Pesma Dina Merlina ” Da šutiš” posvećena je Emki Huseinbegović, ženi pevača i tekstopisca Eldina.

Dino Merlin je odpevao mnoge nežne balade, ali najtužnija priča se odnosi na pesmu “Da šutiš”. Ona je posvećena Emki Huseinbegović, ženi bosanskohercegovačkog pevača i tekstopisa Eldina.

Emka se razbolela od multipla skleroze, Eldin je svoju tugu izrazio na jednom od koncerata.

Jednom prilikom je, gostujući na koncertu Dina Merlina, rekao:

“Osobi koju najviše volim nisam mogao da poklonim cipele, jer ona ne hoda. Ni knjigu, jer ne vidi”, kazao je Eldin.  “Moja žena je slepa i u kolicima je. Zato sam došao na ideju da supruzi Emki poklonim album“, rekao je pevač.

On je brinuo o supruzi dok je bolovala i dok su joj funkcije polako otkazivale. Preminula je u 32. godini. “Kad bih mogao da vratim vreme i kad bih znao da će ona da oslepi i bude u kolicima, opet bih je oženio”, kaže Eldin.

Pesmu ” Da šutiš” pogledajte na https://www.youtube.com/watch?v=En_zVVHatKQ&t=54s

Izvor: mondo.rs

Jedan tragičan slučaj zaslužan je za nastanak sasvim ovog pravca u medicini, ujedno i novi način tumačenja nastanka raka, najopasnije i najintrigantnije bolesti novog doba. Čovek koji ga je osnovao ovaj tvrdi da rak nastaje kao posledica poremećaja u sprezi psiha, mozak i telo.

Nemački lekar, Rajk Gerd Hamer, nastanjen u Italiji 70-ih godina, doživeo je jednu od najgorih stvari koje se čoveku mogu dogoditi. Njegov 17-nji sin stradao je nestrećnim slučajem kada ga je upucao mladić, slučajno, na brodu. Sticajem okolnosti, ubica je bio naslednik princa od Savoja, poslednjeg italijanskog cara. Ubrzo nakon tog događaja, dr Hamer oboleo je od raka testisa, od koga se jedva oporavio. Razmišljajući od događaju koji mu se dogodio i smrtnoj bolesti koja je baš njega zadesila nakon te velike nesreće (a od kancera je obolela i preminula i njegova supruga), počeo je proučavati uticaj psihičkog šoka na organizam i nastanak raka. Na temelju tog istraživanja i te tvrdnje nastala je ova nova nauka, takoreći grana alternativne medicine koju je dr Hamer nazvao Germanskom Novom Medicinom i pod tim imenom je registrovao.

Ovakvo objašnjenje zapravo je grubo i krajnje pojednostavljeno objašnjenje jedne kompleksne nauke koja je do sada naišla na niz potvrda i istraživanja mada ne u zvaničnoj medicini i onkologiji (iako je dr Hamer i sam onkolog) već u alternativnoj medicini. Dr Hamer je utvrdio da rak u onom objašnjenju koje stoji u udžbenicima zapravo ne postoji, da je to specifično stanje organizma koje reaguje na šok na koji nije pripremljeno i da se bolest razvija kao posledica svih kasnijih šokova i stresa na novoustanovljenu bolest.

Dr Hamer je smatrao da svaka bolest počinje takozvanom hladnom fazom, kada organizam prepoznaje da u njemu postoji šok-situacija i reaguje tako što pokušava da je razreši. Za dr Hamera psiha je povezana sa telom i ono reaguje na reparaciju psihe kao da je organ, što dovodi do toga da organizam stvara više ćelija kako bi obnovio mozak, gde su osećanja i nastala. Taj oporavak izaziva oticanje pojedinih ćelija u određenom organu, što se na skeneru može dijagnostikovati kao tumor. Kako organizam šalje krv u oštećen organ, tako ostali organi i periferni delovi tela postaju hladni, jer su privremeno bez energije koju je telo poslalo tamo gde je u tom trenutku potrebnija.

