Kako BBC javlja: Dva vanzemaljska tela stara 1.800 godina podvrgnuta laboratorijskim testovima (VIDEO)
Dva sićušna, navodno neljudska tela, podvrgnuta su laboratorijskim ispitivanjima u Meksiku.
Prošla su kroz magnetnu rezonancu i rentgen, a predstavljena su vlastima ove zemlje sredinom septembra.
Haime Mausan, samoproklamovani stručnjak za neidentifikovane leteće objekte (NLO), doneo je dva tela na saslušanje u Kongresu kao dokaz drevnog neljudskog života.
Njegovo obraćanje je postalo viralno, a mnogi su tela nazvali „vanzemaljcima”, što su naučnici naveliko osporili.
Mausan je rekao da su ovi artefakti otkriveni u Peruu 2017. i da su stari 1.800 godina.
Hoze de Hesus Benitez, navodno vojni lekar i forenzički stručnjak, prethodno je izvršio testove.
On je naveo da su rezultati pokazali da takozvanim telima nije manipulisano.
Sredinom septembra je i doktor Dejvid Spergel, naučnik iz Nase, pozvao navodne stručnjake da „uzorke ustupe i svetskoj naučnoj zajednici koja će zaključiti o čemu se tačno radi”.
Prethodno navodno „otkriće” Mausana i Beniteza je osporeno kada su testovi pokazali da se radi o dve ljudske mumije prikazane tako da izgledaju kao vanzemaljci.
Pogledajte video na https://www.youtube.com/watch?v=e1xPTSCxmg8
Izvor: bbc.com
Sastav osnovca koji je rasplakao nastavnicu i nateraće roditelje da se debelo zamisle
U jednoj Fejsbuk grupi u kojoj prosvetari iz Srbije dele priče iz škole pojavio se jedan sastav dečaka koji je oduševio mnoge.
Nastavnica srpskog podelila je pismeni zadatak učenika osnovne škole uz dozvolu njegove majke, naravno, anonimno, u želji da pokaže drugim roditeljima koliko su se udaljeni od svoje dece i kolika je njihova želja da se osete bitnim i vrednim bar na trenutak. Tako je jedan dečak koji verovatno vapi za pažnjom oca i majke poželeo da bude ni više ni manje nego televizor.
Tema zadatka je bila: “Za čim žudim i šta bih molio boga da mi da”, a jedan dečak je poželeo je da bude ono što svakom prosečnom domaćinstvu zaokupira pažnju – a to je televizor, a dečak kako kaže “mogao bi da se druži sa ocem kada dođe sa posla čak iako je umoran”.
Sastav učenika je bio jednostavan, argumentovan i iznad svega zaprepašćujući, kaže profesorka.
“Bože, večeras te molim za nešto što žarko želim. Želim da postanem televizor! Želim da budem na mestu televizora u mojoj kući, da imam svoj prostor, da imam svoju porodicu oko sebe i da me s pažnjom slušaju kada govorim. Želim da budem u centru pažnje i da me slušaju bez prekida i pitanja. Želim da se o meni brinu kao o televizoru. Кada bih bio televizor, mogao bih da se družim sa ocem kad dođe sa posla, čak i ako je umoran. I hteo bih da mama želi da je sa mnom kada je tužna i uznemirena, umesto da me ignoriše… Želim da se moja braća i sestre svađaju oko toga ko će provoditi sate sa mnom. Želim da osećam da moja porodica s vremena na vreme sve ostavlja po strani, samo da provede neko vreme sa mnom. I na kraju, hteo bih da ih sve učinim srećnim i radosnim. Bože, ne tražim mnogo. Samo želim da budem kao televizor!”
Кada je, ocenjujući zadatke, nastavnica naišla na ovaj sastav, zaplakala je.
Njen muž, koji je upravo ušao u kuću, upitao ju je: “Šta se dešava?”, a ona je odgovorila: “Pročitaj ovaj sastav koji je napisao jedan moj učenik.” Pošto je pročitao, muž je rekao: “Bože moj, jadno dete! Кakvi su to ravnodušni roditelji!” Učiteljica ga pogleda i reče: “Ovo je sastav našeg sina!…”
Ispod objave bilo je komentara da je ova priča iz edicije “nije se desilo”, ali čak i da je ovo plod nečije mašte, svakako je pouka za sve nas.
I da, zaista svi mi, bilo da smo mali ili veliki, ponekad se osećamo usamljeno i poželimo da budemo televizor bar nakratko.
Izvor: nova.rs
Ovo je znak na konzervi koji pokazuje da je riba ulovljena u radioaktivnim vodama!
Tuna iz konzerve se svakodnevno nalazi na našim trpezama, ali da li ste se nekad zapitali odakle ona dolazi? Na ambalaži se nalazi taj odgovor.
