Kako da prepoznate ljude sa crnom aurom – Najotrovnije osobe koje koračaju zemljom!
Svako ima svoju auru, određene nijanse i kako se čovek razvija, tako se razvija i aura. Svaka naša promena u svesti, energiji, emocijama, postupcima i u životu uopšte, ima uticaj na auru. Ali ko su osobe koje imaju mračnu/crnu auru?
Crna aura često se pogrešno shvata kao nešto potpuno negativno što bi trebalo da nas uplaši, ali nema razloga za strah. Crna aura jeste drugačija od ostalih aura, ali i ona sa sobom nosi određene dobrobiti.
Ne možemo poreći da crna aura ima negativne karakteristike. Ljudi sa crnom aurom su “energetski vampiri” jer usisavaju energiju iz različitih izvora, umesto da šire i osećaju svoju energiju. Takav energetski dibalans ima loše posledice po njih same, kao i po njihovo okruženje.
Svaka aura može biti zamračna nekom senkom i može menajati boje od svetlije do tamnije nijanse. Što je boja tamnija, to je aura u lošijem stanju. Svakodnevnim suočavanjem sa stresnim situacijama, lošim vestima, negativnom energijom, naša aura se prlja i postaje sve tamnija i tamnija ako je ne odražavamo i ne negujemo.
Kako nastaje mračna aura?
Crna aura najčešće nastaje usled nepoštovanja svog bića, samokritike i ponižavanja sebe. Tada negativnost počinje da okružuje telo i dušu i stvara se crna aura.
Kako se rešiti mračne aure?
Oslobađanje od mračne aure nije jednostavno i ne događa se preko noći. Potrebno vam je spiritualno čišćenje kako biste svoju auru osvežili i pretvorili je u svetlu, pozitivnu energiju. Moguće je da mračnu auru transformišete u predivnu svetlu auru, ali smo ako se potrudite i posvetite svojoj duši i energetskom stanju.
Najbolji način za to svakako je MEDITACIJA. Tokom meditacije imamo priliku da osetimo i razumemo svoju dušu. Razumemo sebe, prihvatamo svoje biće i počinjemo polako sebe da iskreno volimo. Zato je meditacija proveren lek za isceljenje aure i čišćenje energetskog polja.
Izvor: Lovesensa
Dr TORSUNOV: Ovako ćete funkciju štitne žlezde da vratite u normalu!
Poznati ruski lekar tradicionalne medicine tvrdi da samo pokretne emocije mogu izlečiti štitnu žlezdu.
Problem sa disfunkcijom štitne žlezde muči svaku petu savremenu ženu u zrelim godinama, posebno osobe koje snažno proživljavaju sve životne situacije u kojima su se našli. Osećaj duboke povređenosti, ogorčenja i bespomoćnosti, kao i negativne emocije koje ostaju zaleđene u organizmu, sakupljaju se u štitnoj žlezdi i ona počinje da gubi normalnu funkciju i oboleva.
Savet doktora Olega Torsunova
Doktor Oleg Torsunov savetuje sve koji imaju problem sa štitnom žlezdom, a posebno pacijentima sa smanjenom funkcijom, da pomognu svom obolelom organu tako što će – pevati. Prema ajuverdskoj medicini, potrebno je otvoriti grlenu čakru.
Obzirom da je endokrini sistem tesno povezan sa ljudskim emocijama, posebno sa emocijom ljubavi, otvaranje čakri za ispliv negativne energije pozitivno utiče na normalan rad štitne. Štitna boluje kod osoba koje snažno proživljavaju sve što im se događa, koje na loše postupke drugih odgovaraju sa osećanjima duboke povređenosti i ogorčenja.
Emocije moraju biti pokretne. Zvuk vrlo lako iznosi iz organizma negativne emocije.
– Pevanje će učiniti da popuste emocionalne stege u štitnoj žlezdi. Čvorići u štitnoj će nestati sami od sebe. Pevajte vesele pesme, bez obzira kakve probleme imate i kako ste raspoloženi. Pevajte s radošću i ljubavlju. Stalno pevajte, plešite, radujte se drugima, usrećujte druge i ozdravićete – tvrdi poznati ruski lekar Oleg Torsunov.
