Ljubavni život Josipa Broza: Bio je veliki zavodnik, imao pet žena a sa dve imao decu
Ono što se pouzdano zna je da je Tito voleo žene. Ženio se nekoliko puta i imao ljubavnice.
Josip Broz Tito bio je veliki zavodnik, imao je prilično buran ljubavni život.
On je imao pet žena, od kojih je sa tri bio venčan, a sa dve imao decu. Iako se uz Titovo ime vezuje veliki broj žena, zvanična istoriografija pominje samo četiri žene, dok se njegov kratkotrajni brak iz 1936. godine retko spominje.
Ono što je interesantno je da su sve Titove žene bile dosta mlađe od njega i uglavnom su bile različite nacionalnosti, pa je tako prva Titova žena bila Ruskinja, druga Slovenka, treća Nemica, a četvrta i peta su bile Srpkinje.
Prva supruga Josipa Broza
Pelagija Belousova zvana „Polka“ je u Titovoj biografiji navedena kao njegova prva zvanična supruga.
Sa Titom se upoznala u Rusiji i venčali su se juna 1919. godine u Ruskoj pravoslavnoj crkvi. U Jugoslaviju su došli 1920 i tu živeli do 1928. godine, do Titovog hapšenja.
Nakon tog događaja Pelagija se vratila u Sovjetski Savez, gde je živela do svoje smrti.
Od Tita se zvanično razvela 1936. godine. Bila je žrtva Staljinovih čistki i bila je u dva navrata u zatvoru. Prvi put od 1938. do 1940, i nakon toga u periodu od 1948. do 1957. godine.
Iz braka sa Titom imala je četvoro dece.Njihovo prvo dete je umrlo odmah po rođenju, dok su drugo dvoje Zlatica i Hinko umrli kao deca, tek četvrto dete, sin Žarko je poživeo.
Kasnije se ponovo udala i u tom braku dobila ćerku Ninu. Pelagija je preminula 12. aprila 1968. godine.
Ana Kenig, poznata i kao Lucija Bauer je bila druga Brozova supruga
Lucija Bauer čije je pravo ime Ana Kening bila je druga Titova venčana supruga. Sa Titom se upoznala u Moskvi, gde je, kao i on, radila u Kominterni.
Tito i Ana su se venčali u oktobru 1936. godine pod njihovim tajnim imenima, Fridrih Valter i Elza Lucija Bauer.
Ubrzo po venčanju, Tito je poslat u Jugoslaviju, a Lucija je ostala u Moskvi, gde se brinula o Titovom sinu Žarku. Ona je uhapšena 1937. godine, bila je optužena da je radila kao špijunka za Gestapo i tada je i streljana.
Herta Has – prva nevenčana supruga Josipa Broza Tita
Herta Has je bila treća Titova supruga, a prva nevenčana. Ona je Tita upoznala 1937. godine u Parizu, gde je bio regrutni centar španskih dobrovoljaca. Ona jeu tom periodu radila kao kurir, razmenjivala je partijsku poštu između Pariza i Zagreba.
Nakon ponovnog susreta u Istanbulu, krajem 1939. godine, započeli su vezu. Živeli su zajedno pod ilegalnim imenima u Zagrebu, ona je bila Marija Šarić, a on inženjer Slavko Babić.
Njihov brak potrajao je do početka Drugog svetskog rata kada je Tito napustio Zagreb i preselio se u Beograd, a Herta je ostala u Zagrebu, gde se ubrzo porodila i dobila sina Aleksandra Mišu.
Kasnije je bila uhapšena kao i njene predhodnice, ali je 1943. godine razmenjena za nemačke oficire. Tada se ponovo susrela sa Titom, ali je on tada već otpočeo vezu sa Davorjankom Paunović.
Posle rata se ponovo udala i dobila dve ćerke. Herta je umrla 5. marta 2010. godine u Beogradu.
Misteriozna žena – Davorjanka Paunović
Davorjanka Paunović zvana „Zdenka“ je bila četvrta Titova supruga, druga nevenčana, mada se navodi u literaturi da to nije bi brak bilo koje vrste.
Ona se sa Titom upoznala početkom 1941. godine na jednom partijskom kursu u Zagrebu, a vezu su započeli po njegovom dolasku u Beograd, maja 1941. godine.
