U sezoni virusa, prehlada i respiratornih infekcija sve češće se postavlja pitanje: kako zaista ojačati imunitet? Iako postoji veliki broj saveta, suplementa i „brzih rešenja“, istina je da se snažan imuni sistem gradi svakodnevnim navikama. Prvi i najvažniji korak je uravnotežena ishrana. Organizam najbolje funkcioniše kada unosimo dovoljno vitamina, minerala i antioksidanata koji učestvuju u odbrani ćelija. Namirnice poput agruma, kivija, bobičastog voća, spanaća, brokolija, belog luka, đumbira i kurkume imaju dokazano povoljan efekat na otpornost organizma. Posebno su važni cink i selen, minerali koji pomažu pravilno funkcionisanje imunološkog sistema, kao i hrana bogata vlaknima koja reguliše rad creva i podstiče ravnotežu dobrih bakterija.

Zdravlje creva često se zanemaruje, iako čak 70% imunog sistema potiče upravo iz digestivnog trakta. Zato su probiotici — bilo iz hrane poput kefira, jogurta i fermentisanog povrća, bilo iz suplemenata — veoma važni tokom zimskih meseci. Crevna flora utiče na to kako telo reaguje na viruse, koliko brzo se oporavlja i koliko efikasno smanjuje upalne procese.

Drugi ključni stub jakog imuniteta je san. Tokom noći telo proizvodi citokine i specifične ćelije koje direktno napadaju viruse i bakterije. Osobe koje spavaju manje od 6 sati dnevno statistički češće obolevaju od respiratornih infekcija. Zato se preporučuje stabilna rutina spavanja, izbegavanje ekrana pred spavanje i uvođenje večernjih tehnika opuštanja.

Stres je jedan od najvećih neprijatelja imunog sistema. Kortizol, hormon stresa, kada je hronično povišen, slabi odbrambene reakcije i čini organizam ranjivijim. Kratke šetnje, vežbe disanja, meditacija ili jednostavno nekoliko minuta potpune tišine mogu imati iznenađujuće snažan efekat na otpornost organizma.

Zimi je posebno važno voditi računa o vitaminu D, jer ga organizam dobija pretežno putem sunčeve svetlosti. Većina ljudi tokom hladnih meseci ima deficit, što povećava rizik od infekcija, umora i slabosti. Suplementacija se preporučuje u dogovoru s lekarom, posebno kod osoba koje često obolevaju.

Ne treba zanemariti ni fizičku aktivnost, čak i kada je napolju hladno. Umereno vežbanje poboljšava cirkulaciju, podstiče rad imunoloških ćelija i smanjuje upalne procese. Dovoljno je 20–30 minuta brzog hoda, laganog treninga kod kuće ili istezanja, da telo ostane u dobrom ritmu.

Na kraju, osnovne navike ostaju najefikasnije: redovno pranje ruku, provetravanje zatvorenih prostorija, vlaženje vazduha i izbegavanje pregrejanih prostorija koje isušuju sluzokožu. Sluznica nosa i grla je prva linija odbrane, i kada je suva, virusi se lakše zadržavaju.

Imunitet se ne jača jednim suplementom ili sezonskom dijetom — on je rezultat svakodnevne brige o sebi. Dosledne, male navike mogu napraviti ogroman pomak i postaviti temelj dobrog zdravlja tokom cele godine.

Ana Živkovic & gpt

www.ordinacija.tv

Naučnici su postigli značajan proboj u lečenju nealkoholne masne bolesti jetre (NAFLD), stanja koje pogađa milione ljudi širom sveta.

Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Mičigen razvili su obećavajući novi lek koji bi mogao da promeni dosadašnji pristup lečenju ove rasprostranjene bolesti, prenosi Danas.

NAFLD se karakteriše nakupljanjem masti u jetri, što može dovesti do upale i stvaranja ožiljaka. Procene ukazuju da ova bolest pogađa i do 32% svetske populacije.

Jedan od ključnih aspekata studije bila je međunarodna saradnja. U istraživanju su učestvovali i naučnici iz Centra za eksperimentalne životinje pri Univerzitetu Xi’an Jiaotong i Instituta za kardiovaskularne nauke pri Pekinškom univerzitetu, što dodatno potvrđuje značaj i globalni domet ovog otkrića, prenosi thebrighterside.com.

