Profesor na fakultetu iz Hrvatske humanim gestom prema studentu oduševio Balkan
Pružio studentu podršku nakon gubitka oca, pa pokazao šta znači, pre svega, biti čovek
Potez jednog profesora na fakultetu koji je, studentu suočenom sa velikim gubitkom, bez imalo razmišljanja, pružio daleko više od uobičajenog akademskog razgovora, izazvao je lavinu simpatija na internetu – i to s razlogom!
Profesor iz Hrvatske opisao je na svom Iks profilu “Kal_ORyffer” susret sa studentom kome je preminuo otac a koji je došao da pita kako može da nadoknadi propuštene časove. Umesto formalnog razgovora, profesor mu je ponudio iskreno razumevanje, podelivši s njim svoju ličnu priču o gubitku roditelja tokom studija.
“Upravo sam razgovarao sa studentom, umro mu je otac i došao je da pita kako da nadoknadi izostanke. Hteo je da mi pokaže umrlicu i još štošta. Podelio sam sa njim činjenicu da sam i ja izgubio majku na trećoj godini studija; neće imati nadoknade, ali sam ga zamolio da mi se periodično javlja za bilo šta što mu zatreba, bilo da je u vezi sa nastavom ili ne.
Doslovno sam mu rekao: ‘ako vam treba, dođite i sedite u mojoj kancelariji, možete i bez reči…’. Teško je izgubiti roditelja u bilo kojem trenutku, meni i 20 godina kasnije mama nedostaje…”, napisao je on.
“Profesor, pedagog, čovek!”
Ova priča oduševila je i dirnula veliki broj ljudi koji su pokrenuli talas komentara, pišući o važnosti empatije u teškim životnim trenucima. Ljudi su masovno delili svoje utiske o tome koliko znači imati nekoga ko razume kroz šta prolaze, posebno kada je reč o profesorima. U komentarima su se oglasili i oni koji nažalost nisu imali takvu sreću, a koja im je bila preko potrebna.
“Vi ste pravi profesor i pedagog! Svaka vam čast na empatiji i (‘vanškolskoj’) brizi za studenta koji je doživeo veliki gubitak!”, “Profesor, pedagog, čovek!”, “Mnogo davno beše, drhteći prilazim najstrožem profesoru od kog se niko nije usuđivao tražiti bilo šta, pitam mogu li propustiti vežbe jer bih otputovala da vidim bolesnog dedu. Očekujem grdnju, dobijam: ‘Naravno, koleginice, koliko god treba’, i takve pohvale da nisam mogla da verujem.” pisali su oni.
A bilo je i onih koji su podelili ne tako pozitivna iskustva:
“Divno od vas, to se zove ljudskost… Drugarici u srednjoj školi umrla majka. Nakon par dana došla je u školu, da ne izostaje previše. Profesor geografije je podigne da odgovara, a njoj nije bilo ni do života, a kamoli do geografije. On joj upiše jedinicu, iako je znao za situaciju”, “Volela bih da sam i ja imala takvog profesora kad mi se desilo isto, ali nisam!”.
PRIVREMENO prenoćište za osobe bez krova nad glavom, otvoreno je na Autokomandi, treću godinu za redom. Ovaj prostor u Ulici Dr Milutina Ivkovića 2 radiće svakog dana od 20.00 časova do 08.00 ujutro, a korisnicima će biti dostupno bezbedno i toplo okruženje, obrok, topli napici kao i čista garderoba. Tu ima mesta za 37 ljudi, ali biće dodati kreveti ukoliko bude neophodno.
Ova usluga realizovana je u saradnji Crvenog krsta i Sekretarijata za socijalnu zaštitu, a prema rečima Nikole Price iz Crvenog krsta, osim privremenog prenoćišta u narednom periodu planirano je i otvaranje dnevnog privremenog prihvatnog centra gde će ljudima biti omogućen dnevni boravak, obrok i topla odeća.
– Prihvatilište za odrasla i stara lica u Kumodraškoj je ustanova socijalne zaštite koja predstavlja trajniji vid smeštaja, sa kapacitetom od 104 mesta a trenutno ih je tamo 65 – kaže Prica. – Za osobe koje ne žele ovaj vid smeštaja, prenoćište je prostor gde mogu biti bezbedni tokom zimskih meseci kada su temperature ispod nule.
Pored dostupnih usluga iz sistema socijalne zaštite koji su predviđeni Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite, privremeno prenoćište se pokazalo kao značajan dodatni vid podrške za sve osobe bez krova nad glavom.
Gljivična infekcija stopala – atletsko stopalo, je bolest kože sa kojom 70% odrasle populacije bar jednom u životu ima probleme. Tim teže, što bar 50% obolelih od gljivične infekcije istovremeno imaju i obolele nokte.
Ljudsko telo je „domaćin“ velikom broju različitih mikroorganizama, bakterija i gljivica. Neke od njih su za telo korisne, dok druge u određenim uslovima ubrzanog razmnožavanja mogu izazvati infekciju. Gljivice naročito vole tople, vlažne, mračne, pokrivene delove našeg tela, bez dovoljno ventilacije, kao što su pregibi na koži između nožnih prstiju. Zatvorena obuća, svakodnevno nošenje patika i pojačano znojenje dodatni su činioci koji stopala pretvaraju u „raj“ za gljivice. Tako je jedna od najčešćih gljivičnih infekcija nazvana atletsko stopalo, zbog nošenja sportske obuće ili patika. Češće se javlja u adolescenata i odraslih osoba muškog pola.
Kako da prepoznam simptome atletskog stopala?
Najčešći simptomi su intenzivan svrab, crvenilo, ispucana koža između nožnih prstiju, posebno četvrtog i petog. Koža je kao skuvana sa beličastim ljuspama, a mogu se javiti i sitni mehurići. Infekcija se može preneti i na druge delove stopala, uključujući nokte, pa čak i druge delove tela. Ako su inficirani nokti oni zadebljavaju, imaju neugodan miris, javljaju se bele pege po noktima (žućkaste ili smeđe promene boje), kao i zadebljanje nokta.
