Špargla ima malu energetsku vrednost jer je siromašna belančevinama,  ugljenim hidratima i mastima.  Hranljiva vrednost špargle je u sadržaju mineralnih sastojaka i vitamina. U proseku sadrži oko 600 mg mineralnih sastojaka, od čega više od trećine otpada na kalijum. Ostalo su fosfor, sumpor, kalcijum i magnezijum. Osim toga, ima i nešto gvožđa, bakra, cinka, fluora, joda i drugih mikroelemenata.

Špargla je izuzetan izvor  dijetetskih vlakana . Sadrži vitamine A, B6, C, E i K,  bogata je kalijumom , gvožđem, fosforom i magnezijumom. Iako je puna ugljenih hidrata kalorije sadrži u jako maloj količini pa se idealno uklapa u sve dijete. Preporučuje  se dijabetičarima u ishrani, ublažava PMS, reumatski artritis, snižava krvni pritisak i jedan je od najjačih diuretika.

Koren Špargle se u nekim zemljama odavno koristi u medicini. Deluje kao blagotvorno sredstvo protiv zatvora, preporučuje se anemičnim osobama i upotrebljava se kao oblog protiv ekcema. Špargla je odlična hrana za dijabetičare, slabašne osobe i rekonvalescente. Njena lekovitost potiče od asparaginske kiseline koja stimuliše diurezu. Zbog visokog sadržaja folne kiseline, preporučuje se ženama koje se pripremaju za trudnoću, ali izrazito nervozne osobe i oni koji pate od nesanice treba da je izbegavaju. Špargle su dobar izvor vitamina B2 i B6 . Špargla se od davnina koristi i za ublažavanje simptoma PMS-a, reumatoidnog artritisa i kod povišenog krvnog pritiska. Ipak, smatra se da je najznačajnije njeno diuretično svojstvo. Špargla se preporučuje pri otežanom mokrenju, osobama obolelim od gihta, vodene bolesti i reume, ali se izričito zabranjuje bolesnicima s akutnom upalom zglobova, mokraćnih puteva i prostate.

Od Špargle se pripremaju supe, salate i variva. Spoljašnji slojevi špargle sadrže najviše vitamina i mineralnih soli, što znači da ih treba blago očistiti, a ne skroz oljuštiti. Nije svejedno ni kako ćemo ih kuvati. Izdanci se povežu u snop, stave u duboki lonac s vrhovima okrenutim nagore, a zatim se voda nalije do polovine. Kuva se obavezno poklopljeno. Pipremljene špargle su izvanrednog ukusa, a i hranljivost im je uglavnom sačuvana. Ako su već postale drvenaste i nisu za pripremanje salate ili variva, mogu se skuvati u čorbi od povrća, kojoj će znatno poboljšati ukus.

Rukola je jednogodisnja zeljena biljka, specifinog ukusa. Koristi se sveža u salati, kada se biraju mladi listovi koji nemaju opor ukus. Kao dodatak se koristi u supama, pastama, rižotu, kao i u mnogim specijalitetima od mesa i ribe. Pored prepoznatljivog ukusa, smatra se odličnim antioksidantom, a krase je i brojna lekovita svojstva.

Sadrži obilje kalcijuma, magnezijuma, gvožđa i vitamina A, C, K i B kompleksa.Velika količina hlorofila koju sadrži čini je dobrim saveznikom u neutralizaciji kancerogenog efekta koji se stvaraju kada se meso peče na velikim temperaturama, zbog čega je preporučuju kao obavezan dodatak salatama koje se služe uz roštilj. Pripisuju joj se lekovita svojstva u prevenciji karcinoma pluća i digestivnog trakta.

Visok sadržaj vitamina K sprečava osteoporozu, a alfa-liponske kiseline smanjuju nivo šećera u krvi i ublažavaju tegobe kod periferne neuropatije koja često prati dijabetes.

