Pravoslavni vernici i SPC danas obeležavaju Svetog apostola Tomu u narodu poznatijem kao Tomindan, sećanje na Svetog Tomu, jednog od dvanaestorice apostola. Sveti Toma je bio jedini od apostola koji nije krio svoju sumnju u Vaskrsenje Hristovo.

Malo ko zna da nabroji imenom sve apostole, ali za Tomu svi znaju, naročito što je u narodu prozvan Neverni Toma. Većini nije jasno zašto je stekao ovaj nadimak – zato što je veroloman ili sumnjičav.

U trenutku kada se na Uskrs, vaskrsli Hristos, ušavši kroz zatvorena vrata, javio svojim učenicima, Toma nije bio prisutan, pa kad su mu apostoli rekli da je Isus maločas bio među njima, on im nije poverovao. U osmi dan po Uskrsu, susrevši Hrista i opipavši njegove rane, Toma se uverio u njegovo usksnuće i besmrtnost.

Kroz tu njegovu nevericu, dobili smo novu potvrdu tog čudesnog događaja, jer se vaskrsli Gospod javio učenicima da bi uverio Tomu, sa rečima “Pruži ruku svoju i metni u rebra moja i ne budi neveran nego veran”. Na te reči Toma je uzviknuo “Gospod moj, Bog moj”.

Ovaj događaj koji se zbio, potvrđuje istinitost vaskrsenja Gospodnjeg, jer je On zaista vaskrsao i javio se učenicima svojim, ali ne kao priviđenje, već u istom telu u kom postrada radi našeg spasenja. Dok se u nedelju po Uskrsu slavi događaj vezan za “neverovanje” Tomino, današnji dan je posvećen samom apostolu.

Sveti Toma je širio hrišćanstvo najpre u Palestini, potom u Persiji i Indiji, gde je i usmrćen kopljima. Mošti su mu u četvrtom veku prenete u grad Edesu, a potom u Carigrad.

Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao svoju krsnu slavu. Po narodnom verovanju, Toma je važio za radnog i vrednog, pa zato važi za zaštitnika mnogh zanatlija. Kao esnafsku slavu, Svetog Tomu obeležavaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.

Srbi za Svetog Tomu pričaju da je, kad su sveci delili uloge, on uzeo pečat od oblaka, ali ne donosi oluju, već dragocenu kišu. Veruje se da Sveti Toma, ako se naljuti, može jednog dana da donese drugi potop, ali kako ga nadgleda Presveta Marija, to neće biti uskoro.

Sveti Toma je bio vešt drvodelja, tako da nikada nije deljao drvo na panju već na kamenu. Jednom naiđe đavo u obliku prelepe i vrckaste devojke, pa poče da ga iskušava. Sveti Toma se zagleda u nju, udari sečivom u kamen i otupi sekiru. Svetitelj se mnogo naljuti, izazva silnu kišu i smesta potopi đavola u baru.

U nekim krajevima se veruje da Sveti Toma štiti vernike od vukova. Postoji stara srpska izreka “Sveti Toma, sedi doma”, pa se na ovaj dan nigde ne ide (izuzev u crkvu na molitvu). To je jedan od najvažnijih starih običaja. Ipak, praznik najpre donosi poruku da je važno posvetiti se duhovnom razvoju, molitvi i dobrim delima, kao i podeliti sa drugima ljubav i radost.

Molitva  Svetom Tomi

“O, dobroznameniti i slavni apostole Hristov Tomo.

Kada je na kraju vremena došao Bog ljudima izabrao te je za učenika Svoga i dao ti je vlast da isceljuješ bolesne, očišćuješ gubave, vaskrsavaš mrtve, izgoniš duhove.

Ti ne zato, nego ljubavlju si se prilepio za Hrista zaželevši da do smrti ideš za Njim.

Zbog toga po dopuštenju Božijem nisi video sa drugim učenicima Vaskrsloga Spasitelja, nisi hteo da poveruješ u to dok ne staviš prst svoj u rane od gvožđa i staviš ruku svoju u rebra Njegova. Međutim, Gospod ispuni molbu srca tvoga i nepromenljivo opet utvrdi tvoju veru.

