Ogorčena mama poručila: Roditelji, prestanite da od dečijih rođendana pravite fešte!
Proslave prvog rođendana ‘na veliko’ postale su trend u celoj zemlji, a većina roditelja više vodi računa o gostima i samoj organizaciji nego o željama svojih mališana. Evo šta im je jedna mama poručila…
Rođenje deteta je jedno od najvažnijih događaja u životu svake žene, tako i u mom.
Prošlo je skoro godinu dana od kako je naša mezimica došla na svet, a prvi rođendan je sve bliže. I njemu bih se posebno radovala da me svi okolo ne pitaju: “A u kom restoranu ćete da proslavite 1. rođendan?” Restoran?!
Molim, jesam li to dobro čula?!
Nekada se znalo zašto se ide u restoran ili pod šator – za ispraćaj i svadbu. Danas, pored sve popularnijih 18-ih rođendana, koji su po mom mišljenju, prave svadbe bez mlade/mladoženje, ali obavezno sa dečkom/devojkom koji prate u koraku slavljenika, pravi cirkusi prave se i od prvih rođendana. Pa da li je ovaj narod potpuno izgubio pamet ili smo kolektivno osvojili neke ogromne pare na lutriji?! Možda nisam u toku?!
Ne znam ni sama na koliko prvih rođendana sam bila do sada, i svi su bili u istom fazonu. Mnogobrojni gosti, od kojih najmanje ima dece, muzika koja trešti na sav glas i izbezumljena lica slavljenika kojima nije jasno zašto ih majka drma u naručju, zašto ih svi ljube i žele da se slikaju sa njima?
Proslave ‘na veliko’ su postale trend u celoj zemlji, a većina roditelja više vodi računa o gostima i samoj organizaciji nego o željama svojih mališana. Tako se, bar u Beogradu, a verujem i u ostatku Srbije, restorani, igraonice i sale rezervišu i nekoliko meseci unapred! Kod nas važi nepisano pravilo da se za proslave i slavlja uvek nađe vremena i novca, bez obzira na trenutnu materijalnu situaciju. Ljudima je taj događaj veoma važan i žele da ga proslave sa bliskim ljudima.
U redu, razumem da je to važan dan, ali zbog čega mora da se pravi fešta? Zar vaše dete nije najvažnije tog dana? Zar ne bi trebalo da mu tog dana posvetite pažnju i potrudite se da bude nasmejano, okruženo samo ljudima koje poznaje, a najviše decom? Roditelji su svesni da se njihovi mališani neće sećati da su ugasili prvu svećicu, ali zašto onda trošiti nekoliko stotina, pa i hiljada evra na haos da bi se sve na kraju završilo zabavom za odrasle, koji su dobili još jednu šansu da besplatno loču?
Šta se desilo sa intimnom zabavom, u krugu porodice i najbližih prijatelja, uz tortu i igranje sa najmlađima? Zbog toga smo suprug i ja rešili da ignorišemo bizarna pitanja i da 1. rođendan naše devojčice proslavimo u stanu sa nekolicinom ljudi, ali na način koji odgovara potrebama našeg deteta.
To sam rekla i onima koji su me poslednjih nekoliko nedelja ispitivali o proslavi, pošto su je oni planirali mesecima unazad! Mi ćemo sve organizovati za nekoliko dana, jer šta je bitnije od toga nego da našu devojčicu tog dana vidimo nasmejanom? Ništa… Nadam se da ima još roditelja koji dele moje mišljenje…
Izvor: Dnevno
KROMPIR PAPRIKAŠ – Da li je zdrav za jelo i kako da ga pripremite?
Kuvana jela, poput paprikaša, sadrže puno vode koja povoljno utiče na rad probave, preporučuje se i osobama koje se nalaze na dijeti.
Paprikaš je zasitno niskokalorično jelo, koje ne opterećuje organe za varenje, i zato vam savetujemo da ga uvrstite u svoju ishranu.
Najjednostavniji recept za KROMPIR PAPRIKAŠ
Potrebno je:
-
1 veća glavica luka
-
2 šargarepe
-
4 krompira
-
1 paradajz
-
1 kašika ajvara
-
1 zelena paprika (može iz zamrzivača)
-
ulje
-
peršunov list
Priprema:
Na ulju propržiti sitno seckan crni luk i papriku i šargarepu da se dinsta. Dodati 1 kašiku ajvara, malo ml. paprike i krompir na kocke. Naliti vode malo više pa kuvati 30 minuta da uvrti.
