Osnovna fiziološka uloga vitamina D jeste regulacija koncentracije kalcijuma i fosfata u krvi. On povećava njihovu resorpciju na nivou digestivnog trakta i smanjuje njihov gubitak na nivou bubrega. Povećava ugradnju kalcijuma u koštani materijal, te se smatra neophodnim za rast i kalcifikaciju kostiju i zuba. Pošto je kalcijum odgovoran za rad gotovo svake ćelije u našem organizmu, zaključak je da je i vitamin D neophodan za sve vitalne funkcije na nivou ćelije u imunoj i hormonskoj regulaciji.

Najznačajniji prirodni izvor vitamina D jeste naša koža, u kojoj nastaje iz provitamina pod dejstvom UV sunčevih zraka.  Međutim, zagađen vazduh sredine u kojoj živimo blokira pravilno dejstvo UV zraka na našu kožu. S druge strane, zbog promena u ozonskom omotaču savetuje se primena kozmetičkih preparata za sunčanje koji sadrze UV-filtere, a koji mogu smanjiti produkciju vitamina D u našoj koži i do 95%! Kao provitamin može se naći u kvascu i gljivama, a bogati izvori samog vitamina jesu riblje ulje, riba, mleko i mlečni proizvodi i jaja, naročito žumance. redovno unošenje vitamina D3 od najranijeg detinjstva do duboke starosti siguran je put zaštite kostiju od rahitisa kod dece, ali i od osteoporoze, naročito kod žena u menopauzi.  Redovnim unošenjem, naravno uz konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom, možemo poboljšati svoj imunitet, zaštititi se od infekcija i malignih oboljenja. Na taj način štitimo i svoju kožu i pankreas, smanjujemo mogućnost da jednog dana dobijemo, recimo, psorijazu, dijabetes, reumatoidni artritis, a već postojeće bolesti možemo značajno poboljšati i dovesti u kontrolisano stanje.

Ukoliko organizmu nedostaje vitamina D  javlja se rahitis kod dece, a kod odraslih omekšavanje kostiju i osteoporoza (gubitak koštane mase).  Manjak može izazvati i osećaj neprekidnog umora, nesanicu, nervozu i osećaj slabosti u mišićima.
Nasuprot nedostatku, povećan sadržaj vitamina D u organizmu se zaista retko javlja i posledica je neracionalnog korišćenja dijetetskih preparata. Glavni razlog je taj što se on  taloži u našim telesnim masnoćama iz kojih se postepeno oslobadja. Rezultat hipervitaminoze može biti taloženje kalcijuma u bubrezima, pa se savetuje oprez prilikom uzimanja vitamina D svim osobama koje pate od kamena u bubregu.

Vitamin B9, koji je poznatiji kao Folna kiselina član je porodice B vitamina. Ovaj vitamin se lako uništava tokom procesa kuvanja pa ga treba uzimati iz namirnica koje nisu termički obrađene. Kao i ostali vitamini koji su rastvorljivi u vodi, telo ga ne može skladištiti pa se mora konstantno unositi. Budući da se razgrađuje tokom pripreme hrane mora se obezbediti konstantan unos. Lisnato zeleno povrće, kao što su španać i špargla, je veoma dobar izvor folne kiseline. Organi životinja kao što su jutra i bubrezi takođe sadrže dovoljne količine vitamina B9. Orašasto voće, grašak i mahunarke, školjke, živina, svinjetina, cela zrna žitarica, citrusno voće, voćni sokovi i kvasac su takođe dobri izvori ovog vitamina.

Poput i ostalih vitamina B grupe, i vitamin B9 igra važnu ulogu u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata i pretvaranju energije koja je neophodna organizmu.  Vitamin B9 je neophodan u procesu formiranja DNK. Ovaj vitamin igra glavnu ulogu u sposobnosti tela u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca. Folna kiselina pomaže u proizvodnji hema, pigmenta koji je deo crvenih krvih zrnaca i koji je odgovoran za transport gvožđa kroz organizam.

Folna kiselina takođe igra glavnu ulogu obnavljanju oštećenog tkiva. Ona obavlja važnu ulogu u proizvodnji serotonina  koji je odgovoran za regulisanje sna, raspoloženja i apetita.

I ako prekomerno unošenje folne kiseline ne predstavlja opasnost, treba voditi računa o količinama koje se unose u naš organizam. Ženama se preporučuje dnevni unos od 300 mikrograma, dok se za muškarce preporučuje doza od 330 mikrograma dnevno. Trudnicama, pogotovu u ranim fazama trudnoće, i ženama koje zele ostati u drugom stanju preporučuje se unos od 400-600 mikrograma folne kiseline na dan.Sve žene koje planiraju trudnoču neophodno je da unose dovoljne količine folne kiseline. Njeno prisustvo će pomoću u pravilnom razvoju fetusa i njegovoj zaštiti. Depresija, apatija, lak zamor, vrtoglavica i anemija mogu biti prouzrokovani nedostatkom vitamina B9. Problemi sa pamćenjem i oštećenje mozga i nervnog sistema mogu takođe biti prouzrokovane nedostakom ovog vitamina.

