Divlja kruška – Lek za dijabetes, prostatu, bubrege, bešiku…(RECEPTI)
Divlja kruška je listopadno drvo ima masivno stablo. Ona raste do 20 metara u visinu, a njeni plodovi su manji od plodova klasične kruške, ali imaju isti oblik. Cveta od aprila do maja, a cvetanje jednog stabla traje od 10 dana do dve nedelje. Divlja kruška se ne sadi nego raste samonikla i važno je da baš samoniklu divlju krušku koristite. Od nje možete praviti čaj, džem, rakiju, voćnu turšiju, a negde se pravi i liker.
Divlja kruška kao lek
Kruška se uveliko koristi u ishrani u mnogim domovima, ali to se ne može reći i za divlju krušku. Divlja kruška je lek za mnoge bolesti i tegobe, ali je njen značaj slabo poznat u narodu. Divlja kruška kao lek koristi se kad želite da regulišete insulin, visinu šećera u krvi. Ona vam pruža osećaj sitosti čitavog dana i preventivno može delovati na srce i generalno krvne sudove. Ova biljka je odlična za snižavanje štetnog holesterola i pogodna je absorpciju žučne kiseline. Divlja kruška kao lek ima veliku ulogu u lečenju prostate, bešike i bubrega. Od divlje kruške lekoviti su plod, listovi i kora. Listovi divlje kruške sadrže glikozid i arbuzid koji imaju ulogu u dezinfekciji mokraćnih organa. Ovi listovi su važni jer rastvaraju kamen i pesak ne samo u bubregu nego i u bešici – mokraći. Divlja kruška jača zube jer sadrži sorbitol. Divlja kruška koristi se i u voćarstvu kada se upotrebljava za kalemljenje plemenitih sorti krušaka jer je otporna na mraz i sušu. Ova bliljka koristi se kao plod koja je sastojak voćnih i šumskih čajeva.
Čaj od lista divlje kruške
Ukoliko imate tegobe sa katarom mokraćne bešike koristite čaj od lista divlje kruške jer ona ima ulogu u lečenju sindroma noćnog mokrenja. Mladi listovi ove biljke pomažu izlučivanju urina i oni sadrže svojstva koja rastvaraju kamen u buburegu i u bešici. Naime, ovaj čaj od lista divlje kruške će pomoći u lečenju i ubijanju bacila u mokraći i zapaljenja bešike, ali i u smanjenju grčeva i bolova prilikom mokrenja. Čaj od lista divlje kruške pogodan je za lečenje prostate. Ne samo što pomaže kod tegoba sa bubrezima i bešikom nego se preporučuje konzumacija ovog čaja i za lečenje šećerne bolesti kod osoba koje još nisu počele sa konzumiranjem insulina, a pomaže i kod helikobakterije i u lečenju reume. Divlja kruška čaj pripremljen na ovaj način sadrži vitamine C i a, ali sadrži i minerale, kalaj, magnezijum, kalcijum i fosfor. On pomaže i u regulisanju kašlja, upala i promuklosti.
Čaj od lista divlje kruške – priprema
U posudu uzmite 3 kašike suvih, sitnih listova divlje kruške i prelijte ih sa 750 ml vode koja je prethodno proključala. Poklopite sud i procedite nakon pola sata. Preporučuje se da pijete po 250ml, 3 puta na dan ovaj čaj i to između obroka.
Čaj od kore divlje kruške (ne kore ploda)
Ukoliko imate šećernu bolest i niste još počeli da koristite insulin, pokušajte sa ovim prirodnim lekom – uzmite čaj od kore divlje kruške (ne kore ploda). Pronađite divlju krušku, odsecite jednu grančicu, oljuštite koru, stavite nekoliko komadića kore u litru vode i skuvajte čaj kuvajući ga 10 minuta. Pijte ga ujutro i uveče. Ovaj čaj od kore divlje kruške pijte sve dok se nivo šećera ne spusti i neretko se dešava da se potpuno izleči dijabetes! Ovaj čaj možete pripremiti i ako izlomite grančicu na sedam delova, stavite u posudu i naspete litru vode. Kuva se dok voda uvri do pola litre i pije se kao i prethodni čaj, ujutro i uveče.