Infekcija gljivicama može se dobiti i od drugih ljudi, koji je već imaju, ukoliko se hoda po vlažnom ili mokrom podu na bazenu, svlačionicama, sauni, na plaži, Wellness i SPA centrima.
Dijagnoza i lečenje gljivične infekcija stopala
Dijagnoza gljivične infekcije se postavlja na osnovu pregleda stopala, uzimanja strugotina kože i nokta koji se analiziraju direktnom mikroskopijom i uzgajanjem kulture uzročnika. Lečenje uključuje primenu niza antigljivičnih preparata kao što su kreme, tečnosti, kapsule i tablete.
Ako se javi sekundarna bakterijska infekcija ili alergijska reakcija na gljivicu to zahteva i drugu vrstu lečenja. Samolečenje stopala podrazumeva češće pranje stopala, najmanje jednom dnevno, dobro sušenje čistim frotirom i držanje noge suvom. Čarape treba češće menjati, bar dva puta dnevno.
One treba da budu od pamuka ili vune. Stopala treba održavati čistim i suvim redovnim posipanjem pudera u prahu. Kada se hoda po vlažnim ili mokrim podovima treba koristiti sandale ili papuče. Cipele i predmeti lične higijene ne smeju se deliti sa drugim osobama. Prilikom izbora obuće opredeliti se za onu koja omogućava cirkulaciju vazduha, a sportsku obuću redovno čistiti i prozračivati. Patike svakako nisu obuća koja se može nositi po ceo dan i u svim godišnjim dobima.
Iritantni intertrigo – zapaljenske promene u vidu jasno ograničenog crvenila i maceracije kože nastaju usled trenja dve kožne površine, obično u predelu prepona ili ispod dojki, u sadejstvu sa pojačanim znojenjem i toplotom. Nastanku promena pogoduje prisustvo dijabetes melitusa, povećane telesne težine i neadekvatno održavanje higijene. Često se mogu nadovezati bakterijske infekcije.
Lečenje se sprovodi upotrebom lokalnih kortikosteroidnih krema, po potrebi antimikotika i antibiotika uz sredstva i mere za isušivanje kože.
Tinea cruris je naziv za gljivičnu infekciju koja je česta u predelu prepona. Vidi se kao jasno ograničena crvena polja sa naglašenom ivicom koja je prekrivena ljuspicama sa ili bez gnojanica i mehurića. Promene se periferno šire sa centralnim rasvetljenjem. U terapiji se koriste lokalno antimikotični preparati.
Kandidijaza je infekcija kože uzrokovana gljivama roda Candida. Na preponama, skrotumu ili ispod dojki se vide ograničena crvena polja na čijim su rubovima obično prisutne gnojanice ili papule. Češće se javlja kod osoba koje imaju veću telesnu težinu, dijabetes melitus, koji su na imunosupresivnoj ili antibiotskoj terapiji. Takođe, okluzija, povećana vlažnost i toplina pogoduju razvoju oboljenja. Lečenje se sprovodi primenom antimikotika i isušivanjem zahvaćene regije tela.
Seboroični dermatitis – vide se jasno ograničeni crveni plakovi sa ili bez skvame na preponama. Promene su obično udružene sa pojavom tipičnih crvenkastih plakova sa masnom skvamom na licu, poglavini u predelu ušiju ili na grudima. U terapiji se koriste antimikotični šamponi i kreme, kao i lokalni kortikosteroidni preparati. Oboljenje je hroničnog toka, sa fazama poboljšanja i pogoršanja, pa su jako bitne kako aktivna tako i preventivna terapija.
Eritrazma – Povremeno promene u pregibima, posebno u predelu prepona, ispod dojki i ređe u pazušnim jamama mogu biti posledica blage infekcije koju izaziva Corynebacterium minutissimus. Javljaju se ogranične plaže ovalnog oblika, crvenkasto braonkaste boje, prekrivene sitnim ljuspama, koje se periferno šire. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike ili pregledom sa Wood-ovom lampom pod čijim svetlom promene imaju koralno crvenu boju. U terapiji se lokalno koriste antibiotici i antimikotici, uz keratolitike. Povremeno se upotrebljava i Eritromicin.
Inverzna psorijazase karakteriše pojavom jasno ograničenih crvenih plakova, koji mogu biti sjajnog izgleda i sa vrlo malo skvame u pregibnim regijama. Dijagnoza se postavlja najčešće na osnovu prisustva tipičnih eritemoskvamoznih psorijaziformnih papula i plakova na drugim delovima tela – poglavina, laktovi, kolena, sakralni deo leđa, šake, stopala, genitalije. Uz tipične promene na nokatnim pločama u vidu tačkastih udubljenja, žućkastih mrlja i zadebljanja nokatnih ploča. Terapija se sprovodi po preporuci dermatologa.
Zaključak
U znatno manjem broju slučajeva promene u predelu pregiba mogu biti posledica nekih drugih oboljenja kao što su: Darierova bolest, deficijencija cinka, Hailey hailey bolest, Granularna parakeratoza, Histiocitoza Langerhansovih ćelija, Ekstramamarna Padget-ova bolest ili kožna forma Chron-ove bolesti.
Krivi zubi kod dece i odraslih su česta pojava koja može dovesti do različitih problema sa oralnim zdravljem.
Od genetskih faktora do načina života, krivi zubi mogu da imaju širok spektar uzroka.
Zbog toga u današnjem članku istražujemo 7 najčešćih uzroka koji stoje iza nepravilnog položaja zuba.
I ne samo to, predstavićemo vam i dragocene informacije o tome kako prepoznati prve znake krivih zuba, koja je prevencija i kako rešiti ovaj problem.
