Gljivična infekcija stopala – atletsko stopalo, je bolest kože sa kojom 70% odrasle populacije bar jednom u životu ima probleme. Tim teže, što bar 50% obolelih od gljivične infekcije istovremeno imaju i obolele nokte.
Ljudsko telo je „domaćin“ velikom broju različitih mikroorganizama, bakterija i gljivica. Neke od njih su za telo korisne, dok druge u određenim uslovima ubrzanog razmnožavanja mogu izazvati infekciju. Gljivice naročito vole tople, vlažne, mračne, pokrivene delove našeg tela, bez dovoljno ventilacije, kao što su pregibi na koži između nožnih prstiju. Zatvorena obuća, svakodnevno nošenje patika i pojačano znojenje dodatni su činioci koji stopala pretvaraju u „raj“ za gljivice. Tako je jedna od najčešćih gljivičnih infekcija nazvana atletsko stopalo, zbog nošenja sportske obuće ili patika. Češće se javlja u adolescenata i odraslih osoba muškog pola.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Kako da prepoznam simptome atletskog stopala?
Najčešći simptomi su intenzivan svrab, crvenilo, ispucana koža između nožnih prstiju, posebno četvrtog i petog. Koža je kao skuvana sa beličastim ljuspama, a mogu se javiti i sitni mehurići. Infekcija se može preneti i na druge delove stopala, uključujući nokte, pa čak i druge delove tela. Ako su inficirani nokti oni zadebljavaju, imaju neugodan miris, javljaju se bele pege po noktima (žućkaste ili smeđe promene boje), kao i zadebljanje nokta.
Infekcija gljivicama može se dobiti i od drugih ljudi, koji je već imaju, ukoliko se hoda po vlažnom ili mokrom podu na bazenu, svlačionicama, sauni, na plaži, Wellness i SPA centrima.
Dijagnoza i lečenje gljivične infekcija stopala
Dijagnoza gljivične infekcije se postavlja na osnovu pregleda stopala, uzimanja strugotina kože i nokta koji se analiziraju direktnom mikroskopijom i uzgajanjem kulture uzročnika. Lečenje uključuje primenu niza antigljivičnih preparata kao što su kreme, tečnosti, kapsule i tablete.
Ako se javi sekundarna bakterijska infekcija ili alergijska reakcija na gljivicu to zahteva i drugu vrstu lečenja. Samolečenje stopala podrazumeva češće pranje stopala, najmanje jednom dnevno, dobro sušenje čistim frotirom i držanje noge suvom. Čarape treba češće menjati, bar dva puta dnevno.
One treba da budu od pamuka ili vune. Stopala treba održavati čistim i suvim redovnim posipanjem pudera u prahu. Kada se hoda po vlažnim ili mokrim podovima treba koristiti sandale ili papuče. Cipele i predmeti lične higijene ne smeju se deliti sa drugim osobama. Prilikom izbora obuće opredeliti se za onu koja omogućava cirkulaciju vazduha, a sportsku obuću redovno čistiti i prozračivati. Patike svakako nisu obuća koja se može nositi po ceo dan i u svim godišnjim dobima.
Iritantni intertrigo – zapaljenske promene u vidu jasno ograničenog crvenila i maceracije kože nastaju usled trenja dve kožne površine, obično u predelu prepona ili ispod dojki, u sadejstvu sa pojačanim znojenjem i toplotom. Nastanku promena pogoduje prisustvo dijabetes melitusa, povećane telesne težine i neadekvatno održavanje higijene. Često se mogu nadovezati bakterijske infekcije.
Lečenje se sprovodi upotrebom lokalnih kortikosteroidnih krema, po potrebi antimikotika i antibiotika uz sredstva i mere za isušivanje kože.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Tinea cruris je naziv za gljivičnu infekciju koja je česta u predelu prepona. Vidi se kao jasno ograničena crvena polja sa naglašenom ivicom koja je prekrivena ljuspicama sa ili bez gnojanica i mehurića. Promene se periferno šire sa centralnim rasvetljenjem. U terapiji se koriste lokalno antimikotični preparati.
Kandidijaza je infekcija kože uzrokovana gljivama roda Candida. Na preponama, skrotumu ili ispod dojki se vide ograničena crvena polja na čijim su rubovima obično prisutne gnojanice ili papule. Češće se javlja kod osoba koje imaju veću telesnu težinu, dijabetes melitus, koji su na imunosupresivnoj ili antibiotskoj terapiji. Takođe, okluzija, povećana vlažnost i toplina pogoduju razvoju oboljenja. Lečenje se sprovodi primenom antimikotika i isušivanjem zahvaćene regije tela.
Seboroični dermatitis – vide se jasno ograničeni crveni plakovi sa ili bez skvame na preponama. Promene su obično udružene sa pojavom tipičnih crvenkastih plakova sa masnom skvamom na licu, poglavini u predelu ušiju ili na grudima. U terapiji se koriste antimikotični šamponi i kreme, kao i lokalni kortikosteroidni preparati. Oboljenje je hroničnog toka, sa fazama poboljšanja i pogoršanja, pa su jako bitne kako aktivna tako i preventivna terapija.
Eritrazma – Povremeno promene u pregibima, posebno u predelu prepona, ispod dojki i ređe u pazušnim jamama mogu biti posledica blage infekcije koju izaziva Corynebacterium minutissimus. Javljaju se ogranične plaže ovalnog oblika, crvenkasto braonkaste boje, prekrivene sitnim ljuspama, koje se periferno šire. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike ili pregledom sa Wood-ovom lampom pod čijim svetlom promene imaju koralno crvenu boju. U terapiji se lokalno koriste antibiotici i antimikotici, uz keratolitike. Povremeno se upotrebljava i Eritromicin.
Inverzna psorijazase karakteriše pojavom jasno ograničenih crvenih plakova, koji mogu biti sjajnog izgleda i sa vrlo malo skvame u pregibnim regijama. Dijagnoza se postavlja najčešće na osnovu prisustva tipičnih eritemoskvamoznih psorijaziformnih papula i plakova na drugim delovima tela – poglavina, laktovi, kolena, sakralni deo leđa, šake, stopala, genitalije. Uz tipične promene na nokatnim pločama u vidu tačkastih udubljenja, žućkastih mrlja i zadebljanja nokatnih ploča. Terapija se sprovodi po preporuci dermatologa.
Zaključak
U znatno manjem broju slučajeva promene u predelu pregiba mogu biti posledica nekih drugih oboljenja kao što su: Darierova bolest, deficijencija cinka, Hailey hailey bolest, Granularna parakeratoza, Histiocitoza Langerhansovih ćelija, Ekstramamarna Padget-ova bolest ili kožna forma Chron-ove bolesti.
Krivi zubi kod dece i odraslih su česta pojava koja može dovesti do različitih problema sa oralnim zdravljem.
Od genetskih faktora do načina života, krivi zubi mogu da imaju širok spektar uzroka.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Zbog toga u današnjem članku istražujemo 7 najčešćih uzroka koji stoje iza nepravilnog položaja zuba.
I ne samo to, predstavićemo vam i dragocene informacije o tome kako prepoznati prve znake krivih zuba, koja je prevencija i kako rešiti ovaj problem.