Zbog toga te molimo: otvori nam oči vere da vidimo telesno nevidljivo, podari nam nadu na snishođenje Božije, da nas ne uništi grehovno očajanje, otkri nam blaženstvo ljubavi jer je ljubav jaka kao smrt i jedina ima vlast nad njom da posluživši Hristu na zemlji, podignemo i mi sebi pokrov Nebeski i sa tobom i svima svetima proslavimo prečasno i veličanstveno ime Oca i Sina i Svetoga Duha.”

Amin

Izvor: kurir.rs

Svako godišnje doba zahteva da se poštuju određena pravila kada je reč o nezi biljaka, pa je tako neophodno da zimi posebno obratite pažnju na temparaturu prostorije i da se naoružate strpljenjem kako bi vaša kućna džungla bila i više nego spremna do proleća.

Prvenstveno morate da znate da će mnoge biljke preko zime da stagniraju, da gube neke listove ili jednostavno će da klonu, ali to nije razlog za brigu jer je to klasični deo ciklusa.

Odgovarajuća temperatura i vlaga

Idealna temperatura za sobne biljke zimi kreće se oko 15-20 stepeni, a s obzirom na to da je sezona grejanja, često ne možemo da osiguramo tu temperaturu. Veoma je važno da nisu na promaji ili u blizini izvora toplote, jer biljkama to može da našteti. Ako imate centralno grejanje – imate problema i sa suvim vazduhom, u tom slučaju neophodno je da odaberete ovlaživač vazduha, vodu na radijatorima ili tanjirić sa vodom pored biljaka. Osim toga, ne zaboravite da prskate biljake, pogotovo one tropske kojima je potrebna vlaga.

Način zalivanja je važan

Biljke zimi miruju, pa im nije potrebno mnogo zalivanja, ali ipak je važno da supstrat održavate vlažnim i da pazite da ne preterate sa natopljavanjem kako ne bi došlo do truljenja korena. Biljke možete da navodnjavate tako da tanjirić ispod saksije napunite vodom, kada biljka uzme dovoljno vode, ostatak prospite. Za neke biljke zalivanje zimi je najbolje da se preskoči. To su kaktusi i razne vrste sukulenata. Neke biljke poput orhideja možete da uronite u vodu i zatim da ih pustite da se ocede i vratiti u saksiju.

Prihrana biljaka

Mnogi botaničari savetuju da biljke ne prihranjujete zimi, barem ne u onoj meri u kojoj to treba da radite u vreme vegetacije od proleća do jeseni, ali ipak možete da im malo pomognete. Zimi je možda najbolje da se upotrebe prirodna đubriva koja neće da naštete biljkama. Talog od kafe pomešajte sa zemljom i zamenite gornji sloj zemlje u saksiji, tom mešavinom. Malo šećera i kvasca u vodi, biljkama će da pomogne da zadrže zelenilo i smognu snagu da prezime.

Presađivanje nije preporučljivo

Zimi biljke ne bi trebalo da se presađuju, pa zato, ako možete, sačekajte do proleća. Međutim, ako ste baš u akciji spašavanja neke biljke ili ste spasili neku kupovinom u šoping centru, presadite je. Pazite da izaberete prikladan supstrat i odgovarajuću saksiju. Možda će biljka u početku da bude šokirana, pa vam to pokaže odbacivanjem listova ili njihovom žutom bojom, ali ako ste je pravilno smestili vrlo brzo će da se oporavi.

Strpljenje je ključ uspeha

Biljke zimi zahtevaju malo više pažnje od vas nego inače, zato je neophodno da budete strpljivi i da ne odustajte ako uočite znakove odumiranja. Pripazite na trulo lišće koje treba redovno da uklanjate kako bi biljka imala snage za zdrave listove. Ako uočite promene na biljkama koje mogu da ukazuju na bolesti, odmaknite ih od ostalih zdravih biljaka, pokušajte da saznate o kojoj bolesti je reč, pa u skladu sa tim je i lečite.

Svaka biljka je posebna i traži drugačiju negu, ali isto toga uz ove osnovne savete kućna zelena oaza će da bude u punom sjaju. A dom je svakako topliji ako se u njemu nalaze prelepe biljke.

Izvor: kurir.rs