Naučnici su napokon dokazali – Kako Mesec i njegove mene utiču na spavanje ljudi
Naučnici su napokon dokazali kako mesečeve mene utiču na vreme uspavljivanja, ali i na kvalitet sna
Sigurno ste čuli kako se ljudi žale da nisu mogli da spavaju zbog punog Meseca. Dok su jedni ubeđeni da je tako, drugi misle da je to samo mit. Sada su se i naučnici pozabavili ovom temom, a zaključci će vas iznenaditi.
Poznato je da Mesec diktira plimu i oseku, ali što se tiče njegovog uticaja na spavanje, za mnoge mesečeve mene spadaju u domen narodnih verovanja.
Tako se verovanje da Mesec ima posebnu moć zadržalo vekovima u narodnim predanjima – o njegovom odnosu sa čovekom i prirodom svedoče brojni mitovi, legende i predrasude. A savremeni čovek postavlja pitanje zašto svemirsko telo koje može da pomera mora, ne bi uticalo i na čoveka jer čak 75 odsto ljudskog tela čini voda.
Ima li u tome istine ili se sve svodi na mit, odlučili su da istraže naučnici koji su svoju studiju objavili u časopisu Science Advances.
Oni su otkrili da u danima koji prethode pojavi punog Meseca, ljudi odlaze kasnije u krevet i manje spavaju, prenosi CNN.
– U proseku, učesnici su zaspali 30 minuta kasnije, a spavali su 50 minuta manje noću pre punog Meseca – rekao je koautor studije Horacio de la Iglesia, profesor na odseku za biologiju na Univerzitetu Vašington u Sijetlu.
Istraživači su opremili svakog učesnika monitorom spavanja na ručnom zglobu kako bi pratili rasporede spavanja tokom jednog do dva lunarna ciklusa koji traje 29,5 dana. U istraživanju je učestvovalo devedeset osam ljudi iz tri različite autohtone zajednice Toba, poznatih i kao narod Kuom.
– Svetlost s Meseca nakon zalaska Sunca jaka je u dane koji vode do punog Meseca – rekao je koautor studije Leandro Kaziragi, postdoktorand na odseku za biologiju Univerziteta Vašington.
Jedna zajednica u studiji nije imala pristup električnoj energiji, druga je imala ograničen pristup, a treća puni pristup. Bez obzira na to, postojao je snažan obrazac koji je pokazivao da su svi išli na spavanje kasnije i manje spavali u danima koji su vodili do punog Meseca, prenosi CNN.
U gradovima još gore
U urbanoj zajednici učesnici su odlazili na spavanje čak i kasnije i spavali su manje od učesnika u ruralnim zajednicama. Kaziragi je rekao da je iznenađen što je urbana zajednica pogođena jer je pretpostavio da će mesečeve faze uticati samo na ljude u ruralnim zajednicama.
– Činjenica da je ova modulacija bila prisutna čak i u zajednicama s punim pristupom električnom svetlu sugerše da na ove učinke deluje i nešto drugo osim same mesečine – rekao je Kaziragi.
Efekat mesečine i zatamnjivanje spavaće sobe
Efekat punog Meseca na spavanje, stručnjaci objašnjavaju kao pojačanu svetlost koja ometa naš cirkadijalni ritam. Uostalom, zato preporučuju i potpunu tamu za vreme sna (ili u najmanju ruku neku noćnu crvenu rasvetu) kako biste optimizirali spavanje. No, studija je utvrdila da je čak i pun Mesec u vreme oblačnih noći ometao san mnogih učesnika.
Biologija ljudi i društveni obrasci zajednice takođe mogu da igraju ulogu u ciklusu spavanja pronađenom u ovoj studiji. Spavanjem ljudi upravlja naš cirkadijalni ritam, unutrašnji sat koji reguliše san tokom otprilike 24 sata, ali neki ljudi bi mogli imati duže unutrašnje satove, rekao je Polotski, direktor Osnovnih istraživanja spavanja i profesor na Medicinskom fakultetu Džon Hopkins.