Nakon toga organizam dolazi u stanje upale, kada je vruće, jer se bori da izbaci sve negativno iz ćelija. Ova faza manifestuje se drhtavicom, groznicom i povišenom temperaturom, te slabošću organizma i bolovima. Konvencionalna medicina će pribeći lekovima iako je organizam u suštini u ovom trenutku u izlečenju. Ako bi se pustilo da se popravi samo, telo bi iz ovoga izašlo kao pobednik i vremenom vratilo u normalu.

Svoje tvrdnje dr Hamer je potvrdio i snimcima sa skenera, kada je utvrdio da se svaki put kada se kod pacijenta dijagnostikuje kancer na bilo kom organu, i u mozgu se javlja niz promena na skeneru vidljivih u vidu koncentričnih krugova. Oni su zapravo znak da mozak radi na izlečenju organizma. Da bi stvar bila još zanimljivija, oni se javljaju upravo u centrima koji su zaduženi za oboleli organ, pa kod raka pankreasa ti krugovi su se pojavili u centru za pankreas u mozgu, na primer. Ipak, konvencionalna medicina leči samo lokalno, a lekari različitih specijalnosti se i ne konsultuju oko toga. Za dr Hamera lečenje je proces celog organizma.

Za dr Hamera kancer praktično ne postoji, već samo reakcija na šok na koji telo reaguje svojom odbranom i teoretski ono se samo može oporaviti. Sa druge strane, kada čovek doživi jak stres, on reaguje nizom simptoma zbog kojih odlazi lekaru gde se dijagnostikuje kancer na osnovu promena koje se dešavaju u organizmu kao odbrana od stresa. Drugim rečima, pacijent oboljeva tek onda kada mu se kaže da je bolestan, što dovodi do toga da se razboli još više. Dr Hamer je tvrdio da čovek ne umire od raka, već od jakih lekova, stresa, izmučenosti organizma i depresije zbog stanja u koje je zapao bolešću.

Dr Hamer je takođe utvrdio da rak na pojedinim organima direktno nastaje zbog određene vrste stresa. Svoj rak testisa video je kao rezultat smrti sina, odakle je i potekao, te kao biološku i psihološku povezanost sa njim. Rak dojke, na primer, javlja se kod žena koje dožive stres sa detetom ili partnerom, gde je utvrdio da desnoruke žene će dobiti rak na levoj dojci ako su pretrpele stres sa detetom, a na desnoj ukoliko je stres povezan sa partnerom. Sve ovo potkrepio je svojim istraživanjima.

Život dr Hamera podjednako je uzbudljiv kao i njegova medicina. Bio je u zatvoru, proteran iz Nemačke i izgubio licencu i posao. Trenutno živi u Španiji gde vodi svoj institut i bolnicu za alternativno lečenje. Život je posvetio lečenju ali i edukaciji lekara i terapeuta.

Naučeni na klasičnu medicinu teško nam je da prihvatimo ovakve stavove, ali često i oni koji su oboleli od raka tvrdili da su prethodno bili izloženi stresu ili nekoj dužoj depresiji. Možda neke istine ima i u tome?

Izvor:kodren.com

Po samom rođenju, Milica Mršulja (28) iz Leskovca proživela je težak trenutak koji bismo inače smatrali scenom iz filma – njena biološka majka je ostavila nju kao bebu samu na snegu, u kutiji pored kontejnera.

Međutim, ova hrabra žena nije dopustila da je taj težak početak života definiše. Danas, kao srećna majka, otkriva kako je uspela da se izdigne iz te situacije i postane najbolja verzija sebe. Priča o njenom putu inspiriše i pokazuje snagu ljudske volje i odlučnosti da se prevaziđu teškoće.

“Ja sam rođena 1994. godine na Kosovu, Gnjilane, i jedino što znam jeste da sam ostavljena po zimi, u kutiji kraj kontejnera. Moja majka me je tamo ostavila i otišla, a potom me je našao neki slučajni prolaznik koji je pozvao policiju. Znam da je bilo jako hladno, ja sam bila u kutiji, bila je subota u Ulici cara Lazara, a ja ostavljena da umrem”, započinje svoju priču mlada Milica, danas srećna žena i još srećnija majka.