Glavni uzročnici krivih zuba
Krivi zubi mogu biti rezultat niza različitih faktora, neki od kojih su prisutni i kod dece i odraslih, dok se drugi javljaju ili samo kod dece ili samo kod odraslih.
Naravno uvek je bolje sprečiti nego lečiti, tako da se u svakom slučaju pri prvim znacima krivih zuba treba obratiti stomatologu bez obzira na uzrok, pa i od najranijeg detinjstva.
Američko društvo ortodonata čak preporčuje da deca treba da imaju prvu ortodontsku procenu do 7. godine života.
U Srbiji je nažalost učestalo je (pogrešno) mišljenje da decu ne treba voditi kod stomatologa dok im ne ispadnu mlečni zubi.
A kada je reč o razlozima, zbog ovih 7 uzroka se najčešće javljaju krivi zubi:
Genetika,
Loše oralne navike,
Rani gubitak mlečnih zuba,
Nedostatak prostora u vilici,
Gubitak zuba,
Dentalna povreda,
Poremećaji u razvoju vilice.
1. Loša genetika
Genetika je jedan od najčešćih uzroka krivih zuba. Ako su vaši roditelji imali problem sa nepravilnim položajem zuba ili vilice, postoji velika verovatnoća da ćete i vi imati slične probleme.
To uključuje prenatrpanost zuba, razmak između zuba, prevelike ili premale vilice, i druge genetske faktore.
Istraživanja pokazuju da ukoliko dete nasledi usne od majke, sasvim je izvesno da će naslediti i krive zube, ukoliko ih je majka imala.
2. Krivi zubi kod dece zbog loših oralnih navika
Loše oralne navike, naročito one usvojene u ranom detinjstvu, mogu dovesti do krivih zuba.
Kod dece se često javljaju krivi zubi zbog cucle, sisanja palca ili dugog korišćenja flašice.
Ove navike mogu uticati na razvoj vilice i položaj zuba i zbog toga je važno pažljivo praćenje procesa nicanja zuba, kao i rana prevencija i poseta stomatologu.
Kada se mlečni zubi prerano izgube, stalni zubi mogu izrasti pre vremena u pogrešnom smeru i na pogrešnom mestu, što dovodi do nepravilnosti.
Ispravljanje mlečnih zuba ima dugoročni efekat jer može omogućiti da stalni zubi budu pravi.
Zbog toga ističemo važnost ispravljanja zuba kod dece, čak i ako su to mlečni zubi koji će vremenom ispasti. Njihovim ispravljanjem se postavlja osnova za pravilan za rast i razvoj stalnih zuba.
4. Nedostatak prostora u vilici
Krivi zubi se dešavaju veoma često upravo zbog nedostatka prostora u vilici.
Ako vilica nije dovoljno velika da smesti sve zube, zubi će početi međusobno da se guraju i to će sve rezultirati krivim i preklopljenim zubima koji će izrasti u svim pravcima bez ikakvog reda.
U ovakvim situacijama najbolje je posavetovati se sa stomatologom kako bi on predložio idealno rešenje za ispravljanje zuba.
5. Gubitak zuba
Gubitak jednog ili više zuba, naročito kod odrasle osobe, može uticati na preostale zube narušavajući ravnotežu u vilici.
Kada dođe do gubitka zuba, ostali zubi počinju da se pomeraju kako bi popunili prazninu i tako dolazi do nepravilno raspoređenih i krivih zuba.
Osim klasičnih nezgoda koje mogu dovesti do gubitka zuba, sve su popularniji onlajn izazovi koji za posledicu često imaju pucanje i ispadanje zuba.
6. Povreda zuba kod dece i odraslih
Povrede vilice ili zuba, posebno tokom osetljivih perioda rasta, mogu imati uticaj na njihov pravilan položaj.
Krivi zubi u ovom slučaju se javljaju kada povrede oštete zube ili vilicu, što dovodi do trajnih promena u položaju zuba.
Takođe, traume koje nisu odmah tretirane mogu uzrokovati i mnoge druge opasnosti po oralno zdravlje, zbog toga je ovim situacijama neophodan stomatološki pregled i konsultacija.
7. Poremećaji u razvoju vilice
Poremećaji u razvoju vilice, kao što su mikrognatija (mala donja vilica) ili makrognatija (velika donja vilica), mogu dovesti do krivih zuba.
Ovi problemi se često identifikuju u detinjstvu, ali mogu uticati na položaj zuba i kod odrasle osobe ako se ne leče.
Pored njih poremećaji u razvoju vilice mogu podrazumevati i genetske poremećaje, metaboličke bolesti ili hormonske neravnoteže koje mogu imati uticaj na normalan rast i razvoj vilice.
Posledice krivih zuba i zašto ih treba ispraviti
Krivi zubi mogu izazvati niz problema, kako kod dece tako i kod odraslih.
Kod dece, krivi zubi mogu uticati na pravilan razvoj govora, otežavati pravilno žvakanje hrane, i povećavati rizik od povreda zuba tokom aktivnosti. Osim toga, estetski aspekt može uticati na samopouzdanje deteta.
Krivi zubi mogu u velikoj meri uticati na samopozdanje vašeg deteta i to ga može pratiti dalje kroz život.
Sa druge strane, kod odraslih, nepravilan položaj zuba može dovesti do problema sa oralnim zdravljem kao što su parodontoza i karijes, jer nepravilno postavljeni zubi mogu otežati pravilno čišćenje zuba.
Takođe, zbog krivih zuba može doći do bola u vilici, glavobolje i problemima sa žvakanjem.
Zbog svega toga, ispravljanje krivih zuba nije samo estetsko pitanje, ono je važno za očuvanje oralnog zdravlja i opšte dobrobiti.