Primarni primer ljudskog tela koje se reguliše kroz duže vremensko razdoblje je menstrualni ciklus žene, rekao je, koji traje otprilike mesec dana. Ostali sisari imaju sezonski raspored spavanja i hiberniraju mesecima, primetio je Polotski.
Najviše utiče na one koji i inače imaju problema s nesanicom
Pun Mesec najgore utiče na ljude koji se i inače bore s zaspivanjem. Kod njih je on najveći remetitelj REM sna. Tada im je trebalo devet odsto više vremena da zaspu, a izgubili su i sedam odsto manje dubokog sna nakon što su uspešno zaspali, u odnosu na njihov san “normalnih” dana.
Mesečeve mene
Mesečeve mene posledica su okretanja Meseca oko planeta Zemlje. Ovo kretanje se može pratiti svakim danom i pri tome primetiti da Mesec putuje od zapada prema istoku i to u približno istom pojasu kao i Sunce i svakim danom se pojavljuje i nestaje kasnije. Ovo kretanje Meseca menja i međusobni odnos položaja Sunca, Zemlje i Meseca.
Kad se Mesec na svojoj putanji nađe u blizini Sunca, više se ne može videti i tada se naziva mlad Mesec ili mladina. Moguće ga je videti idućih večeri po zalasku Sunca, kao neki tanki srp na nebu.
U sledećih sedam dana Mesec postupno dolazi u položaj u kojem se u odnosu na Sunce vidi pod pravim uglom i tada je osvetljena desna polovina, jer je tom stranom okrenut prema Suncu i to je tzv. prva četvrt.
Posle toga, njegova osvetljena strana se povećava svakim danom dok se ne nađe na suprotnoj strani Sunca. Kad prođe 14,5 dana od mladog Meseca potpuno osvetljena strana je okrenuta prema Zemlji i ta se pojava naziva pun Mesec ili uštap.
Zatim se osvetljena strana postupno smanjuje i pri tome se Sunce nalazi s leve strane i kad se smanji na tačno polovinu, to je zadnja faza koja se naziva poslednja četvrt.
Mesec se potom ponovo prividno približava Suncu, sve je manje njegove površine obasjano svetlošću, gubi se u odsjaju Sunca te se nakon 29,5 dana ponovno vraća u položaj gde započinje novi ciklus kao mlad Mesec ili mladina. Ovaj početak se često u književnosti naziva rađanje Meseca, piše 24sata.hr.
Najlepše sećanja iz mog detinjstva su lubenice na vašarskoj poljani
Nisam odlazila često u rodni kraj dok sam bila mala. A ni posle, kada sam prestala da rastem i počela… pa da starim, šta bi drugo. Ne kažu džabe da počneš da stariš već u prvom minutu rođenja, ali ajd…
Najbližu rodbinu u selu nismo imali… što je bilo, to je ili pomrlo, nažalost, ili i samo krenulo trbuhom za jeftinijim kruhom, u neke gradove, od Vlasotinca, Leskovca, Niša, pa sve do Požarevca. Ovo za Vlasotince, Leskovac, Niš, to mi je jasno, ali nikako nisam mogla da shvatim zašto su morali da odlaze “čak” u Požarevac, kuda mnoge Zaplanjce i danas životni putevi odnose. A nije nam ni blizu, ni usput, niti smo ikad imali tamo nekog svog, pa da nas sve prevede i udomi, kako to lepo znaju Crnogorci da čine kad je čak i deseto koleno saplemeničko u pitanju.
Pa smo gostovali kod nekadašnjih komšija, prijatelja ili dalje rodbine. Retko, ali dovoljno da u mirise svog detinjstva koje pamtim, uvrstim i miris sveže poorane zemlje ili požnjevenog žita, pokošene deteline, tek odsečenog drveta. Da od najmanjih nogu znam šta su svici, krtice i kako se lastavice organizuju spremajući se u jesen na dalek put. Da znam da nema lepšeg buđenja od onog kada ti oči prvo ugledaju dizanje magle u svim mogućim koncentracijama plavičastobelih nijansi, nad brdašcima koja se pružaju svud unaokolo, a reka tvog detinjstva, Ropot, dzmni, što bi Vranjanci najlepše na svetu rekli, a što ću saznati mnogo kasnije.