Međutim, Milica je živela je kao svako srećno i bezbrižno dete, zahvaljujući porodici koja ju je usvojila i pružila joj sve što je potrebno za srećan život. Međutim, sudbonosni dan promenio je njen život iz korena. Saznala je bolnu istinu – da je usvojena i da nema biološke roditelje.

“Ja sam živela kao i svako dete srećna i bezbrižna sam bila, moja porodica  koja me je usvojila mi je pružila sve, ali jedan dan mi je promenio život iz korena. Naime, tokom rata igrala sam se napolju sa decom i oni su mi rekli kako sam ja usvojena i da nemam ni oca, ni majku. Tada su počeli da “ratuju” sa mnom jer sam ja neko ko nema nikoga”, priseća se Milica dana koji je joj preokrenuo život iz korena.

Bezbrižnost u životu su joj nadomestili roditelji koji su je usvojili i život joj učinili lepšim. Ipak, ono što je kasnije došlo ostavilo ju je bez teksta.

Kada je Milica porasla, odlučila je da krene u potragu za svojim biološkim roditeljima, želeći saznati ko su ljudi koji su je bezdušno napustili. Međutim, put do istine nije bio lak. Saznala je da nema dostupnih dokaza i papira, s obzirom na situaciju na Kosovu.

“Ja sam tragala za njima, ali nije bilo nikakvih dokaza. Rečeno mi je da nema nikakvih papira, jer je Kosovo u pitanju i da su svi ti papiri nestali. Jednom sam slučajno naletela na neku grupu za druženje ljudi iz Gnjilana, i tada sam njih pitala da li se sećaju tog slučaja. Ubrzo sam dobila više odgovora i svi su se sećali devojčice koja je ostavljena na zimi. Saznala sam ime majke, a onda sam je i kontaktirala. Majka pokazuje kajanje, ona ima novu porodicu i izgleda kao žena koja to nikada ne bi uradila. Sve mogu da joj oprostim, razumela bih da me je dala na usvajanje ili ostavila u bolnici, ali ovako ne mogu.”

Uprkos svim naporima, Milica nije primetila kajanje kod svoje biološke majke, koja je imala novu porodicu i izgledala kao žena koja nikada ne bi ponovila takav postupak. To je teško prihvatiti za Milicu, koja ne može shvatiti kako je neko mogao učiniti tako nešto.

Milica sada, iz ugla majke, nikako ne može da shvati da je neko u stanju da učini tako nešto.

“Tragala sam za ocem, takođe, a majka mi je rekla da je to čovek koji više nije među nama. Ipak, pojedini ljudi pričaju kako je moja biološka majka bila sa nekim uticajnim čovekom sa Kosova” priča Milica za Telegraf.rs.

Kako navodi, ona je danas srećna žena, koja ima svoju porodicu, koju beskrajno voli.

“Danas ja imam svoju porodicu, a ono što je karakteristično jeste da sam prvu porodicu dobila 18. maja 1994. kada su me usvojili, a drugu porodicu kada sam se udala, što je bilo 18. januara 2020. Ipak, najsrećniji dan u mom životu je 18. septembar 2021. godine, kada sam dobila sina Iliju. Ja sam jedina koja je imala tri prezimena, zavedena sam kao Zorana Lazarević, Milica Nikolić i danas sam Milica Mršilja. Ali, sada nakon svega, mogu da kažem da sam srećna žena i majka i sve se desilo kako je trebalo”, ispričala je Ilijina mama.

Njenu porodicu ispunjava radost, smeh, veselje i dečiji osmeh

“Oni mene podržavaju u svemu, ja sam, inače, glumica igrala sam u preko 150 predstava, napisala sam i autobiografsku knjigu. Pored toga i dva romana a sada radim na televiziji u Leskovcu.. Svekrva mi je sjajna, bavimo se proizvodnjom testa i kolača, a nikada nisam sebe mogla tako da zamislim. Uskoro planiram još jedan roman i nekoliko predstava, vraćam se sa trudničkog bolovanja na put umetnosti koji me ispunjava i koji volim” dodaje ona.