Rezultati studije nedavno su objavljeni u prestižnom časopisu Cell Metabolism.

Profesor dr Judžin Čen, vodeći autor studije i profesor kardiovaskularne medicine na Univerzitetu Mičigen, naglasio je važnost ovog otkrića. Istakao je da su pokušaji razvoja terapije za NASH (nealkoholni steatohepatitis) do sada nailazili na brojne prepreke, a mnogi lekovi nisu zadovoljili standarde bezbednosti i efikasnosti tokom kliničkih ispitivanja.

„NASH beleži zabrinjavajući porast, i uspešno lečenje ne-ljudskih primata našim kandidatom za lek, DT-109, dovodi nas bliže nego ikad do terapije za milione ljudi koji pate od ovog stanja“, izjavio je dr Čen.

Razvoj leka DT-109 zasniva se na otkriću da je poremećen metabolizam glicina jedan od uzroka NAFLD i NASH-a. Iako su stotine jedinjenja pokazale efikasnost u lečenju NASH-a kod miševa, Čen ističe da su ti modeli ograničeni jer ne oslikavaju u potpunosti ljudsku bolest, pa se rezultati teško mogu preneti u kliničku praksu.

Istraživački tim je koristio model NASH-a kod ne-ljudskih primata, potvrđen metodama višestrukog profilisanja (multiomics), što je jedan od prvih takvih uspeha u ovoj oblasti.

Kod i miševa i primata, istraživači su otkrili da DT-109 poništava nakupljanje masti u jetri i sprečava napredovanje fibroze, podstičući razgradnju masnih kiselina i stvaranje antioksidanasa. Lek takođe inhibira proizvodnju litoholne kiseline, toksične sekundarne žučne kiseline blisko povezane sa NAFLD-om.

Kada bolest pređe u fazu NASH-a, može doći do nepovratnog oštećenja jetre. NASH, teži oblik NAFLD-a, procenjuje se da pogađa oko 6,5% svetske populacije, značajno povećavajući rizik od ciroze i otkazivanja jetre.

Uprkos širokoj rasprostranjenosti NASH-a, do sada nije postojao efikasan lek. Mnogi prethodni kandidati nisu pokazali zadovoljavajuće rezultate niti su bili dovoljno bezbedni tokom kliničkih ispitivanja. Međutim, istraživači iz Mičigena razvili su jedinjenje koje pokazuje snažan potencijal za regeneraciju jetre oštećene NASH-om.

Revolucionarni lek, poznat kao DT-109, je tripeptid na bazi glicina koji je osmišljen da smanji nakupljanje masti i spreči stvaranje ožiljaka u jetri. Istraživači su ga testirali na miševima i ne-ljudskim primatima i utvrdili da efikasno poništava masne naslage u jetri i sprečava dalja oštećenja.

„Ovim značajnim probojem u prekliničkim modelima možemo razmatrati evaluaciju DT-109 kao potencijalnog leka za lečenje NASH-a u budućim kliničkim ispitivanjima“, izjavio je dr Džifeng Džang, koautor studije i vanredni profesor kardiovaskularne medicine na Mičigenskom univerzitetu.

„S obzirom na to da milioni ljudi pate od NASH-a, potreba za efikasnim lekom nikad nije bila hitnija.“

Izvor: n1info.rs

Većina ljudi nije ni svesna da ima probleme sa aritmijom, povezujući njene simptome uglavnom sa hroničnim umorom. Tek kad dođe do ozbiljnijih komplikacija ispostavi se da je problem u nepravilnim otkucajima srca. Osim što pacijent može uočiti da nešto niju u redu sa ritmom otkucaja srčanog mišića, mogu se javiti i znaci poput blage glavobolje, bolova u grudima, moguće vrtoglavice i nesvestice, kratkoće daha ili hladnog znoja.