Za ono kratko vreme dok mi je nebo nad rodnim selom bilo jedino na svetu, naučili su me da pijem tek pomuženo mleko. I da se posle hvalim “bikovima”, zaostalim tragovima tog mleka na rubu gornje usne. Da se oprezno penjem kamenim stepenicama, od kojih i danas nosim beleg ispod donje usne. Da volim sve bake izboranih obraza i šaka, iako mi je ona koja je trebalo mojom da se zove okrenula leđa još pre nego što je trebalo da se rodim. Valjda je mislila da mora da bira između porodice i novog muža, izabravši ga još dok je onaj prvi, moj deda Sibin na koga kažu da sam pametna, beležio zadnju godinu svog života. Koji je bio najzagriženiji čitalac Politike onog vremena: pretplati se na šest meseci, tokom kojih čita taze vesti. Onda otkaže pretplatu pa ih narednih šest meseci čita ponovo. I sve tako, dok je mogao da čita.
Jedno od najupečatljivijih sećanja iz seoskog dela mog detinjstva su sabori. Seoski praznici, pretvoreni u vašare. Dva puta godišnje, o Svetom Jovanu koji je jedno vreme, pod prisilom, nazivan 7. juli i o Preobraženju Gospodnjem.
Živela su, za te dane seoskih praznika, nevažno o kojem je selu reč, a svako je imalo svoj, bar jedan, sva obližnja i mnoga udaljena sela. Staro i mlado, podjednako željno promene svakodnevice koja se svodila na rmbanje od jutra do sutra, slivalo se tokom čitavog dana na ogromnu poljanu, prepunu šarenih tezgi s kućnim potrepštinama, konopcima, sladoledom u ručnom frižideru, kolačima koje je pravio Mita Simidžija, liciderskim srcima, lizalicama i lušama, šarenim staklićima nanizanim na beli konac i ostalom bižuterijom, koritima s ledom ranije pripremljenim u nekim jamama Suve planine, na kojem su hlađeni žuti i crveni klaker… trgovalo se krupnom i sitnom stokom, ispod oka su se pogleđivale udavače i potencijalne mladoženje, dimile su se pljeskavice na bar četiri-pet mesta, od Lunetove kafane pa do velikih roštilja na privremenim lokacijama, kolko dok vašar prođe.
O Peobraženju, obavezno su se jele lubenice, onako, s nogu i bez noža. Skupilo bi se društvo, nekako bi se nabavio onaj jedan nož kolko da se naseku kriške, a onda bi svako zagnjurio glavu u svoje parče. Dok od njega ne bi ostala samo kora.
Odavno nema seoskih vašara, ni nakupaca, matrapaza, domaćina i raskućnika, udavača i mladoženja, ringišpila i preglasne muzike, klakera na ledu i konopčara. Ni fudbalskih turnira u predvečerje sobora. Nema ni devojčica koje su se kinđurile kako bi se pokazale starijim nego što jesu, ni baba koje iz prikrajka osmatraju situaciju.
Ogromno polje na koje se slivao toliki narod, danas je uraslo u travu. Na asfaltu koji vodi kroz Drajčinu Baru, centar naša dva Prisjana, kažu oni koji su bili, tek nekoliko meštana. I isto toliko tezgi sa povrćem i švercovanom robom.
Lubenice odavno niko ne jede na vašarskoj poljani. Seljani ih ne bi ni okusili, da nije momka koji povremeno navrati svojim kombijem i na čije se povike “boooooostaaaaaan” poneko uputi ka njemu. Da li da kupe osveženje ili sećanje na mladost, to samo oni znaju.