Dodati soli po želji bibera i pršunov list.
Po želji može se dodati na kraju i 3-4 čena belog luka.
Marija Montesori – Ovako se ubrzava UČENJE!
Multisenzorno učenje je opisala još pre 100 godina Marija Montesori kada je otkrila da deca uče da pišu bolje ako prvo prstom prate slova. Dve studije pokazuju da ovaj princip učenja funkcioniše čak i sa apstraktnim sadržajem: uspeh učenja se može poboljšati ovom metodom i u matematici. Razlog za to bi mogao da leži duboko u našoj evoluciji, kako objašnjavaju istraživači.
Neuronaučnici su dugo pretpostavljali da mi ljudi bolje učimo kada je uključeno više čula. Na primer, slike mogu uticatina to da se reči bolje memorišu, a gestovi takođe podržavaju skladištenje novih informacija. Montesori pedagogija takođe koristi varijantu ovog učenja uz podršku pokretima: deca intenzivno koriste prste, na primer tako što bi prevlačili prstima preko velikih slova ili brojeve i tako pamte njihov oblik, piše portal www.scinexx.de.
Praćenje prstima na časovima matematike
Tim predvođen Polom Ginsom sa Univerziteta u Sidneju detaljnije je istražio zašto ova haptička tehnologija učenja pomaže i da li funkcioniše i sa apstraktnijim sadržajem učenja. U prvom istraživanju, 93 učenika 4. i 5. razreda naučilo je da računaju uglove u trouglovima na časovima matematike. Neka deca su zamoljena da prstom iscrtaju različite uglove u trouglu dok su slušala objašnjenja i dobijala zadatke.
Druga grupa dece je takođe uradila ovo, a zatim je zamoljena da ponovo vizualizuje praćenje zatvorenih očiju. Treća grupa je služila kao kontrolnaa i učila je klasično – bez uključivanja ruku ili prstiju. Nakon faze vežbanja, sva školska deca su testirana na uspeh u učenju korišćenjem standardizovanih zadataka. Nastavnici i istraživači su primetili da deca brzo napreduju dok uče.
Ispostavilo se da su školarci kojima je bilo dozvoljeno da koriste prste brže učili i bolje radili na testu. Niz eksperimenata sa starijim tinejdžerima od kojih je zatraženo da nauče specifičan metod množenja u svojim glavama dao je slične rezultate. Takođe je pomoglo ako im je bilo dozvoljeno da zapamte pojedinačne korake pomeranjem prsta oko relevantnih parova brojeva.
Dalje analize su pokazale da je kognitivno opterećenje tokom učenja uz haptičku podršku i naknadnog testa bilo niže nego u kontrolnoj grupi. Mozak očigledno mora da koristi manje mentalnih resursa kada su informacije koje primaju oči podržane čulom dodira i pokreta. „Postoji nekoliko razloga zašto bi ovo praćenje prstiju moglo podržati učenje“, objašnjava Gins. Jedan od razloga može biti taj što prst bolje fokusira našu pažnju na materijal za učenje. „Mi ljudi smo možda biološki povezani na takav način da obraćamo više pažnje na ono što je u oblasti oko naših ruku“, kaže istraživač.
Naučnici pretpostavljaju da bi upiranje prstom moglo dati materijalu za učenje veći prioritet u neuronskoj obradi. To potkrepljuju teorije prema kojima lakše i prioritetnije učimo evolutivno važne veštine kao što su govor, prepoznavanje predmeta ili lica. Kulturni sadržaji, s druge strane, koji uključuju i školsko znanje, zahtevaju više mentalnih resursa.
Izvor: .novosti.rs
Vladeta Jerotić: Ja sam bio nemirno dete i nikad nisam bio odličan đak
Saveti našeg akademika dr Vladete Jerotića i dan danas izazivaju veliku pažnju, pa ih roditelji sa posebnim interesovanjem čitaju i primenjuju:
“Verujem da sasvim malo dete vidi nešto više i dalje od odraslog čoveka. Ne čini li se nekad da ono i ne gleda crte našeg lica, kao što će to kasnije kao odraslo gledati, već da gleda i vidi nešto u nama što je iza lica.