Čaj od kore ploda divlje kruške
Pored čaja od kore divlje kruške može da se koristi i čaj od kore ploda divlje kruške. Najpre treba plod da dobro iseckate i osušite na mestu koje je prozračno. Potom uzmite dve supene kašike kore, položite u 6 decilitra hladne vode i zagrejte dok ne proključa. Neka odstoji pet minuta da se natopi i procedite čaj nakon pet minuta. Pijte ga ujutro na prazan stomak, pre doručka, zatim ga pijte i pola sata pre ručka i pola sata pre večere. Nakon 20 dana ovakve terapije otiđite kod lekara da proverite svoje zdravstveno stanje.
Izvor: Lekovito bilje – Dorotej
Unuka PATRIJARHA PAVLA: Moj deda Pavle već je SVETAC!
Malo je sveštenih lica u istoriji SPC koja su bila toliko omiljena u narodu kao pokojni patrijarh Pavle. Baš zato veliki broj vernika smatra da bi upravo on trebalo da bude proglašen za sveca. Snežana Milković, unuka patrijarha Pavla, kaže da on već jeste svetac.- Za mene je on oduvek bio i ostao svetac. Sećam se dedinog komentara kada se raspravljalo o tome da li da neko bude proglašen svecem: „Hoće li neko biti više svetac ako ga mi proglasimo?“ – priča Snežana.
.Osteljiv na tuđe nevolje
Za svog deda-strica, kojeg je odmalena oslovljavala sa „deda Popa“, kaže da je živeo po jevanđelskim principima koje je propovedao.- Kao patrijarha ga, verovatno kao i ostali, pamtim kao skromnog, spremnog da odgovori svakom izazovu teškog vremena u kome je bio prvojerarh SPC, posvećenog veri, prvog u služenju, spremnog da pomogne, osetljivog na tuđe nevolje, širokog obrazovanja i autora mnogih pisanih dela – navodi Milkovićeva i dodaje:- Njegova posebna osobina je bila smirenost u svakoj situaciji. U to sam se uverila u raznim prilikama kada je bivao osporavan i ugrožen, kad je bio pred teškim odlukama. Bio je osetljiv, ali je smireno činio sve što je u njegovoj moći, a dalje se uzdao u Božju volju. Voleo je da se šali. Bio je duhovit, blag, sklon opraštanju i razumevanju drugih. Nikoga nije osuđivao.Sagovornica Kurira kaže da je patrijarh Pavle uvek znao i da joj udeli dobre savete, a mnogi su joj ostali urezani u sećanju.- Jednom mi je rekao: „Nemoj toliko da se sekiraš, sirće grize svoju flašu, obolećeš. Prevelika briga isto je što i nebriga. Ako smo učinili sve što je do nas, samo treba strpljivo da sačekamo rezultat.“
Upitana šta bi on, da je živ, danas poručio Srbima, kaže:- Mislim da bi ponovo poručio da se ponašamo kao ljudi, nikad kao neljudi, da nas se preci ne postide, a da se buduće generacije ponose.
Upokojio se u 95. Godini
Patrijarh Pavle je 2009. preminuo na VMA u 95. godini. Milkovićeva ga je poslednji put videla nekoliko dana pre smrti. Napisala je knjigu „Moj deda – patrijarh Pavle“.
Nije sebe smatrao posebnim VOLEO JE GIBANICU I KREMPITE
Milkovićeva otkriva da je patrijarh posebno bio vezan za sestru Agicu, koja je njena baka, pa je bio čest i drag gost u njihovoj kući. Kada odloži štap i kamilavku, postajao bi brat, stric, deda…- Nije sebe smatrao posebnim, nikada nije dozvoljavao da mu pridržimo ogrtač, jer kaže da bi to značilo „ja sam glavni, svi treba da trčkaraju oko mene“ – priseća se ona i dodaje da je patrijarh voleo i da proba njene specijalitete, a posebno gibanicu i krempite.