Posvećeno mojim zemljacima sa kojima delim ista sećanja
Izvor: negoslava.blogspot.com
Najtužnija pesma DINA MERLINA posvećena je ženi koje više nema: „Nisam mogao da joj poklonim cipele jer ne hoda, knjigu jer ne vidi” (VIDEO)
Pesma Dina Merlina ” Da šutiš” posvećena je Emki Huseinbegović, ženi pevača i tekstopisca Eldina.
Dino Merlin je odpevao mnoge nežne balade, ali najtužnija priča se odnosi na pesmu “Da šutiš”. Ona je posvećena Emki Huseinbegović, ženi bosanskohercegovačkog pevača i tekstopisa Eldina.
Emka se razbolela od multipla skleroze, Eldin je svoju tugu izrazio na jednom od koncerata.
Jednom prilikom je, gostujući na koncertu Dina Merlina, rekao:
“Osobi koju najviše volim nisam mogao da poklonim cipele, jer ona ne hoda. Ni knjigu, jer ne vidi”, kazao je Eldin. “Moja žena je slepa i u kolicima je. Zato sam došao na ideju da supruzi Emki poklonim album“, rekao je pevač.
On je brinuo o supruzi dok je bolovala i dok su joj funkcije polako otkazivale. Preminula je u 32. godini. “Kad bih mogao da vratim vreme i kad bih znao da će ona da oslepi i bude u kolicima, opet bih je oženio”, kaže Eldin.
Pesmu ” Da šutiš” pogledajte na https://www.youtube.com/watch?v=En_zVVHatKQ&t=54s
Izvor: mondo.rs
Dr Hamer: Čovek ne umire od raka, već od jakih lekova, stresa, izmučenosti organizma…
Jedan tragičan slučaj zaslužan je za nastanak sasvim ovog pravca u medicini, ujedno i novi način tumačenja nastanka raka, najopasnije i najintrigantnije bolesti novog doba. Čovek koji ga je osnovao ovaj tvrdi da rak nastaje kao posledica poremećaja u sprezi psiha, mozak i telo.
Nemački lekar, Rajk Gerd Hamer, nastanjen u Italiji 70-ih godina, doživeo je jednu od najgorih stvari koje se čoveku mogu dogoditi. Njegov 17-nji sin stradao je nestrećnim slučajem kada ga je upucao mladić, slučajno, na brodu. Sticajem okolnosti, ubica je bio naslednik princa od Savoja, poslednjeg italijanskog cara. Ubrzo nakon tog događaja, dr Hamer oboleo je od raka testisa, od koga se jedva oporavio. Razmišljajući od događaju koji mu se dogodio i smrtnoj bolesti koja je baš njega zadesila nakon te velike nesreće (a od kancera je obolela i preminula i njegova supruga), počeo je proučavati uticaj psihičkog šoka na organizam i nastanak raka. Na temelju tog istraživanja i te tvrdnje nastala je ova nova nauka, takoreći grana alternativne medicine koju je dr Hamer nazvao Germanskom Novom Medicinom i pod tim imenom je registrovao.
Ovakvo objašnjenje zapravo je grubo i krajnje pojednostavljeno objašnjenje jedne kompleksne nauke koja je do sada naišla na niz potvrda i istraživanja mada ne u zvaničnoj medicini i onkologiji (iako je dr Hamer i sam onkolog) već u alternativnoj medicini. Dr Hamer je utvrdio da rak u onom objašnjenju koje stoji u udžbenicima zapravo ne postoji, da je to specifično stanje organizma koje reaguje na šok na koji nije pripremljeno i da se bolest razvija kao posledica svih kasnijih šokova i stresa na novoustanovljenu bolest.