Izvor: novosti.rs
Dr Naden van der Linden: Najbolji roditelji poseduju ove dve sjajne karakterne osobine!
Roditeljstvu najveću lepotu i snagu daje ljubav, ali kada je reč o vaspitavanju i desciplini, važno je da mame i tate i dalje budu svesni da prekoputa njih stoji mali čovek pun osećanja, malenog srca kojem je potrebno razumevanje.
Kličnička psihološkinja dr Naden van der Linden otkriva da je kroz svoje iskustvo shvatila da najbolji roditelji poseduju dve sjajne karakterne osobine.
Kako psihološnja smatra, zbog ovih osobina roditelja, njihova deca mogu odrasti u vaspitane, stabilne i srećne osobe. Evo koje dve osobine imaju najbolji roditelji:
Nisu skloni preteranom kritikovanju
Kako objašnjava psiholog, odlični roditelji nikada ne kritikuju dete zbog njegovih izbora, interesovanja ili ponašanja. Umesto toga, oni mu pokazuju kako da se ponaša smireno i sopstvenim primerom. Istraživanja su pokazala da preterano kritikovanje deteta može dovesti do negativnih posledica po njegovo mentalno zdravlje, a deca koja odrastaju uz takve roditelje sklonija su anksioznosti, depresiji i povlačenju, piše “Index.hr”.
Podstiču interesovanja i ideje deteta
I pre rođenja deteta, mnogi roditelji imaju određene planove i ideje za njega, ali stvarnost je nešto drugačija. S obzirom da je dete ličnost sa svojim idejama i interesovanjima, psiholog otkriva da je odlika odličnih roditelja njihovo ohrabrenje. Važno je da decu podržite u onome što je njima značajno, da im date vetar u leđa.
– Kada ne podržavamo detetove želje i interesovanja, već ga teramo da radi neke stvari koje očigledno ne želi, to može imati štetne posledice. Naime, u ovom slučaju deca se često osećaju neuspešno, pod velikim su pritiskom i imaju tendenciju da potpuno izbegavaju određene aktivnosti koje su ih donedavno zanimale – objašnjava psihološkinja.
Crni KUMIN – Biljka koja “LEČI SVE OSIM SMRTI”
Crni kumin (Nigella sativa), je značajna lekovita biljka, među širom populacijom poznata i kao čurekot ili kalinji. Sve blagodeti crnog kumina nisu ni danas u potpunosti ispitane i prepoznate, iako se poslednjih godina crni kumin sve više koristi u lečenju mnogih teških i upornih oboljenja za koje konvencionalna medicina nije dala kompletan odgovor. Da je crni kumin stara biljka poznata hiljadama godina pre nove ere govore nam spisi kao što su Biblija i Hadith. Stara istočnjačka medicina i ajurveda, crnom kuminu daju ogroman značaj i povezuju ga sa besmrtnošću. Naravno,da je ovo uslovno rečeno i na taj način se glorifikuju lekovita svojstva ove izuzetne biljke.
Neko vreme savremeni svet potisnuo je njegovu lekovitost. Poslednjih godina ljudi sve više tragaju za prirodnim lekovima na bazi biljaka da bi lečili bolesti kod kojih savremena konvencionalna medicina i sintetički lekovi (antibiotici) nisu dali rešenje. Crni kumin je preuzeo primat u lečenju mnogih upornih bakterijskih infekcija, parazita u crevima, poremećenog imuniteta, hormonalne i endokrinološke bolesti itd. Među zastupnicima prirodne medicine i ajurvede postoji termin “da crni kumin leči sve osim smrti”. Ovaj hiperbolički odnos ima za cilj da pokušamo shvatiti značaj i lekovita svojstva ove biljke, koja svoje korene vuče iz Indije, Azije i sa Mediterana.
Koristio ga je čuveni Faraon Tutankamon, a krčag sa semenom crnog kumina položen je u grobnicu egipatskog kralja kako bi ga imao pri ruci i na onom svetu. Eto koliko je bilo veliko verovanje o lekovitosti ove biljke. Danas, crni kumin možemo naći u prodavnicama zdrave hrane. Najčešće se prodaje u obliku hladno ceđenog ulja, pa se ulje crnog kumina koristi kao lek, tačnije kao pomoć u lečenju, kod mnogih bolesti i pokazao se kao izuzetno delotvoran.
