ŠTA JE SVE POTREBNO KADA SE RODI BEBA spisak stvari koje su potrebne Vašoj bebi i Vama
– Sredstva za higijenu i negu osetljive bebine kože (sapun, kupka, šampon, mleko, krema)
– Krevetac
– Pumpica za izmlazanje mleka
PREPARATI ZA ZAŠTITU OD SUNČEVOG ZRAČENJA da li ih je potrebno koristiti I kako odabrati pravi
Pravilno izlaganje sunčevoj svetlosti ima pozitivno delovanje na naš organizam. Sunčevi zraci stimulišu krvotok u koži, omogućavaju stvaranje vitamina D iz provitamina, povoljno deluju i na vegetativni nervni sistem, pa se posle sunčanja ljudi osećaju dobro i prijatno.
Kako koža tamni i zašto se javljaju opekotine?
Sunčeva svetlost pored vidljivih i infracrvenih zraka, koji su neškodljivi po naš organizam sadrži i ultravioletne zrake i to UVA i UVB.
UVA zraci prodiru u dublje slojeve kože do dermisa i aktiviraju proces stvaranja melanina – kožnog pigmenta. Na taj način koža tamni. Međutim, iako ovi zraci ne izazivaju opekotine, usled prekomernog sunčanja ubrzavaju procese starenja kože.
Sa druge strane UVB zraci dovode do pojave eritema (crvenila) i opekotina, što ima za posledicu perutanje i ljuštenje kože.
Da li je neophodno koristiti preparate za sunčanje?
Naš organizam poseduje prirodne zaštitne mehanizme od štetnog delovanja UV zraka, ali njihov kapacitet je mali, pa je neophodno koristiti sredstva za zaštitu od sunčevog zračenja.
Kako izabrati dobro sredstvo za sunčanje?
Dobro kozmetičko sredstvo za sunčanje mora da štiti kožu od štetnog delovanja sunčevih zraka, a da istovremeno omogući postizanje željene preplanulosti kože.
Da bi ispunjavao ove zahteve kozmetički preparat mora sadržavati UV filtere – UVA i UVB, što je označeno u deklaraciji proizvoda.
UV filtri su hemijske supstance neorganskog ili organskog porekla koje na dva načina štite kožu od UV zraka. UV filtri neorganskog porekla, tj. mikronizirani pigmenti kao što su titanijum dioksid, cink oksid ili talk, nakon nanošenja preparata na koži stvaraju zaštitni film koji mehanizmom refleksije štiti kožu.
Kozmetički preparat može sadržavati i UV filtre organskog porekla kao što su derivati hinolona koji apsorbuju štetne UV zrake i na taj način omogućavaju ravnomerno tamnjenje kože bez crvenila i opekotina.
Procena svakog kozmetičkog preparata za sunčanje se izvodi biološkim testiranjem proizvoda na ljudima i na taj način se dobija brojčana vrednost koja se zove ZAŠTITNI FAKTOR. Ovaj broj nam pokazuje koliko puta smo više zaštićeni od dejstva UV zraka nego bez korišćenja preparata.
Zbog toga deca i osobe svetlijeg tena sa osetljivom kožom treba da koriste kozmetičke preparate za sunčanje tipa emulzionih krema sa visokim zaštitnim faktorom, dok osobe tamnijeg tena sa normalnom kožom ulja sa najnižim zaštitnim faktorom.
Treba naglasiti da se koža od UV zraka mora štititi već u mladosti, jer se ova oštećenja kumuliraju i kasnije izazivaju ozbiljne promene na koži. Zato se za svakodnevnu negu kože lica, vrata i ruku preporučuju kremovi koji sadrže UV filtre i to za sve starosne grupe i sva godišnja doba.
Iako na tržištu imamo veliki izbor preparata za sunčanje različitih proizvođača, ovoga puta ćemo vam preporučiti mleko za sunčanje SPF 36 koje se izrađuje u apoteci. Ono sadrži kako kvalitetne neorganske, tako i organske UV filtre, pogodnog je farmaceutskog oblika koji se zadržava na površini kože i nakon kupanja kako u slatkoj tako i u slanoj vodi, i ne sadrži konzervanse ni boje, pa je pogodno za osobe sa osetljivom kožom. Osim što pruža adekvatnu zaštitu ono i neguje kožu i nakon pravilne primene koži daje lepu preplanulu boju.
Da li odlazak u solarijum pruža adekvatnu zaštitu od UV zraka?
Delimično. Bez obzira što nakon određenog broja tretmana dobijate tamnu boju kože ipak je neophodna primena preparata za sunčanje.
Kreme za samopotamnjivanje?
Ne štite od štetnog uticaja UV zraka jer ne stimulišu proces stvaranja kožnog pigmenta.