Dr Hamer je smatrao da svaka bolest počinje takozvanom hladnom fazom, kada organizam prepoznaje da u njemu postoji šok-situacija i reaguje tako što pokušava da je razreši. Za dr Hamera psiha je povezana sa telom i ono reaguje na reparaciju psihe kao da je organ, što dovodi do toga da organizam stvara više ćelija kako bi obnovio mozak, gde su osećanja i nastala. Taj oporavak izaziva oticanje pojedinih ćelija u određenom organu, što se na skeneru može dijagnostikovati kao tumor. Kako organizam šalje krv u oštećen organ, tako ostali organi i periferni delovi tela postaju hladni, jer su privremeno bez energije koju je telo poslalo tamo gde je u tom trenutku potrebnija.
Nakon toga organizam dolazi u stanje upale, kada je vruće, jer se bori da izbaci sve negativno iz ćelija. Ova faza manifestuje se drhtavicom, groznicom i povišenom temperaturom, te slabošću organizma i bolovima. Konvencionalna medicina će pribeći lekovima iako je organizam u suštini u ovom trenutku u izlečenju. Ako bi se pustilo da se popravi samo, telo bi iz ovoga izašlo kao pobednik i vremenom vratilo u normalu.
Svoje tvrdnje dr Hamer je potvrdio i snimcima sa skenera, kada je utvrdio da se svaki put kada se kod pacijenta dijagnostikuje kancer na bilo kom organu, i u mozgu se javlja niz promena na skeneru vidljivih u vidu koncentričnih krugova. Oni su zapravo znak da mozak radi na izlečenju organizma. Da bi stvar bila još zanimljivija, oni se javljaju upravo u centrima koji su zaduženi za oboleli organ, pa kod raka pankreasa ti krugovi su se pojavili u centru za pankreas u mozgu, na primer. Ipak, konvencionalna medicina leči samo lokalno, a lekari različitih specijalnosti se i ne konsultuju oko toga. Za dr Hamera lečenje je proces celog organizma.
Za dr Hamera kancer praktično ne postoji, već samo reakcija na šok na koji telo reaguje svojom odbranom i teoretski ono se samo može oporaviti. Sa druge strane, kada čovek doživi jak stres, on reaguje nizom simptoma zbog kojih odlazi lekaru gde se dijagnostikuje kancer na osnovu promena koje se dešavaju u organizmu kao odbrana od stresa. Drugim rečima, pacijent oboljeva tek onda kada mu se kaže da je bolestan, što dovodi do toga da se razboli još više. Dr Hamer je tvrdio da čovek ne umire od raka, već od jakih lekova, stresa, izmučenosti organizma i depresije zbog stanja u koje je zapao bolešću.
Dr Hamer je takođe utvrdio da rak na pojedinim organima direktno nastaje zbog određene vrste stresa. Svoj rak testisa video je kao rezultat smrti sina, odakle je i potekao, te kao biološku i psihološku povezanost sa njim. Rak dojke, na primer, javlja se kod žena koje dožive stres sa detetom ili partnerom, gde je utvrdio da desnoruke žene će dobiti rak na levoj dojci ako su pretrpele stres sa detetom, a na desnoj ukoliko je stres povezan sa partnerom. Sve ovo potkrepio je svojim istraživanjima.
Život dr Hamera podjednako je uzbudljiv kao i njegova medicina. Bio je u zatvoru, proteran iz Nemačke i izgubio licencu i posao. Trenutno živi u Španiji gde vodi svoj institut i bolnicu za alternativno lečenje. Život je posvetio lečenju ali i edukaciji lekara i terapeuta.
Naučeni na klasičnu medicinu teško nam je da prihvatimo ovakve stavove, ali često i oni koji su oboleli od raka tvrdili da su prethodno bili izloženi stresu ili nekoj dužoj depresiji. Možda neke istine ima i u tome?
Izvor:kodren.com
MILICU JE MAJKA OSTAVILA ISPRED KONTEJNERA U SNEGU – Tužna priča o devojčici ostavljenoj na zimi, raznežila je i najtvrđa srca
Po samom rođenju, Milica Mršulja (28) iz Leskovca proživela je težak trenutak koji bismo inače smatrali scenom iz filma – njena biološka majka je ostavila nju kao bebu samu na snegu, u kutiji pored kontejnera.