Zabrana, čuvena zabrana. U porodici, kad bi detetu otac ili majka rekli “nemoj to raditi” ili “nemoj to jesti” ili “ja moram sad da izađem a imaš u sobi puno igračaka ali pazi ova igračka može da ti donese neku nevolju” ili “imaš puno voća raznovrsnog, ali nemoj baš ovo voće biće ti loše”, e baš to kad kaže “ne” onda će to dete najčešće da uradi. Imamo, nosimo stalnu potrebu da se zabrana krši. Ali ako je otac ili majka to rekao u punoj ljubavi – ostajem pri tome, to nije veliki broj jer treba biti onda pun ljubavi – ako je tako rekao “nemoj to da radiš” u ljubavi, bez trunke neke želje da ga posluša po svaku cenu, neće uraditi dete ništa loše.
Ako je dete nemirno, pusti ga, često je to inteligentno i bistro biće. A roditelji, u neznanju, za mirno i poslušno dete kažu “moje dobro dete”, a ono u stvari uplašeno, nesigurno. Naravno, rodi se i poneko dobro dete koje je jednostavno takvo, iako je snalažljivo i pametno. Greška je velika što ono nemirno dete tuku, a ono je najčešće inteligentno dete. I baš ta inteligencija mu ne da da se pomiri lako sa svim što mu se kaže.
Ja sam bio nemirno dete i nikad nisam bio odličan đak. U gimnaziji sam bio vrlodobar, dobar, imao sam petice iz veronauke i istorije. Iz matematike i fizike sam imao trojku.
Moj drug, koji je danas poznati književnik i prevodilac je u gimnaziji pustio goluba iz poslednje klupe, na času higijene. Umalo ga nisu izbacili iz škole. Dobio je ukor razrednog starešine, ukor direktora i ukor nastavničkog saveta pred izbacivanje iz škole. To su mali nestašluci koji često odaju inteligentnu decu.
Danas, za mnogo veće „nestašluke” i ozbiljne prekršaje koji sa inteligencijom nemaju nikakve veze, kazne su mnogo blaže. Dete se rađa vrlo složeno. Da ne plašim mlade, ali, fetus sve pamti. Jako je važno da majka dete nosi radosno. Pazite, nije isto radosno i veselo. Treba da nosi, koliko god može, sa radošću. Naravno i otac je jako važan. Treba oboje podjednako da žele dete. I nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu.
Znate kako, kad je majka ljuta dete se sklanja na kraj posteljice, a kad je srećna dete se penje prema srcu. Snimali to naučnici. Dete do kraja treće godine je upijajući um, kao sunđer je. Koliko bi samo trebalo da se otac i majka tada vole najviše! I da tako bude pet godina, pa posle neka bude malo i prepirki, ali prvih tri do pet godina, i zbog deteta i zbog sebe, da dete vidi, upije ljubav oca i majke. Ostaće skript, pa će tražiti u svome braku da ponove ono što su doživeli prvih tri do pet godina, i dobro i loše,” prenosi Zelena učionica.
Izvor: Zelena učionica
Luka – Poreklo i značenje imena
Iako se sve veći broj roditelja odlučuje da svojoj deci daje sasvim neobična lična imena na rođenju, pa tako nije retkost da se novorođene devojčice zovu Mimoza, Kiša, Larisa, Pelagija ili Doroteja, Daša, Tajna, Šećerka; dok su pak za dečake „rezervisana“ po pravilu imena kao Ronaldo, Elvis, Rikardo, Leo, Rivaldo, Indigo, Maslačak, Vodan ili pak Trifun, stara kratka i tradicionalna vlastita imena na svu sreću su se još uvek „zadržala“ na vodećim mestima, pa se tako i ime Luka u Srbiji nalazilo na prvom mestu u 2013. godini, a i danas se odlično „kotira“ i to među prvih 5 – 10 najčešćih muških vlastitih imena.
Poreklo muškog ličnog imena Luka
Ime Luka poreklom je iz zemlje Grčke, ali smatra se da je originalno postojalo najpre ili u grčkom ili latinskom jeziku, a odatle se prenelo u hrišćansku religiju i najpoznatiji je svakako Sveti apostol Luka, jedan od ukupno dvanaest apostola, koji je tvorac trećeg jevanđelja „po Luki“, a koji se i spominje u „Svetom pismu“ i u „Novom zavetu“.