Davorjanka je tada bila specijalni kurir CK KPJ, a nakon toga postala je lična Titova sekretarica. Zajedno sa Titom, prošla je čitav ratni put, a pred sam kraj rata se razbolela od tuberkuloze. Bila je prebačena na lečenje u Sovjetski Savez, ali se vratila u Jugoslaviju, gde je umrla 1. maja 1946. godine.
Naloženo je da bude sahranjena u kompleksu kraljevskog dvora koji je služio kao rezidencija Josipa Broza Tita, maršala Jugoslavije. Pretpostavlja se da je to bila njegova želja.
Jovanka Broz – poslednja Titova supruga
Jovanka Broz, rođena Budisavljević, je bila poslednja, peta Titova supruga, treća sa kojom se venčao.
Sa Titom se prvi put susrela 1944. godine u Drvaru. Kasnije je postala Titova sekretarica i ljubavnica. Oni su se venčali 1952. godine i sve do polovine 1970-ih su živeli u skladnom braku.
Kasnijih godina, Jovanka je došla u sukob sa pojedinim političarima, koji su se trudili da je odvoje od Tita, u čeme su i uspeli 1977. godine.
Od razlaza sa Titom, do njegove smrti, 1980. godine, živela je u vili u Užičkoj 15, nakon toga je preseljena u jednu vilu preko puta Belog dvora. Jovanka Broz je dugo živela u „kućnom pritvoru“, a tek 2009. godine je dobila lična dokumenta.
Umrla je 20. oktobra 2013. godine u Beogradu, na godišnjicu oslobođenja Beograda.
Izvor: n1info.rs
Letovanje u Jugoslaviji: KAD JE TITO NAREDIO DA SVI RADNICI IDU NA MORE, LJUDI NISU ZNALI ŠTA IH ČEKA
Usred leta 1946. na mitingu u Splitu Josip Broz Tito, predsednik tadašnje Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije, ministar narodne obrane i maršal Jugoslavije, ocenjujući posleratne uspehe u sređivanju stanja izneo je i svoje ideje o ulozi jadranske obale u oblikovanju uspešnijeg društva:
“Video sam da su u Dalmaciji učinjeni napori u pogledu higijene i zdravlja i moram da kažem da je ono što je urađeno dobro i da je prilično urađeno. Ali, sve je to još uvek malo, prema onome što treba uraditi. Divna obala naše Dalmacije može da pruži mogućnosti za učvršćenje zdravlja radnih masa svih naroda Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Od lepe dalmatinske obale treba da stvorimo oporavilišta i sanatorijume, da svaki koji radi i daje svoj prilog zajednici može da dođe da popravi svoje zdravlje i zatim ponovo, još jače, da prione na rad,” priše Express.hr
Naime, odmah posle Drugog svetskog rata Jugoslavija je, u julu 1946. godine, donela Uredbu o plaćenom godišnjem odmoru i počela razvijati sistem socijalnog turizma. Godinu dana kasnije savezna Vlada je donela i naredbu o povlasticama za članove sindikata na godišnjem odmoru – famozni ‘K-15’ i ‘regres’ za godišnji odmor. U socijalizmu su upravo to bile povlastice svakog zaposlenog – da dobiju posebne popuste za putovanje i smeštaj na moru, i da za letovanje od poslodavca još dobiju i džeparac.
Upravo je ta Uredba o plaćenom godišnjem odmoru bila temelj za početak masovnog turizma na hrvatskoj obali. I upravo je razvoj turizma u Hrvatskoj nakon Drugog svetskog rata tema znanstvenog rada istoričara Igora Dude i Igora Stanića. Naučni rad iz 2011. godine – „Iza vrata radničkih odmarališta: Službeni zapisi o nestašnima i gladnima 1947.-1950.“ – svedoče o tome kako su se u bivšoj Jugoslaviji radnici morali terati da se odmaraju i da odlaze na godišnji odmor. Malo Jugoslovena je znalo što znači letovanje.