Deca gladuju MRVICE SA STOLA
Jednom prilikom kada je patrijarh Pavle završio s jelom, uzeo je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo nekoliko mrvica. Tiho je pokupio svaku mrvu i pojeo. Prisutni su ga upitali šta to radi, a on im je odgovorio: „Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kad vidite mrvice pored stola.“
O patrijarhu Pavlu*
Rođen je kao Gojko Stojčević 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci u tadašnjoj Austrougarskoj* Kada je imao tri godine, umro je njegov otac Stevan, koji se vratio iz SAD, gde je radio i oboleo od tuberkuloze* Posle toga majka Ana se preudala i rodila tri ćerke, pri rođenju treće je umrla* Gojko i njegov brat Dušan ostali su s babom Dragom i tetkom, najstarijom očevom sestrom. Tetka ih je odgajila sa svojom ćerkom Agicom, koja je bila devet godina starija od Gojka* U Beograd je došao 1936. i upisao Bogoslovski fakultet. Tu je vanredno završio i više razrede Šeste beogradske gimnazije da bi mogao da upiše i Medicinski fakultet* Na Medicinskom fakultetu stigao je do druge godine studija, a Bogoslovski fakultet je završio* Tokom 1944. zaposlio se kao veroučitelj i vaspitač u domu za izbeglu decu u Banji Koviljači* Gojko se zamonašio u manastiru Blagoveštenje 1948. godine i dobio ime Pavle, prema apostolu Pavlu* Izabran je za episkopa raško-prizrenskog 29. maja 1957. godine, a posvežen je 21. septembra 1957. u beogradskoj Sabornoj crkvi* Za patrijarha SPC izabran je 1. decembra 1990, a ustoličen je sutradan u Sabornoj crkvi u Beogradu. Ceremoniju je izvršilo 12 episkopa, 12 sveštenika i 13 đakona* 13. novembra 2007. primljen je na lečenje na Vojnomedicinsku akademiju veoma iscrpljen i s jakom upalom pluća* Preminuo je 15. novembra 2009. godine na VMA. Rano tog jutra pričestio ga je jeromonah Metodije, a patrijarh je kasnije umro u snu* Prema proceni policije, na opelu je bilo oko 600.000 ljudi, sahranjen je u manastiru Rakovica* Njegovo puno ime i titula glasili su Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin Pavle.
Izvor: kurir.rs
OGNJENA MARIJA – Nje se boje i vernici i nevernici, a ovo su običaji koje bi trebalo da ISPOŠTUJETE
Srpska pravoslavna crkva obeležava 30. Jula veliki praznik – Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatu kao Ognjena Marija. Kao i praznici svetiteljki koji za njom slede, Blaga Marija i Trnova Petka, ni Ognjena Marija u crkvenom kalendaru nema crveno slovo, ali se obeležava kao krsna slava u Srba.
Ovaj praznik je veoma poštovan, posebno među ženama, tako da se na sutrašnji dan ništa ne radi, niti u polju niti se nešto drugo uzima u ruku da se radi.
U narodnom predanju čuvaju se primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12. godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana. Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom ona spada u “ognjevite” svece. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine “gori nebo i zemlja”, ne rade nikakvi poslovi.
U narodnom predanju čuvaju se primeri mnogih nesrećnih slučajeva koji su se dogodili na današnji dan, kada su se neoprezni plivači udavili u rekama i jezerima. Zato se veruje da na Ognjenu Mariju takođe treba izbegavati kupanje u “velikim vodama”.
U nekim delovima Istočne Srbije uvreženo je mišljenje da devojke na ovaj dan treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa i da će taj zauvek u njih gledati kao “u svoj odraz u ogledalu”.
Mošti na Ohridu
Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12 godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana. Deo moštiju svete Marine, jedna ruka svetice čuva se u svetogorskom manastiru Vatoped. Ostatak moštiju nalazi se u manastiru iznad Ohridskog jezera. Njene čudotvorne i svete mošti, koje posećuju i pravoslavni i muslimani.
Prema predanju, nakon što je primila hršćanstvo krštenjem, sveta mučenica Marina zavetovala se da se nikada neće udati, ali i da će svojom dušom postradati za Isusa Hrista i kristiti se u krvi mučeništva. Zbog ove odluke, njen otac ju je omrznuo i nije je smatrao svojom kćerkom.
Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini. Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu. U crkvenom kalendaru praznik nije obeležen “crvenim slovom”, ali se ipak veoma poštuje i u crkvi u narodu.
Hrišćansko predanje kaže i da je jedan od carskih namesnika želeo da oženi svetu Marinu nakon saznanja da je hrišćanska. Kada je to odbila, od nje je zahtevao da se pokloni i idealima carstva.Odbijanjem da se pokori idolima, pod izgovorom da se neće pokloniti i prineti žrtvu mrtvim idolima, sveta Marina pretrpela je užasna mučenja, pa je krvava završila u tamnici.