Dejstvo crnog kumina naučno je potvrđeno, tako da se priče vezane za njegovu lekovitost ne temelje samo na legendama već na konkretnim slučajevima i iskustvima kao i na naučnim dokazima savremene medicine.
Savremena medicina pokazala je da crni kumin pozitivno utiče na veliki broj bolesti, ali posebno bi se mogla istaći autoimuna oboljenja poput multipla skleroze, astme, alergije, psorijaze, reumatoidnog artritisa itd. Naučno je potvrđeno, i to u preko 200 različitih istraživanja, njegovo antibakterijsko, antimikotično i antimikrobno dejstvo, pa se ovo ulje koristi kod lečenja infekcija određenim bakterijama kod kojih antibiotici nisu mogli pomoći. Kod lečenja upornih i teških infekcija kandidom, ešerihijom koli, streptokokama, virusima i drugim patogenim organizmima crni kumin se pokazao kao vrlo uspešan. Posle terapije njime retko su beleženi recidivi, a bakterije nisu pokazale stvaranje otpornosti na lekovita svojstva crnog kumina. Zbog toga je danas, kada mnogi oboleli od upornih infekcija napuštaju lečenje antibioticima jer ne daju rezultate, crni kumin sve traženiji, a naučna javnost svoje interesovanje usmerava na dalja ispitivanja njegovih blagodeti.
Da bismo se upoznali sa crnim kuminom značajno je reći da je to mediteranska začinska biljka poznata i kao čukerot, a neretko ga zovu i crni kim, iako je kim sasvim druga biljka i nema veze sa kuminom. Često možemo naći da se crni kumin izjednačava sa crnim kimom, međutim neophodno je da obratite pažnu prilikom kupovine ulja i tražite ulje od deklarisanog proizvođača pod nazivom ulje crnog kumina. Kasnije ćemo objasniti koje su razlike između kima i kumina.
Svakako, naučnici su potvrdili da je njegova moć upravo u njegovom sastavu i njegovom delovanju na imunološki mehanizam našeg organizma. Pospešuje imunitet i kako se često može čuti, crni kumin deluje kao blaga prirodna vakcina stimulišući imunološki sistem i gradeći barijeru u našem organizmu protiv niza patogena. Ajurveda preporučuje da crni kumin konzumiramo od početka proleća do kraja jeseni u kombinaciji sa prirodnim medom. Po njima je ovakva kombinacija i način unošenja crnog kumina u organizam najoptimalnija.
Dejstvo i nutrutivne vrednosti crnog kumina
Crni kumin ima preko 100 različitih lekovitih sastojaka koje ga čine jedinstvenom biljkom na svetu. Nutritivne vrednosti crnog kumina su veoma velike i zahvaljujući njima, uspečno može da leči veliki broj oboljenja a kao takav predstavlja prirodni antibiotik širokog spektra dejstva.
U svom sastavu sadrži monosaharide i polisaharide, nezasićene masne kiseline kao što je linolna i linoleinska. Upravo zahvaljujući ovim kiselinama crni kumin je odličan u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti, pospešuje cirkulaciju i održava zdravlje moždanih ćelija. Takođe, sadrži karoten, gvožđe, natrijum, kalijum, kalcijum jod i druge važne oligoelemente i minerale. Velika količina askorbinske kiseline, nama poznatije kao vitamin C, čine ga glavnim saveznikom u borbi protiv raznih patogena, virusa i bakterija. Veoma je moćno antioksidativno sredstvo a poslednjih godina naučnici su utvrdili da ima i antitumorno dejstvo, te se može koristiti kao dopunska terpija u borbi sa određenim malignitetima.
Crni kumin se takođe koristi i u veterinarstvu, masti koje sadrže ulje crnog kumina koriste se u lečenju povreda kod životinja. Takođe, veterinari ga životinjama daju i oralno.