Milica ističe i da uprkos tome što majka nije želela da je vidi, morala je jer je ona stalno na televiziji zbog posla.

Iako se suočila sa teškim trenucima i nedostatkom podrške od strane biološke majke, Milica je postala uspešna glumica i novinarka. Sa punom podrškom svoje porodice, planira nastaviti kreativno stvaralaštvo, pišući nove romane i radeci na predstavama koje voli. Bez obzira na to što majka nije želela da je vidi, zbog posla na televiziji, morala je ponekad biti suočena sa njenim prisustvom. Ipak, Milica je našla svoj put do sreće i ispunjenog života, prigrlivši svoju porodicu i umetnost koju voli.

Izvor: kurir.rs

Dr Ilić Rakovački bio je prvi lekar u Jugoslaviji koji je u lečenju bolesnika koristio Cajlajsove metode primenom Tesline struje visokog napona.

Cajlajsova metoda je racionalna primena Tesline struje visokog napona. Poznato je da je nju pronašao naučnik Nikola Tesla još 1890. i uspešno je na sebi isprobavao.

„Na bazi tog Teslinog otkrića dr Cajlajs je vršio eksperimente kojima sam imao prilike da asistiram i kao prvi jugoslovensi lekar, primenim ih u našoj medicini“, kaže dr. Rakovački za list Vreme 1940. godine.

 Dr Rakovački saopštava da je na samom početku najvažnije uspostaviti dijagnozu, pošto je bolest uvek individualna. Zatim, kada se to utvrdi, kod svakog bolesnika primenjuje se drugačiji način lečenja u zavisnosti od težine i ozbiljnosti oboljenja.

Zračenjem struje visokog napona postiže se oživljavanje degenerisanih ćelija i umrtvljenih organa, pod uslovom da već nisu mrtvi. Metod je uvek različiti, neki pacijenti dobijaju električnu masažu, neki jake talase, dok se samo u posebnim prilikama koristi metoda ultra kratkim talasima.

„Primenom ultra kratkih talasa postiže se visoka telesna temperatura kako bi se pojačala cirkulacija krvi. Tako se dolazi do brze razmene sokova izmedju tkiva i krvi, time se postiže regeneracija tkiva, a samim tim i organa. Struja jakog napona ima specifično dejstvo na nervni sistem, oživljava ćelije i ubija bakterije. Zato nije retkost da kod mene donesu bolesnika, a on se kući vrati na svojim nogama“, izjvavio je dr Rakovački.

Primenom Cajlajsove metode postiže se regeneracija ne samo obolelih organa, već i čitavog organizma.

Ovakva medicina je četrdesetih godina dvadesetog veka zabeležila veliki uspeh i popularnost. Konzervativna, posleratna sredina na samom početku bila je skeptična prema dr Rakovačkom, ali je broj od 50.000 izlečenih pacijenata dovoljno govorio o njegovoj uspešnosti.

U životu nema pravila, nema ni posebne taktike za 60 godina zajedničkog života. Sve se na kraju, opet, svede samo na ljubav.

U bosanskom gradu Tuzli, davne 1953. godine, splet sudbine doveo je do susreta dvoje mladih i ambicioznih ljudi, gospođice Sofije i gospodina Mustafe. Sofija, dvadesetogodišnja devojka, stigla je iz Vojvodine u Tuzlu u potrazi za poslom, dok je i gospodin Mustafa iz Bijeljine došao u isti grad zbog istog razloga.

“Tu je bila opština, i njihov predsednik opštine Tuzle kaže Devojko ti si završila školu, mogla bi ti ostati kod nas da radiš. Meni je tada bilo dvadeset godina, a prvi put sam otišla sama od roditelja. Za mene je to bilo nešto važno. Otac mi je prvi put dozvolio da idem vozom. Vaspitavao me je strogo i to mi je bilo baš važno”, započela je Sofija priču za “Radio Slobodna Evropa”. Zabranjena ljubav Sofije i Mustafe.