Ova naredba, kao što se vidi iz Titovog govora, došla je dakle, s najvišeg zapovednog mesta. Igor Duda, istoričar i vanredni profesor na pulskom Sveučilištu Jurja Dobrile na katedri za modernu i savremenu istoriju, strastveno se bavi proučavanjem razvoja radničke dokolice i pretvaranjem radnika u turiste u bivšoj Jugoslaviji. Budući da je reč o naučniku, on podatke iznosi na temelju istraženih i proverenih činjenica iz mnogih verodostojnih izvora, pa mu se ne može zameriti ni da je sentimentalan i nostalgičan, ili da je prestrogi kritičar. Naprosto je objektivan, a u toj objektivnosti ima mnogočega što se neće svideti onima koji govore da su socijalizam i Jugoslavija bili gulag za malog čoveka i radnika.
Ali u to vreme malo njih je znalo što to znači letovati i kako se odmarati. Radnici su tada bili još čvrsto vezani za porodice na selu, pa su svaki slobodni trenutak tamo i provodili obrađujući zemlju. Oni koji su pak i mogli otići na odmor, nisu znali šta ih tamo čeka, a mnogima je to trebalo biti prvo veliko putovanje i zato nisu ni imali hrabrosti upustiti se u takvu avanturu. Stoga je država preuzela na sebe i obavezu da radnike– milom ili silom – natera na trošenje novaca i besposličarenje.
Danas je to sasvim nezamislivo, no evo kako je to bilo pre 70-ak godina. Zahvaljujući naučnom radu Igora Dude i Igora Stanića, koji su zavirili u arhive, dobili smo vrhunski pedantan uvid kako je izgledao prvi radnički turizam na hrvatskoj obali.
Naime, krajem 40-ih i početkom 50-ih godina prošlog veka, sindikati i odmarališta su muku mučili kako motivisati radnike na putovanje. Kad bi ih i uspeli naterati da odu na odmor, radnici nisu imali pojma kako se treba u odmaralištima ponašati, a često puta su pravili i probleme. Ali isto tako u Hrvatskom državnom arhivu spisi svedoče da je u odmaralištima neretko problem bio nestručnost osoblja i zloupotrebe upravitelja, ali i loša oprema i ishrana. Sve to ponekad bi završilo prevremenim povratkom kući. Kao i sve ostalo, tako je i opremljenost odmarališta bila propisana idealnim standardima, no stvarnost je često puta bila sasvim drugačija. Prema predlogu površina jednokrevetnih soba trebala je biti 8-10, a dvokrevetnih oko 14 kvadrata. Veličina soba bila je predmet čak i Titovih saveta turističkim radnicima kasnih šezdesetih, kako piše Duda u svom radu ‘Od radnika do turista’. Tako Tito kaže: “Uostalom, ni spavati nije dobro ako je plafon nizak, ako je soba mala, i ako postoje možda i neke druge neugodnosti u vezi s time.”
Koliko je koštalo letovanje 1967. godine u Jugoslaviji, a koliko u poznatim evropskim letovalištima?
Jugoslovenski turizam je tada cvetao. Iz kojih zemalja je dolazilo najviše turista i u kojim mestima su letovali? Koje su cene aranžmana bile u Jugoslaviji, a koje u poznatim evropskim letovalištima?
Kako je pisalo u Ilustrovanoj politici iz 1967. godine, jugoslovenski turizam je tada dobijao priznanja svuda u svetu. Italija i Španija su nas smatrale konkurentima, ali velika šansa nije još iskorišćena. Zarađeno je oko 200 miliona dolara, mada je moglo i više.
Prema statističkim podacima, zaključno sa septembrom u Jugoslaviji je te godine letovalo 3.344.000 stranih turista, što je 184.000 više nego u istom periodu prethodne godine.
Najveći broj gostiju je dolazio iz Nemačke, Austrije i Italije. Nakon njih najviše je bilo turista iz Francuske, Češke i Velike Britanije.
Najveće interesovanje je bilo za primorska letovališta, pa za planine i banje.
Od primorskih mesta najposećeniji su bili Petrovac na Moru, Kraljevica, Mali Lošinj, Poreč, Selce, Vodice, Umag, pa onda Opatija, Herceg Novi, Dubrovnik, Split i Portorož.
Te 1967. godine je bilo 20 miliona “izletničkih” turista – onih koji idu na izlete, službena putovanja ili su u tranzitu.
Zabeležen je takođe i porast broja domaćih turista u odnosu na 1966. godinu – 3.924.000.