U poslednjih 20 godina, u svetu se beleži porast učestalosti pretkomorske aritmije, a glavna opasnost ovog poremećaja srčanog ritma leži u njenom potencijalu da prouzrokuje moždani udar. Procenjuje se da oko šest miliona Evropljana i još više Amerikanaca u ovom trenutku ima ovaj poremećaj. Štaviše, broj obolelih je u stalnom porastu, pa je krajem prošlog veka, atrijalna fibrilacija proglašena nezaraznom kardiovaskularnom epidemijom.

Normalno, zdravo srce kuca uglavnom ritmično brzinom od 50-100 otkucaja u minuti, uz fiziološka ubrzanja do 150-170 otkucaja u minutu u toku vrlo intenzivne fizičke aktivnosti ili pri uzbuđenju. Osećaj da je srčani rad poremećen, da srce učestalo „preskače“ ili da „zastajkuje“, kod većine ljudi izaziva uznemirenost i strah od bliske smrti, pa na to intenzivno reaguju i traže pomoć.

Srčane aritmije su vrlo raznolike i mnoge nisu neposredno opasne, ali ih ne treba zanemariti jer postoje forme ozbiljnih poremećaja srčanog ritma i sprovodjenja, koji mogu da uzrokuju niz štetnih posledica, da oštete prethodno zdravo srce ili povećaju rizik od ishemijskog moždanog udara – šloga. U većini slučajeva aritmije kod osoba sa strukturno zdravim srcem imaju povoljnu prognozu, dok je pojava aritmija kod osoba sa već obolelim, strukturno oštećenim srcem obično nepovoljan prognostički znak.

Faktori rizika

U savremenom svetu ova pretkomorska aritmija se najčešće javlja kod obolelih od arterijske hipertenzije, suženja koronarnih arterija i generalizovane ateroskleroze, kardiomiopatija i šećerne bolesti. Ova aritmija može da se pojavi i kod mladih, prividno sasvim zdravih ljudi, koji na srcu nemaju makroskopski vidljiva oštećenja, ali imaju funkcionalni „električni“ poremećaj određenih delova srčanog mišića koji svojom pojačanom aktivnošću uzrokuju aritmiju.

Najveći problem pretkomorske fibrilacije jeste povećan rizik od ishemijskog moždanog udara (IMU) – šloga. Smatra se da svaka šesta osoba koja doživi šlog zapravo ima ovu pretkomorsku aritmiju. Ukratko, šlog kod osobe sa pretkomorskom fibrilacijom najčešće nastaje otkidanjem dela ugruška krvi koji se formirao u levoj pretkomori. Otkinuti ugrušak krvi cirkulacijom dospeva do neke od grana glavnih moždanih arterija, zapuši je i deo moždanog tkiva odumire usled prekida cirkulacije i nedostatka kiseonika.

“Atrijalna fibrilacija je pretkomorsko lepršanje koje pacijent oseća kao nepravilan i neprijatan rad srca. Najčešća je od svih aritmija i pogađa ogroman broj ljudi. Ovo stanje srce čini manje efikasnim, a nepravilan ritam u pretkomorama srca povećava rizik od stvaranja krvih ugrušaka, koji dovode do moždanog udara”, kaže prof. dr Dragan Simić.

On podseća da je atrijalna fibrilacija često sekundarna dijagnoza koja prati primarne bolesti – dugogodišnju hipertenziju, anginu pektoris, srčanu slabost, dijabetes, opstruktivnu bolest pluća… Ove bolesti u jednom trenutku mogu da se zakomplikuju upravo pojavom atrijalne fibrilacije.

“Ova aritmija često je udružena s drugim kardiovaskularnim bolestima i stanjima, kao što su hipertenzija, oslabljena srčana funkcija, promene na krvnim sudovima srca, pa se na nju ne misli u prvom momentu. A, recimo, od 18 pacijenata koji su danas prošli kroz moju ordinaciju njih deset je imalo atrijalnu fibrilaciju.

Najugroženiji su oni što nemaju simptome

Mnogi najčešće nisu ni svesni svog stanja, jer ova bolest često prolazi bez ikakvih simptoma. Njeno otkrivanje je zato ključna stvar.

“Veliki broj pacijenata ima takozvanu asimptomatsku atrijalnu fibrilaciju i oni uopšte ne osećaju da im srce radi nepravilno. Ti pacijenti su posebno ugroženi jer moždani udar kod njih može biti prva manifestacija ove aritmije”, upozorava doktor Simić.