Na prvi pogled, činilo se da ništa ne može zaustaviti njihovu ljubav, ali vera je postala najveća prepreka. Sofija je pravoslavne veroispovesti, dok je Mustafa musliman iz Bosne.

Njihova ljubav bila je zabranjena, posebno od strane Sofijinih roditelja. Sofijin otac bio je protiv veze, dolazio je čak i da Sofiju vodi kući, ali Sofija se skrila kod kume kako bi izbegla to. Sofija je bila jedina Srpkinja koja je ušla u porodicu Berberovića, što je izazvalo negodovanje drugih.

“Kada smo se mi dogovorili i kada sam ja rekla roditeljima da hoću da se udam za njega, otac mi je branio. Dolazili su u Tuzlu da me vrate kući. Ali se ja sakrijem kod kume da me ne nađu.”

Međutim, ljubav je bila jača od svih prepreka. Sofija i Mustafa su se voleli iskreno i od srca.

“Za moje roditelje je to bilo strašno. Prvo što u Vojvodini Musliman tada nije postojao. Postoje sve nacije, ali niko nije bio Musliman.”

Situacija u njihovoj porodici postepeno se promenila, a Sofijin otac je prihvatio Mustafu, tražeći od nje da ubuduće dolazi u Vojvodinu samo s njim.

“Sofija je bila jedina Srpkinja koja je došla u porodicu Berberovića. Tada mi je jedna strina rekla “Gde baš Vlahinju da nađeš? Ja sam joj rekao da sam zavoleo Sofiju i da ćemo živeti zajedno uprkos porodicama koje se protive. Strina je davno otišla na onaj svet, a ostadosmo mi 60 godina u braku”.

Godine su prolazile, a njihova ljubav je ostala neokrnjena. Sofija i Mustafa postali su roditelji sina Damira i ćerke Dajane, a ove godine slave 60 godina braka. Njihova ljubav i dalje ih spaja, iako su svedoci promena i izazova u savremenom društvu.

Iako život nije uvek bio lak, Sofija i Mustafa se suočavaju s težim vremenima i uprkos modernim tehnologijama koje okružuju mlade. Njihova ljubav je njihova snaga i podrška jedno drugom, a Sofija ne može zamisliti život bez svog Muje.

“Zagalamim ja nekad na njega, al ne znam kakav će mi život biti ako on umre pre mene”, rekla je Sofija za Radio Slobodnu Evropu.

Izvor: espreso.co.rs

Ove namirnice će vas osvežiti i održati vašu energiju na plaži, ali važno je da vodite računa o tome koja hrana će da se održi na 40 stepeni.

Kad se leto zahukta, a sunce nas otera u hladovinu, pravo vreme je za plažu. Bilo da ste negde na moru ili na nekoj od gradskih plaža širom zemlje, da li ste ikada razmišljali koja je prava hrana za plažu? Bez obzira na to da li tamo gde idete na kupanje postoji pijaća voda ili ne, obavezno ponesite tečnosti (voda, čaj, kafa, limunada…) jer ćete uvek pre ožedneti nego ogladneti. Termos boca (ili dve) najbolje je rešenje ako volite toplu kafu ili hladno piće.

Topli dani sa preko 35 stepeni Celzijusa u hladu odbijaju nas od roštiljanja, pa zašto onda da ne ponesete nešto već pripremljeno ili nešto što se može jesti sirovo. Hrana za plažu mora da se održi i na 40 stepeni Celzijusa. Evo nekih predloga.

Salate su idealne za leto. Možete uživati u kombinovanju raznog povrća i jezgrastog voća u raznim salatama, pod uslovom da nisu lako kvarljive poput ruske. Dakle – bez mesa, majoneza, pavlake i sireva. Umesto toga, probajte nešto poput salate od rendane sirove šargarepe, rendanog kupusa, barenog kukuruza šećerca i indijskih oraha sa malo maslinovog ulja. Možete koristi i nešto drugo, na primer paradajz sa krastavcem, listićima badema i rukolom sa maslinovim uljem. Pustite mašti na volju.