Međutim, ova hrabra žena nije dopustila da je taj težak početak života definiše. Danas, kao srećna majka, otkriva kako je uspela da se izdigne iz te situacije i postane najbolja verzija sebe. Priča o njenom putu inspiriše i pokazuje snagu ljudske volje i odlučnosti da se prevaziđu teškoće.
“Ja sam rođena 1994. godine na Kosovu, Gnjilane, i jedino što znam jeste da sam ostavljena po zimi, u kutiji kraj kontejnera. Moja majka me je tamo ostavila i otišla, a potom me je našao neki slučajni prolaznik koji je pozvao policiju. Znam da je bilo jako hladno, ja sam bila u kutiji, bila je subota u Ulici cara Lazara, a ja ostavljena da umrem”, započinje svoju priču mlada Milica, danas srećna žena i još srećnija majka.
Međutim, Milica je živela je kao svako srećno i bezbrižno dete, zahvaljujući porodici koja ju je usvojila i pružila joj sve što je potrebno za srećan život. Međutim, sudbonosni dan promenio je njen život iz korena. Saznala je bolnu istinu – da je usvojena i da nema biološke roditelje.
“Ja sam živela kao i svako dete srećna i bezbrižna sam bila, moja porodica koja me je usvojila mi je pružila sve, ali jedan dan mi je promenio život iz korena. Naime, tokom rata igrala sam se napolju sa decom i oni su mi rekli kako sam ja usvojena i da nemam ni oca, ni majku. Tada su počeli da “ratuju” sa mnom jer sam ja neko ko nema nikoga”, priseća se Milica dana koji je joj preokrenuo život iz korena.
Bezbrižnost u životu su joj nadomestili roditelji koji su je usvojili i život joj učinili lepšim. Ipak, ono što je kasnije došlo ostavilo ju je bez teksta.
Kada je Milica porasla, odlučila je da krene u potragu za svojim biološkim roditeljima, želeći saznati ko su ljudi koji su je bezdušno napustili. Međutim, put do istine nije bio lak. Saznala je da nema dostupnih dokaza i papira, s obzirom na situaciju na Kosovu.
“Ja sam tragala za njima, ali nije bilo nikakvih dokaza. Rečeno mi je da nema nikakvih papira, jer je Kosovo u pitanju i da su svi ti papiri nestali. Jednom sam slučajno naletela na neku grupu za druženje ljudi iz Gnjilana, i tada sam njih pitala da li se sećaju tog slučaja. Ubrzo sam dobila više odgovora i svi su se sećali devojčice koja je ostavljena na zimi. Saznala sam ime majke, a onda sam je i kontaktirala. Majka pokazuje kajanje, ona ima novu porodicu i izgleda kao žena koja to nikada ne bi uradila. Sve mogu da joj oprostim, razumela bih da me je dala na usvajanje ili ostavila u bolnici, ali ovako ne mogu.”
Uprkos svim naporima, Milica nije primetila kajanje kod svoje biološke majke, koja je imala novu porodicu i izgledala kao žena koja nikada ne bi ponovila takav postupak. To je teško prihvatiti za Milicu, koja ne može shvatiti kako je neko mogao učiniti tako nešto.
Milica sada, iz ugla majke, nikako ne može da shvati da je neko u stanju da učini tako nešto.
“Tragala sam za ocem, takođe, a majka mi je rekla da je to čovek koji više nije među nama. Ipak, pojedini ljudi pričaju kako je moja biološka majka bila sa nekim uticajnim čovekom sa Kosova” priča Milica za Telegraf.rs.
Kako navodi, ona je danas srećna žena, koja ima svoju porodicu, koju beskrajno voli.