U tamnici se Marina molila Bogu, pa joj se, prema predanjima, posle jedne molitve javio najpre đavo u vidu strašne zmije, koja joj se obmotala oko glave. Kada se ona prekrstila, zmija je raspukla i iščezla.
Tada ju je osvetlila nebeska svetlost, u njoj su iščezli zidovi i ukazao joj se krst sa golubicom na vrhu krsta. Golubica joj se obratila i molitvom iscelila sve rane. Nakon tri dana ona je pogubljena mačem, a ostala je upamćena kao mučenica koja je dala život u borbi za hrišćansku veru i blagoslov dobijen krštenjem.
Izvor: kurir.rs
Moda bivše Jugoslavije – Sve žene su odisale elegancijom, otmenošću i prirodnom lepotom
Odevanje žena u bivšoj Jugoslaviji bilo je šarenoliko zbog raznovrsnosti ukusa i modnih ideja u koje su Jugoslovenke verovale. Od farmerki „dece cveća” u Splitu, preko tufnastih haljina u Novom Sadu, do crnih kožnih jakni u Beogradu, moda je omogućavala svakoj ženi da se oseća prestižno i lepo. Poznato je da one često nisu bile zadovoljne onim što nude domaći butici, no to ih nije sprečavalo da žive svoju „Ljubav i modu”.
Mnoge žene u Jugoslaviji su tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka obožavale haljine A-kroja. Ovakve haljine su uže pri vrhu a šire se nadole, te tako asociraju na slovo A. Kristijan Dior je prvi upotrebio ovaj termin 1955. godine. Čitava njegova kolekcija je bila nazvana po haljinama A-kroja i one su bile deo takozvanog Novog izgleda. Takođe su bili popularni kompleti u pepito dezenu. U pitanju je dvobojni materijal prepoznatljiv po poređanim četvorokrakim oblicima izlomljenih linija. Što se tiče šešira, kloš-šešir je ženski šešir pripijen uz glavu s blago proširenim obodom koji mu daje zvonast izgled, a tokom tridesetih godina često se mogao videti beogradskim ulicama. Šezdesetih, na scenu je stupio takozvani pilboks-šešir, a ne smeju se izostaviti ni čuvene tokice.
Trst je bio centar mode za Jugoslovenke. Tamo su se najviše kupovale pantalone, ali i drugi odevni komadi i modni detalji. Kad je u pitanju obuća, kod devojčica su se često mogle primetiti Meri Džejn – ravne cipele zaobljenog vrha sa kaišem i kopčom preko stopala, koje su kasnije postale popularne i kod odraslih. Baletanke su bile čuvene cipele, koje se, naravno, nose i danas, a u svetu ih je prvi put obula Odri Hepbern. U devedesetim godinama prošlog veka, rokenrol je bio glavna inspiracija odevanja žena, ne samo u bivšoj Jugoslaviji nego i u celom svetu. A jednu deceniju pre, odnosno tokom osamdesetih, odevanje žena ličilo je na parisku modu. Kaputići, beretke, čipkane bele rukavice i nežna šminka činili su stereotipan izgled žena koje su šetale Knez Mihailovom.
Ne bi bilo loše spomenuti i šminkanje Jugoslovenki. Kako se vreme menjalo, žene su imale nežniju šminku koja je, uglavnom, ličila na njihov celokupan izgled, od glave do pete. Analogijski, to se nije promenilo ni kasnije. Devedesetih godina, kako je i prethodno rečeno, muzički pravci su uticali i na odevanje i na šminkanje koje je mnogo više naglašavalo crte lica, usne i oči. I filmska industrija je ostvarila određen uticaj na modu u bivšoj Jugoslaviji, kako domaća kinematografija, tako i Holivud. Jedne od najvećih modnih ikona bivše Jugoslavije su Zlata Petković, Beba Lončar, Milena Dravić, Tanja Bošković, Gabi Novak i Anica Dobra. Njihov stil se međusobno razlikovao, ali sve su odisale elegancijom, otmenošću i glamurom, i kao takve, uticale su na mnoge žene da ne štede na parfemima, ali i da odeća nije ta koja jednu ženu čini modernom i lepom. Srećnoj i negovanoj ženi sve stoji lepo i liči na visoku modu, a elegancija je jedina moda koja ne prolazi.