Glavni uzročnici krivih zuba
Krivi zubi mogu biti rezultat niza različitih faktora, neki od kojih su prisutni i kod dece i odraslih, dok se drugi javljaju ili samo kod dece ili samo kod odraslih.
Naravno uvek je bolje sprečiti nego lečiti, tako da se u svakom slučaju pri prvim znacima krivih zuba treba obratiti stomatologu bez obzira na uzrok, pa i od najranijeg detinjstva.
Američko društvo ortodonata čak preporčuje da deca treba da imaju prvu ortodontsku procenu do 7. godine života.
U Srbiji je nažalost učestalo je (pogrešno) mišljenje da decu ne treba voditi kod stomatologa dok im ne ispadnu mlečni zubi.
A kada je reč o razlozima, zbog ovih 7 uzroka se najčešće javljaju krivi zubi:
Genetika,
Loše oralne navike,
Rani gubitak mlečnih zuba,
Nedostatak prostora u vilici,
Gubitak zuba,
Dentalna povreda,
Poremećaji u razvoju vilice.
1. Loša genetika
Genetika je jedan od najčešćih uzroka krivih zuba. Ako su vaši roditelji imali problem sa nepravilnim položajem zuba ili vilice, postoji velika verovatnoća da ćete i vi imati slične probleme.
To uključuje prenatrpanost zuba, razmak između zuba, prevelike ili premale vilice, i druge genetske faktore.
Istraživanja pokazuju da ukoliko dete nasledi usne od majke, sasvim je izvesno da će naslediti i krive zube, ukoliko ih je majka imala.
2. Krivi zubi kod dece zbog loših oralnih navika
Loše oralne navike, naročito one usvojene u ranom detinjstvu, mogu dovesti do krivih zuba.
Kod dece se često javljaju krivi zubi zbog cucle, sisanja palca ili dugog korišćenja flašice.
Ove navike mogu uticati na razvoj vilice i položaj zuba i zbog toga je važno pažljivo praćenje procesa nicanja zuba, kao i rana prevencija i poseta stomatologu.
Kada se mlečni zubi prerano izgube, stalni zubi mogu izrasti pre vremena u pogrešnom smeru i na pogrešnom mestu, što dovodi do nepravilnosti.
Ispravljanje mlečnih zuba ima dugoročni efekat jer može omogućiti da stalni zubi budu pravi.
Zbog toga ističemo važnost ispravljanja zuba kod dece, čak i ako su to mlečni zubi koji će vremenom ispasti. Njihovim ispravljanjem se postavlja osnova za pravilan za rast i razvoj stalnih zuba.
4. Nedostatak prostora u vilici
Krivi zubi se dešavaju veoma često upravo zbog nedostatka prostora u vilici.
Ako vilica nije dovoljno velika da smesti sve zube, zubi će početi međusobno da se guraju i to će sve rezultirati krivim i preklopljenim zubima koji će izrasti u svim pravcima bez ikakvog reda.
U ovakvim situacijama najbolje je posavetovati se sa stomatologom kako bi on predložio idealno rešenje za ispravljanje zuba.
5. Gubitak zuba
Gubitak jednog ili više zuba, naročito kod odrasle osobe, može uticati na preostale zube narušavajući ravnotežu u vilici.
Kada dođe do gubitka zuba, ostali zubi počinju da se pomeraju kako bi popunili prazninu i tako dolazi do nepravilno raspoređenih i krivih zuba.
Osim klasičnih nezgoda koje mogu dovesti do gubitka zuba, sve su popularniji onlajn izazovi koji za posledicu često imaju pucanje i ispadanje zuba.
6. Povreda zuba kod dece i odraslih
Povrede vilice ili zuba, posebno tokom osetljivih perioda rasta, mogu imati uticaj na njihov pravilan položaj.
Krivi zubi u ovom slučaju se javljaju kada povrede oštete zube ili vilicu, što dovodi do trajnih promena u položaju zuba.
Takođe, traume koje nisu odmah tretirane mogu uzrokovati i mnoge druge opasnosti po oralno zdravlje, zbog toga je ovim situacijama neophodan stomatološki pregled i konsultacija.
7. Poremećaji u razvoju vilice
Poremećaji u razvoju vilice, kao što su mikrognatija (mala donja vilica) ili makrognatija (velika donja vilica), mogu dovesti do krivih zuba.
Ovi problemi se često identifikuju u detinjstvu, ali mogu uticati na položaj zuba i kod odrasle osobe ako se ne leče.
Pored njih poremećaji u razvoju vilice mogu podrazumevati i genetske poremećaje, metaboličke bolesti ili hormonske neravnoteže koje mogu imati uticaj na normalan rast i razvoj vilice.
Posledice krivih zuba i zašto ih treba ispraviti
Krivi zubi mogu izazvati niz problema, kako kod dece tako i kod odraslih.
Kod dece, krivi zubi mogu uticati na pravilan razvoj govora, otežavati pravilno žvakanje hrane, i povećavati rizik od povreda zuba tokom aktivnosti. Osim toga, estetski aspekt može uticati na samopouzdanje deteta.
Krivi zubi mogu u velikoj meri uticati na samopozdanje vašeg deteta i to ga može pratiti dalje kroz život.
Sa druge strane, kod odraslih, nepravilan položaj zuba može dovesti do problema sa oralnim zdravljem kao što su parodontoza i karijes, jer nepravilno postavljeni zubi mogu otežati pravilno čišćenje zuba.
Takođe, zbog krivih zuba može doći do bola u vilici, glavobolje i problemima sa žvakanjem.
Zbog svega toga, ispravljanje krivih zuba nije samo estetsko pitanje, ono je važno za očuvanje oralnog zdravlja i opšte dobrobiti.
Pravilno postavljeni zubi poboljšavaju funkciju žvakanja i govora, olakšavaju održavanje oralne higijene i mogu doprineti poboljšanju samopouzdanja.
Bez obzira na starost, ispravljanje krivih zuba može doneti niz koristi, pa je stoga važno konsultovati se sa stomatologom ili ortodontom o najboljem tretmanu za vas ili vaše dete.
Kako ispraviti krive zube?
Postoje različite metode za ispravljanje krivih zuba, a izbor najbolje opcije zavisi od specifičnosti slučaja i individualnih potreba pacijenta.
Neki od najefikasnijih načina su:
Invisalign,
Myobrace,
Fiksne proteze,
Viniri i luminiri.
Invisalign folije za ispravljanje zuba
Invisalign (Inviza) je moderna alternativa fiksnim protezama koja koristi seriju prozirnih alignera (aparatića) za ispravljanje zuba i koji se prilagođavaju posebno za svakog pacijenta.
Ove folije su gotovo nevidljive, mogu se skidati prilikom jela i čišćenja zuba, što pruža veću fleksibilnost i komfor u odnosu na tradicionalne proteze.
Invisalign folije su trenutno najmoderniji i najefikasniji ortodontski tretman.
Takođe je važno napomenuti da su one bezbolne i udobne za nošenje, a pritom veoma efikasne.
Posebno je efikasna kod dece, jer se fokusira na ispravljanje loših oralnih navika koje su često uzrok krivih zuba.
Pored toga, Myobrace aparat se uglavnom nosi noću tokom spavanja, dok se preko dana nosi 1 do 2 sata, što je velika razlika u odnosu na tradicionalne mobilne proteze koje se moraju nositi oko 16 sati dnevno.