Udruženje potrošača Efektiva na svom Twitter profilu dalo je primer tunjevine na kojoj je jasno navedeno da sadrži ribu iz ribolovnih područja koja su oblježena kao rizična, u smislu povišenog stepena radijacije.
Rafovi marketa puni su ribljih proizvoda iz različitih krajeva svijeta, a kada je riječ o „divljoj“ ribi, potrebno je na ambalaži navesti ribolovno područje gdje je ulovljena (za uzgojene ribe zemlja u kojoj se uzgaja). Ribolovno područje je označeno prema međunarodnoj klasifikaciji (FAO + odgovarajući broj).
Ovo je veoma važno, jer vam daje informaciju da li je riba uhvaćena u zoni zračenja. Oznake FAO 61, 67, 71, 77, 81 i 87 ukazuju na radioaktivna područja Tihog okeana.
U ovom slučaju problematične su upravo oznake FAO 61, 71, 77 i 81 – ali ima i drugih koje ukazuju na rizična ribolovna područja, prenosi Danas.
Pogledajte još neke oznake:
FAO 21 – sjeverozapadni Atlantik
FAO 27 – sjeveroistočni Atlantik
FAO 27. III d = Baltičko more
FAO 31 = Centralno-zapadni Atlantik
FAO 34 = Centralno-istočni Atlantik
FAO 37.1, 37.2 u 37.3 = Sredozemno more
FAO 37.2.1 = sjeverni deo Jadranskog mora (ribolovno područje slovenačkih ribara)
FAO 37.4 = Crno more
FAO 41 – Jugozapadni Atlantik
FAO 51 i 57 – Indijski okean
FAO 61, 67, 71, 77, 81 i 87 – Tihi okean
FAO 48, 58, 88 – Antarktik.
Boris Beker: Đoković ima dve ličnosti, jedna stvar me je najviše pogađala!
O nedavno završenom Otvorenom prvenstvu Amerike za italijanski list „Gazeta“ govorio je nekadašnji trener Novaka Đokovića i legendarni nemački teniser Boris Beker.
Nebo je granica. Odnosno, nema granice. Nije ljudski biti ovako zdrav, gladan I inspirisan sa 36 godina.
Svi smo radoznali da vidimo gde može da ode. Glad, poverenje koje postaje izvesnost.
Nedelju dana pre finala zamolio je svoju pratnju da odštampa ove majice.
Jer pobeda je bila njegov cilj i bio je siguran da će to postići – istakao je bivši nemački teniser, pa nastavio:
Mislim da će se sada fokusirati na slem turnire I igrati ih jedan po jedan bez razmišljanja o konačnom cilju.
Najveći kvalitet kod njega je transformacija.
On je povratnik na osnovnoj liniji I da bi pobedio Medvedeva spustio se do mreže, servirao I voleo. Promenio je planove.
Njegov veliki kvalitet je što plan igre prilagođava potrebama utakmice: uvek ima plan B, C, D… praktično celu azbuku.
Dok je Boris Beker trenirao Novaka Đokovića, srpski as je osvojio šest grend slem titula
Šta me je najviše pogodilo tokom naše saradnje? Činjenica da nikada nije bio zadovoljan. Nikad! Čim je osvojio veliki turnir, umesto da slavi želeo je da razgovara o tome šta nije uradio dovoljno dobro.
Rekao sam mu: „Nole, hajde da razmislimo sutra. I ništa nije uradio, nastavio je da analizira kako bi mogao da se poboljša.
Veoma smo bliski. Nole ima dve ličnosti: onu koja ide na teren i onu van njega. On je veoma dobar čovek, voli da čini dobro, pomaže deci preko svoje Fondacije i ako je nekom prijatelju teško on prvi ide da mu pomogne – završio je legendarni Nemac.
Izvor: skynews.rs
SVET MI SE RUŠIO, OTIŠLA SAM NA OSTROG I DOŽIVELA ŠOK: Sveštenik je rekao svima da izađu, pala sam na kolena i počela da vrištim
“Imala sam osećaj da mi se celi svet ruši! Gušila sam se u problemima, a nikoga nije bilo tu da mi pomogne. Bila sam nesrećna i nezadovoljna, nervoza je uvek bila prisutna. Život mi se promenio onog dana kada sam odlučila da posetim Manastir Svetog Vasilija Ostroškog” započela je svoju priču M.B. (27) iz Beograda, čiju ispovest prenosimo.
“Svega mi je bilo preko glave! Na poslu je situacija bila grozna, a ni kod kuće nije bilo ništa bolje. Zbog svakodnevne nervoze ugrozila sam i svoje zdravlje. Želela sam da se ostvarim kao majka i da dobijem dete sa dečkom sa kojim živim već tri godine. Međutim, kada sam mu to rekla – sve se odjednom promenilo.