Bogata je vitaminom C, karotenom, vitaminima B-kompleksa, pektinom, kalcijumom, fosforom, gvožđem, magnezijumom, kalijumom i bakrom. Sastoji se uglavnom od vode i ima dosta ugljenih hidrata i belančevina. Rukola je posebno značajna u prevenciji raka dojke,  čuva srce, smanjuje rizik od mnogih bolesti i sadrži materije koje imaju antikancerogena svojstva. Smatra se prirodnim antibiotikom, reguliše varenje, koristi se za lečenje čira, osteoporoze, hroničnog zatvora, prehlade i kašlja. Osim toga, rukola čisti krv, pospešuje lečenje bolesti jetre. Bez obzira na to što ima specifičan ukus, najbolje je da se konzumira presna, u salatama, mada zadržava lekovita svojstva i pri kuvanju.

Raštan je porijeklom s Mediterana. Prvi gajeni lisnati kupus – raštan još su od egipatskih faraona i grčkog doba smatrali svetom biljkom koja ima čudotvorne osobine.  Za ishranu se koriste listovi, koji su kvalitetniji i ukusniji posle jačeg zahlađenja.

Raštan u mediteranskom području predstavlja nutritivno važnu namirnicu koja se jede tokom zime. Bogat je kalijumom, kalcijumom, beta-karotenom, luteinom, vitaminima C, B-1, B-2, B-9 i zbog toga preventivno deluje protiv raka. Odličan je izvor hranljivih vlakana, kao i sastojaka s moćnim antikancerogenim osobinama. Zbog jake ćelijske strukture, raštan ima veću nutritivnu vrijednost kada se skuva nego kad je sirov, osim ako se ima dobar blender pa se kombinuje sa bananom i vodom. Sok, koji se dobija cijeđenjem svježih listova i stabljika raštana, u narodu je poznat lek protiv gihta, bronhitisa i za probleme s cirkulacijom.

Kalcijum iz raštana jača kosti i preventivno deluje protiv osteoporoze. Mangan iz raštana aktivira enzime, između ostalih i onaj koji pomaže organizmu da iskoristi vitamin C. odličan je  izvor vitamina A i cinka, sastojaka koji utiču na jačanje imuniteta. Vitamin C, kojim je bogat raštan, jača imunitet, sprečava oštećenja ćelija i smanjuje rizik od arterioskleroze.

Paškanat je dvogodišnja biljka sa beličastim vretenastim korenom, iz koga tek druge godine izrasta snažna stabljika visine do metar . Ubraja se  među najvrednije povrtarske kulture ,a gaji se vrlo slično kao i ostalo domaće korenasto i začinsko povrće a  uzgajali su ga još i stari Rimljani I grci..

Po prehrambenim i lekovitim svojstvima paškanat spada u red najvrednijih povrtarskih kultura.  Dobar je diuretik i deluje na bubrege poboljšavajući njihov rad. reguliše krvni pritisak i ojačava zidove krvnih sudova, jača srce i reguliše njegov nepravilan rad, a potpomaže i bržem oslobađanju od celulita. U pojedinim zemljama koristi se kao lek protiv neuroze, nemira i nesanica, ali i grčeva u želucu i crevima, kao i podsticaja boljeg varenja. Osim toga, pojačava znojenje i na taj način smanjuje telesnu temperaturu. Pokazalo se i da redovno uzimanje mešavine paškanata i praziluka u obliku guste supe, može da smanji telesnu težinu.  Ako se supa od paškanata i praziluka jede duže vreme, njeno diuretično delovanje znatno će uticati na smanjenje telesne težine. Istovremeno, pomoći će i bržem oslobađanju od celulita. Nemačke domaćice seme paškanata drobe u avanu i stavljaju u teglu. Tako spremljeno seme služi im kao koristan i zdrav začin za pripremanje zelene i salata od krastavaca ili paradajza, kao i za jela od bundeve, kiselog kupusa…

Paškanat sadrži najviše ugljenih hidrata, pa belančevina, organskih kiselina, a masti samo oko 0,4 procenta, što ga svrstava u red sa drugim korenastim povrćem. Najviše ima kalijuma, što je od posebnog fiziološkog značaja. Kalcijuma i fosfora ima podjednako, a bogat je i magnezijumom i sumporom, gvožđem i bakrom. Natrijuma ima relativno malo, što ga i svrstava u red vrednih dijetalnih namirnica.