Fiksne proteze za decu i odrasle
Klasične fiksne proteze su efikasan način za korekciju nepravilnosti u zubnom nizu.
Ove bravice postavljaju se na prednjoj ili zadnjoj strani zuba i povezane su žicom koja vrši pritisak na zube, postepeno ih pomerajući u željeni položaj.
Viniri i luminiri ne ispravljaju krive zube, već samo prekrivaju nedostatke.
Ove tanke ljuspice od porcelana se cementiraju na prednju stranu zuba, dajući im izgled ravne i bele površine.
Tretman kratko traje i bezbolan je.
Ove opcije su idealne za pacijente koji žele brzo kozmetičko rešenje, ali moraju da imaju na umu da time ne mogu da zamene pravilno ortodontsko lečenje.
Iskustva pacijenata sa krivim zubima
Kroz MND Dental ordinaciju prošlo je mnogo pacijenata sa problemom krivih zuba.
Svaki od njih je imao jedinstvenu priču i jedinstvene izazove, ali ono što ih sve povezuje je radost koju su osetili kada su konačno mogli da se osmehnu sa lakoćom i sigurnošću.
Posebno smo ponosni na uspeh koji smo postigli sa Myobrace tretmanima kod dece, kao i sa Invisalign tretmanima kod odraslih pacijenata.
Ove metode su se pokazale kao izuzetno efikasne, sa 100% uspešnosti u našoj praksi.
Deca koja su koristila Myobrace su uspela da isprave svoje zube i usvoje bolje oralne navike, dok su odrasli koji su koristili Invisalign postigli ravne i pravilno pozicionirane zube bez potrebe za tradicionalnim protezama.
Sve pohvale za ovu ekipu, a posebno za Dr Natašu, koja mi je pomogla da uz providne Invisalign folije ispravim zube, uz zadržavanje prirodnog osmeha. – Aleksandra Tanasković Marković.
Zaključak
Krivi zubi su problem koji se javlja kod dece i odraslih iz različitih razloga. Od genetike, loših oralnih navika, do preuranjenog gubitka mlečnih zuba, sve su to faktori koji mogu doprineti nepravilnom položaju zuba.
Bez obzira na uzrok, važno je da se krivi zubi saniraju što je pre moguće, kako bi se izbegle dugoročne posledice na oralno zdravlje i samopouzdanje.
U MND Dental ordinaciji, imamo dugogodišnje iskustvo u radu sa pacijentima svih uzrasta, pružajući individualne tretmane za ispravljanje krivih zuba.
Bilo da se radi o Myobrace tretmanima za decu ili Invisalign tretmanima za odrasle, naš cilj je da svakom pacijentu omogućimo da uživa u savršenom osmehu.
Nema potrebe za bilo kakvom brigom, jer postoje rešenja za ispravljanje krivih zuba koja su efikasna, sigurna i prilagođena vašim potrebama.
Najvažnije od svega je da poduzmete prvi korak i zakažete konsultacije sa stomatologom ili ortodontom.
Krv se u naš mozak doprema iz srca preko velikih arterija vrata, dve karotidne i dve vertebralne arterije.
U mozgu dolazi do daljeg grananja arterija na sve manje i manje krvne sudove, od kojih se preko najmanjih arterija vrši prenošenje kiseonika i hranjivih materija u tkivo mozga.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Ovi mali krvni sudovi mozga su veoma važna tačka u moždanoj cirkulciji jer njihova mreža reguliše protok krvi kroz mozak, budući da imaju sposobnost da se prema potrebi sužavanju ili šire.
Medjutim, oni su i često mesto nastanka raznih bolesti, zbog čega mogu da obole i onemoguće adekvatno dopremanje krvi u mozak.
Šta je bolest malih krvnih sudova mozga?
Bolesti malih krvnih sudova mozga obuhvataju grupu patoloških procesa koji imaju karakterističnu kliničku i radiološku sliku.
Ovo su krajnji ili terminalni krvni sudovi, što znači da izmedju njih ne postoji komunikacija (takozvane anastomoze), pa je cirkulacija u ovoj vaskularnoj mreži mozga ranjiva.
Bolest malih krvnih sudova mozga najčešće je posledica ateroskleroze. Ateroskleroza je bolest krvnih sudova u kojoj se zid arterija zadebljava i sužava usled patološkog taloženja masnih materija, takozvanih plakova.
Ovo je nažalost progresivna bolest koja se razvija postepeno i zato se često otkriva prekasno. Bolest malih krvnih sudova mozga najčešće javlja kod osoba sa vaskularnim faktorima rizika (povišen pritisak i masnoće, šećerna bolest, pušenje, starenje), kod bolesnika koji su preživeli moždani udar ali i kod raznih tipova demencija.
Zašto je ovo važno oboljenje?
Prema raznim statističkim podacima, bolest malih krvnih sudova mozga se viđa kod velikog broja osoba, srednje a pogotovo starije životne dobi, ako se uradi magnetna rezonanca (MR) mozga.
Patološki procesi se polako, neprimetno, razvijaju godinama, često neprepoznati i od strane bolesnika i od strane lekara. Kada se predje kritični nivo oštećenja mozga, bolest se ispoljava kao demencija, smetnje hoda, smetnje kontrole mokrenja, parkinsonizam i drugo.
Samo postojanje ove bolesti, i kod osoba bez ikakvih tegoba, podiže rizik za moždani udar. U velikom broju slučajeva bolest je nažalost progresivna, i napreduje do tog stepena da bolesnik postaje zavistan od pomoći drugih.
Kako prepoznati osobu koja ima bolest malih krvnih sudova mozga?
U ranim fazama, bolesnik ne mora da ima smetnje. Medjutim, detaljan neurološki pregled može da ukaže na postojanje blagih ili izolovanih neuroloških znakova. Sa napredovanjem oštećenja mozga, javlja se oštećenje intelektualnih sposobnosti, što se može prepoznati i u ranoj fazi neuropsihološkim testiranjem.
Pogodjena osoba ima usporenost u kretanju, govoru, hodu što može podsećati na Parkinsonovu bolest, ali se radi o drugom tipu oštećenja. Postoje smetnje kontrole mokrenja, bilo da osoba mora da požuri u toilet bilo da ne može uopšte da zadrži mokraću.
Govor je usporen, sliven, a mogu se javiti i smetnje gutanja. Hod je na široj osnovi, nestabilan, usporen, a stopala kao da se ne mogu odići od podloge. Bolesnik kao da je izgubio šemu hodanja. Raspoloženje se menja ka depresivnom. Bolesnik može da izgubi ranija interesovanja, da nema nikakve inicijative i da bude pasivan. Mogu se dogoditi i tranzitorni ishemijski ataci (TIA) ili moždani udari, koji ne zahvataju velike zone pa su zato često klinički „nemi“ tj. neprepoznati. U
tome leži opasnost, jer se oštećenja godinama talože, a šansa za pravovremeno lečenje se propušta.
Kada bolest odmakne, razvija se vaskularna demencija, gde su rano oštećeni pažnja i sposobnosti organizacije sopstvene aktivnosti, a tek kasnije pamćenje. Dijagnoza se potvrdjuje snimcima mozga skenerom ili pomoću MR, pri čemu prednost ima MR jer detaljnije prikazuje moždane strukture, preciznije prikazuje vaskularne promene na mozgu i od veće je koristi u isključivanju drugih sličnih bolesti i stanja, odnosno u diferencijalnoj dijagnozi.