Otvoreno mi je rekao da ne želi decu i da smatra da je to samo gubljenje vremena. Stalno smo se svađali zbog toga. Svaki dan bi me sačekao kod kuće nervozan i namršten. Roditelji su me stalno zapitkivali da li ima nešto novo, u nadi da ću im reći da će uskoro postati baba i deda. Sećam se, tog 20. avgusta imala sam užasan dan na poslu. Šef je pred svima vikao na mene, napravila sam grešku koju nisam smela sebi da dozvolim. Počela sam da plačem u kolima dok sam se vraćala s posla. Nisam mogla da zaustavim suze. Inače sam takva da sve skupljam u sebi, valjda je ovo bila kap koja je prelila čašu. Ništa nije bilo onako kako sam zamislila.
Nisam želela da se vratim kući, htela sam da pobegnem od svega. Sela sam u kola i uputila se ka Manastiru Svetog Vasilija Ostroškog. Telefon je neprestalno zvonio. Negde pred zoru stigla sam u Nikšić. S obzirom na to da prvi put dolazim na ovo sveto mesto, nisam znala šta me tamo čeka.
Ostavila sam kola ispred manastira i trčećim korakom krenula prema ulazu ove svetinje. Ljudi koju su bili ispred gledali su me sa čuđenjem. Monahinja koja je u tom trenutku izlazila iz malog prolaza zaustavila se pored mene i uhvatila me za ruku. Pogledala sam je uplašeno i začuđeno.
– Plači, nemoj da se stidiš. Ako osećaš da treba da plačeš to i radi. Ući ćeš sada unutra i svi problemi će nestati, ja ti to garantujem. Sami smo sebi najveći neprijatelji. Zamoli sveštenika da ti pročita molitvu i sve će biti u redu. Svu sreću ovog sveta ti želim i neka je Bog uvek s tobom – prošaputala je monahinja tihim i umirujućim glasom.
Gledala sam za njom kao malo dete. Ispred male prostorije u kojoj se nalaze mošti svetoga Vasilija Ostroškog stajao je monah koji je puštao ljude unutra.
Izvor: 365srbija.com
Zašto slanje deteta u ćošak ili moderni tajm-aut možete da ga oštetiti za ceo život!
Majka četvoro dece, autorka knjige „Because I Said So! Why Society Is Childist And How Breaking The Cycle Of Discrimination Can Change The World“, Sara Okvel Smit radi sa roditeljima kao instruktorka i specijalistkinja za brigu o deci.
„Zato što sam ja tako rekao/ rekla!“ Koliko ste puta čuli ovu frazu od svojih roditelja kada ste bili dete i usudili se da dovedete u pitanje mudrost autoriteta odraslih?
Sigurno mnogo puta. Možda vam je često naređivano da „radite kako vam se kaže“.
Ili se možda sećate da ste čuli strogo odbrojavanje – „3… 2… 1…“ – i plašili ste da ćete biti kažnjeni kad roditelj dođe do nule. Sara radi sa roditeljima poslednje dve decenije. Kada zamoli klijente da se sete neposlušnosti iz svog detinjstva, vežba uvek naiđe na cerekanje i prijatno odmahivanje glavom.
Smatraju da su zaslužili disciplinsku meru jer su bili veoma nestašni, pa uz osmeh kažu: „Ali to mi nikada nije škodilo!“
Oni nisu u pravu.
To maltretiranje dece – najugroženijih članova društva – nije ni smešno ni opravdano.
„Childism“ ili „diskriminacija dece“ se ne razlikuje od bilo koje druge štetne diskriminacije – rasizma ili seksizma, na primer. Ovu reč su prvi put upotrebili 1975. doktori Čester Pirs i Gejl Alen u jednom psihijatrijskom časopisu.
Oni su to definisali kao automatsku pretpostavku superiornosti bilo koje odrasle osobe nad bilo kojim detetom; a rezultira time da potrebe, želje, nade i strahovi odrasle osobe nesporno imaju prednost nad potrebama deteta.
„Diskriminacija dece“ jeste zapravo skup predrasuda prema deci, jednostavno. Problem je u tome što su te predrasude duboko ukorenjene u našem društvu. Slavimo što ostavljamo bebe da plaču same noću u ime „potrebe za snom“ i „treniranja beba da se samoumire“, iako je samoumirivanje u tako mladom dobu razvojno nemoguće.
Kamenih lica, vodimo mališane nazad u krevet, u strahu da bi grljenje moglo biti shvaćeno kao nagrada za buđenje i izlazak iz sobe.