“Danas ja imam svoju porodicu, a ono što je karakteristično jeste da sam prvu porodicu dobila 18. maja 1994. kada su me usvojili, a drugu porodicu kada sam se udala, što je bilo 18. januara 2020. Ipak, najsrećniji dan u mom životu je 18. septembar 2021. godine, kada sam dobila sina Iliju. Ja sam jedina koja je imala tri prezimena, zavedena sam kao Zorana Lazarević, Milica Nikolić i danas sam Milica Mršilja. Ali, sada nakon svega, mogu da kažem da sam srećna žena i majka i sve se desilo kako je trebalo”, ispričala je Ilijina mama.
Njenu porodicu ispunjava radost, smeh, veselje i dečiji osmeh
“Oni mene podržavaju u svemu, ja sam, inače, glumica igrala sam u preko 150 predstava, napisala sam i autobiografsku knjigu. Pored toga i dva romana a sada radim na televiziji u Leskovcu.. Svekrva mi je sjajna, bavimo se proizvodnjom testa i kolača, a nikada nisam sebe mogla tako da zamislim. Uskoro planiram još jedan roman i nekoliko predstava, vraćam se sa trudničkog bolovanja na put umetnosti koji me ispunjava i koji volim” dodaje ona.
Milica ističe i da uprkos tome što majka nije želela da je vidi, morala je jer je ona stalno na televiziji zbog posla.
Iako se suočila sa teškim trenucima i nedostatkom podrške od strane biološke majke, Milica je postala uspešna glumica i novinarka. Sa punom podrškom svoje porodice, planira nastaviti kreativno stvaralaštvo, pišući nove romane i radeci na predstavama koje voli. Bez obzira na to što majka nije želela da je vidi, zbog posla na televiziji, morala je ponekad biti suočena sa njenim prisustvom. Ipak, Milica je našla svoj put do sreće i ispunjenog života, prigrlivši svoju porodicu i umetnost koju voli.
Izvor: kurir.rs
Čaj od hrastove kore za lečenje oboljenja organa za varenje, kožnih oboljenja (RECEPT)
Već vekovima je lekovitost hrastove kore poznata u tradiciji našeg naroda. Kora ovog drveta je bogata gvožđem i vitaminom B 12. U njoj ima i magnezijuma i kalijuma, ali i cinka i mnogih drugih supstanci.
A lekovitost hrastove kore se uočava u tretiranju različitih kožnih oboljenja, ali i za lečenje oboljenja organa za varenje. Često se preporučuje i kao pomoćno sredstvo kod izbacivanja kamena iz bubrega, te kod bronhitisa i prehlade.
Za šta je dobar čaj od hrastove kore
Ako želite da saznate za šta je dobar čaj od hrastove kore počećemo najpre od njegove unutrašnje primene. Dakle, osim za poboljšanje rada organa za varenje, ovaj čaj se preporučuje i za zaustavljanje dijareje, odnosno za poboljšanje apetita.
Takođe je dobro primenjivati ga i kod prehlade, ali i kašlja, a smatra se i da je odlično sredstvo za lečenje bronhitisa.
Uz sve pomenuto, čaj od hrastove kore se koristi i kada postoji potreba za čišćenjem organizma, a naročito je dobro primenjivati ga ukoliko su u organizmu prisutni paraziti.
Takođe, ovaj čaj se koristi i izbacivanje kamena u bubregu, a preporučuje se i za različita oboljenja kože.
Čaj od hrastove kore priprema
Kada je u pitanju čaj od hrastove kore, priprema podrazumeva takozvano hladno natapanje. Pod tim se misli da treba tačno određenu količinu čaja da prelijete hladnom vodom, a onda tako pripremljeni čaj da zagrevate na tišoj vatri sve dok on proključa. Nakon toga je neophodno da ga odmah sklonite sa štednjaka i procedite, a zatim i da ga koristite prema uputstvu.
Čaj od hrastove kore u ginekologiji
Obično se čaj od hrastove kore u ginekologiji preporučuje koristiti kod različitih vrsta vaginalnih infekcija, a rezultati istraživanja pokazuju da je naročito dobro primenjivati ga kod takozvanog belog pranja. Najčešći vid primene za ove tegobe jesu takozvane sedeće kupke.