Kako se može pomoći kod bolesti malih krvnih sudova mozga?
Najpre je potrebno identifikovati o kom tipu bolesti malih krvnih sudova se radi, jer je moguće postojanje i naslednih, inflamatornih – zapaljenskih i autoimunih formi.
U prevenciji nastanka moždanog udara primenuju se standardne mere primarne i sekundarne prevencije, ali postoje i važne razlike jer bolest malih krvnih sudova mozga ima svoje specifičnosti zbog povećanog rizika i za moždano krvarenje.
Adekvatno lečenje vaskularnih faktora rizika je veoma važna mera. Postoji mogućnost primene lekova koji pospešuju moždanu cirkulaciju kod jednog broja bolesnika.
Bolesti zuba, kao i sva oboljenja počinje od malog oštećenja, a potom se razvija i zadobija različite oblike i simptome u zavisnosti od toga o kakvom oštećenju se radi i kojim oboljenjima smo podložni. Ona koja se najčešće pominju i koja su ujedno najzastupljenija su karijes, gangrena zuba, paradentoza i pulpitis (zapaljenje zubnog živca).
Lecenje zuba ume da bude dugotrajan i bolan proces ukoliko dopustimo da se oštećenje, odnosno kvar na zubu razvije, a bakterija nagrize gleđ, dentin i cement zuba, te probije do njegovog korena.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Šta je karijes i kako se leči?
Karijes ili kvar na zubu, kako ga mi još nazivamo, je bakterijsko oboljenje zuba, koje se širi i razara gleđ, dentin i cement – čvrsti deo zuba, praveći rupu u njemu. Nekada je vidljiv “golim okom” u vidu crne tačke ili mrlje (u zavisnosti od toga koliko je uznapredovao), dok ga je nekada moguće otkriti samo pomoću RTG snimka, naročito ako se nalazi između zuba ili unutar zuba. Iako, započinje kao sitna, gotovo bezopasna tačkica, ume da se razvije u veliki kavitet i tako napravi dalekosežne probleme po ceo zub. Karijes na jednom zubu, takođe, nije opasnost samo za njega, već i za ostale zube, jer se lako širi ukoliko se ne započne lecenje zuba.
Simptom po kome prepoznajemo da imamo karijes na zubu jeste bol. Ukoliko karijes nije uznapredovao i oštetio koren zuba, bol neće da bude kontinuirana, već će da se javlja tokom konzumacije hrane ili pića.
U tom stadiumu oboljenja lecenje zuba zahteva odstranjivanje razmekšalog dentina, te popunjavanje prostora koji ostaje prazan plombom. Za plombiranje zuba cena je različita u zavisnosti od toga o kolikom oštećenju se radi, a istovremeno plombiranje zuba cena je koju smo svi makar jednom u životu platili, a koja je najbezbolnija i najmanja budući da sprečava dolazak do većih oštećenja i sprečava ozbiljnije lecenje zuba.
Šta je pulpitis i kako ga lečiti?
Za plombiranje zuba cena nam je bila prevelika ili se blagovremeno nismo javili stomatologu. To je najčešće put koji vodi do pulpitisa i onog što se naziva vadjenje zivca. Do pulpitisa (zapaljenja zubnog živca) dolazi nakon što karijes nagrize i demineralizuje dentin, koji štiti unutrašnjost zuba. Kada se to desi zubni živac koji je smešten u unutrašnjosti zuba postaje izložen bakterijama iz usne duplje, odnosno iz pljuvačke i svega onoga što kozumiramo tokom dana. Dakle, sve one bakterije koje se nakupljaju u usnoj duplji prodiru do zubnog živca i oštećuju ga. Simptom ovog oboljenja je intenzivan i kontinuirani bol, koji ume da se reflektuje i na samo lice, pa često nismo u stanju da odredimo lokalitet sa kog dolazi, odnosno da utvrdimo koji nas zub zapravo boli. Kada dođe do ove vrste oboljenja, jedini lek je vadjenje zivca. Lecenje zuba ili vadjenje zivca predstavlja mehaničko ispiranje unutrašnjosti zuba i izbacivanje svih bakterija i toksina iz njega. Ovaj proces često se smatra veoma bolnim i neprijatnim, no vadjenje zivca vrši se pod anestezijom, pa je samim tim i bezbolno. Nakon što se unutrašnjost zuba očisti od svih nečistoća (bakterija, organskih ostataka, toksina) puni se posebnom smesom, kako bi bio hermetički zatvoren. Lecenje zuba ili vadjenje zivca, kao pristup u lečenju, omogućava da se zub spase, te da se njegova unutrašnjost zaštiti od prodora bakterija i nus pojava koje to izaziva, kao što su bol, otok i zapaljenje.
Kako se leči gangrena zuba?
Gangrena zuba ili jasnije rečeno odumiranje zubnog živca nastaje zbog dejstva bakterija i toksina. Odumirući živac zuba manifestuje se kroz neprijatan miris koji se oseti nakon što zub biva otvoren. Gangrena zuba oboljenje je koje zahvata koren zuba, a ukoliko se adekvatno ne leči može da se proširi do vrha korena zuba i izazove komplikacije. Ona se uspešno leči čišćenjem kanala korena zuba. Simptomi ovog oboljenja su:
Neprijatan zadah
Promena boje zuba
Zapaljenje desni i njihova natečenost
Bol pri konzumaciji hrane ili pića itd.
Paradentoza lecenje
Paradentoza jedno je od najučestalijih oboljenja. Ono što zabrinjava jeste ono čuveno “Paradentoza lecenje nema”. No, ova bolest može da se drži pod kontrolom, odnosno da se suzbije njeno širenje i razvoj. Zato je bitno na vreme prepoznati simptome. Paradentoza započinje zapaljenjem zubnog mesa. Ukoliko se ono ne leči, ova upala postaje hronična i širi se desnima. Neometan razvoj ove bolesti može da dovede do razaranja koštanog sistema, kao i do toga da se formiraju parodontalni čepovi. Postoje brojni saveti za to kako se suzbija paradentoza, lecenje ne postoji. Okidači za ovo oboljenje najčešće su loša oralna higijena, kao i nezdrava ishrana i stres. Još neki od uzročnika su i cigarete, te nakupljeni plak i kamenac. Lečenje paradentoze mučno je i dugotrajno, a njegova uspešnost zavisi od stadijuma u kome je bolest otkrivena. Sama paradentoza ima 4 stadijuma oboljenja. Prva dva leče se medikamentima, dok druga dva obično zahtevaju i hiruršku intervenciju.
Mali kvar na zubu ukoliko se ne leči na vreme, može da dovede do ozbiljnih oboljenja, zato je neophodna besprekorna oralna higijena, ali i poseta stomatologu. Bitno je održati “korak” sa razvojem događaja unutar naše usne šupljine, dok stvari ne izmaknu kontroli, a i mogućnosti lečenja.
Za stomatološki pregled i stručni savet, zakažite termin kod nas.
Kako izgleda kada uspešan i porodičan čovek zbog afere s koleginicom izgubi brak i gotovo prekine svaki odnos sa sinom? On u emotivnoj ispovesti otkriva šta je dovelo do neverstva, kako je supruga saznala, ali i šta se dalje dešavalo.
