Mutatio falsa ili lažna mutacija je više psihološki nego medicinski problem.
Između dečaka i devojčica do puberteta nema bitnije razlike u razvoju larinksa i glasnih žica. Sa seksualnim sazrevanjem kod dečaka dolazi do povećanja skeleta i mišićne mase larinksa što uslovljava i promenu glasa ( glas postaje dublji, snažniji, hrapaviji).
Međutim, neki mladići koji pate od „kompleksa roditeljskog gnezda“, koji su stidljivi i introvertni, ne žele da se promenom glasa identifikuju sa odraslima pa „čuvaju“ dečiji, evnuhoidni glas.
Lečenje ovih slučajeva je uspešno. Tretman uglavnom sprovode otorinolaringolozi-fonijatri i psiholozi. Ponekada je za „izlečenje“ i dobijanje glasa odrasle osobe dovoljna jedna seansa.
Naravno, moramo razmišljati i o drugim razlozima. Pre svega hormonalnim (nedostatak androgenih hormona), ali tada bi došlo i do izostanka ostalih sekundarnih seksualnih karakteristika.

Mr sci. med. Dr Srđan Milićević

1. Fizička aktivnost
Svakodnevno šetajte ujutru i uveče po 45 minuta.Važno je da usvojite naviku da šetnja postane sastavni deo vašeg života. Uvek je izvodljiva, za razliku od drugih sportskih aktivnosti. Preporučljiva je i vožnja bicikla, plivanje, umereni džoging, fudbal, basket, tenis.
2. Antistres
Primenite svakodnevni antistres program koji uključuje slušanje muzike i čitanje knjiga, odlazak u pozorište i gledanje filmova, a posebno komedija. Obavezno za vikend otputujte van mesta boravka. Godišnji odmor podelite u četiri dela, jer je to korisnije od jednog dugog odmora.
3. Posvetite se sebi
Posvetite sebi svakoga dana po 25 minuta. Budite sami sa sobom. Na taj način eliminišete unutrašnji stres.

4. Smejte se
Smejte se kad god je za to prilika! Tako amortizujte stres.
5. Snizite krvni pritisak
Regulišite krvni pritisak. Trebalo bi da bude niži od 140/90 mm Hg. U početku najbolja terapija je umerena fizička aktivnost. Ako to ne pomogne, neophodno je uzimanje lekova. Lekovi za sprečavanje srčanog infarkta ili šloga uzimaju se celog života.
6. Holesterol vratite u normalu
Držite holesterol i trigliceride koji čine ukupne masnoće u krvi pod kontrolom. Holesterol mora da je niži od 5,6 mmol/l, a trigliceridi od 1,9 mmol/l. Ako to ne uspete dijetom, neophodno je uzimanje statina.
7. Neka šećer bude pod kontrolom
Držite šećer pod kontrolom, i to ispod 6,1 mmol/l, jer on ubrzava aterosklerozu 10 puta. Za toliko je povećan i rizik od srčanog infarkta.
8. Prestanite da pušite
Ako ste pušač, prestanite odmah da pušite, a ne sutra, jer sutra je skoro uvek „malo sutra“.
9. Smršajte
Regulišite vašu težinu, jer višak kilograma povećava rizik od srčanog infarkta.
10. Volite nekoga!
Sreća i ljubav deluju pozitivno, oslobađaju hormone, endomorfine. Budite uvek pozitivni i s osmehom gledajte u budućnost.
Prof. dr Višeslav Hadži Tanović

Melanom je maligni tumor melanocita koji poslednje dve decenije beleži značajno povećanje učestalosti. Od 1973. do 1994. godine učestalost melanoma u SAD povećana je za 120,5%. Ukupna učestalost najveća je u Australiji, i u periodu između 1980. i 1990. godine povećala se trostruko.

