racionalizacija problema.

– HAARP je zaista granična oblast u kojoj primena jedne tehnologije ulazi u društvenu problematiku, jer njome mogu da se ostvare politički i vojni ciljevi. Klasični oružani sukobi još postoje kao manifestacija, ali ih je ova tehnologija, opasnija od nuklearnih silosa, prevazišla. Zastrašujuća je sama ideja o takozvanom neletalnom, nesmrtonosnom oružju kojim neko može da utiče na vremenske prilike tako da izazove uništenje useva, masovnu glad i kao posledicu društvene i političke potrese – zaključio je Vladimir Davidović, urednik izdanja, pomoćnik srpskog ministra pravde.

Emisione stanice HAARP služe i za ispitivanje morskih dubina radi otkrivanja protivničkih nuklearnih podmornica i unutrašnjosti Zemljine kore.

– Danas je takva tomografija Zemlje realnost, što se videlo nedavno kad su Amerikanci prikazali precizne podatke o severnokorejskim tunelima za nuklearne probe, iako su oni 800 metara u tlu.

Izvor: NultaTačka