Vitaminski sastav paškanata sličan je vitaminskom sastavu ostalog korenastog povrća. Najviše ima vitamina C, E i beta karotina.

Kelj se smatra jednom od najzdravijih namirnica, zbog sastojaka koji imaju povoljno dejstvo na nas organizam. Evo zbog čega je kelj namirnica koju bi trebalo svakodnevno da jedete:  sadrži fitonutrijente, molekule koje čine čudesne stvari. Jedna od njih pod imenom sulforofan ulazi u jetra i poboljšava prirodnu detoksikaciju. Jedna druga, pod imenom kampferol smatra se izvorom mladosti jer utječe dobro na gene koji potiču dugovečnost. Ako tome pridodamo i karotenoide koje su povezali s opštim osećajem optimizma, te glukozinolat koji se odlično bori s rakom, jasno je da je kelj odličan prirodni lek.

Zdravstveno stanje mozga zavisi od izbora pravih masti u ishrani, jer je i sam mozak 60 odsto masno tkivo. Jedna od važnijih masnoća koja je potrebna većini ljudi je omega-3, koja je zastupljena i u kelju.  Biljna omega-3 je povezana s nizom zdravstvenih koristi poput smanjenja rizika od depresije i dijabetesa. I dijabetes i debljina remete rad mozga, a kelj je odlična pomoć. Hrana bogata šećerom postaruje krvne sudove i moždane ćelije, a u mozgu dolazi i do upalnih procesa. Vlakna iz kelja daju osećaj sitosti i promovišu boju probavu. Osim toga kelj ima malo ugljenih hidrata, pa ne podstiče nagli skok šećera u krvi.

Mozak zavisi od važnih vitamina i minerala kako bi funkcionisao dobro. A, kelj ima sve potrebno. Sirovi kelj ima samo 33 kalorije, ali zato nudi ogromnu dozu vitamina C pro-vitamina A i vitamina K . Osim kao pomoć u zgrušavanju krvi, vitamin K je snažan antioksidans koji čuva masnoće. Na taj način čuvaju se i masne ćelije mozga. Vitamin K je potreban i kod izgradnje kostiju.  kelj je dobar izvor i kalcijuma, takođe bitnog za kosti i zube. Apsorpcija kalcijuma iz kelja se pokazala boljom i od one koju ljudski organizam može da ima iz mleka. Za zeleno lisnato povrće, kelj ima i dosta proteina. Tu je i gvožđe, folati i vitamin B6 .

Cvekla je lekovita biljka i  kao lek poznata je vec vise hiljada godina. ima zagrejavajući efekat i zato je pogodnija za ishranu zimi. Obiluje antikancerogenim materijama. Bogata je folnom kiselinom, što je posebno bitno kod trudnica jer smanjuje bolest kod novorođenčadi. Oni koji je koriste u ishrani često kažu da je cvekla – dar prirode…
Sok od cvekle regenerise jetru i sprecava starenje organizma. Još u ranoj medicini cvekla predstavlja lek za krv, tacnije lecenje malokrvnosti, mada ima lekovito dejstvo na niz drugih oboljenja. Cvekla uspesno regulise krvni pritisak. Sok od cvekle koristan je antipiretik, jer snižava visoku telesnu temperaturu. Seme cvekle koristi se za terapijsko lecenje tumora genitalija i creva.

Blagotvorno deluje kod bolesti jetre , bolesti pluca, bolesti kože, cišcenja organizma, groznice, jetrenih komplikacija, konstipacije, karcinoma, prehlade, posledica pušenja, regenerator stanica, trovanje nikotinom, tumora, zatvora…

Zdravija je tamnije crvena cvekla i ona koja je duguljastog oblika. Nakon dugotrajnog uzimanja cvekle u vecim kolicinama mogu se javiti odredeni zdravstveni problemi kao što su težina u želucu i poremecaji varenja.

Treba znati da prilikom upotrebe cvekle mokraca i stolica dobijaju crvenkastu boju što je sasvim normalna pojava.

Kuvana cvekla nije lekovita i korisna je u raznim dijeto-terapijama. Za lecenje se koristi iskljucivo sirova cvekla.