Šta je rešenje?

“Rešenje je česta kontrola. Dijagnoza se postavlja lako – kada uradimo EKG ili holter. Zato kad god osetite nepravilan rad srca, podrhtavanje, lepršanje, neku vrstu aritmije, otiđite do najbliže zdravstvene ustanove da vam urade EKG ili holter. Osobama koje imaju više od 60 godina savetujem da bar dva-tri puta godišnje urade EKG i test opterećenja i da prekontrolišu lipide, a mlađima od 60 godina da bar jednom godišnje urade EKG, kaže doktor.

Potrebna nam je savremena terapija

Mogućnosti lečenja atrijalne fibrilacije su razne, a cilj je uspostavljanje normalnog srčanog ritma, kontrola otkucaja i sprečavanje nastanka krvnih ugrušaka ili trombova. Ako se pravilno leči, ova aritmija nema dramatičan tok i s njom može da se živi normalno.

“Terapija podrazumeva davanje takozvanih antiaritmika, lekova pomoću kojih postižemo konverziju nepravilnog srčanog ritma u normalan sinusni ritam. Svi pacijenti koji imaju bar jednom zabeleženu atrijalnu fibrilaciju moraju da piju lekove protiv zgrušavanja krvi upravo u prevenciji nastanka moždanog udara. Postoje stari i novi lekovi. Stari lekovi su kod nas dostupni, jeftini, ali manje bezbedni i manje efikasni. Novi lekovi su mnogo bolji, oni su „zlatni standard“ kojim se leče svi pacijenti u Evropi i dobijaju se na recept. U Srbiji novi oralni antikoagulansni lekovi, nažalost, moraju da se kupe, ističe doktor Simić.

Najvažnije je da se ne stvori tromb

Većina osoba koje imaju atrijalnu fibrilaciju ima povećan rizik od nastanka krvnih ugrušaka, koji mogu izazvati moždani udar. Rizik je još veći ako je prisutna još neka bolest srca. Kako bi se smanjila opasnost, lekar će vam kao deo terapije prepisati lekove za razređivanje krvi.

Danas, pored već poznatih, postoje i antikoagulansi novije generacije, koji ne zahtevaju svakodnevne testove krvi i za koje, u slučaju hitne operacije, postoje lekovi koji će poništiti njihovo dejstvo kako bi intervencija mogla da se izvede bezbedno.

Prevencija moždanog udara

Lečenje atrijalne fibrilacije je kompleksno, a najvažnije je sprečiti razvoj šloga, kao komplikacije. U cilju prevencije se decenijama koristi veoma efikasna terapija oralnim antikoagulantnim lekovima koji smanjuju prirodnu sklonost prema zgrušavanju krvi.
Decenijama se koriste lekovi iz grupe antagonisti vitamina K (tablete Farin) i oni su se dokazali kao veoma efikasni u smanjenju rizika od šloga kod pacijenata sa pretkomorskom aritmijom. Međutim, pokazali su se i loši efekti pri dugotrajnoj njihovoj upotrebi jer sprečavajući zgrušavanje ovi lekovi ujedno povećavaju rizik od raznih krvarenja. Lečenje ovim lekom slikovito se može nazvati “hod po tankoj žici“, jer ako je doza leka premala, oni nemaju odgovarajuće dejstvo, a ako je previsoka, pacijent je izložen riziku od krvarenja, pa se u vezi sa tim javlja problem sa doziranjem. Takođe, dejstvo ovih lekova je teško predvidljivo i zavisi od genetskih karakteristika osobe, od načina njene ishrane, od drugih lekova koje uzima, pa može znatno da osciluje kroz vreme.
Osoba obolela od AT, sa umerenim ili visokim rizikom od moždanom udara, doživotno treba da uzima antikoagulantnu terapiju pa se problem odgovarajućeg doziranja Farina rešava redovnim kontrolisanjem jednog parametra iz krvi (kontrola INR-a) koji lekarima daje informaciju da li je pacijent u terapijskom opsegu ili nije.

Izvor: alo.rs