Izvori: xxzmagazin.com, elle.com
Bio sam radničko dete u Jugoslaviji, evo kako se živelo…
Jugoslavije odavno nema i dok se neki sa setom sećaju života u njoj, drugi tvrde da ni tada nikome nije “teklo med i mleko”, a oni rođeni osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka verovatno su odrasli uz priče o velikoj državi sa šest republika.
Svoje utiske o životu u državi koje više nema, na slikovit način opisao je Željko Porobija za “Index.hr”.
“IAKO još mnogi pamte socijalističku Jugoslaviju, o njoj se odavno šire pravi mitovi i legende. O najpoznatijima od njih ovde iznosim lično iskustvo.
S obzirom na to da sam bio obično radničko dete, pretpostavljam da ima još par miliona onih koji su otprilike doživeli isto.
“Par godina radiš i dobiješ stan”
Moji su odmah po venčanju kupili garsonjericu od 14 kvadrata na beogradskom Dorćolu. Bez kupatila i toaleta, to smo delili sa celom mansardom. Tek nakon 24 godine staža, u junu 1973. godine, mama je dobila od preduzeća dvosobni stan u novobeogradskom bloku 45.
Zgrada u kojoj smo živeli i celokupno naselje nije ni po čemu zaostajalo za sličnim naseljima na Zapadu tog vremena. Bilo je puno sportskih terena, igrališta i šetališta.
Mama je nekada znala da izdaje sobu podstanarima – jer nisu svi imali sreće s dobijanjem sopstvenog stambenog prostora”, navodi.
“Raditi je mogao svako”
“Moja mama je došla u Beograd 1949., u dobi od 16 godina, sa završenom osnovnom školom. Zaposlila se u tekstilnoj industriji BEKO i tu je ostala ceo svoj radni vek. Platili su joj školovanje, pa i studiranje. U penziju je otišla kao poslovođa na odeljenju kontrole kvaliteta.
Tata se zbog mame preselio u Beograd 1958., imao je dva zanata (precizni i automehaničar). Poslao je pet molbi za posao i na svih pet dobio pozitivan odgovor. Menjao je firme u par navrata, kako mu se htelo.
Svi moji vršnjaci koji su to hteli zaposlili su se već nakon srednje škole. Čak i ovi moji s kulturološkog smera našli su poslove po domovima kulture, pozorištima, na filmu i televiziji. Ja sam odabrao studiranje, a tokom rane mladosti znao sam raditi preko omladinske zadruge”, prenosi “Index.hr”.
“Škola je bila besplatna”
“Bilo mi je osam godina kad su u bloku 45 izgradili osnovnu školu Branko Radičević. Slovila je tada za najmoderniju na Balkanu. Imali smo školski bazen, dve dvorane za fizičko i puno opremljenih kabineta. Dolazile su nam i delegacije iz socijalističkih i nesvrstanih zemalja da bi videle to čudo od škole.
Kasnije sam išao u dve srednje škole, koje su bile puno slabije opremljene. Udžbenike smo sami nabavljali, tu i tamo smo znali organizovati dobrovoljno prikupljanje sredstava za njihovu kupovinu najsiromašnijim učenicima. Studiranje nisam plaćao, ni ja ni one moji kolege koji su se mnogo duže zadržale na studijama”, piše Porobija.
“Mogao si noću sam šetati”
“Istina, milicija onoga vremena imala je puno šira ovlašćenja, pa s njom nije bilo zezanja. Nažalost, to je značilo i da vas mogu namlatiti samo zato što ste se zatekli na žurci na kojoj je neko vama nepoznat u džepu imao drogu.
U ranoj mladosti dvaput sam bez ikakvog povoda bio napadnut nožem na ulici. Mog prijatelja Tomicu bešćutno je nasred stajališta autobusa ubila grupa pomahnitalnih tinejdžera. Morali ste paziti da se ne zamerite momcima koji su na bilo koji način bili povezani s glavnim mangupima. Neki su imali i prave bande – jednog od vođa štitio je tata na visokom položaju u policiji”, navodi.