Sveti apostol Luka je prema hrišćanskom verovanju bio lekar i iscelitelj po profesiji, pomagao je svim bolesnim i nemoćnim ljudima, ali u isto vreme propovedao hrišćansku veru sa apostolom Pavlom.
Prema predanjima, apostol Luka je pogubljen u svojoj 84-toj godini života, od strane bezbožnika ili takozvanih „idolopoklonika“ u gradu Teba, tako što su ga obesili o granu maslinovog drveta.
Veruje sa da ime Luka, odnosno neke njegove varijacije, imaju i veze sa ljudima koji žive u mestu ili pokrajini Lucania u Italiji, i koji se zovu Lukanci.
Neki autori smatraju da lično ime Luka može da potiče i od imenice „luka“ koja označava pristanište za brodove.
Značenja vlastitog muškog imena Luka
U osnovi lične imenice Luka, nalazi se grčki koren „luks“ što znači svetlost, sjaj, blistavost, dan, „ono što je svetleće i što obasjava“.
Smatra se takođe, da značenje imena Luka ima veze sa pomenutim Svecem Lukom Jevanđelistom, i da su sva muška deca rođena pod ovim ličnim imenom, predodređena da budu „nosioci svetlosti“ i da pomažu drugima, kao i da se bave svakojakim humanim poslovima ili da budu naklonjeni pravdi, miroljubivosti i poštenju.
Najpoznatije „izvedenice“ od vlastite imenice Luka
Veliki broj drugih ličnih tj vlastitih imena je izveden od osnovnog imena Luka, a najpoznatija su – Luk; Lukaš; Lucijan; Lukimir; Lukas; Lukijan; Lucijus;
Takođe, neka strana ili ovdašnja prezimena, u svojoj osnovi imaju koren reči „luk“ koji isto potiče od imena Luka, a najčešće su u pitanju – Lukić; Lučić; Luković; Lukijanić; Lukojle; Lukas (Lucas).
Zastupljenost muškog imena Luka u zemljama regiona
U Srbiji je najčešće muško ime Nikola, dok se vlastito ime Luka nalazi na petom mestu kada su muška novorođenčad u pitanju;
U Bosni i Hercegovini, ime Luka se nalazi na drugom mestu, a najčešće ime koje novorođeni dečaci u ovoj zemlji dobijaju na rođenju je Amar;
U Hrvatskoj je muško vlastito ime Luka, najčešće ime koje se daje tek rođenim dečacima i nalazi se na prvom mestu već duži niz godina;
U Crnoj Gori, lično muško ima Luka se nalazi među prvih deset vlastitih imena, a na „vodećem mestu“ u ovoj zemlji su imena Marko i Nikola.
Poznati muškarci sa ličnim imenom Luka
Luka Jevanđelista – jedan od dvanaest Hristovih apostola; iscelitelj; svetac;
Luka (Lukijan) Mušicki – srpski vladika i pesnik;
Luka Lazarević – srpski vojvoda i ratnik; sveštenik; učesnik Prvog srpskog ustanka;
Luka Kranah Stariji – nemački slikar i grafičar;
Luka Kranah Mlađi – sin pomenutog Luke Kranaha Starijeg; takođe nemački slikar; crtač i umetnik;
Luka Mitrović – sportista; košarkaš;
Luka Šulić – muzičar; čelista; Svira violončelo u poznatoj muzičkoj grupi „2 Cellos“ sa svojim kolegom Stjepanom Hauserom;
Luka Jović – srpski fudbaler;
Luka Babić – hrvatski košarkaš;
Luka Jeladski Prepodobni – hrišćanski svetitelj;
Luka Toni – bivši svetski poznati italijanski fudbaler;
Luka dela Robia – najpoznatiji renesansni vajar koji ima veliki broj dela u Firenci u kojoj je i rođen;
Luka Šekara – srpski lingvista; književnik; profesor književnosti;
Luka Cmiljanić – srpski glumac;
Luka Čilić – pisac i kritičar;
Luka Štajger – nemački košarkaš;
Luka Canata – profesionalni italijanski igrač hokeja na ledu;
Luka Frigo – italijanski profesionalni hokejaš na ledu;
Luka Tombekana Monodža – ministar trgovine u Južnom Sudanu;
