Surutka je zeleno-žuta tečnost koja predstavlja sporedni proizvod u proizvodnji sira, odnosno koagulaciji kazeina. Ovaj tkz. nusproizvod, donedavno su mnoge mlekare smatrale najobičnijm otpadom, a danas se slobodno može reći da je u dijetoterapiji namirnica broj jedan i sitacija se poprilično promenila od tad.

Dijeta sa surutkom preporučuje se najpre zbog svojih lekovitih svojstava, posebno u obnavljanju funkcija jetre, kao i u jačanju imuniteta, ali i moći da skida višak kilograma. U nastavku saznajte kako se pije surutka i pravilno dozira tokom dana.

Kakav je sastav surutke?

Surutka sadrži žive bakterijske kulture veoma slične sa onima koje možemo pronaći u običnom jogurtu i pravi je eliksir za naša creva. Smatramo je veoma zdravom jer sadrži minerale poput kalijuma, fosfora, natrijuma, bakra, cinka, magnezijuma, kobalta, mangana i molibdena, ali ima i veće koncentracije mlečnih kiselina i enzima.

Mlečna kiselina uspeva da održi nisku ph vrednost u našim crevima i uspešno eliminiše sve štetne bakterije i gljivice, a nizak PH ujedno podstiče peristaltiku, koja omogućava balansiran i normalan rad creva.

Kao i kiselo mleko i jogurt i surutka se treba uzimati redovno, pogotovo kod čestog nadimanja stomaka, stolica koje nisu redovne, divertikulitisa, kolitisa i hronične upale creva. Proteini iz surutke pomažu i u mršavljenju, izazivaju osećaj sitosti jer utiču na povećanje nivoa hormona koji smanjuje apetit.

Belančevine iz surutke iste su kao i one u majčinom mleku, a među njima je najzastupljeniji alfa-laktalbumin. U pitanju je dragocena belančevina koja je izvor elementarnih aminokiselina, ona vezuje kalcijum i jača naše kosti i zube, popravlja raspoloženje i pomaže kod depresivnih stanja.

Osim alfa – laktalbumina , kozja surutka sadrži i imunoglobuline (oko 10 procenata ), kao i laktoferin (u oko 2 odsto belančevina) koje igraju vrlo važnu ulogu u sprečavanju najrazličitijih upala.

Patogene bakterije i gljivice koriste gvožđe da bi se širile i rasle, a pošto laktoferin vezuje gvožđe, time uspešno zaustavlja rast pomenutih patogena. Laktoperoksidaza je takođe belančevina sadržana u surutki , koja kao i laktoferin, sprečava rast i širenje bakterija. Ona je važna za osnaživanje imuniteta i brani nas od upala.

Idealna namirnica za jačanje imuniteta

Surutku izuzetno zdravom čine, pre svega belančevine, koje imaju glavnu ulogu u jačanju imuniteta, pa je ova supernamirnica nezamenljiva kod osoba sa slabim apetitom, pogotovo posle neke duže bolesti ili kod starijih ljudi, koji treba redovno da je uzimaju.

Osim što ojačava i osnažuje imunitet i sprečava brojne bolesti, ona je jedan od glavnih sastojaka kod sportskih, ali i svih drugih formula za snagu, a koristi se i u proizvodnji bebi hrane, kao i za ishranu trudnica, iz osnovnog razloga što je kod njih čak za trećinu povećana potreba za belančevinama.

Ako ste pod stresom obavezno pijte surutku

Kozja surutka se preporučuje svima koji su pod stresom jer sadrži aminokiselinu koja proizvodi seratonin – nazivamo ga hormonom sreće, ona ublažava umor i grčeve u mišićima. Još jedna velika dobrobit surutkinih proteina za starije ljude zasniva se na njihovoj sposobnosti da spreče osteoporozu (slabljenje koštane mase), karakterističnu upravo za ljude u tom životnom dobu.

Istraživanja iz Bostona pokazala su da nedovoljan unos belančevina u poznijim godinama dovodi do značajnog smanjenja gustine kostiju, posebno bedrene kosti i kičme, a surutka u prahu ih može nadoknaditi, čak i kod osoba koje su alergične na laktozu (mlečni šećer).

