Osnovna fiziološka uloga vitamina D jeste regulacija koncentracije kalcijuma i fosfata u krvi. On povećava njihovu resorpciju na nivou digestivnog trakta i smanjuje njihov gubitak na nivou bubrega. Povećava ugradnju kalcijuma u koštani materijal, te se smatra neophodnim za rast i kalcifikaciju kostiju i zuba. Pošto je kalcijum odgovoran za rad gotovo svake ćelije u našem organizmu, zaključak je da je i vitamin D neophodan za sve vitalne funkcije na nivou ćelije u imunoj i hormonskoj regulaciji.

Najznačajniji prirodni izvor vitamina D jeste naša koža, u kojoj nastaje iz provitamina pod dejstvom UV sunčevih zraka.  Međutim, zagađen vazduh sredine u kojoj živimo blokira pravilno dejstvo UV zraka na našu kožu. S druge strane, zbog promena u ozonskom omotaču savetuje se primena kozmetičkih preparata za sunčanje koji sadrze UV-filtere, a koji mogu smanjiti produkciju vitamina D u našoj koži i do 95%! Kao provitamin može se naći u kvascu i gljivama, a bogati izvori samog vitamina jesu riblje ulje, riba, mleko i mlečni proizvodi i jaja, naročito žumance. redovno unošenje vitamina D3 od najranijeg detinjstva do duboke starosti siguran je put zaštite kostiju od rahitisa kod dece, ali i od osteoporoze, naročito kod žena u menopauzi.  Redovnim unošenjem, naravno uz konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom, možemo poboljšati svoj imunitet, zaštititi se od infekcija i malignih oboljenja. Na taj način štitimo i svoju kožu i pankreas, smanjujemo mogućnost da jednog dana dobijemo, recimo, psorijazu, dijabetes, reumatoidni artritis, a već postojeće bolesti možemo značajno poboljšati i dovesti u kontrolisano stanje.

Ukoliko organizmu nedostaje vitamina D  javlja se rahitis kod dece, a kod odraslih omekšavanje kostiju i osteoporoza (gubitak koštane mase).  Manjak može izazvati i osećaj neprekidnog umora, nesanicu, nervozu i osećaj slabosti u mišićima.
Nasuprot nedostatku, povećan sadržaj vitamina D u organizmu se zaista retko javlja i posledica je neracionalnog korišćenja dijetetskih preparata. Glavni razlog je taj što se on  taloži u našim telesnim masnoćama iz kojih se postepeno oslobadja. Rezultat hipervitaminoze može biti taloženje kalcijuma u bubrezima, pa se savetuje oprez prilikom uzimanja vitamina D svim osobama koje pate od kamena u bubregu.

Vitamin B9, koji je poznatiji kao Folna kiselina član je porodice B vitamina. Ovaj vitamin se lako uništava tokom procesa kuvanja pa ga treba uzimati iz namirnica koje nisu termički obrađene. Kao i ostali vitamini koji su rastvorljivi u vodi, telo ga ne može skladištiti pa se mora konstantno unositi. Budući da se razgrađuje tokom pripreme hrane mora se obezbediti konstantan unos. Lisnato zeleno povrće, kao što su španać i špargla, je veoma dobar izvor folne kiseline. Organi životinja kao što su jutra i bubrezi takođe sadrže dovoljne količine vitamina B9. Orašasto voće, grašak i mahunarke, školjke, živina, svinjetina, cela zrna žitarica, citrusno voće, voćni sokovi i kvasac su takođe dobri izvori ovog vitamina.

Poput i ostalih vitamina B grupe, i vitamin B9 igra važnu ulogu u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata i pretvaranju energije koja je neophodna organizmu.  Vitamin B9 je neophodan u procesu formiranja DNK. Ovaj vitamin igra glavnu ulogu u sposobnosti tela u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca. Folna kiselina pomaže u proizvodnji hema, pigmenta koji je deo crvenih krvih zrnaca i koji je odgovoran za transport gvožđa kroz organizam.

Folna kiselina takođe igra glavnu ulogu obnavljanju oštećenog tkiva. Ona obavlja važnu ulogu u proizvodnji serotonina  koji je odgovoran za regulisanje sna, raspoloženja i apetita.

I ako prekomerno unošenje folne kiseline ne predstavlja opasnost, treba voditi računa o količinama koje se unose u naš organizam. Ženama se preporučuje dnevni unos od 300 mikrograma, dok se za muškarce preporučuje doza od 330 mikrograma dnevno. Trudnicama, pogotovu u ranim fazama trudnoće, i ženama koje zele ostati u drugom stanju preporučuje se unos od 400-600 mikrograma folne kiseline na dan.Sve žene koje planiraju trudnoču neophodno je da unose dovoljne količine folne kiseline. Njeno prisustvo će pomoću u pravilnom razvoju fetusa i njegovoj zaštiti. Depresija, apatija, lak zamor, vrtoglavica i anemija mogu biti prouzrokovani nedostatkom vitamina B9. Problemi sa pamćenjem i oštećenje mozga i nervnog sistema mogu takođe biti prouzrokovane nedostakom ovog vitamina.