Luka Sučić – kapetan vojni; predvodnik bune kod Bunjevaca koja je bila vođena protiv Turaka; učesnik bitke kod Sente;
Luka Sinjoreli – renesansni italijanski slikar;
Luka Puj – profesionalni francuski igrač tenisa;
Luka Popović – srpski glumac; reditelj; pevač i muzičar;
Luka Raco – srpski glumac;
Luka Krstić – srpski književnik i kritičar;
Luka Petrović – srpski političar;
Luka Parmitano – italijanski astronaut; član agencije „ESA“;
Luka Radonjić – crnogorski političar i sveštenik;
Luka Romanjoli – italijanski političar;
Luka Askani – profesionalni italijanski biciklista;
Luka Ćelović – srpski trgovac; mecena; dobrotvor;
Luka Adžić – srpski fudbaler; sin srpske fudbalske legende Ivana Adžića;
Luka Drča – srpski košarkaš;
Luka Milivojević – srpski fudbaler;
Luka Ilić – srpski fudbaler;
Luka Mrkšić – političar; učesnik NOB-a;
Luka Modrić – hrvatski fudbaler i reprezentativac;
Luka Milunović – srpski fudbaler;
Luka Gračnar – profesionalni slovenački igrač hokeja na ledu;
Luka Vukalović – vođa ustanka u Hercegovini;
Luka Bogdanović – srpski košarkaš;
Luka Bebić – nekadašnji hrvatski političar i visoki funkcioner;
Luka Baletić – četnički vojvoda i komandant u Drugom svetskom ratu;
Luka Brane Kovačević – zapadnoevropski episkop Srpske pravoslavne crkve;
Luka Žorić – hrvatski košarkaš;
Luka Doto – italijanski plivač; disciplina „sprintersko plivanje“;
Luka Vučinić – narodni heroj Jugoslavije; učesnik NOB-a;
Luka Delić – jugoslovenski pozorišni i filmski glumac;
Luka Vetori – italijanski odbojkaš;
Luka Bader – italijanski vozač Formule 1;
Luka Grbović – vojvoda u Drugom srpskom ustanku;
Luka Milovanov Georgijević – srpski književnik i filolog;
Luka Notaras – vizantijski veliki duks i diplomata;
Da li nesrećno detinjstvo mora da nas obeleži za ceo život?
Koliko nesrećno mora biti nečije detinjstvo kako bi se sa sigurnošću moglo predvideti da će neko živeti loše u odrasloj dobi ili čak umreti u mladosti?
Postoje istraživanja na ovu temu. Slično pitanje je, zapravo, postavljano mnogo puta do sad, a jedan od najopsežnijih pokušaja da se na njega odgovori je Studija negativnih iskustava u detinjstvu (Adverse Childhood Experiences Study, ACES). Autori ove studije osmislili su način da definištu faktore iz detinjstva koji mogu da predvide loš kvalitet nečijeg života u odraslom dobu.
Oni su imenovali deset faktora rizika, kao što su razvedeni, alkoholičari ili roditelji zavisni od droga, seksualno zlostavljanje, fizičko nasilje u porodici, kao i mentalna bolest člana porodice. Potom su istraživači pratili stotine dece kako bi ispitali uticaj ovakvih faktora na njihove živote.
Pronašli su da, ukoliko neko ispunjava četiri ili više ovih faktora rizika, šanse da će imati srećan život su slabe, odnosno verovatnoća da će živeti loše je prilično velika.
To su, naravno, samo brojevi, statistike, verovatnoće i šanse, ali ono što oni pokazuju je da ako imate ispunjavate četiri i više rizik faktora, šanse nisu na vašoj strani.
Naravno, verovatnoća je samo to – verovatnoća. A ova studija nije se bavila procenom pozitivnih ljudi i događaja koji mogu spasiti decu izloženu faktorima rizika. Ukoliko imate sreće, možete dobiti na lutriji, nadmudriti igru, sreća može biti na vašoj strani. Ali ne želite da se kockate sa njom.