NAPOMENA:
Bez obzira na adekvatno kozmetičko sredstvo za sunčanje treba izbegavati izlaganje suncu u periodu od 10-16h zbog visokog indeksa zračenja i UVC zraka koji mogu dovesti do degenerativnih promena ćelija kože i pojave raka kože. Za sada se ne izrađuju adekvatna sredstva sa UVC filterima.
SAVETI ZA INTIMNU NEGU ŽENA do poremećaja mikroflore i promena pH vagine može doći iz više razloga: stres, umor, pad imuniteta, terapija antibioticima, hormonske promene…
Stara grčka poslovica kaže: “Higijena je pola zdravlja”.
U današnje vreme, ljudi se sve češće tuširaju po nekolilo puta na dan, a ako ste žena, preterano korišćenje agresivnih sapuna može ozbiljno poremetiti osetljivu ravnotežu mikroflore intimne regije i smanjiti mogućnost samoodbrane.
Gotovo svaka žena je, bar jednom u životu, osetila peckanje, svrab i bol u predelu vagine, praćen promenjenim izgledom sekreta. Ove tegobe retko prestaju same od sebe i obično su razlog za posetu ginekologu.
U periodu puberteta počinje lučenje sekreta, koji nastaje ljuštenjem ćelija sluznice vagine i grlića materice. Boja, miris i količina sekreta variraju u zavisnosti od perioda ciklusa. Sekret naseljavaju milioni bakterija i većina njih je neškodljiva. Najbitniji mikroorganizmi intimne regije su laktobacili, koji od glikogena, koji se nalazi u ćelijama vagine, stvaraju mlečnu kiselinu, koja održava zaštitnu pH vrednost.
Do poremećaja mikroflore i promena pH vagine može doći iz više razloga: stres, umor, pad imuniteta, terapija antibioticima, hormonske promene, menopauza, trudnoća… Nošenje tanga gaćica, preuskih pantalona, uložaka i veša napravljenog od sintetičkih materijala pogoduje nastanku disbalansa, jer onemogućavaju koži da diše i pogoduju prenosu i širenju bakterija.
Da biste izbegle nelagodnosti, vrlo je bitno pravilno sprovoditi intimnu negu.. Odaberite ono sredstvo koje ima pH oko 4 i ne sadrži parfeme. Nikada nemojte koristiti gelove za tuširanje, jer njihov pH je prilagođen pH vrednosti kože, a to je oko 5,5, a pH intimne regije je 3,8 odnosno 6,8 kod žena u postenopauzi. Kako ni u čemu ne treba preterivati, nemojte ni u korišćenju ovih sredstava. Sasvim je dovoljno da ih primenite jednom dnevno ili ređe. Ginekolozi čak savetuju da se ponekad operete samo vodom i na taj način pružite mikroflori mogućnost regeneracije. Kada ste na putu koristite vlažne maramice koje su namenjene za intimnu negu, ali treba znati da one ne mogu biti zamena za pranje. U periodu menstruacije posebno je bitna redovna higijena, jer se na taj način smanjuje mogućnost razvoja bakterija i gljivica. Tampone menjajte često, na svakih 2-3 sata, a noću ih zamenite ulošcima. Ulošci, trebalo bi da budu od prirodnih materijala, se mogu koristiti malo duže 4-5 sati, ali je poželjno menjati ih češće jer krv, koja se na njima skuplja, pogoduje razvoju bakterija. Dnevne uloške koristite samo u slučaju nužde.
Svaka žena trebalo bi da poseduje irigator. Naše bake nisu znale za moderna sredstva za održavanje higijene, ali su znale da se povremeno treba isprati i oprati sveže pripremljenim čajem od žalfije (žalfija je prirodni antiseptik). Uz žalfiju možete koristiti i neven, hajdučku travu, kantarion. Ove biljke sadrže tanine, sluzi i etarska ulja koja deluju antiseptički, protivupalno, fungicidno i adstrigentno. Pomažu i u otklanjanju simptoma, peckanja, svraba, suvoće, za vreme i posle menopauze. U našim apotekama možete naći vaginalete koje sadrže ekstrakte ovih biljaka.
Danas, nega intimne regije je prestala da bude tabu, zato se ne stidite da svratite u apoteku i pitate za savet svog farmaceuta!