Kako se pravi surutka sa limunom

Osnovni recept bi glasio ovako: litar mleka prokuvajte, u koji dodajete limunov sok isceđen od jedne voćke, i to dok je mleko još vruće(vrelo). Pustite da sve zajedno odstoji još neko vreme. Kada primetite da se odvaja zelena – providna tečnost, koju nazivamo surutkom, prikupite je i prespite u posebnu flašu. Nakon toga odložite napitak u frižider.

Sve što preostane u šerpi je kvalitetan domaći sir, kojeg takođe trebate iskoristiti. Danas je najcenjenija svakako kozja surutka, koju fitoterapeuti i lekari smatraju nezaobilaznim prirodnim lekom za regeneraciju jetre i jačanje imuniteta, ali ukoliko je pravite od kravljeg mleka, takođe dobijate veoma moćno sredstvo.

Od 10 litara mleka dobija se u proseku 1 kg sira i 9 litara surutke. Iako je ona stara koliko i sirevi, ova dragocena tečnost se najpre bacala, a zatim se koristila isključivo kao stočna hrana. Počela je da se primenjuje u ljudskoj ishrani kada je otkriveno da je izvanredan izvor visokovrednih proteina.

U početku je dobijana surutka sa 10 do 15 odsto proteina, a danas je imamo i već sa 90 do 94 procenata. Zato je ovaj nusproizvod u proizvodnji sira, koje su mlekare u prošlosti lako odbacivale, danas najcenjenija namirnica u dijatoterapiji.

Preporučuju je podjednako dijetetičari i lekari, jer ima brojne benefite po ljudsko zdravlje, a takođe se zna da surutka za mršavljenje postiže izvanredne rezultate, jer u litri surutke sadrži se gotovo duplo manje kalorija, nego što ih ima u istoj količini mleka. Svakako ako vam je prioritet skidanje viška kilograma, nije dovoljno samo nju da pijete, već se posvetite i svakodnevnim fizičkim aktivnostima.

Lečenje jetre surutkom donosi rezultat

Možda i najvažnije svojstvo koje kozja surutka kao lek ima, je to da ona uspešno regeneriše jetru, najveću žlezdu u našem organizmu i jedini unutrašnji organ koji ima moć obnavljanja (regeneracije).

Bolesti jetre su procentualno među najčešćim uzročinicima smrti, te je vrlo važno da se brinemo o njoj što bolje. Jetra obavlja brojne, veoma složene i ujedno vrlo važne funkcije u našem organizmu. Njena uloga je ključna kod prerade hrane i nezaobilazna je u detoksikaciji organizma. Sintetički lekovi, koje kupujemo u apotekama, opterećuju ovaj organ jer sadrže organizmu strane i neprirodne materije.

Baš zbog toga se surutka u prahu ili u tečnom obliku preporučuje u slučaju duže i jače terapije komercijalnim lekovima. Tada se u dužem periodu svakodnevno pije od pola litra do litar napitka od surutke dnevno i pri tom se izbegavaju masna hrana, alkoholna i gazirana pića, cigarete i sve druge materije koje dokazano oštećuju našu jetru.

Da bi se postiglo što boje i brže i bolje izlečenje, poželjno je u isto vreme redovno jesti mlad sir, najbolje za doručak, na prazan želudac.

Proteini iz surutke oporavljaju mišiče

Kozja surutka čisti krvne sudove od holesterola, skida nataložene naslage na zubima, sprečava da se oni kvare i da nastaje karijes, regeneriše i čuva jetru. Uz sve to navedeno proteini iz surutke direktno se prerađuju u našem mišićnom tkivu, omogućujući vrlo brz oporavak mišića odmah nakon treninga. Sve ostale proteine, kao što je i poznato prerađuje naša jetra.

U surutki nalazimo i sve neophodne esencijalne aminokiseline, ona je izvanredni prirodni antiseptik, jer uspešno leči upale grla i disajnih puteva..

Ako se kozja surutka kao lek pije svakodnevno, uradićete puno za prevenciju mnogih bolesti. Ukoliko je uzimate oralno, stavlja se mala ili velika kašika surutke u času sa vodom i pije se neposredno uz obroke, jer će na taj način regulisati lučenje želudačne kiseline i pomoći će ponajviše debelom crevu.

Terapije surutkom poznate su u lečenju crevnih tegoba, kao što je neredovna stolica, zatim kod različitih hormonalnih poremećaja, gojaznosti, problema sa cirkulacijom, kod zakrčenih arterija i slično. Može se pronaći u tečnom obliku i kao surutka u prahu.