“Nije bilo razlike”
“U mojoj su zgradi živeli dekan Filološkog fakulteta, direktor Beogradske banke i jedan ugledni sudija. Moj prvi komšija je bio reditelj Jovan Ristić, kod kojeg su svraćali brojni poznati glumci i estradnjaci, poput Zdravka Čolića, Danila Stojkovića i Sedmorice mladih.
Ipak, bilo je i jednakijih. To mi je postalo očigledno kad sam se našao na nekoj žurci usred elitnog Dedinja – kupatilo u toj vili bilo je veće od mog stana. Da ne upoređujem opremljenost”, prenosi “Index.hr”.
“Radnici su besplatno letovali”
“Nisu, morali su da plate.
BEKO je imao zimovalište u Belanovicama (ne pitajte gde je to), tamo smo znali da odemo jer je bilo povoljno. Jednom smo dobili i priliku da letujemo u Supetru, uvek je bila prevelika gužva za ograničeni broj mesta. Škola nas je vodila u Jelsu i na Jakljan, putovali bismo avionom do Splita ili Dubrovnika, pa onda trajektom. Nakon svog jedinog učestvovanja u omladinskoj radnoj akciji za smešan novac sam letovao u Baškoj Vodi”, priseća se.
“Plate su bile više nego danas”
“Primanja je teško uporediti s današnjima, ali znam da je otac svojom platom mogao da kupi otprilike 600 litara benzina. U par navrata kupili smo novi auto, uvek one iz istočnog bloka. Kasnije smo kupili i zemljište izvan Beograda, pa sagradili i solidnu vikendicu.
Najbolju lovu mama je zaradila kad je otišla u penziju – otvorila je prodavnicu i šila košulje za nekog vlasnika butika. Par godina kasnije kupila je stan. Dobro smo stajali i moja supruga i ja u vreme Ante Markovića. Svaki bismo mesec kupili neki uređaj ili šta god nam je već trebalo”, priseća se Željko.
“Vojska je odgajala mlade”
“Jadan onaj koga je JNA odgajala. Obuka je bila bezvezna i mi smo bili opasniji za svoje saborce nego za nekog eventualnog neprijatelja. Velik deo oficira imao je problema ili s alkoholom ili sa psihom.
Kad nas je neki kapetan izmučio svojim glupim naredbama, rekao sam svojim vojnicima da u slučaju rata moramo prvo njega ukokati. Postao sam i bolno svestan da većina Jugoslavije sluša cajke, a ne rok kao moji prijatelji. Vojska ni mene ni bilo koga nije ničemu pametnom naučila”, tvrdi.
“Samo je trebalo paziti šta pričaš”
“Nedostatak političke slobode počeo je da mi smeta tek tokom studija.
Na Filozofskom fakultetu vodeći su srpski komunisti udaljili sve profesore koji su zastupali “antisamoupravnu” analitičku filozofiju. Zabranjen je rad Otvorenog univerziteta, neformalne skupine koja je raspravljala o politici, a njen čelnik Dragomir Olujić završio je u zatvoru. Uhapšeni su i neki koji su samo bili prijatelji Olujiću.
Bilo je to vreme kad su u zatvor počeli slati isključivo liberale, a štedeti nacionaliste. I osedlali ratnog konja kojeg je onda zajahao Milošević.
Nemam običaj žaliti za onim što je prošlo. Niti maštam o tome da se obnovi Jugoslavija. Jedino čega mi je stvarno žao jeste što se raspala s toliko krvi i suza.
I što je nekad definitivno bilo puno manje mržnje”, zaključuje.
Izvor: blic.rs
ŠTA SE SVE PROIZVODILO U JUGOSLAVIJI – Neke proizvode koristimo i dan danas, a čitav svet ih je uvozio iz naše zemlje (VIDEO)
Na društvenim mrežama već neko vreme kruži mapa sa firmama koje su postojale na području bivše Jugoslavije i na njoj se vidi sve što se proizvodilo u “srećna vremena”. Neke od jugoslovenskih proizvoda koristio je doslovno celi svet, a kako piše Klix, proizvodili su se brodovi, automobili, avioni, kamioni, oružje pa čak i računari.
Na mapi su naravno i kompanije koje su bile proizvođači odeće, hrane i ostalih potrepština. Međutim, mnoge od tih firmi više ne postoje ili su pod stečajem ili polako propadaju.