www.apotekaue.rs
LETNJA PUTUJUĆA APOTEKA – šta bi sve trebali da ponesete sa sobom kada odlazite na odmor
– Tablete protiv bolesti vožnje – protiv povraćanja i mučnine u toku putovanja. Piju se ½ sata ili 1 sat pre početka vožnje
– Lekovi protiv proliva i probiotici – probiotici sadrže dobre bakterije koje u crevima pomažu varenje i doprinose formiranju normalne stolice
– Preparati za nadoknadu tečnosti i elektrolita – prilikom povraćanja i proliva gubi se dosta tečnosti i elektrolita i zato ih moramo nadoknaditi
– Lekovi protiv povišene temperature – tablete, sirupi, čepići koji snižavaju povišenu telesnu temperaturu
– Preparati protiv opekotina – smiruju crvenilo na koži uzrokovano sunčevim zračenjem
– Lekovi protiv alergije – antihistaminici (sirupi i tablete) za sistemsku primenu. Za lokalnu primenu preporučuje se upotreba antihistaminika u vidu masti, krema, gela, kao i krečno mleko za ublažavanje lokalnih alergijskih reakcija
– Lekovi protiv bolova – ublažavaju glavobolju, zubobolju , bolove u mišićima i zglobovima, a neki od njih snižavaju i povišenu telesnu temperaturu
– Kapi za nos
– Kapi i masti za oči i uši, tamponi za uši radi zaštite
– Pribor za prvu pomoć – Za dezinfekciju rana možete koristiti povidon jod, hidrogen ili alkohol, a za zaštitu hanzaplast ili gazu
– Preparati za zaštitu od insekata – sredstva koja se primenjuju na kožu i koja štite od ujeda insekata (komarci, ose, pčele, krpelji…)
– Preparati za zaštitu od sunca – mleko, losion, krema sa UVA i UVB filterom, koji štite kožu od neželjenog dejstva sunčevog zračenja
– Preparati za zaštitu i negu kože posle sunčanja – na bazi aloje, pantenola, propolisa, ribljeg ulja
– Stik za usne – štiti usne od uticaja UV zračenja, regeneriše suvu i ispucalu kožu
– Lekovi za hroničnu terapiju koje je propisao doktor
Pod dejstvom sunčeve svetlosti, mnogi lekovi dovode do fotosenzitivnih reakcija koje se manifestuju na koži kao opekotine, bol, peckanje, hiperpigmentacija…
http://www.apotekazajecar.rs/
BILJNI PREPARATI ZA SMIRENJE blagotvorno deluju na autonomni nervni sistem, smirujući nerve i opuštajući glatke mišiće organa
Dokazano je da ovi preaparati nemaju toksično delovanje, ne stvaraju osećaj mamurluka Život čoveka XX. veka je postao sve stresniji, jer se ubrzao tempo života. Ljudi su premoreni i žive pod povećanim stresom, a kao posledica toga, organizam se prilagođava na nove uslove. Ipak, ako stres predugo traje dolazi do razvoja mentalnih i fizičkih bolesti.
Treba ponekad stati i odmoriti. U današnje vreme kada smo sve više opterećeni različitim informacijama, loše finansijsko stanje i ne odlazak na odmor, mentalni umor i istrošenost postaju uzrok raznih bolesti.
Sedativi hemijskog porekla, sem što utiču na smirenje, dovode i do uspavljivanja, i time smanjuju koncentraciju. Obično su namenjeni za kratkotrajno lečenje stanja psihičke napetosti, uznemirenosti, nervoze, nesanice – u stanjima koja negativno utiču na ukupni kvalitet života ili se koriste za pripremu operacija i stomatoloških zahvata. To znači da ovi sedativi ne smeju postati trajno rešenje, već privremena pomoć u teškim situacijama. Ovi lekovi mogu dovesti do navike i zavisnosti. Mogu biti toksični i kontraindikovani ako pacijent ima poremećaj funkcije jetre, bubrega ili srca, ako postoji glaukom, problem sa disanjem itd. Ako se sedativi uzimaju u toku dužeg vremenskog perioda (za većinu je to više od nekoliko nedelja), organizam navikne na lek, što dovodi do stalnog povećanja doze i tolerancije, a naglim prekidanjem terapije pojavljuje se apstinencijaln sindrom. Simptomi apstinencijalne krize su: glavobolja, bol u mišićima, razdražljivost, drhtavica, bol u stomaku, aritmija, kratkotrajni gubitak pamćenja, visoka telesna temperatura, preznojavanje, zujanje u ušima, halucinacije, grčevi, preosetljivost na svetlost i dodir. Nažalost, često se zloupotrebljavaju od strane pacijenata, međutim nekad i lekari stvaraju zavisnike neracionalnim prepisivanjem sedativa. Ako želimo da prestanemo sa upotrebom sedativa, to se mora učiniti postepenim smanjivanjem doze, i obavezno pod nadzorom lekara.
Biljni sedativi blagotvorno deluju na autonomni nervni sistem, smirujući nerve i opuštajući glatke mišiće organa. Dokazano je da ovi preaparati nemaju toksično delovanje, ne stvaraju osećaj mamurluka. Vrlo su efikasni u fazi relaksacije i sna ali ne smanjuju mentalnu budnost, reakcije i fine pokrete.