Pravilno postavljeni zubi poboljšavaju funkciju žvakanja i govora, olakšavaju održavanje oralne higijene i mogu doprineti poboljšanju samopouzdanja.
Bez obzira na starost, ispravljanje krivih zuba može doneti niz koristi, pa je stoga važno konsultovati se sa stomatologom ili ortodontom o najboljem tretmanu za vas ili vaše dete.
Kako ispraviti krive zube?
Postoje različite metode za ispravljanje krivih zuba, a izbor najbolje opcije zavisi od specifičnosti slučaja i individualnih potreba pacijenta.
Neki od najefikasnijih načina su:
Invisalign,
Myobrace,
Fiksne proteze,
Viniri i luminiri.
Invisalign folije za ispravljanje zuba
Invisalign (Inviza) je moderna alternativa fiksnim protezama koja koristi seriju prozirnih alignera (aparatića) za ispravljanje zuba i koji se prilagođavaju posebno za svakog pacijenta.
Ove folije su gotovo nevidljive, mogu se skidati prilikom jela i čišćenja zuba, što pruža veću fleksibilnost i komfor u odnosu na tradicionalne proteze.
Invisalign folije su trenutno najmoderniji i najefikasniji ortodontski tretman.
Takođe je važno napomenuti da su one bezbolne i udobne za nošenje, a pritom veoma efikasne.
Posebno je efikasna kod dece, jer se fokusira na ispravljanje loših oralnih navika koje su često uzrok krivih zuba.
Pored toga, Myobrace aparat se uglavnom nosi noću tokom spavanja, dok se preko dana nosi 1 do 2 sata, što je velika razlika u odnosu na tradicionalne mobilne proteze koje se moraju nositi oko 16 sati dnevno.
Fiksne proteze za decu i odrasle
Klasične fiksne proteze su efikasan način za korekciju nepravilnosti u zubnom nizu.
Ove bravice postavljaju se na prednjoj ili zadnjoj strani zuba i povezane su žicom koja vrši pritisak na zube, postepeno ih pomerajući u željeni položaj.
Viniri i luminiri ne ispravljaju krive zube, već samo prekrivaju nedostatke.
Ove tanke ljuspice od porcelana se cementiraju na prednju stranu zuba, dajući im izgled ravne i bele površine.
Tretman kratko traje i bezbolan je.
Ove opcije su idealne za pacijente koji žele brzo kozmetičko rešenje, ali moraju da imaju na umu da time ne mogu da zamene pravilno ortodontsko lečenje.
Iskustva pacijenata sa krivim zubima
Kroz MND Dental ordinaciju prošlo je mnogo pacijenata sa problemom krivih zuba.
Svaki od njih je imao jedinstvenu priču i jedinstvene izazove, ali ono što ih sve povezuje je radost koju su osetili kada su konačno mogli da se osmehnu sa lakoćom i sigurnošću.
Posebno smo ponosni na uspeh koji smo postigli sa Myobrace tretmanima kod dece, kao i sa Invisalign tretmanima kod odraslih pacijenata.
Ove metode su se pokazale kao izuzetno efikasne, sa 100% uspešnosti u našoj praksi.
Deca koja su koristila Myobrace su uspela da isprave svoje zube i usvoje bolje oralne navike, dok su odrasli koji su koristili Invisalign postigli ravne i pravilno pozicionirane zube bez potrebe za tradicionalnim protezama.
Sve pohvale za ovu ekipu, a posebno za Dr Natašu, koja mi je pomogla da uz providne Invisalign folije ispravim zube, uz zadržavanje prirodnog osmeha. – Aleksandra Tanasković Marković.
Zaključak
Krivi zubi su problem koji se javlja kod dece i odraslih iz različitih razloga. Od genetike, loših oralnih navika, do preuranjenog gubitka mlečnih zuba, sve su to faktori koji mogu doprineti nepravilnom položaju zuba.
Bez obzira na uzrok, važno je da se krivi zubi saniraju što je pre moguće, kako bi se izbegle dugoročne posledice na oralno zdravlje i samopouzdanje.
U MND Dental ordinaciji, imamo dugogodišnje iskustvo u radu sa pacijentima svih uzrasta, pružajući individualne tretmane za ispravljanje krivih zuba.
Bilo da se radi o Myobrace tretmanima za decu ili Invisalign tretmanima za odrasle, naš cilj je da svakom pacijentu omogućimo da uživa u savršenom osmehu.
Nema potrebe za bilo kakvom brigom, jer postoje rešenja za ispravljanje krivih zuba koja su efikasna, sigurna i prilagođena vašim potrebama.
Najvažnije od svega je da poduzmete prvi korak i zakažete konsultacije sa stomatologom ili ortodontom.
Krv se u naš mozak doprema iz srca preko velikih arterija vrata, dve karotidne i dve vertebralne arterije.
U mozgu dolazi do daljeg grananja arterija na sve manje i manje krvne sudove, od kojih se preko najmanjih arterija vrši prenošenje kiseonika i hranjivih materija u tkivo mozga.
Ovi mali krvni sudovi mozga su veoma važna tačka u moždanoj cirkulciji jer njihova mreža reguliše protok krvi kroz mozak, budući da imaju sposobnost da se prema potrebi sužavanju ili šire.
Medjutim, oni su i često mesto nastanka raznih bolesti, zbog čega mogu da obole i onemoguće adekvatno dopremanje krvi u mozak.
Šta je bolest malih krvnih sudova mozga?
Bolesti malih krvnih sudova mozga obuhvataju grupu patoloških procesa koji imaju karakterističnu kliničku i radiološku sliku.
Ovo su krajnji ili terminalni krvni sudovi, što znači da izmedju njih ne postoji komunikacija (takozvane anastomoze), pa je cirkulacija u ovoj vaskularnoj mreži mozga ranjiva.