Kao član porodice vitamina B-kompleksa, vitamin H je verovatno poznatiji pod nazivom Biotin ili vitamin B7. Vitamin H je vitamin rastvorljiv u vodi, što bi značilo da ukoliko ga organizam ne iskoristi on se eliminiše urinom. Za razliku od ostalih vitamina koje telo uzima iz hrane, ovaj vitamin se sintetiše uz pomoć bakterija koje se nalaze u debelom crevu. Kako su dnevne potrebe za ovim vitaminom male, i kako je prisutan u mnogim namirnicama, i kako je telo sposobno da ga proizvodi, veoma retko se sreće nedostatak vitamina H, Međutim, to ne znači da se problemi ne pojavljuju. Nekoliko simptoma mogu ukazivati na nedostatak ovog vitamina su gubitak apetita, gubitak kose, mučnina, bolovi u mišićima, umor, depresija, dermatitis, anoreksija i anemija su neki od simptoma.

Vitamin H se nalazi u mesu, naročito u jetri i bubrezima, mlečnim proizvodima (mleko, sir, maslac), žumancetu, jastogu, bananama, jagodama, avokadu, lubenici, grejfutu, grožđu, pečurkama, grašku, pivskom kvascu, pšeničnim klicama, orasima, bobu,  kikiriki maslacu i hrani sa visokim sadržajem omega-3 masnim kiselinama kao što su losos, tunjevina, skuša i haringa.

Jedan od biotinovih glavnih zaduženja je da obezbedi pravilan rast. On pomaže proces sinteze DNK, RNK i nukleinske kiseline. Ćelijama je posebno važan ovaj vitamin jer im je neophodan za pravilan rast i regeneraciju. Telu je potreban i u proizvodnji masnih kiselina. Nervnom sistemu i mišićima su neophodne zalihe vitamina H i on je veoma važan u proizvodnji koštane srži. Biotin je uključen i u proces prenosa ugljen dioksida. On takođe pomaže u obradi glukoze. Krajnji efekat je da je telo sposobno da efikasno proizvodi neophodnu energiju i eliminiše probleme nastale zbog umora. Biotin pomaže u održavanju adekvatnog nivoa šećera u krvi. Osobe sa dijabetesom imaju koristi od njega jer on pospešuje reakcuju tela na insulin.  vitamin H pomaže da nam kosa ne postane seda i da bude jača i ne opada. On pomaže da nokti na prstima budu jači i manje lomljivi. Biotin pomaže u očuvanju zdrave kože takođe. Biotin ima snažan efekat pošto ga sadrže mnogi kozmetički preparati kao glavni sastojak. Poznato je da biotin može ublažiti simtome depresije.Preporučeni dnevni unos vitamina H je 300 mikrograma za zdrave osobe i trudine. Dojiljama je  potreno da unose nešto veću količinu, 350 mikrograma na dan.

Glavna funkcija vitamina P je da odrzava krvni sistem zdravim. Jedini način da ispuni ovaj zadatak je da omogući da kapilari budu otporni na potencijalna krvarenja. To pomaže jačanju kapilara i jača krvni sistem u zaštiti od bolesti i infekcija.

U slučaju vitamina P, veoma je važna njegova aktioksidativna svojstva. Antioksidansi smanjuju loša dejstva slobodnih radikala. Ako ih ne neutralizujemo, slobodni radikali mogu ozbiljno oštetiti ćelije. Kako ćelije počnu da odumiru, tako nastaju oboljenja srca i druge bolesti koje prouzrokuju prevremno starenje.

Korišćenjem vitamina P podstiče se brži oporavak mišića i zglobova.

Zbog toga što ima mogućnost da opusti mišiće kardiovaskilarnog sistema, vitamin P igra glavnu ulogu u snižavanju krvnog pritiska.

Vitamin P je uglavnom prisutam u namirnicama biljnog porekla. Sveže voće i povrće crvene, narandžaste i žute boje su najbolji izvori ovog vitamina. Mango, kajsije, narandže, grejfut, limun, trešnje, crna ribizla, šljiva, grožđe su dobri izvori vitamina P. Šargarepa, paradajz, zelena paprika, brokoli, i luk su najbolji izvori ovog vitamina iz povrća. Verovali ili ne, najveća koncentracija ovog vitamina se nalazi u kori.

Crveno vino je takođe dobar izvor vitamina P pa čak lekari preporučuju jednu čašu, ali dnevno . Zeleni čaj, mleko čička, glog i šipak sadrže ovaj vitamin.

Ne postoji određena količina vitamina P koja se preporučuje. Ali preporučuje se da se barem 5 puta dnevno uzima voće i povrće u ishrani. Birajte sveže namirnice jer su one bogatije vitaminom P.