Izvor: zdravailepa.com

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obležavaju praznik Presvete Bogorodice Trojeručice, ikone koja je najpoštovanija u srpskom narodu.

Prema predanju ikona Trojeručica je iscelila ruku Svetog Jovana Damaskina. Budući da se Sveti Jovan Damaskin borio protiv ikonoboraca damaski kalaf ga je kaznio odsecanjem ruke.

Ožalošćen, Sveti Jovan se molio pred ikonom Presvete Bogorodice i tada se dogodilo čudo! Bogorodica ga je iscelila. Iz zahvalnosti za učinjenu milost, Sveti Jovan je ikoni Bogorodice pridodao još jednu ruku.

Tako je ikona nazvana Trojeručicom.

Po svom čudesnom isceljenju, Sveti Jovan Damaskin postao je monah u lavri Svetog Save Osvećenog, a Sveta ikona Trojeručica ostala je neprestano uz njega.

Sveti Jovan je pre smrti ostavio zavet monasima da ikonu daju carskom sinu koji će, prema proročanstvu Svetog Save Osvećenog, jednog dana doći u njegov manastir.

Tako je Trojeručica pet vekova kasnije dospela u ruke carskog sina, tada arhiepiskopa Save, zajedno sa ikonom Mlekopitateljnice i štapom-patericom Svetog Save Osvećenog.

Proslava praznika Čudotvorne ikone Presvete Bogorodice Trojeručice održava se na Hilandaru na Svetoj gori, gde se ikona i nalazi.

Centralna proslava praznika Čudotvorne Ikone Presvete Bogorodice Trojeručice održava se na Hilandaru, na Svetoj gori.

Ikona Presvete Bogorodice Trojeručice dugo je bila čuvana u domu Nemanjića, prenoseći se sa kolena na koleno. Iz dvora cara Dušana ikona je prešla u Studenicu.

Kada su Turci okupirali Srbiju, monasi iz Studenice su ikonu vezali za jednog magarca i pustili ga da ide po Božjoj volji. Magare se, prošavši kroz čitavu Srbiju i Makedoniju, na kraju zaustavilo kod Svete gore. Od tada ona se nalazi u Hilandaru.

Ikona Bogorodice Trojeručice ima isceliteljske moći, a tokom istorije pomagala je mnogim pravoslavcima u ključnim momentima istorijskih događaja. Jedna od najboljih kopija ove ikone nalazi se u Hramu Svetog Save u Beogradu.

Molitva Presvetoj Bogorodici Trojeručici

O, Presveta i Preblagoslovena Djevo Bogorodice Marijo, tebi pripadamo, i klanjamo se pred svetom trojeručnom ikonom tvojom, sećajući se preslavnog čuda tvoga, prirastanja odsečene desnice prepodobnog Jovana Damaskina, koje se uz pomoć ikone ove dogodilo, i čiji se znak i sada vidi na njoj, oličen u trećoj ruci, ikoni tvojoj priloženoj. Molimo ti se i prosimo te sveblagu i svemilostivu Zaštitnicu roda našega, usliši nas koji ti se molimo.Kao što si uslišila blaženog Jovana, koji ti je u žalosti i bolesti zavapio, tako ne prezri ni nas, koji smo ranama mnogorazličnih strasti oboleli i ojađeni, i koji tebi, sa skrušenom i smirenom dušom, usrdno pribegavamo. Svemilostiva Gospođo, ti vidiš nemoći naše, nevolju i potrebu našu za tvojom pomoći i zaštitom: odasvud smo neprijateljima okruženi, i nemamo pomagača ni zaštitnika, ako se ti ne smiluješ na nas, Vladičice. Zaista, molimo ti se, saslušaj bolni vapaj naš, i pomozi nam da svetootačku pravoslavnu veru čistu sačuvamo do kraja života, da u svima zapovestima Gospodnjim pravo hodimo, da istinsko pokajanje za grehe svoje uvek Bogu prinosimo i udostojimo se mirnog i hrišćanskog kraja života i dobrog odgovora na strašnom sudu Sina tvoga i Boga našega.Njega umoli za nas materinskom svojom molitvom, da nas ne osudi po bezakonjima našim, nego da nas pomiluje po velikoj i neiskazivoj milosti Svojoj. O, Svedobra, usliši nas, i ne liši svoje moćne pomoći, da bi smo ti, tobom spasenje zadobivši, pevali i proslavljali u zemlji živih, kao i Rođenog od tebe, Izbavitelja našega, Gospoda Isusa Hrista, kome pripada slava, moć, čast i poklonjenje, zajedno sa Ocem i Svetim Duhom, sada i svagda i kroza sve vekove. Amin.