Bolest malih krvnih sudova mozga najčešće je posledica ateroskleroze. Ateroskleroza je bolest krvnih sudova u kojoj se zid arterija zadebljava i sužava usled patološkog taloženja masnih materija, takozvanih plakova.
Ovo je nažalost progresivna bolest koja se razvija postepeno i zato se često otkriva prekasno. Bolest malih krvnih sudova mozga najčešće javlja kod osoba sa vaskularnim faktorima rizika (povišen pritisak i masnoće, šećerna bolest, pušenje, starenje), kod bolesnika koji su preživeli moždani udar ali i kod raznih tipova demencija.
Zašto je ovo važno oboljenje?
Prema raznim statističkim podacima, bolest malih krvnih sudova mozga se viđa kod velikog broja osoba, srednje a pogotovo starije životne dobi, ako se uradi magnetna rezonanca (MR) mozga.
Patološki procesi se polako, neprimetno, razvijaju godinama, često neprepoznati i od strane bolesnika i od strane lekara. Kada se predje kritični nivo oštećenja mozga, bolest se ispoljava kao demencija, smetnje hoda, smetnje kontrole mokrenja, parkinsonizam i drugo.
Samo postojanje ove bolesti, i kod osoba bez ikakvih tegoba, podiže rizik za moždani udar. U velikom broju slučajeva bolest je nažalost progresivna, i napreduje do tog stepena da bolesnik postaje zavistan od pomoći drugih.
Kako prepoznati osobu koja ima bolest malih krvnih sudova mozga?
U ranim fazama, bolesnik ne mora da ima smetnje. Medjutim, detaljan neurološki pregled može da ukaže na postojanje blagih ili izolovanih neuroloških znakova. Sa napredovanjem oštećenja mozga, javlja se oštećenje intelektualnih sposobnosti, što se može prepoznati i u ranoj fazi neuropsihološkim testiranjem.
Pogodjena osoba ima usporenost u kretanju, govoru, hodu što može podsećati na Parkinsonovu bolest, ali se radi o drugom tipu oštećenja. Postoje smetnje kontrole mokrenja, bilo da osoba mora da požuri u toilet bilo da ne može uopšte da zadrži mokraću.
Govor je usporen, sliven, a mogu se javiti i smetnje gutanja. Hod je na široj osnovi, nestabilan, usporen, a stopala kao da se ne mogu odići od podloge. Bolesnik kao da je izgubio šemu hodanja. Raspoloženje se menja ka depresivnom. Bolesnik može da izgubi ranija interesovanja, da nema nikakve inicijative i da bude pasivan. Mogu se dogoditi i tranzitorni ishemijski ataci (TIA) ili moždani udari, koji ne zahvataju velike zone pa su zato često klinički „nemi“ tj. neprepoznati. U
tome leži opasnost, jer se oštećenja godinama talože, a šansa za pravovremeno lečenje se propušta.
Kada bolest odmakne, razvija se vaskularna demencija, gde su rano oštećeni pažnja i sposobnosti organizacije sopstvene aktivnosti, a tek kasnije pamćenje. Dijagnoza se potvrdjuje snimcima mozga skenerom ili pomoću MR, pri čemu prednost ima MR jer detaljnije prikazuje moždane strukture, preciznije prikazuje vaskularne promene na mozgu i od veće je koristi u isključivanju drugih sličnih bolesti i stanja, odnosno u diferencijalnoj dijagnozi.
Kako se može pomoći kod bolesti malih krvnih sudova mozga?
Najpre je potrebno identifikovati o kom tipu bolesti malih krvnih sudova se radi, jer je moguće postojanje i naslednih, inflamatornih – zapaljenskih i autoimunih formi.
U prevenciji nastanka moždanog udara primenuju se standardne mere primarne i sekundarne prevencije, ali postoje i važne razlike jer bolest malih krvnih sudova mozga ima svoje specifičnosti zbog povećanog rizika i za moždano krvarenje.
Adekvatno lečenje vaskularnih faktora rizika je veoma važna mera. Postoji mogućnost primene lekova koji pospešuju moždanu cirkulaciju kod jednog broja bolesnika.
Bolesti zuba, kao i sva oboljenja počinje od malog oštećenja, a potom se razvija i zadobija različite oblike i simptome u zavisnosti od toga o kakvom oštećenju se radi i kojim oboljenjima smo podložni. Ona koja se najčešće pominju i koja su ujedno najzastupljenija su karijes, gangrena zuba, paradentoza i pulpitis (zapaljenje zubnog živca).
Lecenje zuba ume da bude dugotrajan i bolan proces ukoliko dopustimo da se oštećenje, odnosno kvar na zubu razvije, a bakterija nagrize gleđ, dentin i cement zuba, te probije do njegovog korena.
Šta je karijes i kako se leči?
Karijes ili kvar na zubu, kako ga mi još nazivamo, je bakterijsko oboljenje zuba, koje se širi i razara gleđ, dentin i cement – čvrsti deo zuba, praveći rupu u njemu. Nekada je vidljiv “golim okom” u vidu crne tačke ili mrlje (u zavisnosti od toga koliko je uznapredovao), dok ga je nekada moguće otkriti samo pomoću RTG snimka, naročito ako se nalazi između zuba ili unutar zuba. Iako, započinje kao sitna, gotovo bezopasna tačkica, ume da se razvije u veliki kavitet i tako napravi dalekosežne probleme po ceo zub. Karijes na jednom zubu, takođe, nije opasnost samo za njega, već i za ostale zube, jer se lako širi ukoliko se ne započne lecenje zuba.
Simptom po kome prepoznajemo da imamo karijes na zubu jeste bol. Ukoliko karijes nije uznapredovao i oštetio koren zuba, bol neće da bude kontinuirana, već će da se javlja tokom konzumacije hrane ili pića.