Povećao se i broj Jugoslovena koji su putovali u inostranstvo – do septembra 1967. godine u inostranstvo je putovalo 4.360.000 Jugoslovena, što je u poređenju sa 1.887.000 za isti period prošle godine veliki pomak.
Turizam je počeo da cveta krajem pedesetih i početkom šezdesetih, a reklamu na svetskom turističkom tržištu su nam doneli jeftin hotelski smeštaj, hrana i prevoz.
Letovanje u Miločeru koštalo je 715 maraka, u hotelu “Avala” u Budvi 545 maraka, u bungalovima na Lapadu 445, a u dubrovačkom hotelu “Stadion” 420 maraka
S druge strane, u evropskim poznatim letovalištima cene su bile sledeće – letovanje na Majorci je koštalo od 379 do 585 maraka, u rumunskom letovalištu Mamaji od 399 do 561 maraka, u italijanskom Riminiju 309-388, u Kapriju 449-738 maraka, u Zlatnim pijescima u Bugarskoj od 358 do 598 maraka.
Izvor: jutarnji.hr
EVO ZAŠTO SU ŽENE ROĐENE 1984. GODINE, NAJSREĆNIJE: “Uvek može gore, ali i to najgore prođe!”
Bilo je lepo roditi se 1984. godine u Jugoslaviji. U vremenu harmonije, blagostanja i opuštenosti. Naši mladi roditelji su mahom imali dobar posao u firmi, stan ili su počeli da grade kuću, a u dvorištu je bio parkiran Fića…
Baba i deda na selu, gajili su životinje, deci slali mrs svake nedelje, živeli bez bojazni za sebe i naraštaje… Prvi put sigurni da rata neće biti.
Mi smo se rodile kada je država bila stabilna, odrasle smo pod srećnom zvezdom: po ceo dan smo bili napolju, niko se nije brinuo da li jedemo zdravo (prerađene hrane nije ni bilo, jelo se ono što nam baka spremi nedeljom sa sela), da li ćemo se smrznuti, da li će nas napasti neki manijak… Rođendani su se slavili sa decom iz komšiluka, jednom tortom i domaćim kiflicama.
Morali smo redovno ići u školu, raditi zadaću, marljivo učiti, a reč učiteljice/nastavnice je bila AMIN.
Dobijali smo sestre ili braću, u pravilnim razmacima od 3 ili 5 godina, jer roditelji nisu brinuli da li će imati novca za još jedno dete. Nama su ispunjavali želje. Sećam se majčinog pitanja: “Šta želiš da ti mama rodi? Batu ili seku?”
A onda se desila 1992. godina: rat, neimaština, beda, izbeglištvo… I tad smo bile srećne, a da li znate zbog čega? Naučile smo da raspoznajemo bitno od nebitnog. Nema tog ljubavnog problema koji bi nas tada poljuljao. Ej, ja sam preživela rat, preživeću i tvoju neveru…
Taman kada smo pomislile da ne može gore, desila se 1999. godina i bombardovanje. Život nam je održao još jednu lekciju: “Uvek može gore, ali i to najgore prođe!”
I stvarno je to sve prošlo, a mi smo izašle jače. Naučile smo kako prevazići poteškoće, a za depresiju nije bilo vremena. Bile smo pobednici. Što se ne može reći za generacije koje su došle posle nas…
Sada, 2021. godine, ponosno gazimo kroz četrdesete. Znamo kako preživeti rat, kako skuvati čorbicu od koprive, kako preživeti inflaciju, kako se sakriti tokom bombardovanja, ali i kako nositi visoke štikle, voditi uspešnu kompaniju, smršati u rekordnom vremenu, izgledati kao holivudska zvezda…
Najvažnije od svega: mi, rođeni 1984. godine znamo da cenimo život, jer poznajemo previše ljudi koji više nisu u mogućnosti da uživaju, jer više nisu među nama….
Izvor: kurir.rs
ČEKAJ ME JA ĆU SIGURNO DOĆI: Upoznali su se tokom rata i zavoleli, a onda se nakon 75 GODINA ponovo sreli… (VIDEO)
Amerikanac KT Robins zaljubio se u jeku Drugog svetskog rata u 18-godišnju Francuskinju, dok se kao vojnik sa svojom jedinicom 1944. nalazio u francuskom gradiću Brije.