Izvor: blic.rs

Superćelijske oluje prethodne sedmice opustošile su nekoliko gradova, uništile veliki deo ratarskih prinosa i što je najgore izgubljeno je više života, zbog čega su procene meteorologa izuzetno važne i u narednom periodu.

Nove nestabilnosti donose osveženje

U novoj vreenskoj prognozi meteorolog Marko Čubrilo najavljuje da će “do utorka uveče biti stabilno, u ponedeljak i utorak do poslepodneva i veoma toplo, a zatim će uslediti predfrontalne, u noći ka sredi i frontalne nestabilnosti uz jak severozapadni vetar i doći će do osetnog osveženja”, a slična predviđanja dao je i RHMZ. Čubrilo kaže da sredinom nedelje možemo očekivati znatno svežije vreme uz prolaznu kišu, dok će krajem sedmice biti malo toplije uz povremene pljuskove.

– Posle vrlo burnih dana, pred nam su dva dana u kojima neće biti uslova za grmljavinske pljuskove, niti jače nestabilnosti. Dominiraće polje anticiklona, a preko njega će se u ponedeljak na kratko pokrenuti strujanje veoma toplog vazduha. Maksimalne temperature sutra će biti, nad velikim delom regiona, od +34 do +38 stepeni Celzijusa – kaže Čubrilo.

Promena vremena već u utorak

U utorak veći deo dana će biti sunčan i veoma topao, posebno nad istočnim i južnim predelima, dok će se sa severozapada spuštati jači hladan front. Taj front bi u utorak krajem dana nad severozapadom i severom regiona mogao pokrenuti predfrontalne nestabilnosti.

U utorak popodne i u noći ka sredi dolazi do promene vremena

– Hoće li se one pokrenuti i koliko će biti jake znaćemo tek u utorak pre podne, ali za sada nema indicija da se mogu očekivati serije superčeliskih oluja jer su parametri drugačiji u odnosu na protekli period. Neće biti kvazistacioniranog fronta koji će istu oblast stalno “hraniti” energijom, mlazna struja neće boraviti iznad istih predela već će se zajedno sa brzo-pokretnim, hladnim frontom premeštati – kaže Marko Čubrilo.

On naglašava i da ne tvrdi “da ih sigurno neće biti”, ali apeluje na novinare da ne prenose neproverene informacije koje mogu izazvati paniku.

Upozorenje i od RHMZ: Preko noći nagli pad temperature

– U utorak (25.07.) krajem dana na severu, a u sredu (26.07.) i u ostalim krajevima nagla promena vremena uz kišu, plјuskove, grmlјavinu i pad temperature za oko 15 stepeni. U zoni grmlјavinskih razvoja očekuju se grad, kao i olujni vetar koji kratkotrajno može dostizati i udare orkanske jačine (> 28 m/s) – navodi se u upozorenju RHMZ.

Svaka oluja može biti snažna, ali…

Objašnjava da leti svaka oluja može doneti grad i na kratko veoma jak vetar i to se lako može desiti i u utorak posle podne ili u sredu, ali neće svaka biti ni blizu razorna kao one od proteklih dana.

Kako je ranije objasnio za “Blic” superćelijska oluja se kod nas javlja leti i uvek traži specifične uslove. Ne može nastati bilo kada i bilo gde, traži poklapanje mnogo faktora i tako će biti i ubuduće.

– Kod nas se takvi faktori ne poklapaju često i nemamo pojavu tih oluja svaka dva ili tri dana i ovo je neobično što je bilo prethodnih dana. Međutim, oko 27. jula ćemo imati malo konkretnije osveženje. Rashladiće se ne samo “prizemlje” gde smo mi, već i gornji slojevi u atmosferi i onda će energije biti manje što znači da je manja opasnost od jakih oluja. Procena modela je da smo prošle sedmice imali 3.500-4.000 džula po kilogramu, to je dostupna energija u atmosferi i ona se ne mora uvek potrošiti na isti način. Recimo, pretprošlog četvrtka se energija potrošila najviše na zrna grada, a u sada je bilo manje grada, i vetar je bio izraženiji – rekao je Marko Čubrilo.