Naučnici su došli do različitih rezultata ispitivanjem semenki crnog kumina. Neki su se pokazali u laboratorisjkim uslovima, a veliki broj njegovih svojstava dokazana su na kliničkim, konkretnim slučajevima kod obolelih osoba. Neke od indikacija crnog kumina su:
-
Antioksidativno – Detoksikuje i čisti organizam i zaustavlja aktivnosti slobodnih radikala.
-
Antiinflamatorno –Otklanja upalne procese u organizmu, na koži i sluzokoži.
-
Antibakterijsko – Ponaša se kao prirodni antibiotik, otklanja uporne infekcije različitim sojevima bakterija.
-
Antimikrobno – Sprečava razvoj patogenih organizama, gljivica, virusa i bakterija.
-
Antimikotično – Deluje protiv gljivca kao što je candida.
-
Digestivno – Crni kumin pospešuje varenje, otklanja nadutost, reguliše rad žučne kese.
-
Diuretično – Pospešuje izbacivanje viška vode iz organizma.
-
Imunomodulator – Aktivno učestvuje na stimulisanju imunog odgovora organizma.
-
Laksativno – Pomaže kod zatvora i tvrde stolice.
-
Antitumorno – Speračava razvoj tumornog tkiva.
-
Antiviralno – Odličan je saveznik u borbi protiv virusa.
-
Analgetičko – Umanjuje bol.
-
Antialegrijsko – Jačajući imunitet pomaže borbu protiv alergija.
Ko što smo već napomenuli odličan je za srce, smanjuje loš holesterol, ubrzava cirkulaciju, pomaže kod bolesti krvnih sudova. Crni kumin možemo takođe koristiti u lečenju bolesti pluća, astme, bronhitisa i upornog kašlja. Mogu ga koristi i pušači kod sindroma pušačkog kašlja.
Ne preporučuje se uzimanje ulja crnog kumina osobama koje su male transplataciju organa (jetre, srca, bubrega), jer povećava imuntet organizma, što može dovesti do odbacivanja presađenih organa.
Razlika između crnog kumina i kima – crnog kima
Ovo pitanje je svakako vrlo važno razrešiti kao ne bi došlo do zabune prilikom kupovine ulja crnog kumina. Crni kumin ima vrlo slično seme kao kim ali u biti to su dve različite biljne vrste. Semenke kima smo svi sigurno videli i probali koriste se najčešće za proizvodnju peciva i kao začin u mediteranskim jelima. Semenka kima je rebrasta, crna i savijena. Kim je samonikla biljka i ima plodove koje mi uglavnom nazivamo semenjem, a ustvari te semenke su plod biljke kima. Ukus im je intezivan, egzotičan, ima ukus anisa i mente vrlo je karakterističan i poseban. Iako se i za kim može reći da ima lekovita svojstva pa čak se i cedi ulje od kima, ta lekovita svojstva mnogo su slabija od lekovitog svojstva crnog kumina i zbog toga je bitno napraviti razliku i paziti prilikom kupovine.
Crni kumin ima manje semenke, koje imaju ukus više na citrus i blago slade. Neki proizvođači izjednačavaju crni kim sa crnim kuminom i možete naići na deklaracije gde je crni kumin isto što i crni kim. Da ne biste pogrešili najbolje bi bilo da pratite latinski naziv biljke što možete proveriti na deklaraciji na samom proizvodu. Nigella sativa (crni kumin, čurekot ili kalinji) je jednogodišnja biljka iz porodice Ranunculaceae. Poznata po svom plodu – crnom semenu koje se zove crni kumin (nemojte ga zameniti sa običnim kuminom, Cumunum cyminum, koji možete pronaći skoro u svakoj trgovini niti sa kimom – latinski Carum carvi).
Ulje crnog kumina
Rekli smo da su nutritivna svojstva ulja crnog kumina izuzetno velika i da sadrži sve prekopotrebne vitamine, minerale i oligoelemente. Ovo ulje kao i same semenke se koriste u redovnoj i svakodnevnoj ishrani u islamaskim zemljama, pa je stoga njegova drugotrajna upotreba neškodljiva. Ali ipak, u praksi se uglavnom koristi kao preventiva i u slučajevima lečenja određenih bolesti, po u napred utvrđenom uputstvu.