Gotovo je nemoguće dobiti tačan uvid u tačnu brojku ljudi koji varaju u braku ili vezi, jer većina te informacije drži duboko skrivene ispod dušeka. Ipak, prećutno smo svesni da je neverstvo sve učestalije.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
U stvari, stopa neverstva i izdaje, prema naučnicima, konstantno raste u poslednjoj deceniji. I mada to ne iznenađuje mnogo, razlozi zašto se prevare dešavaju često su šokantniji od samih afera.
Ponekad blizak odnos sa koleginicom postane nešto više. Nekad izlazak pod uticajem alkohola završi kao velika, nepromišljena greška. A nekad, nije u pitanju greška već svesna odluka.
Šon (ime je izmenjeno) je u svoju aferu ušao postepeno. Usled pritisaka na poslu, počeo je da se poverava koleginici koja nije znala mnogo o njegovom privatnom životu, pa ni to da ima suprugu i dete.
Na početku, kako kaže, bilo mu je lakše da priča sa nekim ko nije njegova žena, jer nije želeo da dodatno opterećuje svoju porodicu problemima s posla. Međutim, ubrzo je prijateljstvo preraslo u aferu, koja je trajala više od godinu dana, sve dok njegova supruga nije otkrila istinu.
U razgovoru za YourTango, Šon je objasnio razloge zbog kojih je prevario ženu, zašto je napustio svoju porodicu i da li bi, da može, sve uradio drugačije.
Kako je počela afera?
„Bio sam pod velikim stresom na poslu. Nisam želeo da opterećujem suprugu time, jer je situacija bila veoma napeta. Počeo sam da se poveravam koleginici. Isprva, bili su to samo prijateljski razgovori, ali ubrzo se to pretvorilo u nešto više.“
Da li si supruzi odmah priznao aferu?
„Ne. Iskreno, nisam planirao ni da započnem aferu, a kamoli da napustim ženu. Sve je nekako vremenom izmaklo kontroli. Održavao sam oba odnosa duže vreme.“
Koliko dugo je afera trajala?
„Više od godinu dana.“
Da li afera još traje?
„Supruga je saznala nakon nešto više od godinu dana. Kada je otišla, nastavio sam vezu sa koleginicom.“
Šta ti je prolazilo kroz glavu dok je veza sa koleginicom postajala ozbiljnija?
„Osećao sam unutrašnji sukob. S jedne strane, imao sam nekoga s kim sam mogao da razgovaram o poslu i problemima, a da time ne opterećujem svoju partnerku. Na neki način, bilo je olakšanje što sam imao osobu s kojom sam mogao da razgovaram, a da ne uznemirim ženu.“
Da li je koleginica znala da imaš partnerku?
„Ne. U početku nije znala.“
Kako je saznala?
„Kada je moja supruga otkrila aferu, kontaktirala je koleginicu i ispričala joj sve.“
Kako je supruga otkrila aferu?
„Skrivao sam broj koleginice pod drugim imenom u telefonu. Jedne večeri, dok sam bio u krevetu, supruga je pregledala moj telefon i videla da često razgovaram sa istim brojem. Pozvala ga je i tada je otkrila istinu.“
Šta se dogodilo nakon toga?
„Prekinuli smo. Mesec dana kasnije, koleginica me pozvala i rekla da, iako sam uradio lošu stvar, želi da budemo zajedno i da veruje da možemo da pokušamo ponovo.“
Da li ste ostali zajedno?
„Da, bili smo u vezi sedam godina. Raskinuli smo pre otprilike 18 meseci.“
Zašto ste raskinuli?
„Bila je nesigurna zbog drugih žena koje su bile deo mog života, iako nisam imao nikakve odnose sa njima. Radim u okruženju gde su mnoge moje koleginice žene, ali ona nikada nije uspela da prevaziđe prepreku koja je postojala od početka veze.“
Da li si ikada osećao krivicu zbog afere?
„Ne, u početku je sve izgledalo kao olakšanje jer sam imao nekoga s kim mogu da razgovaram o svojim problemima. Ali nisam znao kako da to prekinem. Svakodnevno sam bio u strahu da će i žena i koleginica otkriti istinu.“
Kako je izgledalo zaljubljivanje u drugu ženu dok si bio u braku?
„Bilo je teško. Imao sam mogućnost da kažem koleginici da je gotovo i da se posvetim svom braku, ali najveći strah mi je bio da će, ako to učinim, ona otkriti supruzi šta se dogodilo i da ću na kraju ostati sam.“
Imaš li dece?
„Imam sina sa bivšom suprugom.“
Da li tvoj sin zna šta se dogodilo?
„Zna. Njegova majka mu je ispričala sve. Jednom me je pitao zašto sam prevario njegovu majku. Pokušao sam da mu objasnim najbolje što sam mogao, ali mu je majka rekla da sam izdao i njega, ne samo nju.“
Da li si imao osećaj da si izdao sina?
„Tada nisam. Ali kada mi je to rekao, osetio sam veliku krivicu.“
Kakva je sada tvoja veza sa bivšom suprugom?
„Dok sam bio u vezi sa koleginicom, bilo je veoma teško. Moja bivša mi je otežavala da viđam sina. Međutim, kada smo koleginica i ja raskinuli, stvari su se značajno poboljšale. Sada imam novu devojku i moja bivša supruga se slaže sa njom, što je mnogo olakšalo našu komunikaciju i omogućilo mi više vremena sa sinom.“
Da možeš da se vratiš u prošlost, da li bi ponovio aferu?
„Apsolutno ne. Nikada. Nije mi bila namera da započnem aferu, nakon svega kroz šta sam prošao sa suprugom i sinom, ne bih to nikada ponovio. Najveća lekcija koju sam naučio je da, čak i kada misliš da štitiš partnera od svojih problema, najbolje je biti iskren i podeliti brige. Ono što sam uradio uništilo je naš odnos, i iskreno, ne mislim da je moja bivša ikada prebolela to što sam joj uradio.“
Vladeta Jerotić na jednom predavanju u Nišu 2014. dotakao niza tema koje se tiču muško-ženskih odnosa, začeća, materinstva i braka, preneo je portal Zelena učionica.
Strah i trudnoća
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Vladeta je povezao osećaj straha koji se nekad kod žena javlja i pre trudnoće, a koji ima krucijalan uticaj na razvoj bebe i dojenje. Štaviše, istakao je da se nakon teških porođaja dete rađa sa osećajem straha, koji može ostati trajno.
On kaže ako žena dugo ima strah pre nego što se uda, treba da pokuša da nekako taj strah ublaži ili izleči pre trudnoće jer je prenatalna psihologija pokazala da ženin strah prelazi na fetus, a on počinje da se boji još u utrobi. Pa i posle taj strah utiče na mleko.
Jerotić je smatrao da treba dojiti i da nema zamene za majčino mleko. „Ipak je tuga kad se ne doji, što ne znači da s tim detetom neće biti nešto u redu, ali treba mleko majčino. Ni u Americi sa svom naukom nisu uspeli da naprave zamenu dostojnu majčinog mleka“, rekao je srpski akademik i psihijatar koji je gostovao i radio širom Evrope.