Zdrave grickalice – orašasti plodovi energetski su veoma jaki i brzo nadoknađuju izgubljenu energiju na plaži. Birajte bademe, orahe, lešnike, pečenu leblebiju i nešto opreznije indijske i brazilske orahe. Kokice su sjajne i veoma ih često možete kupiti upravo na plaži samo ne preterujte sa solju. Seme suncokreta ili bundeve takođe je odlična hrana za plažu i nutritivno mnogo vrednija od industrijskog čipsa i flipsa.

Leto je idealno i za kuvani kukuruz, a možete ga kupiti kod prodavaca na plaži ili ga skuvati kod kuće. Održaće se ceo dan ako je u vodi u kojoj je i kuvan. I ovde ne preterujete sa solju.

Žitarice su veoma zahvalne kao jelo za plažu (musli, pahuljice…) jer se pripremaju brzo i nisu kvarljive. Dugotrajno mleko se neće pokvariti na 35 i više stepeni. Zamešajte ih pola sata pre jela kako bi se žitarice fino natopile. U sve to možete dodati suvo grožđe ili neko drugo sušeno voće, kao i kakao i kokos.

Ništa ne okrepljuje telo na suncu kao slasni voćni zalogaj. Birajte lubenicu, breskve, kajsije, kupine, maline, borovnice i sve sezonske voćke koje možete naći u obližnjem marketu. Stavite ih u prenosni frižider, u plastičnu posudu koju možete i zatvoriti. Ne secite voće nožem, već ukoliko je nož potreban, ponesite ga. Ako kod kuće cedite voće u želji da na plažu ponesete svež domaći sok ili smuti, zapamtite da ih je najbolje piti sveže ceđene, odnosno bledovane. Ako sokiće (smutije) ipak ponesete posle nekoliko sati na visokoj temperaturi mogu mirisati na alkohol.

Sendviče možete praviti od onih manje kvarljivih namirnica, koje mogu izdržati visoke temperature. Pripremite ih pred odlazak na plažu i upakujte u aluminijumsku foliju, koju posle obmotate salvetom i stavite u plastičnu kesu (na primer integralna kifla sa seckanom suvom pršutom, kolutovima paradajza, semenkama suncokreta i sa listom kačkavalja i malo senfa). Ukoliko imate sečeni hleb i od njega možete napraviti sendvič, ali da je integralni ili ražano mešani. Za sendviče u obzir dolaze sve namirnice osim raznih pica šunki i barenih kobasica i viršli, pavlake, majoneza, krem i topljenih sireva, putera, margarina, kajmaka, humusa, dakle, sve što se može ukvariti ili istopiti.

Uz sve navedeno, treba izbegavati alkohol, gazirana pića, brzu hranu: burgere, palačinke, mekike, krofnice, žužu, čips, flips i ostale industrijske proizvode. Uživajte na plaži i vodite računa da se ne prejedate. Na kraju, vodite računa da ne ostavljate đubre iza sebe jer neko i posle vas treba da uživa na plaži.

Tekst: Jasna Vujičić, nutricionista

Izvor: mondo.rs

Novak Đoković nije jedini u svojoj porodici sa tim imenom i prezimenom

Porodica Đoković je poreklom sa Čeva na Cetinju, odakle je Đoko Damjanović, rodonačelnik ove loze.

On je prešao u Nikšić nakon ubistva turskog age u jednom od obračuna sa turcima, tako su od Đoka, nastali Đokovića.

Prvi Novak Đoković je zapravo unuk od Đoka koji se 1905. godine iz Jasenovog polja preselio u Čikago.

Novak se dva puta vraćao u otadžbinu kako bi branio svoju zemlju. On je učestvovao u Balkanskim ratovima, a kasnije bio jedan od vojnika koji su učestvovali u probijanju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.

Po okončanju rata ostao je u Jasenovom polju gde se zaposlio kao sudski porotnik.

Zanimljivo da je fizička sličnost dva Novaka Đoković velika o čemu svedoči i jedna fotografija.