Povrede joj je nanio ” veliki gazda” hotela Jablanica, Amir Džafić .

Šta možemo mi učiniti?

Možemo mnogo toga

Pozivam svoje , prije svega, sugrađanke da pokažu bar mrvu ženske solidarnosti pa u što širem luku zaobilaze ovu kuću strave gdje su radnici na sve moguće načine maltletirani.

Imam informacije da je ” veliki gazda” , babin sin, i ranije fizički nasrtao i prijetio batinama radnicima hotela.

Pozivam sve ustanove i institucije da otkažu sve ugovore sa hotelom Jablanica.

Pozivam sve buduće mladence da ne organizuju svadbena slavlja u hotelu Jablanica

Ako bismo svi rekli ” ne” ovoj kući strave Amir Džafić bi stavio ključ u bravu .

Pokažimo bar ovaj put empatiju i solidarnost prema svima koji trpe sve vrste poniženja za mizernu platu koju zarađuju kod robovlasnika.

Ako i poslije ovog jablaničke ulizice budu išle u ovaj objekat onda smo ko društvo kompletno smeće i treba nam samo dobar zemljotres da nas sravni sa zemljom.

To će biti ujedno poruka i poslodavcima da mogu kako hoće, ali ne mogu dokle hoće.

Pitam se šta radi naše jablaničko udruženje žena Most, koje inače izlijeće iz paštete kada je god neka manifestacija?

Gdje je sad ” žena za ženu”?

Da li to ima veze sa strankom koja je uvijek ” pazila” i Džafića i udruženje?

Izvor: facebook.com/zinka.kadic.3

Kada se govori o Teslinom naučnom doprinosu, uglavnom se pominje njegov doprinos elektrotehnici i mašinstvu a manje doprinos medicini, koji je nesumnjiv. Slobodno se može reći da je Tesla mnogo toga uradio u oblastima koje su primarno bile van njegovog fokusa, navodi Vladimir Jelenković.

„O medicini vrlo malo znamo ili govorimo, a Tesla je puno toga uradio pre svega u elektroterapiji koristeći svoje visokofrekventne struje i naravno nadovezao se na sve ono što su uradili veliki naučnici njegovog doba ili pre njega, kao što su bili Amper, Volta, Erste Dom i mnogi drugi naučnici koji su dali te prve alate“, dodaje Jelenković.

Krajem 19. veka stiže Krupsova cev, potom Tomsonovo otkriće elektrona ili Hercovi talasi. Pojavljuje se Rendgen sa svojim otkrićem rendgenskih zraka, a na sve to se Tesla nadovezuje visokofrekventnim strujama i na vrlo snažan način utiče na razvoj elektroterapije.

Tesla je prvi čovek koji je pokazao da visokofrekventne struje i visoki naponi od više miliona volti nisu opasni po život, čak ne mogu ni da izazovu neke ozbiljne neprijatnosti. To su čuveni eksperimenti iz Kolorado Springsa o kojima se najčešće govori. On je taj svoj patent visokofrekventnih struja i Teslinog kalema registrovao još 1891. godine.

„Naravno, to je bila njegova borba protiv rata struja, da dokaže ono što je Edison tvrdio da naizmenična struja služi samo za ubijanje pasa ili čak i ljudi. Zato je bio veliki pobornik električne stolice da bi dokazao koliko Tesla nije u pravu. Međutim, Tesla je upravo time što je pokazao da to nije opasno otvorio jednu zaista široku brešu, front za razvoj elektroterapije i danas se Tesla smatra jednim od ključnih rodonačelnika takozvane medicinske dijatermije, dakle jednog postupka koji se koristi u medicini, gde se visokofrekventne struje koriste za zagrevanje organa, okolnih tkiva, zglobova i mogu da pomognu u liječenju različitih tegoba“, objašnjava Vladimir Jelenković.

Tesla je eksperimentisao sa vakuumskim staklenim cevima i primetio je da u određenim okolnostima, uz korišćenje visokofrekventnih struja, dobija nešto jako čudno. On je to nazvao black light – crna svetlost i special radiation. Primetio je i da uz korišćenje nekih fosforescentnih i fluorescentnih materijala može dobiti nešto što je on nazvao shadow graphs.