Kada se uzima u medicinske svrhe, koristite ga po uputstvu sa pakovanja uz savet stručnog lica. Najoptimalnije ga je koristiti tako što ćete 3×1 kafenu kašičicu ulja crnog kumina popiti 10-15 minuta pre obroka. Ulje se može pomešati sa kašičicom meda ili sa sveže ceđenim sokom pomorandže. Kada je terapija protiv tumora u pitanju, piti 3×1 po supenu kašiku. Ulje se može piti tri meseca u kontinuitetu, a onda se pravi pauza od mesec dana. Ciklusi pijenja ulja se mogu ponavljati po potrebi.
Doza za decu stariju od 3 godine je po pola kafene kašičice pomešati sa malo meda ili u voćnom soku. Piti dva puta na dan, pre jela. Ulje piti po potrebi, a za jačanje imuniteta – ulje crnog kumina piti bar dve nedelje u toku meseca.
Ulje crnog kumina sadrži omega 3 i omega 6 masne kiseline, kalcijum, gvožđe, fosfor, cink i bakar, – timohinon – fitohemikaliju koja se koristi čak i u lečenju epilepsije, zatim vitamine B1, B2 i B3, stearinsku, oleinsku, linoleinsku, miristinsku, palmitinsku i palmitoleinsku kiselinu, folnu kiselinu…
Naučno je dokazano da ulje crnog kumina pomaže kod diabetesa, sprečava razmnožavanje malignih ćelija, pospešuje porast ćelije koštane srži, uklanja nagomilane toksine, otklanja bolesti kože (npr. neurodermitis, ekcemi), razne alergije, visoki krvni pritisak, astmu, bronhitis, hemoroide, prehladu i kašalj, glavobolje, problem sa žučnom kesom, otežanu koncentraciju, hroničnu pospanost…
Izvor: zdravisimo.com
Ditrih Bonhefer: Moramo biti obazriviji sa glupakom nego sa zlim čovekom!
Glupost je opasniji neprijatelj dobra nego što je zlo. Protiv zla možemo da se bunimo, ono se može razotkriti, u slučaju nužde i sprečiti silom; zlo uvek u sebi nosi i klicu sopstvenog uništenja zato što kod ljudi makar izaziva neprijatnost. Protiv gluposti smo nemoćni.
Tu ne možemo ništa da postignemo protestima ili silom; argumenti ne vrede, u činjenice koje govore protiv prethodno oformljenih mišljenja jednostavno niko ne veruje – u takvim slučajevima je glupak čak i kritičan…
Osim toga glupak je, za razliku od zlikovca, u potpunosti zadovoljan samim sobom: da, on je čak i opasan zato što se lako razdraži i prelazi u napad.
Stoga moramo biti obazriviji sa glupakom nego sa zlim čovekom.
Nikada više ne treba da pokušavamo da glupaka ubedimo argumentima, to je besmisleno i opasno.
Da bismo znali kako da izađemo na kraj s glupošću, moramo da pokušamo da shvatimo njenu suštinu. Jedno je sigurno: ona u suštini nije defekt intelekta, nego ljudskosti.
Ima ljudi intelektualno veoma dobro opremljenih, koji su glupi, i intelektualno usporenih koji su sve samo ne glupi. To, na vlastito iznenađenje, otkrivamo u određenim situacijama.
Utisak da je glupost urođena slabost nije tako jak kao onaj da ljude u određenim situacijama načine glupima, tj. da sami dopuštaju da budu zaglupljeni.
I možemo da vidimo da ljudi koji žive odvojeno od ostalih, usamljeni, tu manu ređe poseduju nego ljudi ili grupe ljudi koji imaju potrebu za druženjem ili su na to upućeni.
Čini se, dakle, da je glupost više sociološki nego psihološki problem. Ona je rezultat delovanja izvesnih istorijskih okolnosti na čoveka, psihološki fenomen koji prati određene spoljašnje prilike.
Ako to razmotrimo malo detaljnije, pokazuje se da svaki jak spoljašnji razvoj sile političkog ili verskog tipa pogađa veliki broj ljudi glupošću. Da, to gotovo zvuči kao neki socio-psihološki zakon.