“Dosta je važno šta žena oseća dok nosi, a tu je važan i otac. Da, žena rađa, nosi i doji i smatralo se da je samo ona važna. Ali nije tako više i ne treba tako da bude. Dete treba da bude željeno podjednako od muža i žene. Nije dobro ako samo jedan, a možda nijedan ne želi, a dete se začelo”, govorio je Jerotić.
Strah i brak
Iako se nije karakterisao kao moralista, Vladeta je istakao tokom svog gostovanja u Nišu 2014. kako ne bi trebalo ostajati u drugom stanju pre braka.
„To nije dobro jer ili neće doći do braka ili će doći do prinudnog braka. Pa će muž, a to je moje iskustvo kao psihoterapeuta, reći ‘ti si me ucenila detetom’. A to neke žene i rade. Kad im dosadi posle nekoliko godina, a on hoće-neće da se ženi, a njoj je više stalo nego njemu do porodice i dece”, pričao je Jerotić.
Jerotić je ipak smatrao da se muškarci ipak više boje, prvenstveno jer žene nisu više nalik onima od pre.
„Strah postoji i kod žena i muškaraca. Kod muškaraca je izgleda veći strah. Jer to više nije ona pokorna žena koja je takva bila dve hiljade godina. Pa muškarci misle ‘moja majka je bila pokorna mome ocu i ništa joj nije falilo. Pa što sad ova moja neće da bude pokorna nego traži ravnopravnost’. Ne jednakost, baš ravnopravnost. Jer mi nismo jednaki. Svako dete rađa se drugačije, čak i jednojajčani blizanci. Pa otisak prsta je svaki različit. Što mi u toj različitosti ne uživamo, a volimo da vidimo polje puno različitog cveća i šarenu dugu? Mi želimo sve crno ili belo, a između je širok spektar boja. Tako su i deca različita“, kazao je akademik i jedan od najuticajnijih psihijatara na našim prostorima.
S tim vezi, Vladeta je isticao da veruje u žensku emancipaciju i veliki napredak, koji je neminovan, ali da ga nažalost muški balkanski ego i dalje teško prihvata i uklapa u svoj pogled na ženu u porodici, koja ne može da funkcioniše bez uzajmnog poštovanja.
„Poslušni iz ljubavi treba da budu muž i žena jedno drugom. A gde će srpski, balkanski čovek da prihvati to da on nije glavni u kući kao što je toliko dugo bio? A nema tu glavni. Bog je dao muškarca i ženu da se dopunjuju, a ne da žena bude pokorna. Žene su podigle glavu i gotovo je to zauvek. Povratka više nema. A šta će biti u budućnosti, to ne znamo. “
Osamostaljivanje dece
Tokom dugogodišnjeg istraživanja, Vladeta je posebnu pažnju pridavao najranijem razvoju dece, i važnosti koju roditelji imaju u tom periodu.
On je naglašavao da je dete prve tri godine slabo i da mora biti uz roditelje, a ne samo uz majku ili oca. Ali da treba i te majke i očeve hvaliti koji su odgajili dete bez onog drugog roditelja, iako je njegovo stručni mišljenje da to nije dobro.
A jedan od njegovih omiljenih primera koji je voleo da deli sa mama u Srbiji jeste upravo onaj koji je naučuo na primeru švajcarskih roditelja:
„Majka bi trebalo, to sam u Švajcarskoj naučio, Švajcarkinja završi fakultet, da mužu pokaže da može i ona, a onda se prve tri godine posveti deci. A prve tri godine psiholozi kažu da su ključne za formiranje karaktera. A tu se baš naši parovi svađaju i rastavljaju. Pa izdržite bar 3-5 godina da se volite.”
Odnosno, on smatra da je školovanje neophodno, a da se muž ne sme tretirati samo kao nosilac prihoda i naglašava da treba voditi brigu o partnerima i negovati ljubav u braku, jer: „Deca treba da odu od kuće“, govorio je čuveni psihijatar.
Za odvajanje koje se događa kad dođe vreme za vrtić i školu Jerotić kaže da je korisno odvajanje, ali posle treće godine.
On je takođe govorio i o obavezama koje dete treba da ima sa 3 godine:
Ustvari, proces zavisi pre svega od roditelja. Razume se i od sredine u kojoj se mlad čovek nađe. Roditelji su ti koji odgovaraju za početak individuacionog procesa. Razume se da svako dolazi na svet sa nekom određenom vitalnošću i sposobnošću da vodi taj proces, a ipak ga čovek sam vodi. On je i vođen, to je ta dijalektika između, biti vođen i voditi. Šta voditi? Voditi prvo samoga sebe. Ako bi nekoga drugog hteo da vodiš, prvo vodi samoga sebe. Nauči se da vodiš sebe, a onda ćeš valjda moći da vodiš i drugog. Nije dobra jedna strana, ona ako smo prepušteni da nas uvek drugi vode. To nije dobro, jer onda su roditelji opet ti koji su nas preterano vodili i preko onog vremena kad čovek treba da počne samog sebe da vodi. Koje je to vreme? Različito. Obaveze koje se daju dec isa tri godine su vrlo važne. Da ne kažemo ranije, ali dete do treće godine treba već neke obaveze da obavlja samo. Naravno, ako dobro obavlja onda je u stanju i da bude pohvaljeno. Decu treba hvaliti čak i kada nisu do kraja uradili šta treba. Do treće godine, četvrte, kaže se, decu treba uvek hvaliti. Ako ne urade nešto dobro, pokazati im po drugi put, po treći put i onda kad urade dobro, pohvaliti. Ako ne uradi dobro, ne treba nikako grditi, nego samo ponovo pokazati.
Bosanci, Hrvati i Srbi su potpuno identični – isti narod, rekao je profesor Roy Kasagranda sa teksaškog koledža u Austinu, a taj snimak izazvao je gomilu komentara građana svih pomenutih država.
Kako on kaže, govore potpuno istim jezikom, a jedino oistoje neke regionalne dijalektičke razlike, ali to je potpuno isti jezik.
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
– Njemački ima više varijacija nego što ta tri jezika imaju jedan od drugog – rekao je ovaj profesor koji je, kako sam navodi na jednom blogu, zainteresovan za politiku, istoriju, ekonomiju, psihologiju i filozofiju.
Jedina razlika je religija
– Oni čak i izgledaju isto. Genetski su isti. Ne možete ih razlikovati. Kulturološki su isti. Živjeli su zajedno, iako je u Bosni bilo više muslimana, u Srbiji je, pored Srba, bilo muslimana, a u Bosni je bilo Srba. Bili su pomiješani. Bili su bukvalno komšije. Potpuno su se pomiješali. Djeca su išla zajedno u školu, zajedno su kupovali u istim prodavnicama. Jedina razlika je bila njihova vjera – rekao je on u snimku koji na Tik Toku doživio veliku popularnost.
Ističe da je sukob između ovih naroda na neki način nagovijestio rascjep u Evropi.
– Srbija je uglavnom srpsko-pravoslavna. Bosna je uglavnom muslimanska, iako je imala ogromno katoličko i ogromno srpsko pravoslavno stanovništvo. A Hrvatska, koju je Austro-Ugarska ranija anektirala, bila je katolička. Srbi su sebe vidjeli kao produžetak panslovenske države. O Rusiji su mislili kao o svom prijatelju, kao o velikom bratu. Dok su Hrvati, pošto su bili katolici, više gledali prema Njemačkoj, Austriji, Mađarskoj ili Italiji. Oni su imali malo drugačiji uticaj. A Bosanci su, naravno, gledali prema Turskoj jer su muslimani – objasnio je profesor svoje viđenje raspada SFRJ.