Zajedno su proveli tek dva meseca, ali bila su dovoljna da se urežu u pamćenje za celi život.
Kada su mu rekli da hitno moraju da napuste selo i pridruže se vojnicima na Istočnom frontu mladoj Žanin Ganaje poručio je da će se možda vratiti i odvesti je.
Ali to se nikada nije dogodilo. KT Robins zadržao je njenu fotografiju i pokazao ju novinarima francuske nacionalne televizije France 2 dok su snimali reportažu o veteranima iz Sjedinjenih Država u povodom 75. godišnjice iskrcavanja u Normandiju.
Na njegovo ogromno iznenađenje, novinari su uspeli da pronađu njegovu Žanin, u međuvremenu Pirson, čiju je fotografiju američki veteran čuvao punih 75 godina.
– Rekao sam joj da ću se možda vratiti po nju, ali to se ipak nije dogodilo, rekao je Robins francuskim novinarima.
– Kada je otišao u kamionu, plakala sam, bila sam jako tužna. Volela bih da se nakon rata, nije vratio u Ameriku – prisetila se Francuskinja (92).
Kada je završio rat, Žanin Pirson počela je da uči osnovne fraze na engleskom, nadajući se da će se Robins ipak jednog dana vratiti po nju.
KT Robins vratio se u domovinu i tamo upoznao suprugu Lillian s kojom je bio u braku punih 70 godina, sve do njene smrti 2015. Čak 50 godina radili su zajedno u Misisipiju u čeličani.
I Žanin se ponovno zaljubila. Udala se 1949. i rodila petoro dece. No, Robins ju nije zaboravio, a njenu crno-jelu fotografiju nikada nije izgubio. Imao ju je i prilikom razgovora sa francuskim novinarima.
Dok je s njima razgovarao, izvadio je fotografiju i rekao da bi voleo da se vrati u njeno selo, da pronađe njenu porodicu. Nije bio previše optimističan da bi mogao da je pronađe, mislio je da više nije živa.
Novinari su je ipak pronašli u domu za penzionere u Montigny-lès-Metz, udaljenom 43 kilometra od mesta gde su se upoznali. Dogovorili su susret Robinsa i Pirson u domu, a kada su veteranu rekli da je živa i da ga očekuje, on nije mogao da veruje.
– Ma zezate me – bila je njegova reakcija.
Čim su se ugledali, pao je zagrljaj, dugo su gledali jedno drugome u oči sa divljenjem i radošću.
– Uvek sam te voleo, čuvao te u srcu zauvek – rekao joj je Robins.
– Rekao mi je da me voli, toliko razumem – prenela je novinarima.
Francuskinja mu je potom postavila pitanje koje ju je mučilo svih ovih godina: ‘Zašto se nisi vratio po mene?’
– Uvek sam mislila na njega, nadajući se da bi se mogao vratiti. Da se barem vratio – rekla je.
– Znaš, kad se oženiš, više to ne možeš da uradiš – jednostavno je odgovorio Robins.
Bivši ljubavnici proveli su zajedno nekoliko sati pre nego je Robins morao da se zaputi u Normandiju na obeležavanje godišnjice. Dali su jedno drugome obećanje da će se ponovno videti.
Njihove usne ponovno se se spojile u poljubac, a oči se zaiskrile kada je Robins izgovorio: ‘Žanin, volim te devojko’.
Pogledajte njihov susret na https://www.youtube.com/watch?v=e-dde26KiMY
Izvor: kutaknet.com
Branko Janković – Ujutru čuva troje DECE i 1.800 koza, a uveče glumi u pozorištu (VIDEO – TV lica … kao sav normalan svet)
Branko Janković, ponajviše poznat po ulogama u serijama „Vojna akademija“ i „Tate“, uspeo je da spoji naizgled nespojivo – umetnost i poljoprivredu. Popularni glumac, koji vredno radi i u pozorištu i pred kamerama, podjednako je angažovan i na svom imanju gde ima 1.800 koza. Proizvodi koje pravi od kozjeg mleka nadaleko su poznati.
Ekipu emisije TV lica kao sav normalan svet Branko je dočekao u selu Gunjaci, u zapadnoj Srbiji.