Za vreme “Juge”, u BiH se proizvodio popularni Volkswagenov Golf u TAS-u, ali i popularna “buba” koja se proizvodila uz pomoć tadašnjeg UNIS-a. Municija se, na primer, primer, proizvodila u vogošćanskom PRETIS-u, lideru namenske industrije u Jugoslaviji.
Teški kamioni i šleperi proizvodili su se u FAP-u iz Priboja i TAM-u iz Maribora, dok su se laki transporteri proizvodili u Zastavi u Kragujevcu. Godišnje, tamo se otprilike proizvodilo 200.000 automobila. Ponos vojne industrije u bivšoj državio bio je SOKO s proizvodnjom u BiH, dok je državna fabrika aviona postojala i u Kraljevu.
U Slavonskom Brodu bila je fabrika vagona, a budući da Hrvatska ima izlaz na more, tamo je bilo najviše brodogradilišta. Ipak, još brodogradilišta bilo je i u Srbiji i Crnoj Gori. Klix navodi da su pulski Uljanik i riječki 3. maj bili na svetskom nivou i da se u tim brodogradilištima proizvodili najveće prekookeanske brodove za inostranstvo.
Verovali ili ne, Jugoslavija je bila jedna od pet država u Evropi koje su imale svoje računare. Verovatno je najpoznatije Galaksija, dok je prvi proizveden računar bio CER-10. Još krajem 70-ih godina, firma Digitron u Bujama u Istri i Iskra u Sloveniji, počeli su sa sklapanjem računara.
Pogldajte video – Šta Je Sve Proizvodila Jugoslavija – https://www.youtube.com/watch?v=3ZSIh1igw6M
Izvor: alo.rs
“Vlad i Niki” jutjub junaci vaše dece – Ovo je njihova životna priča (VIDEO)
Da li ste nekada čuli za Jutjub kanal “Vlad i Niki”? Ako imate decu, sigurni smo da jeste. Ovo je priča o njihovom neverovatnom uspehu.
Bilo da se radi o vlogu, detinjastim izazovima, ozbiljnim talentima ili pukim video snimcima sa šalama, Jutjub je postao ogromna platforma koja je postala neizbežan faktor u našim životima. Na tom nebu u kojem milioni kreativnih ljudi pravi ogromne zarade su i dečaci – Vlad i Niki koji su veoma mladi postali internet ikone. Štaviše, Vladini i Nikijevi roditelji, Sergej i Viktorija Vašketova, pomogli su im da razviju svoju karijeru kao Jutjuberi gotovo od rođenja.
Zato smo ovde odlučili da otkrijemo sve o stvaraocima zvezda, Sergeju i Viktoriji, roditeljima mališana koji zarađuju milione dolara iz dana u dan.
Sergej i Viktorija su u braku više od jedne decenije i poreklom su iz Moskve. Vlad i Nikita su srećni što imaju mlade roditelje koji vole jedno drugo i svoju porodicu i koja ih od malih nogu uči disciplini i radu koji im je uveliko obezbedio život na visokoj nozi.
Nažalost, o rusko-američkom paru i hronikama njihove veze se ne zna mnogo. Uprkos tome što svoj privatni život čuvaju daleko od očiju javnosti, i Sergej i Viktorija su očigledno zaljubljeni jedno u drugo. Bračni par Vašketov često deli slike na društvenim mrežama na kojima uživaju zajedno sa i bez dece. Isto tako, otac troje dece, Sergej Vašketov, ceni svoju ženu i njen naporan rad na očuvanju porodice ali i razvijanju imperije, odnosno njihovog Jutjub kanala koji je oborio više puta sve druge najpoznatije kreatore sa ove platforme.
Tokom godina braka, dvojac Vašketova je dočekao troje prelepe dece, Vladislava Vašketova, Nikitu Vašketova i Kristijana Sergeja Vašketova. Prvo dete Viktorije i Sergeja Vašketova, Vladislav Vašketov, rođen je 26. februara 2013. godine. Njihovo drugo dete Nikita, rođen je 4. juna 2015. A pre dve godine su dočekali svoje najmlađe dete, Kristijana, 2019. godine. Viktorija je trenutno ponovo u drugom stanju, a rođenje deteta se očekuje krajem ove godine.