„I u suštini nije dobio ništa drugo nego upravo te snimke koje je mnogo kasnije dobio Rendgen. Dakle, čuveni su snimci Teslini sa njegovom šakom, sa stopalom, sa ljudskom lobanjom koje je napravio upravo na taj način. Tesla je čak i održao jedno vrlo ozbiljno predavanje o tome 1892, a tek će 1895. na svoj način Rendgen otkriti zrake koji su nazvane po njemu i čak dobiti Nobelovu nagradu, prvu Nobelovu nagradu za fiziku“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Tesla je, u stvari, rodonačelnik radiologije i svega onoga što znamo o rendgenskim snimcima. Čak je kad je saznao za otkriće tih zraka napravio još svojih grafika senki i poslao Rendgenu koji ga je sa velikom znatiželjom upitao kako je to uspeo da dobije.

„Nažalost, Tesla nije dobio još jednu Nobelovu nagradu u nizu koju svakako zaslužuje, a praktično nema nikakvo priznanje za to svoje otkriće. Posle toga, imao je onaj čuveni požar u laboratoriji te iste 1895. godine, kada su izgoreli praktično svi materijali, instrumenti, sve ono što je izlagao recimo u čuvenoj svetskoj izložbi u Čikagu 1893. Pa i mnogi snimci koje je pravio tim svojim načinom specijalne radijacije. Tako da je posle toga prestao da se bavi time, ali nije prestao da upozorava na opasnost od rendgenskih zraka“, dodaje Jelenković.

Svaki radiolog svakoga dana izgovori Teslino ime

Tesla je jedinica u međunarodnom sistemu mera koja služi za merenje magnetne indukcije, odnosno jačine fluksa. I ona se koristi upravo u nečemu što predstavlja najveće domete savremene medicine, dakle korišćenje nuklearne magnetne rezonance u medicinske svrhe, u dijagnostici.

Sa druge strane, postoje mnogi uređaji gde se koristi još jedan Teslin vrlo važan patent, a t je daljinsko upravljanje.

Teslin brodić na daljinsko upravljanje je iznedrio oblast bez koje mi danas ne možemo da zamislimo savremeni život – upravljanje svim mogućim gedžetima u industriji, u kućnoj upotrebi pa sve do rovera na Marsu kojima se upravlja sa Zemlje, iz kontrolnog centra.

„Naravno da je logično očekivati da toga ima i u medicini. Znači imate niz implantata kojima se može bežično komunicirati, daljinski upravljati. Recimo, određivanje doza insulina kod dijabetičara ili za razne neuroproteze, korigovanje rada pejsmejkera, bilo čega drugog. I naravno sve do onoga što se zove telehirurgija“, naglašava naš sagovornik.

„Tesla je, osim priznanja Američkog elektroterapeutskog društva, kad je postao počasni član 1893. za svoje zasluge u medicini i posebno elektroterapiji, dobio još jedno priznanje, upravo pomenutu međunarodnu jedinicu, gde je uz još 18 značajnih naučnika, kao što su Volta, Amper, Om, Sivert i mnogi drugi. Dakle, možda ne moramo toliko da žalimo što nije dobio nekoliko zasluženih Nobelovih nagrada, jer je na ovaj način ušao u hram nauke i ostao za sva vremena neko ko je na vrhu tog naučnog Olimpa“, zaključuje Vladimir Jelenković, autor izložbe „Teslin doprinos medicini“.

Izvor: rts.rs

U stara vremena poslovi kosidbe i žetve obavljali su se ručno, srpom i kosom. Obzirom da ti poslovi kreću kada i velike vrućine, na njivu se odlazilo rano ujutru, vec oko 5 h, da bi se kući vraćali do 10 h najkasnije. Kosidbu su obavljali isključivo muškarci. Seno bi se ostavljalo na livadi par dana da se osuši, a zatim bi žene i devojke dolazile da ga skupljaju. Žetvu bi obavljali uglavnom devojke i momci. Tada bi se sve vreme čula pesma i veselje.