On napominje da uvek kada energija pređe 3.500 džula po kilogramu možemo očekivati jače nevreme.

U sredu se očekuje jače osveženje uz pljuskove i jak vetar duž celog regiona, dok će posle podne na severu uslediti delimično razvedravanje.

Krajem sedmice biće toplije uz mogućnost padavina

Krajem nedelje biće umereno toplo uz vrlo sveže noći i minimalne temperature na planinama će se biti i ispod +10 stepeni Celzijusa. U sredu dnevna maksimalna temperature biće od +15 do +24 stepena Celzijusa, a zatim od +20 do +28 stepeni Celzijusa.

Početak avgusta uz pljusak

– Krajem nedelje malo toplije, ali nestabilno uz moguće pljuskove,, posebno na severu regiona i uz dnevne maksimume od +26 do +31 stepen Celzijusa, što je u granicama proseka. Trenutno deluje da će početak avgusta doneti povremene pljuskove uz temperature oko proseka, bez uslova za velike vrućine – zaključuje meteorolog.

Izvor: blic.rs

Tu su braća i sestre, snahe i zetovi, njihova djeca, komšiluk bližnji (kakav li je bio daljnji kad je ovo bližnji) sve jedno drugom selo u dušu, ja se ibretim!

Stojim, u poklopljenim rukama mi svileno mindiljče, vezeno ručno… Čuvala ga moja majka još od kad sam imala deset godina, tad mi je kupila i kat (jeleče i dimije), papuče vezene zlatnim koncem a na glavi četkija (crveni providni pokrov od tila koji i dan danas nose neveste, predivno izvezen metalnim paricama, težak ko tuč), svilenica k’o od pjene satkana, kolan od srme, hanumina ruka menđuše, holta bisera i demek (bajagi) lanac od dva metra (imitacija) … Sve to za mašallah!Ispod svega toga ja! Niko me nista ne pita, teško mi i spolja i iznutra (psihički i fizički) … Što bi rekli ,,pokupilo mi se!” Ja nevjesta, sve oko mene novo, tuđe… Cijela drhtim od nekog uzbudjenja, jedan vakat i zaplah, nikog ne poznajem…

Četkija pritisla, glava mi otpade i sve vrijeme na noge, otekoše mi! Taman sjedni, ono udji svekrva, pa zaova, jetrva, starija komšinka, pa mladja, deca da im ljubim ruku, svi tako redom, ja reko bolje da stojim nego ovako, hrk dolje, hrk gore (sedni, ustani)!

Izređaše se svi, hoće da vide nevjestu, a ja samo gledam njene oči i slušam zorom (na silu) smijeh familije ko da im nije milo što sam se dovela, a nidje onoga moga jada, sve do đerdeka (soba u koju se uvode mladenci) nemade ga!

Nidje niko ne mrda, svi čekaju da nas svedu (ostave nasamo) a ja umrijeh od umora i stida, svi znaju dje ću, šta ću, kuku mene, cijela od muke drhtim!Svedoše nas… Sama čekam u sobi spremljena za čovjeka, a u dvije druge sobe, sto duša! Čuju se muškarci pjevaju, vode ovoga moga ljepotana ka đerdeku i to sa pjesmom ,,Trepetljika trepetala” (to je adet) i uguraše ga u sobu uz vrisku i pisku, ko sad se sećam…
Eh, kad ga ugledah moj dunja, končno neko sa kim ću ,,koju progovorit”, al’, nit osjećam noge, nit ruke, sve me boli, puca mi glava (od one četkije zaaar), popih jedan gutljaj neke đulsije, pojedo’ jedan dud (hurmašicu) grkša mi od čemera, reko hajde mi da polijegamo valja se dić’ prije sabaha uslužit svekrvu i sto onih što čekaju,, čaršaf” , da oglase kakva je nesvesta djevojka bila, hoće li se obradovat majka il’ neće!

Eto, to ti je moja prva noć u kući moga jada! Ne znam da li da plačem il’ da se smijem?!”
Ispriča mi priču moja stara kona doslovce kako je i bilo i reče mi da je mogu podijeliti sa vama… Doživjela je ovo reče prije dosta godina, tu je noć zapamtila i neće je zaboraviti dok je živa, a maštala je o tome da joj prva bračna noć bude za pamćenje…

Zar tako nije i bilo?! Baš je zapamtila!