Bračni par Vašketov je postao moćna porodica, a njihovo prisustvo na Jutjubu je veoma zapaženo i uticajno. Štaviše, njihova prva dva deteta, Vlad i Nikita, postali su uticajni klinci koje na njihovim kanalima, kojih je danas preko 18 (prikazuju se na više jezika) prate milioni dece širom sveta.
Vladini i Nikitini roditelji su Jutjuberi sa punim radnim vremenom
Vladini i Nikijevi roditelji pomogli su im da masovno razviju svoj Jutjub kanal. Ono što je počelo kao hobi dece pretvorilo se u karijeru porodice Vašketov koja im je promenila život. Vladova i Nikitina majka, Viktorija Vašketova, čini se da prilično pažljivo drži informacije o svojoj porodici, ne odajući mnogo o njihovom privatnom životu. Slična je priča i Sergeja Vašketova. Prema Pipl magazinu, Viktorija je jednom otkrila da su njene bebe inspirisane drugim video snimcima i pitala je da li mogu da počnu da prave svoje. Zato su Sergej i Viktorija počeli da snimaju zabavne video snimke vikendom i montirali ih u Sergejevo slobodno vreme. Polako su počeli da objavljuju klipove i brzo su počeli da privlače publiku. Vladova i Nikijeva majka je bila prilično uzbuđena kada je kanal njene dece postao destinacija za decu uzrasta od dve do dece koja već idu u školu. Tako je pokrenula ideju da se njihov kanal proširi na 18 različitih jezika, uključujući indijski, ruski, arapski itd.
Sergej Vašketov se predstavlja kao Jutjub producent. Nažalost, ne znamo mnogo ni o njemu ni o njegovoj supruzi, Viktoriji, ali znamo da je par zanemario svoje karijere i potpuno se posvetio Jutjub karijeri svoje dece.
Koliko zarađuju od svojih videa?
Vlad i Niki su prikupili nekoliko stotina miliona pretplatnika širom sveta, a svaki kanal zarađuje neverovatne iznose. Zanimljivo je da je par započeo svoj kanal u aprilu 2018. godine, a njegov rast u roku od dve godine je zaista jedinstven. Na današnji dan, svaki njihov video od samo nekoliko minuta zaradi i do 312.000 dolara. Pored zarade na Jutjubu, porodica zarađuje i tako što prihvata najpoznatije brendove koji se bave proizvodnjom igračaka, poput “Hot Wheels” autića, pa i tako zarađuju neverovatne cifre. Pored svega toga, od skora su počeli da proizvode igračke pod svojim brendom, pa tako da danas deca, osim što gledaju njihov rijaliti program, mogu da kupe igračke koje su baš ti klinci izabrali kao najbolje.
Njihova ukupna vrednost do 2022. god iznosi neverovatnih – 280 miliona dolara.
Porodica Vašketova živi na relaciji Dubai-Florida, a svoju imperiju i dalje grade munjevitom brzinom i dok mnogi drugi influenseri i Jutjuberi postaju prošlost njih ne dotiče nikakva političa ili druga klima, jer deca i dalje ne mogu da se zasite sada već tri dečaka koji bar tri puta nedeljno objave video koji za samo nekoliko sati prikupi milione pregleda.
Njihove aktivnosti, igre i avanture su nepresušna inspiracija i za roditelje koji tako dobijaju ideje za izlete i igre sa svojom decom, a iako se mnogi roditelji bune i ne dozvoljavaju svojoj deci da prate takav program, mališani se, kako statistika dokazuje, izbore za svoja prava i izbor ponovo padne upravo na kanal “Vlad i Niki”.
Vreme Diznijevih crtaća možda nije skroz prošlo, još uvek tu i tamo neki naslov privuče pažnju klinaca da pohrle u bioskope, ali istina je da najveći broj dece svakodnevno provodi više vremena nego što je to poželjno, na telefonima svojih roditelja i ispred pametnog televizora gledajući rijaliti program ove uspešne porodice.
Da li i vaša deca prate Jujtub kanal Vlad i Niki i šta mislite o trendu ovih programa za decu?
Pogledajte njihov najnoviji video, klikom na https://www.youtube.com/watch?v=4CN48bpOxgk
Virak – Biljka koja rešava ženske zdravstvene probleme (RECEPT)