Jedna od osnovnih odlika melanoma, zbog koje ovaj tumor ima „lošu reputaciju“, je njegovo nepredvidivo ponašanje. Melanom se može javiti kao promena u okviru do tada bezazlenog mladeža, ili može nastati kao novi tumor na koži koji može da podseća na bradavicu, keratozu, karcinom kože, i sl. U nekim slučajevima melanom napreduje „samo“ lokalno bez udaljenih matastaza, dok se kod drugih pacijenata mogu prvo otkriti udaljene metastaze, a da primarni tumor ostaje neotkriven.

Osnov lečenja primarnog melanoma kože je potpuno hirurško uklanjanje primarnog tumora. Prilikom hirurške intervencije obavezno se uklanja i deo klinički zdrave kože oko tumora koji zavisi prvenstveno od debljine tumora. Kada su u pitanju tumori tanji od 1 mm, a posebno oni tanji od 0,75 mm, hirurška intervencija je, u manjoj ili većoj meri, dovoljna. Što se tiče melanoma koji su deblji od 1 mm, terapija interferonom može biti od koristi. Ne postoji opšti konsenzus o dozi, dužini ili načinu davanja interferona.

Prevencija melanoma predstavlja veoma važan segment na kome bi trebalo više insistirati. Koristan algoritam za procenu sumnjivih pigmentovanih promena je tzv. ABCDE pravilo koje uključuje nalaz asimetrije promene (engl. Asymmetry), nepravilnost ivice (engl. Border), prisustvo više boja (engl. Color), prečnika većeg od 6 mm (engl. Diameter) i uvećanje ili uzdignuće od površine (engl. Elevation ili Enlargement). Na malignu alteraciju može upućivati i krvarenje, ulceracija, krasta, crvenilo, bolnost ili svrab. Ukoliko osoba ili njen partner primeti da se određena promena na koži uvećala ili promenila potrebno je da se javi svom dermatologu koji će proceniti značaj postojećih promena i predložiti dalja ispitivanja.

Posebno želimo da naglasimo da su brojna ispitivanja utvrdila da je jedan od važnih faktora rizika za nastanak melanoma povremeno, intenzivno izlaganje UV zračenju, posebno ukoliko je praćeno opekotinama. Valja imati na umu da je ovakvo izlaganje UV zracima po svemu sudeći najvažniji uzrok i u razvoju mladeža, običnih ili atipičnih. Neophodno je uraditi kontinuiranu edukaciju, posebno mlađe populacije, o štetnosti izlaganja suncu ili poseti solarijumima.
Prof. dr sc. med. Radoš Zečević
dermatovenerolog

Između grla i uha postoji anatomski put kroz koji vazduh iz spoljne sredine prolazi u uho. Taj uski prolaz dugačak otprilike 3 cm zove se Eustahijeva tuba.
Vazdušni pritisak u uhu i grlo obično je izjednačen. Kako se avion podiže započinje opadanje vazdušnog pritiska u okolini. Na visini od 10 km gde obično letimo toliko je nizak vazdušni pritisak da  život ne bi bio moguć pa se hermetičkim zatvaranjem na veštački način u avionu održava pritisak kao da letimo na visini od 3 km. Obično se brzo i lako, izjednače pritisci vazduha u nosu i ždrelu sa pritiskom u srednjem uhu (jer je u uhu veći pritisak).
Pri sletanju, međutim, pritisak u okolini raste u odnosu na pritisak u srednjem uhu. Da bi se pritisci izjednačili vazduh mora kroz usku Eustahijevu tubu ući u srednje uho. U slučaju kada je zbog alergije ili prehlade otežan ili nemoguć prolaz vazduha kroz Eustahijevu tubu dolazi do “uvlačenja” ili “lepljenja” bubne opne i izlivanja tečnosti iz krvnih sudova u srednje uho kao deo poznatog upalnog mehanizma odbrane organizma. Zbog toga su  npr. nemačkim pilotima za vreme Drugog svetskog rata pri letovima veštački zasecali bubne opne.
Danas se pri letovima preporučuje sisanje bombona i žvakanje žvakaćih guma da bi se gutanjem i žvakanjem održavalo što otvorenija veza između grla i uha, a u slučaju prehlade da se ukapaju kapi u nos ili po mogućnosi sačeka sa letenjem.

Mr sci. med. Dr Srđan Milićević