Najčešće se za te prilike pržila slanina i spremao kačamak u kastroli. Kastrola je  posuda koja se nosila na njivu i u kojoj se spremalo jelo na licu mesta, na otvorenoj vatri.

Pored slanine i kačamaka, služen je sir i salata, jednostavnog imena Sirće, koja je pravljena tako što bi se perca mladog luka i krastavci sitno naseckali i zakiselili domaćim vinskim sirćetom, ali bi se napravila tako da bude retka (povrće pliva u tečnosti i kusa se kašikama) i na kraju se doda sveža sitno seckana mirođija. Zbog vrućina žeteocima i kosačima je bila potrebna lakša hrana, a ova salata je bila nešto što ih je osvežavalo i nadoknađivalo tečnost.

Recept za Kačamak

Kačamak može da se pravi od belog ili žutog kukuruznog brašna, a još je bolji i zdraviji ako mu se, kada im je vreme, dodaju i sveže koprive.

Sastojci: 

2 šolje kukuruznog brašna

8 šolja vode

2 kašike masti

So

Priprema: 

U šerpu sipajte vodu. Posolite je i stavite na vatru da proključa.U ključalu vodu postepeno sipajte kukuruzno brašno, najbolje ono samleveno na vodenici potočari, stalno mešajući varjačom.

Smanjite temperaturu i uz neprestano mešanje kuvajte dvadesetak minuta.Kad se smesa zgusne i vidi se dno šerpe kačamak je gotov.

Zagrejte mast tako da se otopi i “zacvrči”, pa prelijte kačamak. Izmešajte i služite kao doručak. Ukoliko imate koprive malo ih blanširajte, sitno iscekajte, pa dodajte kačamaku. Tako će biti još zdraviji i hranljiviji.

Ono bez čega se skoro ne može zamisliti ovo starinsko jelo su kajmak, odnosno sir koji savršeno “idu” uz topao kačamak.

Izvor:  MEZZE

Naučnici su napokon dokazali kako mesečeve mene utiču na vreme uspavljivanja, ali i na kvalitet sna

Sigurno ste čuli kako se ljudi žale da nisu mogli da spavaju zbog punog Meseca. Dok su jedni ubeđeni da je tako, drugi misle da je to samo mit. Sada su se i naučnici pozabavili ovom temom, a zaključci će vas iznenaditi.

Poznato je da Mesec diktira plimu i oseku, ali što se tiče njegovog uticaja na spavanje, za mnoge mesečeve mene spadaju u domen narodnih verovanja.

Tako se verovanje da Mesec ima posebnu moć zadržalo vekovima u narodnim predanjima – o njegovom odnosu sa čovekom i prirodom svedoče brojni mitovi, legende i predrasude. A savremeni čovek postavlja pitanje zašto svemirsko telo koje može da pomera mora, ne bi uticalo i na čoveka jer čak 75 odsto ljudskog tela čini voda.

Ima li u tome istine ili se sve svodi na mit, odlučili su da istraže naučnici koji su svoju studiju objavili u časopisu Science Advances.

Oni su otkrili da u danima koji prethode pojavi punog Meseca, ljudi odlaze kasnije u krevet i manje spavaju, prenosi CNN.

– U proseku, učesnici su zaspali 30 minuta kasnije, a spavali su 50 minuta manje noću pre punog Meseca – rekao je koautor studije Horacio de la Iglesia, profesor na odseku za biologiju na Univerzitetu Vašington u Sijetlu.

Istraživači su opremili svakog učesnika monitorom spavanja na ručnom zglobu kako bi pratili rasporede spavanja tokom jednog do dva lunarna ciklusa koji traje 29,5 dana. U istraživanju je učestvovalo devedeset osam ljudi iz tri različite autohtone zajednice Toba, poznatih i kao narod Kuom.

– Svetlost s Meseca nakon zalaska Sunca jaka je u dane koji vode do punog Meseca – rekao je koautor studije Leandro Kaziragi, postdoktorand na odseku za biologiju Univerziteta Vašington.