Valerijana je najpopularnija biljka za umirenje. Ima karakterističan miris koji privlači mačke, zato je i poznata pod nazivom mačji koren. Aktivni sastojci nastaju u samom procesu sušenja. Deluje opuštajući na živce i mišiće. Koristi se kao sedativ u tretmanu hronične nesanice, živčane napetosti, anksioznosti, grčeva, glavobolje, stresa, hipertenzije, histerije, epilepsije, menstrualnih i reumatskih bolova. Smanjuje razdražljivost, uznemirenost, otklanja strah i nervozu srca. U zadnje vreme je počelo korišćenje i u pedijatriji kod hiperaktivnosti dece kao i kod teškoća pri učenju. Kod valerijane ne postoji predoziranje, eventualno delovanje se produžuje sa povećanjem doze.
Aktivne supstance valerijane su valepotrijati, valerenska kiselina, valeranon, valerenal, alkaliodi i aminokiseline.
Terapijsko delovanje je dokazano na više od 30 kliničkih studija, koje su obuhvatile oko 5000 pacijenta.
Preporučuje se uzimanje 2-3g biljne droge 3 puta na dan. Ili 2-3 puta dnevno 200mg suvog ekstrakta valerijane.
Efekti nastupaju tek nakon 2-4 nedelje, ali nije delotvoran kod akutne nesanice.
U trudnoći i doljenje ne treba ih uzimati, jer bezbednost nije potvrđena.
Ne treba ih uzimati 2-3 sati pre upravljanja vozilom ili mašinom.
Ne preporučuje se istovremeno konzumiranje alkohola i drugih sedativa.
Kao neželjeni efekat, moguć je poremećaj GIT-a.
U kombinaciji sa valerijanom se koriste i sledeće biljke:
Kantarion – pored sedativnog i antidepresivnog delovanja ima i antiseptično, analgetičko i antioskidantno delovanje. Zato je dobar lek kod čireva digestivno trakta.
Hmelj se koristi kao hipnotik.
Matičnjak ima opuštajuće i uspavljujuće dejstvo.
Kamilica sedativno i antiupalno deluje.
Majkina dušica opušta glatke mišiće, deluje antiinflamatorno.
Lipa je blagi sedativ.
Pasiflora antidepresivno deluje
Cvet lavande koristi se u vidu aromatičnih jastuka, ili kao etarsko ulje za inhalaciju i kupke. Pomaže kod glavobolje i depresije.
Tekst pripremila:
Mr ph. Gabrijela Beren
www.apotekasubotica.rs
SAVETI ZA ZAŠTITU ZDRAVLjA DECE, STARIJIH, OBOLELIH i ZDRAVIH TOKOM LETNjIH MESECI
Srbija spada u grupu država gde je sunčevo zračenje veoma visoko. Stručnjaci tvrde da je taj intenzitet oko 30% veći od prosečne vrednosti u Evropi. Najviši indeks UV zračenja je u julu, a česta je pojava da je on veoma visok i u avgustu. Preterano izlaganje suncu predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za nastanak raka kože. Da bismo sprečili pojavu ove bolesti, opekotine, alergiju a i pogoršanje mnogih hroničnčih bolesti, neophodno je da se dobro pripremimo za boravak na suncu.
ZAŠTITA OD SPOLjNIH UTICAJA PRILIKOM BORAVKA NA OTVORENOM PROSTORU
-
Izbegavajte boravak na otvorenom prostoru u periodu od 10 do 17 časova kada je sunce najjače.
• Nosite odgovarajuću odeću od prirodnog materijala, rastresitog tkanja, svetlih boja (pamuk, lan, svila) i adekvatnu obuću.
• Zaštitite se kačketom ili šeširom, naočarima za sunce, rashlađujte se lepezom.
• Za delove tela koji su izloženi sunčevim zracima, koristiti kreme sa visokim zaštitnim faktorima (30+). Kreme za zaštitu od štetnih UVA i UVB zraka treba naneti na kožu pola sata pre izlaganja suncu, a postupak ponoviti na svaka dva sata dokle god ste izloženi sunčevim zracima, na taj način smanjujemo oštećenje kože. Najbolje je da pustite da koža sama upije zaštitnu kremu bez dodatnog utrljavanja.
• Obavezno sa sobom nositi flašicu sa vodom zbog održavanja hidriranosti organizma.
PRAVILNA ISHRANA
-
Imajte redovne obroke (obavezan doručak, lagan ručak, lagana večera, dve dnevne užine) koji će Vam sačuvati snagu, održati dobru koncentraciju i okrepiti organizam.
• Povećajte unos dobro opranog povrća–svežeg ili spremljenog kuvanjem (na pari ili u vodi) ili grilovanjem (oko 300 g/dan).
-
Povećajte unos adekvatno opranog voća (oko 500 g/dan ).
• Umereno konzumirajte mlečne proizvode pre svega mlad sir od obranog mleka, jogurt i obrano mleko, uz izbegavanje jakih sireva, kajmaka, pavlake i butera zbog velike količine masnoće koju sadrže.
• Smanjite unos mesa, uz preporuku za korišćenje pre svega ribe, piletine i ćuretine.