Ali, ja se jesam kockao, i to u svoj život. To je zato što, bez da sam na to ikako uticao, imam rezultat od osam na ACES skali faktora rizika. Sa rezultatom od osam, šanse su mi toliko male, da se niko zdravog razuma ne bi kladio da ću postići išta u životu, možda čak ni preživeti. Prema statistikama, trebalo je da postanem alkoholičar, da bolujem od depresije, budem nesposoban da se oženim i stvorim porodicu ili čak zarađujem za život, ili je trebalo da umrem mlad, samoubistvom ili od posledica stanja kao što su alkoholizam, depresija, narkomanija.
Šta je to slabilo moje šanse? Imao sam psihotičnog oca, zatim nasilnog alkoholičara za očuha, majka mi je postala alkoholičar i dva puta se razvela, svedočio sam njenom zlostavljanju, vodio sam računa o sebi kad bi se odrasli izgubili u pijenju, muški savetnici u kampu su me spopadali, imam dva poremećaja učenja – ADHD i disleksiju, a sa deset godina poslali su me u internat.
Ali, sada imam 68 godina, oženjen sam istom predivnom ženom od 1988, imamo troje odrasle dece koja su sjajna, ja sam lekar, dečiji i psihijatar za odrasle sa specijalizacijom u, razume se, poremećajima učenja, autor sam 20 knjiga koje su se prodale u dva miliona primeraka, uključujući najprodavanije knjige o poremećaju pažnje, govorio sam širom zemlje (SAD; prim. prev) i sveta, viđam klijente svakog dana u svojim ordinacijama u blizini Bostona i u Njujorku, u procesu sam proširivanja svoje prakse kako bih dopro do što većeg broja ljudi. Drugim rečima, snažan sam i bez želje da usporim.
Dok sam pisao svoje memoare, „Zato što dolazim iz lude porodice: Stvaranje jednog psihijatra”, koji izlaze u junu 2018, retko bi mi padalo na pamet kako je moj život bio neobičan. Najzad, ja to nisam posmatrao ili izučavao, već živeo. Teško je ispitivati talas koji te potapa dok stojiš na obali.
Gotovo nikad nisam mislio o verovatnoćama protiv kojih igram svakog dana. Ali, kad se osvrnem na svoje detinjstvo i pišem o njemu, i kad pogledam na istraživanja dece kao što sam ja, moram da obznanim prisustvo slona u prostoriji. Kako je moguće da sam tu gde jesam? Šta se desilo? Kako sam, za ime sveta, uspeo da pobedim verovatnoću?
Ono što me je spasilo može da se svede na jednu reč. Ta reč je ljubav. Ljubav ima toliko pojavnih oblika i mesta: slučajna ljubav, namerna ljubav, usputna ljubav, kratka ljubav, trajna ljubav, ljubav koju vas je sramota da imenujete, polomljena pa popravljena ljubav; drugim rečima, svaka vrsta ljubavi koju možete zamisliti.
Prilično je verovatno – tačnije, to je dokazana činjenica – da ljubav pravi najveću razliku u životima nama koji smo u detinjstvu patili. Hvala bogu da je ljubav besplatna i u neograničenim količinama. Tužno je to što je ponekad teško pronaći je i kako ljudi mogu da je se boje.
Pozivam vas da pronađete ono što pomaže vama, pravila i alate koji su vam najviše bili od koristi, a onda proverite da li je ono što je pomoglo meni možda i vama potrebno. Pitanje kako neko prevaziđe lošu sreću, nepravdu, zlostavljanje, lišavanje i susrete sa zlim ljudima u većoj meri nego drugi ljudi me zapanjuje i navodi da se njime bavim gotovo svakog dana, kao psihijatar i kroz, naravno, osvrt na sopstveni život.
Osim ljubavi, imam konkretnijih odgovora, a većina njih su očigledni, kao što su negujte svoja prijateljstva, učite da praštate, usvojte psa (ili mačku), posećujte groblja, šetajte napolju u cik zore, gledajte gore, navijajte za svoje omiljene timove i posmatrajte Pobedu i Poraz jednako (hvala, Radjarde).
Takođe osećam beskrajnu zadivljenost i poniznost spram toga kako misteriozni i neobjašnjivi ishodi mogu biti čudesni i srećni, kako nepredvidivi, kao grom iz vedra neba.
Pozivam vas da mi se pridružite u divljenju tom nebu. Što nas je više koji ga posmatramo, to će ono postajati veće.