Čaj od hrastove kore za ispiranje
Ukoliko patite od zapaljenja grla ili imate upalu i otok desni, najbolje je da koristite čaj od hrastove kore za ispiranje. Vrlo često možete čuti i da se preporučuje koristiti ga i kod afti.
Čaj od hrastove kore za ispiranje se priprema vrlo jednostavno i podrazumeva da jednu ravnu kafenu kašičicu čaja prelijete sa dve čaše vode, a zatim stavite na tišu vatru da se zagreje. Onog trenutka kada počne da vri, sklonite ga i procedite, pa koristite za ispiranje grla ili usta.
Kupka od hrastove kore
Najčešće se kupka od hrastove kore koristi kada su prisutni različiti upalni procesi na koži, poput recimo akni. Mada je dobro i koristiti je ukoliko imate psorijazu ili dermatitis, te različite vrste ekcema, a preporučuje se i kod uboda različitih insekata.
Kupka od hrastove kore se priprema od litra vode i 7 ravnih kafenih kašičica čaja i to na potpuno isti način kao i kada se čaj od hrastove kore priprema za ispiranje, što znači da treba da ga zagrevate do ključanja, a zatim procedite i dodate u vodu za kupanje. A ako vam više odgovara, tako pripremljenu kupku možete primenjivati u u vidu obloga koja ćete staviti na obolelo mesto.
Izvor: prirodnoizdravo.com
Teslinom strujom visokog napona dr Rakovački je 1940. lečio i najteže bolesti – Kod mene donesu bolesnika, a on se kući vrati na svojim nogama!
Dr Ilić Rakovački bio je prvi lekar u Jugoslaviji koji je u lečenju bolesnika koristio Cajlajsove metode primenom Tesline struje visokog napona.
Cajlajsova metoda je racionalna primena Tesline struje visokog napona. Poznato je da je nju pronašao naučnik Nikola Tesla još 1890. i uspešno je na sebi isprobavao.
„Na bazi tog Teslinog otkrića dr Cajlajs je vršio eksperimente kojima sam imao prilike da asistiram i kao prvi jugoslovensi lekar, primenim ih u našoj medicini“, kaže dr. Rakovački za list Vreme 1940. godine.
Dr Rakovački saopštava da je na samom početku najvažnije uspostaviti dijagnozu, pošto je bolest uvek individualna. Zatim, kada se to utvrdi, kod svakog bolesnika primenjuje se drugačiji način lečenja u zavisnosti od težine i ozbiljnosti oboljenja.
Zračenjem struje visokog napona postiže se oživljavanje degenerisanih ćelija i umrtvljenih organa, pod uslovom da već nisu mrtvi. Metod je uvek različiti, neki pacijenti dobijaju električnu masažu, neki jake talase, dok se samo u posebnim prilikama koristi metoda ultra kratkim talasima.
„Primenom ultra kratkih talasa postiže se visoka telesna temperatura kako bi se pojačala cirkulacija krvi. Tako se dolazi do brze razmene sokova izmedju tkiva i krvi, time se postiže regeneracija tkiva, a samim tim i organa. Struja jakog napona ima specifično dejstvo na nervni sistem, oživljava ćelije i ubija bakterije. Zato nije retkost da kod mene donesu bolesnika, a on se kući vrati na svojim nogama“, izjvavio je dr Rakovački.
Primenom Cajlajsove metode postiže se regeneracija ne samo obolelih organa, već i čitavog organizma.
Ovakva medicina je četrdesetih godina dvadesetog veka zabeležila veliki uspeh i popularnost. Konzervativna, posleratna sredina na samom početku bila je skeptična prema dr Rakovačkom, ali je broj od 50.000 izlečenih pacijenata dovoljno govorio o njegovoj uspešnosti.
ZABRANJENA LJUBAV MUSTAFE iz Bosne i SOFIJE iz Srbije: Uprkos pritiscima slave 60 godina braka!