Reče još nešto kad sam je ispraćala, hvala Bogu što više nije tako… Ove sad samo zamaknu na bračno, il’ igraju po hastala na svojoj svadbi.

Izvor: Facebook – Ajša G. Mus

Prele pa plele, i mlele i mele, nikad mirovale, grlile, mazile, decu pazile, za ruku vodile, retko iskale vazda davale, dlanom utehu grejale, palcem suzu brisale, u zagrljaj topao stiskale, na grudi privijale… i mahale, dugo, mahale i kad smo za ono treće brdo zašli odlazeći… mahale… Ostale su tiha uspomena kojoj se retko okrenemo zaokupljeni nekakvim drugim svetom i ljudima, u kome više nema ko da nam se obraduje, u’vati pile, sedi i zainteresovano sluša šta nam se sve događalo…

Ovo više nije svet naših staramajki. Ali bez žive uspomene na njih – nije ovo ni naš svet.

Trenutak sećanja, pomen na dobrotu i tiha zahvalnost za potku koju su u nama osnovale.

Τren blagodarnosti, a onda – možemo dalje, pa kako nam bude!

Foto: Руки моей бабушки (Las manos de mi abuela) Ludmila Yilmaz
Autor: Boško Protić 

Znamo koliko majka uloži truda i napora da odgoji svoje dijete, i zbog toga se nikada ne žali. Dođe vrijeme i oženi ili uda dijete svoje, srećna i zadvoljna. Međutim, dešava se da nevjesta ili zet ne budu zadoovoljni njenim mukotrpnim radom, u ovom slučaju nevjesta nije mogla dagleda majku svog muža, ženu koja ga je odhranila.

Jedan mladić se oženio.

Imao je staru majku. Jedan dan, njegova supruga je napustila jelo i otišla u svoju sobu. Majka reče: „Sine, idi vidi da nije bolesna. Nemoj da zaspi gladna. Sine, pazi svoju suprugu.“ I on je pomislio je da njegova draga bolesna, pa je otišao za njom u sobu. Upitao je: „Ljubavi, jesi li bolesna? Zašto ne jedeš sa nama?“ Ona mu reče: „Ne mogu. Kada vidim prljave ruke tvoje majke, ja ne mogu da jedem“.

Njene ruke bile su naborane. Samo ona zna koliko je teških poslova radila kako bi sina na noge podigla. Eto, baš te ruke su zasmetale njegovoj supruzi. On upita: „Šta predlažeš?“ Ona reče: „Najbolje je da je smjestiš u starački dom!“ On reče: „Ne brini ljubavi. Samo neka si mi ti dobro. Sutra ćemo to rešiti. Ali, prije toga ne zaboravi da smo sutra pozvani kod tvojih. Kada se vratimo, odvest ću majku u starčki dom. Sutra ćemo povesti i moju majku na ručak kod tvojih.“

Novi dan je došao i on sa svojom suprugom i majkom ide u goste porodici svoje drage supruge. Za sofrom se nije pojavila njegova majka. Ostala je u drugoj sobi. Šapatom je upitao suprugu šta je sa mojom majkom. Zašto ne jede sa njima. Ona mu reče: „Ne brini, ona jede sama u drugoj sobi!“

On upita: „Jesi li joj ti rekla da ostane sama u drugoj sobi?“

Ona reče: „Da!“

Za sofrom je razgovor otpočeo punac. Rekao je:

„Zete, ti znaš da je naša kćerka jedinica i da joj želimo svu sreću ovog svijeta. Ona ima pravo da živi samo sa tobom u kući. Zato od tebe očekujemo da nađeš rješenje za svoju majku.“

On reče: „Već sam supruzi obećao da ćemo to riješiti danas. Ne brinite.“

Jelo je postavljeno. Svi počeše jesti osim njega. Punac primijeti: „Zete, šta je s tobom… Zašto ne jedeš?“

On reče: „Ne mogu. Kada vidim vaše prljave ruke, ne jede mi se… Vaše ruke su prljave koliko i vaša srca!“ Njegova supruga je ostajala zapanjena.

Ustao je, ušao u sobu u kojoj je bila njegova majka, kleknuo pored nje, poljubio njene ruke, zaplakao i rekao: „Hajde majko, idemo!“

Starica upita: „Ali, sine. Kuda idemo?“ Majka ne ništa ne zna i čudi se. On je samo plakao.

 Izvor: novi.ba