• Izbegavajte prženje i pohovanje za pripremu mesa, kao ni uzimanje suhomesnatih proizvoda.
• Svakodnevno unosite žitarica ali u manjim količinama, kao i hleb, uz smanjenu upotrebu pekarskih peciva koja sadrže velike količine masnoće.
• Obratite pažnju na pravilno čuvanje namirnica koje se tokom letnjih meseci brže kvare i to pre svega namirnice životinjskog porekla jer predstavljaju pogodno tle za rast bakterija. Najosetljivije su meso i prerađevine, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi pa ih obavezno treba čuvati u frižideru. Po svom sastavu jaje predstavlja idealnu sredinu za razvoj Salmonele stoga, je neophodna dobra termička obrada.
ODGOVARAJUĆI UNOS VODE I NAPITAKA
Na visokim temperaturama izuzetno je važno piti dovoljno tečnosti.
• Ukoliko nemate zdravstvenih problema, unosite osam do deset čaša vode na dan.
• Osim vode, dobar izbor su i prorodni sokovi.
• Smanjite unos mineralne vode do dve čaše dnevno (koja bi trebalo da bude negazirana i umereno hladna).
• Izbegavajte nos alkohola, smanjite unos kofeinskih napitaka i gaziranih bezalkoholnih pića jer pogoduju dodatnom gubitku vode.
• Izbegavajte šećer i veštačke zaslađivače za zaslađivanje tečnosti.
ODRŽAVANjE HIGIJENE
• Redovno se tuširajte i kupajte rashlađenom, odnosno mlakom vodom više puta dnevno: pre odlaska na spavanje, nakon dolaska sa posla, iz grada, mesta za rekreaciju.
• Svakodnevno održavajte toaletu pazuha, nogu, lica i redovno perite zube.
• Redovno provetravajte prostoriju u kojoj boravite, upotrebljavajte roletne na prozorima, podešavajte rad klima uređaja tako da razlika u temperaturi između spoljne sredine i sredine u kojoj boravite ne bude veća od 7 do 10 stepeni.
FIZIČKA AKTIVNOST I ODMOR
-
Ne preterujte sa fizičkim naprezanjem, vežbanjem i dugim hodanjem.
• U koliko postoji mogućnost, planirajte obavljanje svoje svakodnevne aktivnosti pre 10 i nakon 17 časova.
• Ukoliko se bavite fizičkom aktivnošću ( n.p.r. vežbanjem) unosite tečnost pre, tokom i nakon određene aktivnosti. Ponesite vodu sa sobom i tokom vežbanja popijte jednu čašu vode na svakih 15-20 minuta čak i ako ne osećate žeđ. Nakon vežbanja potrebno je takođe unositi vodu kako bi se nadoknadila izgubljena tečnost.
• Lezite da spavate pre ponoći. San pre ponoći krepi umoran ogranizam, regeneriše tkiva i čini da smo sutradan odmorni.
SAVETI ZA ZAŠTITU ZDRAVLjA STARIJIH OSOBA TOKOM LETNjIH MESECI
Stare osobe su pod većim rizikom od moždanog udara, toplotne iscrpljernosti, opekotina i dehidratacije a toplotni udar predstavlja značajan uzrok smrti tokom letnjih meseci.
Iz ovih razloga potrebno je usvojiti sledeće preporuke:
• Izbegavajte boravak na otvorenom prostoru u periodu od 10 do 17 časova kada je sunce najjače
• Nosite odgovarajuću odeću od prirodnog materijala, rastresitog tkanja, svetlih boja ( pamuk, lan, svila) i adekvatnu obuću
• Zaštitite se kačketom ili šeširom, naočarima za sunce rashlađujte se lepezom.
• Za delove tela koji su izloženi sunčevim zracima, koristiti kreme sa visokim zaštitnim faktorima koje treba treba namazati pola sata pre izlaganja suncu, a
postupak ponoviti na svaka dva sata dokle god ste izloženi sunčevim zracima jer na taj način smanjujemo oštećenje kože.
• Obavezno sa sobom nosite flašicu sa vodom zbog održavanja hidriranosti organizma, često pijte tečnost bez obzira na to da li ste žedne, jer Vaš organizam ima smanjene rezerve vode zbog smanjenog osećaja žeđi.Tečnost unosite postepeno, gutlja po gutljaj.
• Tuširajte se mlakom vodom više puta dnevno.
• Dogovorite se sa rođacima da Vas češće zovu i vide kako ste.
• Sa sobom uvek nosite spisak lekova koji koristite i overenu zdravstvenu knjižicu.
• Sa sobom uvek nosite osnovne podatke o Vašem hroničnom oboljenju i po mogućstvu telefon Vašeg izabranog lekara.
SAVETI ZA ZAŠTITU ZDRAVLjA DECE TOKOM LETNjIH MESECI
-
Decu starosti do 12 meseci nikako ne treba izlagati suncu!