U tom stadiumu oboljenja lecenje zuba zahteva odstranjivanje razmekšalog dentina, te popunjavanje prostora koji ostaje prazan plombom. Za plombiranje zuba cena je različita u zavisnosti od toga o kolikom oštećenju se radi, a istovremeno plombiranje zuba cena je koju smo svi makar jednom u životu platili, a koja je najbezbolnija i najmanja budući da sprečava dolazak do većih oštećenja i sprečava ozbiljnije lecenje zuba.
Šta je pulpitis i kako ga lečiti?
Za plombiranje zuba cena nam je bila prevelika ili se blagovremeno nismo javili stomatologu. To je najčešće put koji vodi do pulpitisa i onog što se naziva vadjenje zivca. Do pulpitisa (zapaljenja zubnog živca) dolazi nakon što karijes nagrize i demineralizuje dentin, koji štiti unutrašnjost zuba. Kada se to desi zubni živac koji je smešten u unutrašnjosti zuba postaje izložen bakterijama iz usne duplje, odnosno iz pljuvačke i svega onoga što kozumiramo tokom dana. Dakle, sve one bakterije koje se nakupljaju u usnoj duplji prodiru do zubnog živca i oštećuju ga. Simptom ovog oboljenja je intenzivan i kontinuirani bol, koji ume da se reflektuje i na samo lice, pa često nismo u stanju da odredimo lokalitet sa kog dolazi, odnosno da utvrdimo koji nas zub zapravo boli. Kada dođe do ove vrste oboljenja, jedini lek je vadjenje zivca. Lecenje zuba ili vadjenje zivca predstavlja mehaničko ispiranje unutrašnjosti zuba i izbacivanje svih bakterija i toksina iz njega. Ovaj proces često se smatra veoma bolnim i neprijatnim, no vadjenje zivca vrši se pod anestezijom, pa je samim tim i bezbolno. Nakon što se unutrašnjost zuba očisti od svih nečistoća (bakterija, organskih ostataka, toksina) puni se posebnom smesom, kako bi bio hermetički zatvoren. Lecenje zuba ili vadjenje zivca, kao pristup u lečenju, omogućava da se zub spase, te da se njegova unutrašnjost zaštiti od prodora bakterija i nus pojava koje to izaziva, kao što su bol, otok i zapaljenje.
Kako se leči gangrena zuba?
Gangrena zuba ili jasnije rečeno odumiranje zubnog živca nastaje zbog dejstva bakterija i toksina. Odumirući živac zuba manifestuje se kroz neprijatan miris koji se oseti nakon što zub biva otvoren. Gangrena zuba oboljenje je koje zahvata koren zuba, a ukoliko se adekvatno ne leči može da se proširi do vrha korena zuba i izazove komplikacije. Ona se uspešno leči čišćenjem kanala korena zuba. Simptomi ovog oboljenja su:
Neprijatan zadah
Promena boje zuba
Zapaljenje desni i njihova natečenost
Bol pri konzumaciji hrane ili pića itd.
Paradentoza lecenje
Paradentoza jedno je od najučestalijih oboljenja. Ono što zabrinjava jeste ono čuveno “Paradentoza lecenje nema”. No, ova bolest može da se drži pod kontrolom, odnosno da se suzbije njeno širenje i razvoj. Zato je bitno na vreme prepoznati simptome. Paradentoza započinje zapaljenjem zubnog mesa. Ukoliko se ono ne leči, ova upala postaje hronična i širi se desnima. Neometan razvoj ove bolesti može da dovede do razaranja koštanog sistema, kao i do toga da se formiraju parodontalni čepovi. Postoje brojni saveti za to kako se suzbija paradentoza, lecenje ne postoji. Okidači za ovo oboljenje najčešće su loša oralna higijena, kao i nezdrava ishrana i stres. Još neki od uzročnika su i cigarete, te nakupljeni plak i kamenac. Lečenje paradentoze mučno je i dugotrajno, a njegova uspešnost zavisi od stadijuma u kome je bolest otkrivena. Sama paradentoza ima 4 stadijuma oboljenja. Prva dva leče se medikamentima, dok druga dva obično zahtevaju i hiruršku intervenciju.
Mali kvar na zubu ukoliko se ne leči na vreme, može da dovede do ozbiljnih oboljenja, zato je neophodna besprekorna oralna higijena, ali i poseta stomatologu. Bitno je održati “korak” sa razvojem događaja unutar naše usne šupljine, dok stvari ne izmaknu kontroli, a i mogućnosti lečenja.
Za stomatološki pregled i stručni savet, zakažite termin kod nas.
Kako izgleda kada uspešan i porodičan čovek zbog afere s koleginicom izgubi brak i gotovo prekine svaki odnos sa sinom? On u emotivnoj ispovesti otkriva šta je dovelo do neverstva, kako je supruga saznala, ali i šta se dalje dešavalo.
Gotovo je nemoguće dobiti tačan uvid u tačnu brojku ljudi koji varaju u braku ili vezi, jer većina te informacije drži duboko skrivene ispod dušeka. Ipak, prećutno smo svesni da je neverstvo sve učestalije.
U stvari, stopa neverstva i izdaje, prema naučnicima, konstantno raste u poslednjoj deceniji. I mada to ne iznenađuje mnogo, razlozi zašto se prevare dešavaju često su šokantniji od samih afera.
Ponekad blizak odnos sa koleginicom postane nešto više. Nekad izlazak pod uticajem alkohola završi kao velika, nepromišljena greška. A nekad, nije u pitanju greška već svesna odluka.
Šon (ime je izmenjeno) je u svoju aferu ušao postepeno. Usled pritisaka na poslu, počeo je da se poverava koleginici koja nije znala mnogo o njegovom privatnom životu, pa ni to da ima suprugu i dete.
Na početku, kako kaže, bilo mu je lakše da priča sa nekim ko nije njegova žena, jer nije želeo da dodatno opterećuje svoju porodicu problemima s posla. Međutim, ubrzo je prijateljstvo preraslo u aferu, koja je trajala više od godinu dana, sve dok njegova supruga nije otkrila istinu.