Moć jednih zavisi od gluposti drugih. Nikada, međutim, neke ljudske sposobnosti, na primer intelektualne, ne bivaju umanjene niti nestaju, već preovlađujući utisak koji razvoj moći ostavlja na određene ljude oduzima njihovu samostalnost – oni, manje ili više nesvesno, odustaju od samostalnosti u situaciji u kojoj se nalaze.
Činjenica da je glupak često i tvrdoglav, ne sme da nas zavede da poverujemo da je samostalan. Već u razgovoru s njim primećujemo da nemamo posla s njim lično, već sa sloganima, parolama itd. koji su ga potpuno zarobili.
On je zaposednut, zaslepljen, zloupotrebljen i zlostavljan u čitavom svom biću. On je pretvoren u instrument bez volje i tako je u stanju da čini sve moguće zlo, a istovremeno nije u stanju da ga spozna kao zlo.
Ovde leži opasnost od demonske zloupotrebe, koja čoveka može zauvek da uništi.
Ditrih Bonhefer
Izvor: Direktno
Čekaj me, i ja ću sigurno doći – Priča koja se krije iza najlepše pesme na svetu
„Čekaj me, i ja ću sigurno doći“ je po mišljenju mnogih najlepša ljubavna pesma na svetu ikada napisana. Napisao ju je ruski pisac Konstantin Simonov, a zbog uslova u kojim je nastala ušla je u antologiju.
Konstantin Simonov bio je veliki ruski pisac, pesnik i patriota kog je sudbina često odvodila na ratne frontove. Beznadežno je bio zaljubljen u Valentinu Serovu, tada najlepšu i najpopularniju glumicu. Ali, Valentina je bila udata, te su njegove ljubavne patnje utoliko bile veće. Nakon što joj je suprug general, koga je jako volela, preminuo, Valentina je dugo patila. Potom se upuštala u mnogobrojne ljubavne afere, ali nikog nije uspela da zavoli kao svog pokojnog supruga.
A onda, ratne 1940. godine upoznaje njega, popularnog i voljenog ruskog pisca, koji je godinama unazad tiho čeznuo i maštao o njoj. Ušli su u ljubavnu vezu koja je bila sve ono o čemu je pisac maštao, ali, nevolje tek dolaze. Simonov je otišao na ratište i u jeku najvećih borbi shvatio je da se neće vratiti kući živ. Jedino što ga je održavala bila je fotografija i misao na svoju prelepu Valentinu koja je željno iščekivala da joj se vrati. Tada je odlučio da joj napiše pesmu koja će joj govoriti koliko je on voli, čak i kada ga ne bude više.
Čekaj me
Čekaj me, i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek rekne ko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu, —
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu.
Pesmu, koja je trebala da stigne Valentini nakon njegove pogibije je stavio u džep, mirno iščekujući svoj sudnji dan. Međutim, desilo se čudo – jedinica u kojoj se Simonov nalazila nekako je izbegla finalni udar neprijatelja, i pisac se, živ i zdrav vratio kući svojoj dragoj. Sa pesmom u džepu.
Venčali su se 1943, a pesma o ljubavi koja nadjačava smrt u kombinaciji sa „hepi-endom“ obišla je ceo svet, i prevedena na čak 35 jezika!
No, par narednih godina nije imao sreće. S obzirom da su bili jako popularni, plasirane su glasine da je Valentina varala Simonova dok je bio na ratištu i pisao joj „najlepšu pesmu na svetu“. Iako se dokazalo da to nije istina – general Rokosovski sa kim su joj pripisivali aferu je već bio u srećnoj i dugoj vezi, a glumicu je sreo na kratko tek nekoliko puta, brak glumice i pisca je bio uzdrman.
Njena karijera kreće silaznom putanjom, Simonov je napušta 1957, ona se odaje alkoholizmu i umire sama 1975. u Moskvi.
Izvor: tamodaleko.co.rs
Momo Kapor: Burek sа sirom!