Da li smo stvarno genetski isti?
Tokom posljednjih nekoliko decenija, tehnološki napredak u oblasti genetike omogućio je detaljnije proučavanje genetskog materijala ljudi širom svijeta. U tom kontekstu, Centar za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta u Beogradu, na čijem čelu je prof. dr Dušan Keckarević učestvovao je u revolucionarnom međunarodnom istraživanju genetskog porekla stanovništva Srbije i Balkana.
– Genetsko porijeko Srba je generalno bilo uvijek predmet interesovanja. Ali pravi odgovor na ta pitanja u suštini niste mogli da date, jedino ste mogli da izvedete neke zaključke na osnovu historijskih saznanja, arheoloških nalaza, i da ukažete na migracije stanovništva, sve ono što nam je poznato. Ali sama genetika, odnosno sastav genoma modernog stanovništva Srbije niko do sada nije analizirao, bar ne ovako zajedno u grupi.
Genetičke analize u ovom smislu se rade da bi se potvrdila neka historijska saznanja ili opovrgle neke tvrdnje koje su postojale.
– Ta tehnika je toliko napredovala, da možete čitav genom da pročitate i da upoređujete između ljudi. Takođe, i cena takvih analiza je pala, i postala prijemčivija za šire narodne mase. Naravno, i za naučnu zajednicu, i onda se takve analize lakše obavljaju, i lakše se dolazi do novih saznanja – priča Keckarević.
Prema njegovim riječima, narod na ovim prostorima je vrlo slične genetičke strukture.
– On jeste kulturološki različit zbog uticaja različitih imperija, kultura i postojanja granica, ali što se tiče genetičke strukture, tu nema neke razlike. To je većinom slovenska genetika, odnosno genetika istočnoevropskih naroda koja opada kada se ide sa sjevera ka jugu. Normalno je da su se ljudi miješali, migrirali i trudili da odu što dalje, isto kao i danas. Samo što su te migracije daleko sporije bile u tom periodu nego što su sada – objasnio je on.
Ko su po genetskom porijeklu srpska “braća”?
– Teško se može odgovoriti na to, ali sigurno su najbliže populacije one koje su genetički najsličnije. I vi u ovom istraživanju ako poredite populacije koje sada žive na ovom prostoru sa istoka na zapad, i sa sjevera na jug uz obradu genetičke strukture skeleta tadašnjih ljudi, imate sličnu samo malo “pomjerenu genetiku”. Odnosno imate grupisanje geografskih bliskih populacija po blizini genetičke strukture.
– To su sve slovenski narodi u suštini,Hrvati, Crnogorci, Makedonci… Mi smo u prvom segmentu istraživanja odabrali jedan broj savremenika, a uzorke koje smo od njih dobili smo poslali na analizu. Sigurno da je prisustvo Turaka na neki način, odnosno, ako je bilo miješanje Turaka sa našom populacijom, ostavilo nekog genetskog materijala. U tom smislu pokazuje da otomanski osvajači nisu ovdje ostavljali muško potomstvo. A kada se tu doda istorijski kontekst, i razmislite o istorijskim podacima, shvatite da su oni prije odvodili naše najbolje, nego što su dovodili svoje najbolje ovde – govori Keckarević.
“Ja mogu da nas razlikujem”
Sa mišljenjem profesora se nisu saglasili mnogi građani ovih država. Oni su profesora, u komentarima, optužili da ne zna o čemu priča.
– Volim kada ljudi pričaju o nečemu što uopšte ne znaju – napisao je jedan Hrvat dok je drugi dodao da je na prvom mjestu treba napomenuti da je Hrvatska starija i od Srbije i od Bosne.
Muškarac koji se potpisuje kao Mostar 94 rekao je “Uopšte ne ličimo. Ja mogu da nas razlikujem”.
Adisa je želela da istakne da Bosanci “djelimično imaju ilirski DNK, a djelimično Slovenski” i da je to glavna razlika.
Međutim, u moru komentara i “prepucavanja” bilo je i onih koji su se složili sa ovom teorijom.
– Bukvalno sam zaplakala. Tačno je, mi smo kao familija. Raspali smo se samo zato što imamo drugačija uvjerenja – napisala je jedna žena, a istog je mišljenja i muškarac koji se potpisuje kao Acika.
Jedan muškarac je prokomentarisao da je profesorom ovom objavom izazvao novi rat na Balkanu, piše blic.rs
Apsolutno su svesni svog poreklа, sа neverovаtnim ponosom to ističu, smаtrаjući sebe počаstvovаnim zbog togа što su im koreni u Srbiji!
Pаzite, nekimа od njih su preci još pre 300, pа i 400 godinа nаselili te prostore, аli oni i dаn-dаnаs govore srpski i svаko od njih znа koje je prezime porodicа nosilа i kojа je krsnа slаvа kuće bilа… – otkriva Dragan Milosavljević, predsednik Društva srpsko-turskog prijateljstva „Inat“
Gledate televiziju Ordinacija
Saveti lekara 24h
Još je kralj Aleksandar Karađorđević izjavio da su Srbi izmirili sve račune sa Turskom 1912, pa ubuduće sa njima možemo biti samo prijatelji. To, ipak, niko nije uzeo za ozbiljno do pre pet godina. Teza da je 500 godina dug prinudni brak Srba i Turaka ostavio za posledicu predrasudu da su nam Turci najveći neprijatelji, bila je inspirativna za Milosavljevića, čije izjave prenosimo in vivo, u celini celosti.
KO JE KOGA JAHAO
Jednom sam rekao jednom profesoru iz Ankare da je dovoljno što su nas jahali više od 400 godina, a on mi je odbrusio: „Pitanje je ko je koga tu jahao, vi Srbi ste imali izvršnu vlast kao veliki veziri, kakvi sultani!“ Tako je samo u periodu od 1543. do 1612. Godine, Srbija doprinela vođenju carstva s 13 velikih vezira, sedam njihovih zamenika, 23 vezira, osam admirala (kapudin-paša), brojnim guvernerima provincija i s bezbroj velikih defterdara (šefova finansija) i najviših administrativnih službenika.
DUŠEK ZA KAŠIKU
U Srbiji nikad ranije nije postajala ni naznaka da bi ovakvo Društvo prijateljstva bilo moguće. U Beogradu živi oko 1.000 Turaka, a pretpostavlja se da ih na Kosovu i Metohiji ima još oko 30.000, mada su mnogi od njih podelili sudbinu komšija Srba.
U srpskom jeziku ima oko 8.000 turcizama, a u turskom 1.000 srbizama. Dok smo mi preuzeli od Turaka: inat (čvrsto verovati), organ, dušek, („tuzla“ na turskom znači „so“), Turci su od nas nasledili reči: kašika, dušman…
TURSKA JE ZA SRBE BILA – AMERIKA
U 15. i 16. veku u Srbiji nije bila toliko razvijena svest o naciji. Srpski velikaš nikako nije musavog i dronjavog kmeta doživljavao kao brata po krvi! Vera se menjala kao što se danas menjaju političke stranke, a u islam je masovno prelazilo sitno plemstvo.