‒ Ovo je kuća u kojoj sam rođen, moja dedovina i pradedovina, a tu mi sad i deca odrastaju ‒ istakao je.
Jankovićeva majka otkrila je da je u detinjstvu bio miran i povučen. Do osnovne škole, koju je završio u rodnom kraju, svakog dana pešačio je četiri kilometra u jednom pravcu. Najveća želja bila mu je da vozi kamion, zbog čega je upisao Srednju saobraćajnu školu u Zemunu, a to je podrazumevalo život u studentskom domu.
‒ U jednoj sobi spavalo je nas osmoro, imali smo zajedničko kupatilo. Da bih obezbedio egzistenciju, radio sam razne poslove preko omladinske zadruge. U domu je bilo dosta aktivnosti, pa sam išao na časove veronauke i šah, a tu sam se zainteresovao i za glumu.
Fakultet je pokušao da upiše u Beogradu, Novom Sadu i na Cetinju, a primljen je u Banjaluci. Utom gradu je upoznao Natašu, ženu svog života, koje je takođe glumica.
‒ Viđali smo se u prolazu. Delovao mi je starije, čak sam imala potrebu da mu persiram. Jednog dana me je pozvao na kafu, u jednu staru kafanu. Tu mi je rekao: „Ti ćeš biti moja žena. U decembru te vodim kod mene kući, na slavu.“ Iako mi je sve to zvučalo neverovatno, tako je bilo ‒ ispričala je Brankova supruga, koja je zbog porodice stavila karijeru u drugi plan.
Jankovići imaju dve ćerke i sina. Kako kažu, privilegovani su što njihova deca mogu da odrastaju u Beogradu, ali i u netaknutoj prirodi, okruženi domaćim životinjama, i uživajući u igri pod otvorenim nebom.
‒ Ljudi vole da potenciraju loše strane života, one izrazito negativne. Ja baš hoću da imam misiju da život bude kao sunčan dan ‒ poručio je glumac, koji je gledaoce osvojio kao kadet Džaković.
Pogledajte – TV lica … kao sav normalan svet: Gost Branko Janković https://www.youtube.com/watch?v=eN5FNsb4NQc
Izvor. espreso.co.rs
Zašto nastaje SUPERĆELIJSKA OLUJA: Pokušaj da istina dodje do javnosti!!!
Vremenom se manipulise jos od 1947, krenulo se sa projektom Cirus. Sada je manipulacija vremenom usavrsena.
Od ovog leta krecu sa drugim delom agende, klimatskim promenama. U prvom delu im je izgovor za mere kontrole stanovnistva bio izmisljen nevidljivi neprijatelj, u drugom delu ce im izgovor biti klimatske promene. U prvom delu su izazivali simptome kod ljudi, u drugom delu harpom i zasejavanjem oblaka.
Kao sto smo imali ogroman broj botova koji su plasili ljude nevidljivim neprijateljem i negirali namerno izazivanje simptoma, tako cemo i sada imati ogroman broj botova koji ce plasiti ljude klimatskim promenama i negirati geoinzinjering, iako je sve uredno objavljeno sa navedenim brojem patenta. Svako ko to negira i pored zvanicnih podataka, radi za agendu psihopata.
Cilj je da se ljudi optuze za klimatske promene (iako je ocigledno da su vestacki izazvane), i da se zbog toga uvedu mere koje smo imali pre dve godine kao nacin smanjenja ugljen dioksida. Niti je ugljen dioksid uzrok problema niti ljudi izazivaju klimatske promene.
Botovima treba jos na pocetku stati na put, da ne bi divljali kao sto su radili pre dve godine.
Oni nikada ne citaju zvanicne patente za modifikaciju vremena, ne gledaju videa. Oni zele samo da odvuku paznju i ismeju svaki pokusaj da istina dodje do javnosti, zato ce vas uvlaciti u beskrajne polemike da bi vam odvlacili paznju. Ne dokazujte nista takvima, to su ili beznadezni slucajevi ili su placeni da to rade. Obratite paznju u narednim danima i nedeljama kako ce se znatno povecati broj klimatskih botova na mrezama.
Sladjana Velkov
Valentina Stevanović, samohrana majka SEDMORO DECE: Muž joj je umro, a ona se BORI da prehrani mališane