• Izlaganje suncu dece do treće godine života mora biti minimalno, uz obaveznu zaštitu kremom za decu sa visokim zaštitnim faktorom.
• Izlaganje male dece sunčevim zracima u početku treba da iznosi svega nekoliko minuta, potom se taj period postepeno povećava na najduže dvadeset minuta.
• Tokom celog leta potrebno je da deca nose šeširiće i kapice sa obodom dovoljno velikim da im štiti glavicu od jakog sunca.
• Decu često treba nuditi vodom i tečnostima da ne dođe do dehidratacije jer su oni brzom gubljenju tečnosti putem znojenja i urina. Deca su sklona brzom gubljenju ntečnosti putem urina i znoja, tako da je potrebno.
SAVETI ZA OBOLELE OD HRONIČNIH BOLESTI
Usled visokih temperatura kod obolelih od hroničnih bolesti može doći do kompikacija osnovne bolesti.
• Visoke temperature izazivaju širenje krvnih sudova, pa može doći do pada krvnog pritiska. Ovakve varijacije krvnog pritiska mogu ugroziti zdravlje i zbog
toga se savetuje češće merenje krvnog pritiska i korigovanje terapije. Naravno, uz konsultaciju lekara!
• Obavezno se pridržavajte saveta lekara.
• Izbegavajte boravak na otvorenom prostoru u periodu od 10 do 17 časova kada je sunce najjače.
• Tokom letnjih meseci izbegavajte teže fizičke poslove.
-
Dnevni obroci neka sadrže što više salate, kuvane hrane, voća, povrća, piletine, ribe, žitarica.
• Ograničite konzumiranje mineralne vode ( najviše jedna čaša dnevno).
• Sa sobom uvek nosite spisak lekova koji koristite i overenu zdravstvenu knjižicu.
• Sa sobom uvek nesite osnovne podatke o Vašem hroničnom oboljenju i po mogućstvu telefon Vašeg izabranog lekara.
SAVETI ZA OBOLELE OD ŠEĆERNE BOLESTI
Tokom letnjih meseci kod osoba obolelih od šećerne bolesti povećava se mogućnost za pojavu ozbiljnih tegoba. Ovakvi pacijenti učestano gube tečnost znojenjem, što se manifestuje ispucalim usnama, suvoćom usta, malaksalošću. Ovakvo stanje je veoma važno prepoznati jer smanjena količina tečnosti u organizmu može da bude uvod u ozbiljnije zdravstvena stanja odnosno gubitka svesti, kome.
• Tokom letnjih meseci, ljudi se više kreću, a povećana fizička aktivnost dovodi do naglog pada nivoa šećera u krvi, zato je potrebno da učestano proveravate nivo šećera u krvi.
• Povedite pažnju na koji način čuvate svoju terapiju. Insulin se prenosi u frižideru i ne sme da se smrzne ili niti da bude na visokoj temperaturi jer gubi dejstvo.
-
Izbegavajte boravak na otvorenom prostoru u periodu od 10 do 17 časova kada je sunce najjače.
• Tokom letnjih meseci izbegavajte teže fizičke poslove.
• Poštujte uobičajene preporuke za ishranu dijabetičara.
• Koristite namirnice bogate dijetetskim vlaknima ( pasulj, sočivo), integralnim žitaricama, kao i zeleno povrće ( spanać, brokoli, kupus).
• Izbegavajte šećer i veštačke zaslađivače za zaslađivanje tečnosti.
• Od prirodnih sokova, konzumirajte najpre one od citrusnog voća.
• Sa sobom uvek nosite spisak lekova koji koristite i overenu zdravstvenu knjižicu.
• Sa sobom uvek nesite osnovne podatke o Vašem hroničnom oboljenju i po mogućstvu telefon Vašeg izabranog lekara.
INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC
POJAČANO ZNOJENJE NA LICU, PAZUHU, DLANOVIMA, STOPALIMA, CELOM TELU JE BOLEST KOJA SE USPEŠNO LEČI
Veoma neprijatno stanje, većini ljudi izgleda kao trivijalan problem. Hiperhidroza, prekomerno, pojačano znojenje nije retko oboljenje. Prema nekim statistikama oko 3% populacije pati od ovog poremećaja. Verovatno je broj i veći, jer ima mnogo onih koji ovom stanju ne pridaju veliki značaj. Takođe, mnogi ga ne prijavljuju ubeđeni da nema leka.
Razlikujemo dva oblika oboljenja:
-
idiopatska ili primarna hiperhidroza kada ne postoji nikakvo drugo oboljenje ili stanje, i
-
sekundarna hiperhidroza, koja se javlja u okviru infekcija, malignih bolesti, neuroloških ili endokrinih bolesti, povreda kičmenog stuba, i sistemskih bolesti vezivnog tkiva.