U srednjem veku Turska je bila isto što i danas Amerika. Turska carevina je u svom sastavu imala 32 zemlje, nikad nije spaljivala veštice, a Jevreji su tu nalazili spas. Prva velika migracija Srba u Tursku odigrala se u vreme Berlinskog kongresa.
ČETIRI JEZIKA ZA IMPERIJU
Naša istorija prećutala je da su na prostorima turske imperije u službenoj upotrebi bila čak četiri jezika: turski (za svakodnevne razgovore), arapski (jezik religije jer je njime napisan „Kuran“), zatim persijski (književni jezik) i – srpski, kao jezik diplomatije i vojske. I sultani su govorili srpski jer sesmatralo da samo neobrazovani ne govore ovaj jezik.
ŠTA RADI SRPSKO MINISTARSTVO ZA DIJASPORU
U Ministarstvu dijaspore samo znaju gde ima dobre jagnjetine! Ovi naši ambasadori nisu nijednu vizitkartu doneli, a kamoli da su sklopili neki dobar posao.
Hrvati su podigli svoju tekstilnu industriju zahvaljujući Turcima, a mi smo tu šansu propustili. I to zbog viza. Niko ne zna da Turčinu za dolazak u Srbiju treba garantno pismo i još da ga čeka prijatelj na aerodromu, inače će ga naši vratiti.
Vize su uvedene devedesetih za vreme rata, a njihovo ukidanje vlada još nije stigla da stavi na dnevni red. Ma čak i Turčinu koji ima Šengen treba tranzitna viza kroz Srbiju.
Zamislite koliko Srbija gubi, oko tri miliona Turaka radi u zapadnoj Evropi. Kad bi samo milion prošlo kroz Srbiju na putu za otadžbinu, zaradili bismo više nego da imamo naftovod. A da ne pričam da sporazum o slobodnoj trgovini s Turskom stoji na razmatranju već 10 godina.
BEOGRAD U ISTANBULU
Izgleda da je bivši ambasador Tuske u Beogradu Hasan Oktem bio u pravu kad je, predajući akreditive tadašnjem premijeru Vojislavu Koštunici, u šali rekao da je inat najpoznatija turska reč u Srbiji. Dok Srbija ne haje za brojnu dijasporu u Turskoj, njeni potomci nisu zaboravili zavičaj, pa se kod Istanbula prostire Beogradska šuma na 6.000 hektara, a grad se diči crkvom Beogradske Bogorodice. Dok Beograd ima Stambol kapiju, u Istanbulu je podignuta Beogradska kapija!
BOSFOR PRE ČIKAGA
Mit o Čikagu kao najvećem „srpskom“ gradu posle Beograda opstao je samo zahvaljujući činjenici da je decenijama bilo politički nekorektno reći da ta titula zapravo pripada Istanbulu. Jer, na obalama Bosfora živi čak tri miliona ljudi poreklom sa ovih prostora, koje smo vekovima pežorativno nazivali „poturicama“
Naravno, nije reč o klasičnoj emigraciji koju su decenije za nama poterale u pečalbu, već o iseljenicima koji su stotinama godina tamo, islamske vere i turskih imena, ali čvrsto vezani za šaku zemlje sa koje su im pradedovi otišli…
Verujte, čak i čvršće od mnogih od nas koji još stojimo na njoj! Apsolutno su svesni svog porekla, sa neverovatnim ponosom to ističu, smatrajući sebe počastvovanim zbog toga što su im koreni u Srbiji! Pazite, nekima od njih su preci još pre 300, pa i 400 godina naselili te prostore, ali oni i dan-danas govore srpski i svako od njih zna koje je prezime porodica nosila i koja je krsna slava kuće bila…
DEVET MILIONA U REZERVI
Ako vam je frapantna brojka od tri miliona u Istanbulu, šta reći na podatak da je to tek trećina od ukupnog broja koliko ih je u Turskoj?! Govorimo o devet miliona duša, a to nije moja pretpostavka, već podatak, nešto o čemu se ovde ćuti.
Govorimo o „armiji“ u najmanju ruku velikih prijatelja Srbije, koji bi i te kako mogli da nam pomognu. Što je najvažnije – to i žele. Međutim… E, to „međutim“ je upravo ono što nas je kroz istoriju skupo koštalo! Za ovdašnje vlasti ti ljudi nikada nisu bili smatrani srpskim iseljenicima zbog dogme da su Srbi samo oni pravoslavne vere.
Zato što je to i dalje tabu tema i jeretičko pitanje, danas i imamo naciju Bošnjaka. Možda bi i karta Hrvatske danas bila drastično drugačija da je dozvoljeno izjasniti se kao Srbin katolik?!
KARADŽIĆ U BAJRAM PAŠI
Obilazeći svojevremeno jednu od najvećih istanbulskih opština Bajram paša i razgovarajući sa ljudima koji u njoj žive, a 90 odsto od 350.000 koliko ih ima je našeg porekla, prišao mi je čovek da mi ponosno kaže da su se njegovi nekada davno prezivali Karadžić i da zna koju su slavu slavili, da sa generacije na generaciju prenose srpski jezik i da mu nikada neće biti jasno zbog čega ne može da bude ono što smo pomenuli – Srbin musliman?!
Razgovarao sam sa ljudima koji potenciraju da su iz: „Aski Srbistana“, što u prevodu znači: Stare Srbije. Pitam ih znaju li odakle su tačno poreklom, a oni uglas: „Skoplje“ – nastavlja da nas šokira naš sagovornik.
VEZIRI, EKONOMSKA ŠANSA
Korpusu potencijalnih lobista, jakih privrednika spremnih da ulažu, uopšte ljudi koji su više nego voljni da na svaki način pomognu državi u kojoj su im koreni. A, 95 odsto naših Istanbulaca su u najmanju ruku dobrostojeće zanatlije i uspešni privrednici, čija preduzeća zapošljavaju i po nekoliko stotina ljudi.
Koliko su tamo cenjeni govori i podatak da se deo Istanbula, omiljeno izletište, zove „Beogradska šuma“. Jedna od svega četiri kapije na nekadašnjem bedemu oko grada nosi ime „Beogradska“, ali… A šta ćemo sa činjenicom da je čak 13 velikih vezira bilo sa naših prostora?!
Zamislite koliko Srbija gubi, oko tri miliona Turaka radi u zapadnoj Evropi. Kad bi samo milion prošlo kroz Srbiju na putu za otadžbinu, zaradili bismo više nego da imamo naftovod. A da ne pričam da sporazum o slobodnoj trgovini s Turskom stoji na razmatranju već 10 godina – priča Milosavljević, čije društvo svakodnevno dobija ponude za poslovnu saradnju s turskim firmama.
Izgleda da je bivši ambasador Tuske u Beogradu Hasan Oktem bio u pravu kad je, predajući akreditive tadašnjem premijeru Vojislavu Koštunici, u šali rekao da je inat najpoznatija turska reč u Srbiji. Dok Srbija ne haje za brojnu dijasporu u Turskoj, njeni potomci nisu zaboravili zavičaj, pa se kod Istanbula prostire Beogradska šuma na 6.000 hektara, a grad se diči crkvom Beogradske Bogorodice. Dok Beograd ima Stambol kapiju, u Istanbulu je podignuta Beogradska kapija!