Stavljamo decu u ćošak, šaljemo ih u „uglove za izolaciju“ ili tajmaut u školi, oduzimamo im omiljene stvari da bismo ih „naučili poštovanju“. A te kazne ne deluju – sve što uspevaju jeste traumatizovanje deteta i često stvaranje oštećene odrasle osobe.
Koliko roditelja poznajete i sami koji se hvale time da oduzimaju X-boks ili isprazne dečju kutiju za igračke kako bi ih naterali da se pridržavaju dogovora. Ali sve što oni zaista rade jeste kontrola deteta kroz strah. Da, čini se da to funkcioniše kada su mali – ali sačekajte dok ne budu u tinejdžerskim godinama, tada će se ili užasno pobuniti, puni ogorčenosti, ili će se pretvoriti u mirne ljude koji ugađaju drugima bez samopoštovanja. Sara je videla i jedne i druge.
„Čajldizam“ se provlači kroz ideje koje su u osnovi mnogih saveta za brigu o deci danas, što potiče od saveta koje su davali muški stručnjaci za brigu o deci u poslednja dva veka.
Stručnjaci kao što je psiholog za spavanje Ričard Ferber, koji je osmislio proces kontrolisanog plakanja 80-ih godina, poznat kao „ferberizacija“ – a koji je i danas popularan – i savetovao mamama i tatama da ugrade bravu s ključem na vrata spavaće sobe svog mališana kako ne bi mogli da dođu do roditeljske sobe noću.
Predrasude o tome kako se ponaša „dobro“ dete zvuče ovako. Ono mora da:
Spava celu noć u svojoj sobi, bez obzira na to koliko se oseća uplašeno ili usamljeno.
Pojede svu hranu na tanjiru, čak i ako nije gladno ili mu se ne sviđa.
Nema napade besa kada je malo ili strepnje ako je tinejdžer, bez obzira na to da li ima bilo kakva teška osećanja.
Nikada ne odgovara, bez obzira na to koliko je njegova poenta važna ili validna.
Ali ono što društvo zaista želi da „dobro“ dete uradi jeste da zakopa i sakrije teške emocije, da nadjača svoje potrebe kako bi udovoljilo odraslima. Neizgovoreno verovanje je da je dete koje izrazi takve potrebe ili poteškoće „nestašno“, „nepristojno“ ili „nema poštovanje“. Ah, to poštovanje.
Koliko često ste čuli da ljudi kažu da „deca ovih dana moraju da se nauče poštovanju“? A deca se ne uče poštovanju – poštovanje se mora zaslužiti.
Poštovanje se kategorički nikada ne postiže sramotom, kaznom, isključivanjem ili krivicom.
Izvor: nova.rs
Greg Rusedski se poklonio Novaku: „Đoković je najbolji sportista na planeti u svakom pogledu“
Srpski teniser Novak Đoković nedavno je osvojio 24. grend slem titulu i sve su češće priče kako ne samo da je najbolji u svom sportu, već da je stao u red najvećih sportista ikada.
Ono što je najbolje od svega jeste da Đoković ni u kasnim tridesetim godinama ne želi da prekine da igre, već nezadrživo grabi ka novim sportskim visinama i rekordima.
Greg Rusedski, nekadašnji finalista US Opena, imao je reči hvale za Đokovića koga sada sve više porede sa Muhamedom Alijem, Majklom Džordanom, Juseinom Boltom i sličnima, a sve manje sa Rafaelom Nadalom i Rodžerom Federerom, koje je rezultatski ostavio u prašini.
„Novak je za mene najbolji sportista na planeti u ovom trenutku, nevezano o kom sportu se radi. Njegova doslednost, ono što radi na terenu i šta radi u njegovim godinama“, rekao je Rusedski u jednom podkastu.
Britanac je spomenuo i Toma Brejdija, koji je prijatelj sa Đokovićem i sve se češće pojavljuje na njegovim turnirima.
„To što radi Novak nije radio niko osim Toma Brejdija sa pobedama u Superbolu. Ironično, baš je Brejdi bio u Đokovićevoj loži i gledao ga kako osvaja US Open“, dodao je Rusedski.
Teško je reći koji su Đokovićevi dometi, jer on pomera sve granice, ali u ovom trenutku fokus je na Olimpijskim igrama naredne godine.
„Rekao bih da je Novak GOAT koji želi da osvoji 27, 28 slemova kako bi se distancirao od ‘čopora‘. Sustigao je Margaret Kort, ne samo da želi da bude najbolji teniser, on želi to da bude u svakom pogledu. Za njega je olimpijsko zlato naredne godine u Parizu ogroman izazov“, zaključio je Rusedski.
Izvor: nova.rs
Paulo Koeljo Čovek mora znati kada se poglavlje završi – Započnite novo poglavlje života sa čistog lista!