Treba misliti, u današnje vreme, i na hemijske agense, sa kojima možete da budete u kontaktu, kao što su organofosfatna jedinjenja koja se nalaze u pesticidima.
Primarna hiperhidroza se deli na:
-
fokalnu, kada su zahvaćeni delovi tela, na pr. dlanovi, pazuh ili tabani, i na
-
generalizovanu, kada je znojanje izraženo po čitavom telu.
Najčešća je fokalna hiperhidroza: kombinovana hiperhidroza dlanova i tabana, u oko 15-20% se javlja znojenje ispod pazuha i dlanova, 5-10% samo ispod pazuha. Najređe je pojačano znojenje lica (tzv. kraniofacijalno znojenje), koje može izazvati emoconalna napetost, toplota ili začinjena hrana.
Nasleđivanje: u 25- 50% slučajeva postoji poremećaj kod članova porodice. Hiperhidroza se nasleđuje autozomno dominantno, sa varijabilnom penetracijom, što znači da kada jedan roditelj ima hiperhidrozu, verovatnoća da će se ona pojaviti i kod deteta jeste oko 25 %. Nema drugih dokaza koji mogu biti odgovorni za nastanak hiperhidroze.
Zašto se znojimo?
Da bi smo na pravi način razumeli prekomerno znojenje, potrebno je znati zašto se uopše znojimo.
Osnovna uloga znojenja jeste termoregulacija, odnosno održavanje telesne temperature pojačanim znojenjem kada je povišena spoljna temperatura. Može da se javi i preko dana ili tokom noći po koži celog tela.
Drugi tip znojenja jeste emocionalno, koje je uvek dnevno, i uglavnom ograničeno na lice, pazuh, dlanove i tabane. Centri za ova dva tipa znojenja su odvojeni i nalaze se u različitim regijama mozga.
Na telu ima između 2 i 5 miliona znojnih žlezda po celom telu. Najgušći su na čelu, poglavini, dlanovima i tabanima.
Kod osoba koje nemaju hiperhidrozu, pri normalnoj telesnoj temperaturi i umerenoj spoljnoj, stvara se mala količina znoja. Ukoliko spoljna temperatura raste, aktiviraju se mehanizmi termoregulacije, koji teže da održe telesnu temperaturu na 37 C. Znojenje koje se tada javlja je po telu, ali veoma malo na dlanovima i tabanima. Ali, ukoliko je udruženo sa emocionalnim faktorom i mentalnom napetošću, javlja se znojenje i na licu, dlanovima i tabanima. Pojačano znojenje je i tokom fizičke aktivnosti.
Kako se manifestuje?
Hiperhidroza utiče na sve aspekte života!
Problem se manifestuje svakodnevno.Većina obolelih opisuje tegobe koje počinju još u detinjstvu ili pubertetu. Znojenje je vidljiv problem i izaziva i veoma velike psihičke tegobe.
-
primarna fokalna hiperhidroza je stanje koje nije uzrokovano nekim drugim medicinskim problemom, i koje nije posledica nekih medikamenata. Pojačano, preterano znojenje je stanje. Ovakvo znojenje se najčešće javlja na određenim delovima tela, kao što su dlanovi, tabani, pazušna regija, lice. Znojenje je uglavnom simetrično., zahvata podjednako levu i desnu stranu tela
Najčešće počinje već u detinjstvu ili u periodu adolescencije, naročito kod znojenja dlanova i tabana. Iako većina obolelih ima barem jednu epizodu znojenja tokom nedelje, u toku sna nema znojenja.
-
sekundarna hiperhidroza je uzrokovana nekom drugom bolešću ili je neželjeni efekat nekih lekova. Ovde naziv sekundarna podrazumeva da je znojenje na drugom mestu, iza glavne bolesti ili stanja. Znojenje zahvata znatno veće površine tela, često i čitavo telo, pa se naziva i generalizovana hiperhidroza. Za razliku od prethodno opisane primarne, ovi bolestnici se najčešće znoje tokom sna.
Stalna briga kako sakriti problem od okoline, često presvlačenje, brisanje ruku ili lica, nošenje isključivo tamne odeće, pa čak izostajanje iz škole ili sa posla. Nisu retki ni razni emocionalni problemi, čak i depresija, socijalna izolacija i gubitak samopouzdanja.
Lečenje
Elektroforeza
-
Od 1984.godine prhivaćena je kao zvanični terapijski postupak u lečenju hiperhidroze od strane FDA (Američke agenicije za hranu i lekove).
-
Mnogi dermatolozi je smatraju kao prvu terapiju koju treba primeniti prevenstveno kod pojačenog znojenja dlanova i tabana.
-
Terapija se može sprovoditi i kod aksilarne hiperhidroze, ali su rezultatai nešto slabiji, nego kod dlanova i tabana.
-
Preporučuje se kod osoba kod kojih antiperspiranti nisu dali odgovarajući efekat, pa je neohodna intenzivnija terapija.