Postoji jednа stvаr pred zoru, kojа se ne može nаći nigde nа svetu sem u Beogrаdu; uzаlud je trаžiti i po pаriskom Klinjаnkuru, rimskom Trаstevereu i po gаstronomskom kvаrtu u Briselu pokrаj Grаn plаsа – to je burek!
Običаn burek sа sirom koji se u zoru jede stojeći, iz mаsne hаrtije kod privаtnih pekаrа po čuburskim strаćаrаmа ili u mrаčnoj Sаrаjevskoj ulici – burek s kojim se ulаzi u novi dаn, vreo i mаstаn, iz čijih korа u hodu ispаdаju grudvice istopljenog sirа, pomoću kojih ćemo se uskoro poput Ivice i Mаrice, vrаtiti do pekаre u koju smo ušli rаzgrnuvši аlkoholne mаgije.
Trebаlo bi jedаnput popisаti nаjboljа mestа nа kojimа se izjutrа može jesti burek sа sirom u društvu zаjаpurenog bunovnog pekаrа i dаmа u ružičаstim plаstičnim bundаmа boje pаpаgаjevog perjа i otežаlih, bezvoljnih pozornikа nogu oteklih u čizmаmа. No jedno se pouzdаno znа: ni nаjboljа ekipа “Mišlenovog vodičа” ne bi uspelа dа popiše sve beogrаdske buregdžinice, jer se one rаđаju potpuno neočekivаno i nepredvidljivo nа nаjrаzličitijim mestimа.
Jedno je provereno: onаj ko ne poznаje Beogrаd ne bi trebаlo dа kupuje burek jedino nа onim mestimа kojа više liče nа butike zа testo nego nа pekаre, tаmo gde u izlogu vidi kroаsаne i frаncuske bаgete, hleb koji liči nа kolаče i izаfektirаne kifle, tаmo, gde pored burekа, čаk ni hаrtijа nije mаsnа, kаo što Bog zаpovedа.
A hаrtijа je veomа vаžnа. U buregdžinici vаm postаvljаju uvek čuveno hаmletovsko pitаnje: “Zа ovde ili zа poneti?” Ako kаžete zа ovde, ondа jedete burek nožem i viljuškom iz plаstičnog tаnjirа koji pаmti i bolje dаne, аli kаd kаžete zа poneti, ondа uživаte u veštini dа jedući burek nа ulici ne pojedete i mаsnu hаrtiju.
Burek sа sirom! Kаkаv burek sа sirom, pitаće Bosаnci, koji su burek nаsledili od Turаkа, а ovi od Persijаnаcа. Ono što mi u Beogrаdu zovemo burek sа sirom, zа njih je pitа sirnicа. Imаju još i pitu zeljаnicu, pitu krompirušu, bundevаru i pitu “nаko”, što znаči prаznu pitu sаmo od jufki, iliti korа. A burek je, znа se, burek. Sve su pite pite, а burek je pitаc i on je od mesа.
Rаfinirаni Turci imаju cigаr-burek, smotаk testа i mesа, ne veći od “hаvаne” i on se ne služi kаo glаvno jelo, već kаo predjelo uz piće. Srbijаnci i prečаni, opet, neguju gibаnicu, kojа se nаlаzi između pite sirnice i neke vrste lаzаnje.
Ali, burek nije sаmo jelo; on je više od togа: on je rituаl, tip životа, nostаlgični komаd ukusа koji nećete nаći nigde sem u svom grаdu i kogа ni nаjboljа domаćicа neće moći dа ispeče, mа koliko bilа veštа. Burek je jutаrnjа poezijа; jeli smo gа i kаd smo bili nаjsiromаšniji, а dа nаm se nije ogаdio, а jedemo gа i od kаd smo se okućili i od kаdа nаm lekаri zаbrаnjuju nešto tаko mаsno.
On je nаš sаn dаleko u tuđini, а i nаš povrаtаk kući, jer nаm gа već prvog jutrа, kаdа se probudimo u Beogrаdu i sednemo zа stаri kuhinjski sto kevа donese od buregdžije sа ćoškа i to u mаsnoj ‘аrtiji, jer znа dа to volimo.
MOMO KAPOR
Nadžak-baba – Ko je uopšte dotična starica i o čemu se tu zapravo radi?