U razgovoru za YourTango, Šon je objasnio razloge zbog kojih je prevario ženu, zašto je napustio svoju porodicu i da li bi, da može, sve uradio drugačije.
Kako je počela afera?
„Bio sam pod velikim stresom na poslu. Nisam želeo da opterećujem suprugu time, jer je situacija bila veoma napeta. Počeo sam da se poveravam koleginici. Isprva, bili su to samo prijateljski razgovori, ali ubrzo se to pretvorilo u nešto više.“
Da li si supruzi odmah priznao aferu?
„Ne. Iskreno, nisam planirao ni da započnem aferu, a kamoli da napustim ženu. Sve je nekako vremenom izmaklo kontroli. Održavao sam oba odnosa duže vreme.“
Koliko dugo je afera trajala?
„Više od godinu dana.“
Da li afera još traje?
„Supruga je saznala nakon nešto više od godinu dana. Kada je otišla, nastavio sam vezu sa koleginicom.“
Šta ti je prolazilo kroz glavu dok je veza sa koleginicom postajala ozbiljnija?
„Osećao sam unutrašnji sukob. S jedne strane, imao sam nekoga s kim sam mogao da razgovaram o poslu i problemima, a da time ne opterećujem svoju partnerku. Na neki način, bilo je olakšanje što sam imao osobu s kojom sam mogao da razgovaram, a da ne uznemirim ženu.“
Da li je koleginica znala da imaš partnerku?
„Ne. U početku nije znala.“
Kako je saznala?
„Kada je moja supruga otkrila aferu, kontaktirala je koleginicu i ispričala joj sve.“
Kako je supruga otkrila aferu?
„Skrivao sam broj koleginice pod drugim imenom u telefonu. Jedne večeri, dok sam bio u krevetu, supruga je pregledala moj telefon i videla da često razgovaram sa istim brojem. Pozvala ga je i tada je otkrila istinu.“
Šta se dogodilo nakon toga?
„Prekinuli smo. Mesec dana kasnije, koleginica me pozvala i rekla da, iako sam uradio lošu stvar, želi da budemo zajedno i da veruje da možemo da pokušamo ponovo.“
Da li ste ostali zajedno?
„Da, bili smo u vezi sedam godina. Raskinuli smo pre otprilike 18 meseci.“
Zašto ste raskinuli?
„Bila je nesigurna zbog drugih žena koje su bile deo mog života, iako nisam imao nikakve odnose sa njima. Radim u okruženju gde su mnoge moje koleginice žene, ali ona nikada nije uspela da prevaziđe prepreku koja je postojala od početka veze.“
Da li si ikada osećao krivicu zbog afere?
„Ne, u početku je sve izgledalo kao olakšanje jer sam imao nekoga s kim mogu da razgovaram o svojim problemima. Ali nisam znao kako da to prekinem. Svakodnevno sam bio u strahu da će i žena i koleginica otkriti istinu.“
Kako je izgledalo zaljubljivanje u drugu ženu dok si bio u braku?
„Bilo je teško. Imao sam mogućnost da kažem koleginici da je gotovo i da se posvetim svom braku, ali najveći strah mi je bio da će, ako to učinim, ona otkriti supruzi šta se dogodilo i da ću na kraju ostati sam.“
Imaš li dece?
„Imam sina sa bivšom suprugom.“
Da li tvoj sin zna šta se dogodilo?
„Zna. Njegova majka mu je ispričala sve. Jednom me je pitao zašto sam prevario njegovu majku. Pokušao sam da mu objasnim najbolje što sam mogao, ali mu je majka rekla da sam izdao i njega, ne samo nju.“
Da li si imao osećaj da si izdao sina?
„Tada nisam. Ali kada mi je to rekao, osetio sam veliku krivicu.“
Kakva je sada tvoja veza sa bivšom suprugom?
„Dok sam bio u vezi sa koleginicom, bilo je veoma teško. Moja bivša mi je otežavala da viđam sina. Međutim, kada smo koleginica i ja raskinuli, stvari su se značajno poboljšale. Sada imam novu devojku i moja bivša supruga se slaže sa njom, što je mnogo olakšalo našu komunikaciju i omogućilo mi više vremena sa sinom.“
Da možeš da se vratiš u prošlost, da li bi ponovio aferu?
„Apsolutno ne. Nikada. Nije mi bila namera da započnem aferu, nakon svega kroz šta sam prošao sa suprugom i sinom, ne bih to nikada ponovio. Najveća lekcija koju sam naučio je da, čak i kada misliš da štitiš partnera od svojih problema, najbolje je biti iskren i podeliti brige. Ono što sam uradio uništilo je naš odnos, i iskreno, ne mislim da je moja bivša ikada prebolela to što sam joj uradio.“
Vladeta Jerotić na jednom predavanju u Nišu 2014. dotakao niza tema koje se tiču muško-ženskih odnosa, začeća, materinstva i braka, preneo je portal Zelena učionica.
Strah i trudnoća
Vladeta je povezao osećaj straha koji se nekad kod žena javlja i pre trudnoće, a koji ima krucijalan uticaj na razvoj bebe i dojenje. Štaviše, istakao je da se nakon teških porođaja dete rađa sa osećajem straha, koji može ostati trajno.
On kaže ako žena dugo ima strah pre nego što se uda, treba da pokuša da nekako taj strah ublaži ili izleči pre trudnoće jer je prenatalna psihologija pokazala da ženin strah prelazi na fetus, a on počinje da se boji još u utrobi. Pa i posle taj strah utiče na mleko.
Jerotić je smatrao da treba dojiti i da nema zamene za majčino mleko. „Ipak je tuga kad se ne doji, što ne znači da s tim detetom neće biti nešto u redu, ali treba mleko majčino. Ni u Americi sa svom naukom nisu uspeli da naprave zamenu dostojnu majčinog mleka“, rekao je srpski akademik i psihijatar koji je gostovao i radio širom Evrope.