Ljudi koji na svom meniu imaju voće i povrće kao sastavni deo ishrane automatski unose dovoljne količine vitamina P. Oni koji ne vole ovaj način ishrane neophodno je da shvate važnost i postepeno uvedu namirnice u svoj dnevni meni.

Kao što ne postoje prepoučene dnevne doze, tako nema ni rizika od nedostatka vitamina P. On nije otrovan i nema neželjenih posledica od konzumiranja prevelikih količina.

Vitamin F, za zdrave krvne sudove, sprečava taloženje holesterola u arterijama i stvaranje tromba, a osim toga jača imunološki sistem. Ovim vrednim nutrijentom obiluju hladnoceđena ulja soje, kukuruza, lana i suncukreta, ali i pšenične klice, orasi, bademi i avokado. Ukoliko imate problem sa aknama, peruti , ekcenom, slabim noktima, suvom kosom i kožom, ili patite od ozbiljnih poremećaja kao što su arterioskleroza i tromboza, postoji velika verovatnoća da ne unosite dovoljno vitamina F. Ovaj vredni nutrijent zapravo je skup tri esencijalne polinezasićene masne kiseline – linolne, linolenske i arahidonske, koje sprečavaju taloženje holesterola u arterijama, doprinose zdravlju kože i kose, jačaju imunološki sistem, i pomažu u smanjenju telesne mase tako što sagorevaju zasićene masnoće. Takođe kod obolelih od šećerne bolesti vitamin F usporava nastanak oštećenja kardiovaskularnog sistema i sprečava razvoj bolesti oka. Vitamin F se koristi i za ublažavanje menstrualnih tegoba, a primenjuje se i u terapiji steriliteta kod oba pola. Preporučuju se doze od 10 do 20gr dnevno, što je količine od dve kašike hladnoceđenog ulja. Vitamin F najbolje se apsorbuje sa vitaminom E.

Ko se hrani raznovrsnim namirnicama povrćem i voćem, po pravilu nema deficit vitamina A, ali kad ga nema, najbolji izvor su jetra, ulje bakalara, mleko. Osim u multivitaminskim preparatima, A vitamin se izolovano vrlo retko koristi.

Ako je neki vitamin zaista napravio “čuda” i doslovce očuvao ljude i decu od slepila tako što im je hrana bila suplementirana, onda je to upravo vitamin A. Štiteći stanične membrane, jačajuci kožu i sluznicu, sprečio je mnoge infekcije i nekontrolisano bujanje tkiva pa ga se moze nazvati vrednim zaštitnikom. Za razliku od drugih vitamina koji su u pravilu bezazleni i mogu se uzimati u povišenim dozama, A vitamin je specifičan po tome što u povećanim dozama može biti – toksičan. Zato je dobro da njegovo uzimanje bude pod nadzorom lekara.

Čuvajuci integritet kože i sluznice doslovce sprečava ulaz mikroba, virusa i drugih uzročnika bolesti u telo. Posebno se spominje njegovo pozitivno delovanje kod akni. Budući da sudeluje u gradji stapica u mrežnjaci vitamin A sprečava neugodno noćno slepilo. Takodje  sprečava razorno oboljenje creva – celijakiju koja podrazumeva nemogućnost probave glutena. poboljšava  I zarastanje  rana.  .

Mnoge bolesna stanja imaju za posledicu deficit A vitamina; oštecena creva ne mogu apsorbovati masti i u njima otopljeni vitamin A, a začepljeni izvodni kanalici iz žucne kese blokiraju razlaganje masti. Prvi znak blagog deficita vitamina A je noćno slepilo (hemeralopia) a ako se deficit nastavlja duže vreme, može se pojaviti kseroftalmia što je zapravo uvod u slepilo.

Vitamin C, ili askorbinska kiselina, je bela kristalna supstanca, kiselog ukusa, stabilna u kiseloj sredini, otporna na zamrzavanje, i osetljiva na toplotu (50-90% uništava se kuvanjem) i vazduh. Najbogatiji izvori vitaminom C su šipak, južno voće kao što su limun, pomorandža, grejpfrut, ima ga u kiviju, višnji, crnoj ribizli, zelenim orasima, jošti, lisnatom povrću, kupusu, brokoliju, krompiru, crvenoj paprici…

Vitamin C učestvuje u raznim biološkim procesima i najjači je antioksidans među vitaminima. Preporučena dnevna doza uzimanja vitamina C za muškarce i žene je 60 mg, a za trudnice i doilje 100 mg.

Njegovo antioksidativno dejstvo ima specifičnu ulogu u jačanju odbrambenih snaga organizma (borba protiv virusa i bakterija i raznih infekcija), sprečava oksidaciju LDL holesterola, što je zapravo prevencija arterioskleroze. Kao antioksidant, vitamin C smanjuje rizik od nastanka karcinoma, naročito želuca. Kao prirodni antihistaminik, C vitamin olakšava zarastanje rana i ublažavanje alergijskih reakcija i jedini je antistresni faktor prirodnog porekla jer ima sposobnost da „pripremi” organizam da lakše podnese stres.