Autor: Edvard (Ned) Halovel, M.D, Ed.D., Psychology Today
Prevod i adaptacija: Ina Borenović
Izvor: Psihoverzum
Da li spavati u čarapama ili ne – Stručnjaci objasnili šta je zdravije i zašto
Mnogo je prednosti nošenja čarapa u krevetu, kaže Mar de Karlo, autor i osnivač Udruženja profesionalnih savetnika za spavanje International Parenting and Health Institute.
„Zbog procesa koji se zove vazodilatacija ili širenje krvnih sudova, čarape nam mogu pomoći da brže zaspimo i da duže spavamo“, objasnio je, dodavši da i istraživanje iz 2007. godine pokazuje da promene temperature kože utiču na sve aspekte sna i spavanja.
Dokazano je, ističe De Karlo, da nošenje čarapa u krevetu ubrzava cirkulaciju i dotok krvi u stopala, što pak može pomoći u snižavanju temperature tela, signalizujući mozgu da je vreme za spavanje. Druge studije to takođe potvrđuju, a jedna takva kaže da su ispitanici koji su u krevet išli sa čarapama zaspali 7,5 minuta brže, spavali 32 minuta duže i noću se budili 7,5 puta ređe od onih koji su spavali bosi.
Čarape održavaju cirkulaciju
“Pospanosti obično prethode niže telesne temperature i dokazi upućuju na to da nošenje čarapa i druge metode grejanja stopala mogu sniziti telesnu temperaturu i pomoći vam da brže zaspite”, dodao je De Karlo.
Prema njegovim rečima, postoji još jedna prednost spavanja s čarapama, a to je manja mogućnost za Rejnodovu bolest koja obično zahvata prste na nogama i rukama, pri čemu koža gubi cirkulaciju, te počinje da otiče i boli, a razne studije su pokazale da nošenje čarapa noću održava cirkulaciju i toplinu udova, pa može spriječiti takav napad.
„Iako Rejnodovu bolest obično pokreću niske temperature (ili teskoba i stres), čarape neće sprečiti da se ona razvije ako je tako zapisano u genima, ali mogu ublažiti mogućnost upale“, kaže De Karlo.
On savetuje da, bez obzira na to zašto želite da nosite čarape u krevetu, s lekarom proverite koji su mogući uzroci hladnih stopala, piše večernji.hr.
Spavanje u čarapama dobro i za seks
Ostale dobrobiti spavanja u čarapama su potencijalno poboljšanje problema s ispucalim petama (hidrirajte stopala i navucite pamučne čarape svake noći nedelju ili dve i primetićete manje suvu kožu), spečavanje valunga (povezano s boljom kontrolom središnjeg dela tela) i, verovali ili ne, veći potencijal za orgazam.
„Naime, u studiji Univerziteta u Groningenu koja je uključivala 13 parova nošenje čarapa u krevetu povećalo je verovatnoću postizanja orgazma za čak 30 odsto“, rekao je De Karl.
Razlog je pojačani dotok krvi u polne organe. Ipak, uprkos tim prednostima, on napominje da čarape nikako nisu lek za neka stanja.
Rizik da se problem maskira
„Imajte na umu da hladna stopala mogu biti posledica niza razloga; poput anemije, dijabetesa ili hipotireoze, a koje je važno dijagnostikovati i lečiti“, rekao je.
„Ako je glavni uzrok vašeg problema sa spavanjem dublje ukorenjen problem koji nije otkriven i rešen; na primer, patite od anksioznosti ili ste mentalno preterano stimulisani; nošenje čarapa u krevetu neće biti rešenje“.
Što se tiče studija, one uglavnom kažu da je, ako nemate problema s telesnom temperaturom, bolje spavati bez čarapa; jer se tako barem nećete pregrejati. Osim toga, odlazak u krevet bosih nogu pomaže u izbegavanju loše higijene, infekcija kože i neugodnih mirisa koji se mogu povezati s prljavim čarapama ili čak s gljivicama. De Karlo još ističe i da nisu sve čarape iste, te da ako ih već nosite, potražite one od prirodnih vlakana poput kašmira, merino vune, bambusa ili pamuka, odnosno materiijala koji će nogama pružiti toplinu i prozračnost, a koji podržavaju higijenu i zdravlje kože.
Bože, hvala ti što si mi dao “zlu” mamu – Zbog nje sam rasla drugačije od ostale dece!