“Dosta je važno šta žena oseća dok nosi, a tu je važan i otac. Da, žena rađa, nosi i doji i smatralo se da je samo ona važna. Ali nije tako više i ne treba tako da bude. Dete treba da bude željeno podjednako od muža i žene. Nije dobro ako samo jedan, a možda nijedan ne želi, a dete se začelo”, govorio je Jerotić.
Strah i brak
Iako se nije karakterisao kao moralista, Vladeta je istakao tokom svog gostovanja u Nišu 2014. kako ne bi trebalo ostajati u drugom stanju pre braka.
„To nije dobro jer ili neće doći do braka ili će doći do prinudnog braka. Pa će muž, a to je moje iskustvo kao psihoterapeuta, reći ‘ti si me ucenila detetom’. A to neke žene i rade. Kad im dosadi posle nekoliko godina, a on hoće-neće da se ženi, a njoj je više stalo nego njemu do porodice i dece”, pričao je Jerotić.
Jerotić je ipak smatrao da se muškarci ipak više boje, prvenstveno jer žene nisu više nalik onima od pre.
„Strah postoji i kod žena i muškaraca. Kod muškaraca je izgleda veći strah. Jer to više nije ona pokorna žena koja je takva bila dve hiljade godina. Pa muškarci misle ‘moja majka je bila pokorna mome ocu i ništa joj nije falilo. Pa što sad ova moja neće da bude pokorna nego traži ravnopravnost’. Ne jednakost, baš ravnopravnost. Jer mi nismo jednaki. Svako dete rađa se drugačije, čak i jednojajčani blizanci. Pa otisak prsta je svaki različit. Što mi u toj različitosti ne uživamo, a volimo da vidimo polje puno različitog cveća i šarenu dugu? Mi želimo sve crno ili belo, a između je širok spektar boja. Tako su i deca različita“, kazao je akademik i jedan od najuticajnijih psihijatara na našim prostorima.
S tim vezi, Vladeta je isticao da veruje u žensku emancipaciju i veliki napredak, koji je neminovan, ali da ga nažalost muški balkanski ego i dalje teško prihvata i uklapa u svoj pogled na ženu u porodici, koja ne može da funkcioniše bez uzajmnog poštovanja.
„Poslušni iz ljubavi treba da budu muž i žena jedno drugom. A gde će srpski, balkanski čovek da prihvati to da on nije glavni u kući kao što je toliko dugo bio? A nema tu glavni. Bog je dao muškarca i ženu da se dopunjuju, a ne da žena bude pokorna. Žene su podigle glavu i gotovo je to zauvek. Povratka više nema. A šta će biti u budućnosti, to ne znamo. “
Osamostaljivanje dece
Tokom dugogodišnjeg istraživanja, Vladeta je posebnu pažnju pridavao najranijem razvoju dece, i važnosti koju roditelji imaju u tom periodu.
On je naglašavao da je dete prve tri godine slabo i da mora biti uz roditelje, a ne samo uz majku ili oca. Ali da treba i te majke i očeve hvaliti koji su odgajili dete bez onog drugog roditelja, iako je njegovo stručni mišljenje da to nije dobro.
A jedan od njegovih omiljenih primera koji je voleo da deli sa mama u Srbiji jeste upravo onaj koji je naučuo na primeru švajcarskih roditelja:
„Majka bi trebalo, to sam u Švajcarskoj naučio, Švajcarkinja završi fakultet, da mužu pokaže da može i ona, a onda se prve tri godine posveti deci. A prve tri godine psiholozi kažu da su ključne za formiranje karaktera. A tu se baš naši parovi svađaju i rastavljaju. Pa izdržite bar 3-5 godina da se volite.”
Odnosno, on smatra da je školovanje neophodno, a da se muž ne sme tretirati samo kao nosilac prihoda i naglašava da treba voditi brigu o partnerima i negovati ljubav u braku, jer: „Deca treba da odu od kuće“, govorio je čuveni psihijatar.
Za odvajanje koje se događa kad dođe vreme za vrtić i školu Jerotić kaže da je korisno odvajanje, ali posle treće godine.
On je takođe govorio i o obavezama koje dete treba da ima sa 3 godine:
Ustvari, proces zavisi pre svega od roditelja. Razume se i od sredine u kojoj se mlad čovek nađe. Roditelji su ti koji odgovaraju za početak individuacionog procesa. Razume se da svako dolazi na svet sa nekom određenom vitalnošću i sposobnošću da vodi taj proces, a ipak ga čovek sam vodi. On je i vođen, to je ta dijalektika između, biti vođen i voditi. Šta voditi? Voditi prvo samoga sebe. Ako bi nekoga drugog hteo da vodiš, prvo vodi samoga sebe. Nauči se da vodiš sebe, a onda ćeš valjda moći da vodiš i drugog. Nije dobra jedna strana, ona ako smo prepušteni da nas uvek drugi vode. To nije dobro, jer onda su roditelji opet ti koji su nas preterano vodili i preko onog vremena kad čovek treba da počne samog sebe da vodi. Koje je to vreme? Različito. Obaveze koje se daju dec isa tri godine su vrlo važne. Da ne kažemo ranije, ali dete do treće godine treba već neke obaveze da obavlja samo. Naravno, ako dobro obavlja onda je u stanju i da bude pohvaljeno. Decu treba hvaliti čak i kada nisu do kraja uradili šta treba. Do treće godine, četvrte, kaže se, decu treba uvek hvaliti. Ako ne urade nešto dobro, pokazati im po drugi put, po treći put i onda kad urade dobro, pohvaliti. Ako ne uradi dobro, ne treba nikako grditi, nego samo ponovo pokazati.
