Blitva je niskokalorično povrće sa visokim sadržajem magnezijuma, gvožđa, kalijuma i vitamina A, C i K, a ovo tamnozeleno lišće inače spada u red vrlo hranljivih sastojaka u ljudskoj ishrani i mnogostruko prija našem zdravlju. Osim što čuva zdravlje srca, blitva se brine o nivou šećera u krvi, čuva kosti…

 Iako se kelj često smatra kraljem zeleniša, blitva ima podjednako impresivan niz nutritivnih dobrobiti. Pripada porodici Cheno­po­di­oideae, u koju spadaju repa i spanać. Uzgaja se širom sveta, a poreklom je sa Mediterana i cenjena je zbog svoje sposobnosti da raste na siromašnim zemljištima jer ne traži mnogo vode i svetlosti.

Postoje mnoge vrste blitve, od kojih neke imaju šarene stabljike i žilice poput dragulja, što ovo povrće čini posebno prijatnim za oko. Štaviše, njeno lišće i stabljika pružaju obilje vitamina, minerala i moćnih biljnih jedinjenja.

Mala porcija barene blitve pokriva našu dnevnu potrebu za vitaminima A i K i gotovo ispunjava dnevni unos vitamina C. Štaviše, blitva je dobar izvor kalcijuma, magnezijuma, bakra, cinka, natrijuma, fosfora i vitamina E. Ova zelena hrana nije prepuna samo hranljivih sastojaka, već je i izuzetno kalorična, što je čini pogodnom za mršavljenje.

Blitva je takođe bogata antioksidantima, borcima protiv slobodnih radikala u našem telu, uključujući beta karoten i flavonoide, što pomaže protiv bolesti srca i raka pluća. Mnogi antioksidanti u blitvi uključuju polifenole, vitamin C, vitamin E i karotenoidne biljne pigmente, kao što je beta karoten. Ove hranljive materije pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja slobodnim radikalima. Ishrana sa visokim sadržajem antioksidanata u blitvi može smanjiti naše šanse za razvoj određenih hroničnih bolesti. Na primer, u pregledu osamnaest studija, ljudi sa najvećim unosom beta karotena imali su znatno manji rizik od razvoja raka pluća od onih sa najmanjim unosom.

Blitva sadrži nekoliko flavonoidnih antioksidanata, uključujući kvercetin, kempferol, rutin i viteksin. Kempferol je moćno antiinflamatorno jedinjenje koje može delovati antikancerogeno. Istraživanja pokazuju da vitekin, još jedan flavonoid koji se nalazi u blitvi, pomaže u borbi protiv srčanih bolesti snižavanjem krvnog pritiska, smanjenjem upale i sprečavanjem zgrušavanja krvi.

Blitva je bogata vlaknima, važnim hranljivim sastojcima koji mogu pomoći u održavanju težine, smanjiti rizik od određenih vrsta karcinoma i unaprediti zdravlje srca. Vlakna su nezamenljivi hranljivi sastojci koji imaju mnoge važne funkcije u našem telu. Na primer, blitva hra­ni korisne crevne bakterije, podstiče redovno pražnjenje creva, pomaže u održavanju zdravog nivoa holesterola i usporava varenje, stabilizujući nivo šećera u krvi. Samo jedna šolja (175 g) kuvane blitve daje oko četiri grama vlakana, što je petnaest odsto dnevnih potreba organizma. Ishrana bogata vlaknima pruža brojne zdravstvene prednosti, jer ljudi koji se na taj način hrane imaju niže stope raka debelog creva, raka želuca i bolesti srca, kao i znatno nižu telesnu težinu od onih koji konzumiraju hranu siromašnu vlaknima.

Blitva je bogata vlaknima i antiok­sida­n­tima, što može da poboljša kontrolu šećera u krvi i smanji rizik od dijabetesa. Prepuna je hranljivih sastojaka koji mogu da smanje šećer u krvi, a vlakna blitve pomažu u odr­ža­vanju zdravih nivoa glukoze u krvi. Hra­na bogata vlaknima usporava probavu, što smanjuje brzinu apsorpcije šećera u krvotoku, sprečavajući povišen šećer u krvi i stabilizujući nivo glukoze. Vlakna takođe pomažu u smanjenju in­sulinske rezistencije, stanja u kojem ćelije prestaju da reaguju na insulin, a insulinska rezistencija povezana je sa većim rizikom od dijabetesa, bolesti srca i gojaznosti. Konzumacija povrća bogatog vlaknima, poput blitve, može da poboljša simptome kod dijabetesa i rezistencije na insulin i smanjuje šansu da se ove bolesti uopšte pojave.

4 recepta za jela od blitve:

1. Omelt sa blitvom

Potrebno: 2 veze blitve, 4 jaja, 2 kašike pavlake, 2 kašike mleka, malo soli i malo masti.

Priprema: Na zagrejanoj masnoći kratko propržiti sitno isečenu blitvu (koristite i peteljke) pa je preliti sa umućenim jajima, pavlakom i mlekom. Služiti doplo uz dvopek i čaj.

2. Pirinač sa blitvom

Potrebno: 1 veza mladog luka (ili 2 glavice crnog luka); 4 veze blitve; 1 šargarepa (izrendana); malo ulja; malo soli; 1 šolja opranog pirinča (zdravija varijanta je proso, uzima se isti omjer); 400 ml vode; vegeta.

Priprema: U dublju šerpu zagrejati malo ulja pa propržiti luk i narendanu šargarepu. Kada luk postane staklenast dodati blitvu pa posoliti i ostaviti da se lagano skrčka. Zatim dodati opran pirinač i sve promeštati. Dodati vodu i pustiti da sve provri. Skloniti sa ringle. Poklopljen pirinač sa blitvom još par puta promešati kako bi se pirinač ravnomerno skuvao.

3. Sarmice od blitve

Potrebno: 20 većih listova blitve; 300 g mlevenog mesa; 1 glavica crnog luka; 1 šargarepa; 2 šake pirinča, so, biber i aleva paprika; paradajz sos.

Priprema: U tiganju prodinstati luk, šargarepu i meso. Zatim dodati pirinač i začine pa sve skloniti sa ringle. Zatim kroz slanu i ključalu vodu “provucite” list po list predhodno oprane blitve (ne treba da se kuva), a zatim u listove zavijajte sarmice.

Zatim sarme poređajte u šerpu, nalijte paradajz sos pa sve lagano stavite da se krčka. Poslužite uz kiselo mleko.

4. Projice od blitve

Potrebno: 200 ml jogurta; 3 veze blitve sitno iseckane: malo soli; 100 sitnog sira; 100 ml ulja; 300 g projanog brašna i 1 prašak za pecivo.

Priprema: Sve izmešajte u jednu plastičnu činiju pa sipajte u kalupe za pečenje. Pecite na 200 stepeni oko 20ak minuta.

Ne zaborative da se blitva i kuvan krompir idealno slažu kao prilog uz ribu. Vodite računa da što više jedete ovo divno povrće.

Izvor: magicnobilje.com