Jedna zajednica u studiji nije imala pristup električnoj energiji, druga je imala ograničen pristup, a treća puni pristup. Bez obzira na to, postojao je snažan obrazac koji je pokazivao da su svi išli na spavanje kasnije i manje spavali u danima koji su vodili do punog Meseca, prenosi CNN.

U gradovima još gore

U urbanoj zajednici učesnici su odlazili na spavanje čak i kasnije i spavali su manje od učesnika u ruralnim zajednicama. Kaziragi je rekao da je iznenađen što je urbana zajednica pogođena jer je pretpostavio da će mesečeve faze uticati samo na ljude u ruralnim zajednicama.

– Činjenica da je ova modulacija bila prisutna čak i u zajednicama s punim pristupom električnom svetlu sugerše da na ove učinke deluje i nešto drugo osim same mesečine – rekao je Kaziragi.

Efekat mesečine i zatamnjivanje spavaće sobe

Efekat punog Meseca na spavanje, stručnjaci objašnjavaju kao pojačanu svetlost koja ometa naš cirkadijalni ritam. Uostalom, zato preporučuju i potpunu tamu za vreme sna (ili u najmanju ruku neku noćnu crvenu rasvetu) kako biste optimizirali spavanje. No, studija je utvrdila da je čak i pun Mesec u vreme oblačnih noći ometao san mnogih učesnika.

Biologija ljudi i društveni obrasci zajednice takođe mogu da igraju ulogu u ciklusu spavanja pronađenom u ovoj studiji. Spavanjem ljudi upravlja naš cirkadijalni ritam, unutrašnji sat koji reguliše san tokom otprilike 24 sata, ali neki ljudi bi mogli imati duže unutrašnje satove, rekao je Polotski, direktor Osnovnih istraživanja spavanja i profesor na Medicinskom fakultetu Džon Hopkins.

Primarni primer ljudskog tela koje se reguliše kroz duže vremensko razdoblje je menstrualni ciklus žene, rekao je, koji traje otprilike mesec dana. Ostali sisari imaju sezonski raspored spavanja i hiberniraju mesecima, primetio je Polotski.

Najviše utiče na one koji i inače imaju problema s nesanicom

Pun Mesec najgore utiče na ljude koji se i inače bore s zaspivanjem. Kod njih je on najveći remetitelj REM sna. Tada im je trebalo devet odsto više vremena da zaspu, a izgubili su i sedam odsto manje dubokog sna nakon što su uspešno zaspali, u odnosu na njihov san “normalnih” dana.

Mesečeve mene

Mesečeve mene posledica su okretanja Meseca oko planeta Zemlje. Ovo kretanje se može pratiti svakim danom i pri tome primetiti da Mesec putuje od zapada prema istoku i to u približno istom pojasu kao i Sunce i svakim danom se pojavljuje i nestaje kasnije. Ovo kretanje Meseca menja i međusobni odnos položaja Sunca, Zemlje i Meseca.

Kad se Mesec na svojoj putanji nađe u blizini Sunca, više se ne može videti i tada se naziva mlad Mesec ili mladina. Moguće ga je videti idućih večeri po zalasku Sunca, kao neki tanki srp na nebu.

U sledećih sedam dana Mesec postupno dolazi u položaj u kojem se u odnosu na Sunce vidi pod pravim uglom i tada je osvetljena desna polovina, jer je tom stranom okrenut prema Suncu i to je tzv. prva četvrt.

Posle toga, njegova osvetljena strana se povećava svakim danom dok se ne nađe na suprotnoj strani Sunca. Kad prođe 14,5 dana od mladog Meseca potpuno osvetljena strana je okrenuta prema Zemlji i ta se pojava naziva pun Mesec ili uštap.

Zatim se osvetljena strana postupno smanjuje i pri tome se Sunce nalazi s leve strane i kad se smanji na tačno polovinu, to je zadnja faza koja se naziva poslednja četvrt.

Mesec se potom ponovo prividno približava Suncu, sve je manje njegove površine obasjano svetlošću, gubi se u odsjaju Sunca te se nakon 29,5 dana ponovno vraća u položaj gde započinje novi ciklus kao mlad Mesec ili mladina. Ovaj početak se često u književnosti naziva rađanje Meseca, piše 24sata.hr.