-
Ukoliko se pravilno koristi efikasnost je veoma velika (oko 83% prema Američkoj dermatološkoj akademiji, prema drugim studijama čak i preko 90%).
Terapijski postupak je veoma jednostavan: u plitke kadice sa vodom stavljaju se šake ili stopala, za pazuh postoje posedne elektrode, i potom se pušta jednosmerna galvanska struja. Bola nema. Osim blagog peckanja ili osećaja mravinjanja nema drugih neželjenih osećaja. Nema opasnosti od strujnog udara, jer je struja veoma slaba. Terapijski postupak traje oko 30 minuta, izvodi se svaki drugi dan. Prosečno je potrebno između 10 i 12 tretmana. Kada se postigne optimalna suvoća, nekima je neohodna terapija održavanja, od jedanput nedeljno do jedanput mesečno. Ovaj režim se određuje individualno. Kada se primeti ponovno znojenje potrebno je ponoviti terapijski postupak.
Elekroforezu ne mogu da koriste trudnice, osobe sa epilepsijom, bolesnici sa pejsmejkerom ili metalnim implantatima (na pr. u zglobovima).
Botox
Godine 2004. u SAD FDA (Agencija za hranu i lekove) odobrilo je upotrebu Botoxa u lečenju aksilarne hiperhidroze. Ovaj preparat se u savremenoj medicini koristi više od 10 godina u lečenja različitih neuroloških bolesti i stanja, sa više od milion pacijenata.
Botulinski toksin je prirodni, prečišćeni protein koji ima sposobnost da privremeno blokira oslobađanje neurotranmitera u nervnim završecima, i tako blokira sekreciju znojnih žlezda. Takvom „blokadom“ botulinski toksin „isključuje“ znojenje na mestima na kojima je ubrizgan. Na žalost, efekat nije trajan, tokom vremena simptomi se postepeno vraćaju, u najvećem broju između 7 i 16 meseci. Tada je potrebno ponoviti terapijski postupak.
Postupak se izvodi tankom iglom, kojom se potkožno ubrizgava Botox. Postupak može biti bolan, naročito na dlanovima i tabanima. Postoji više metoda kojima se taj bol može ublažiti.
Hirurške intervencije
Postoji i više hirurških metoda:
-
Lokalnom hirurškom tehnikom, uklanjaju se znojne žlezde kiretažom, ekscizijom i liposukcijom iz pazuha.
-
Endoskopski torakalni simpatektomija je operativni zahvat koji se izvodi u opštoj anesteziji, koji mnogi eksperti ne preporučuju zbog ozbiljnih neželjenih efekata. Ovom procedurom preseca se nerv koji inerviše znojne žlezde određene regije. Presecanje je trajno, i nerv se ne može obnoviti! Međutim, posle prolaznog poboljšanja može se razviti kompenzatorno znojenje, tj. pojava obilnog znojenja na drugim delovima tela, na pr. grudima, leđima, trbuhu, nogama ili na licu. Ovo se javlja kod 90% operisanih bolesnika.
Medikamenti
-
lekovi iz grupe antiholinergika, beta blokatora i klonidin hidrohlorid, mogu teorijski da smanje znojenje, delujući na sve znojne žlezde.
-
Dugotrajna upotreba ovih preparata se ne preporučuje!
-
Ovi lekovi imaju ozbiljne neželjene efekte, zbog koji se ne preporučuje njihova duža upotreba. Najčešće se javlja: suvoća usta, zamućenje vida, oštećenje vida, govora, ukusa i žvakanja, retencija urina, zatvor, lupanje srca.
Svakodnevni život
Preporučuje se svakodnevno kupanje antibakterijskim sapunima kako bi se smanjio broj bakterija na koži. Mešavina bakterija, tj. njihovog metabolizma, i znoja, stvara neprijatni miris. Vlažna stopala mogu biti veoma pogodna za razvoj gljivičnih infekcija, zato brižljivo održavajte higijenu stopala.
Koristite antiperspiranse, dvaput dnevno, ujutro i uveče. Ukoliko ih koristite jedanput dnevno, nanosite ih uveče. Mogu se nanositi i na dlanove, tabane i ispod pazuha. Kod posebno prepisanih receptura, sladite uputstva lekara.
Odeća neka je od prirodnih vlakana: pamuka, svile ili vune, koja će omogućiti koži da diše. Odeću često perte. Nabavite „dress shields“, uloške koji se mogu držati ispod pazuha, kako bi upaila višak znoja.
Ukoliko su vaša stopala vlažna, menjajte često obuću. Ukoliko se vaše cipele ne osuše preko noći, najbolje bi bilo da ih zamenite suvim parom. Možete ih naizmenično menjati. Menjajte čarape često, a kada možete hodajte bosi.
Izbagavajte začinjenu hranu, alkohol ili topla pića koja mogu pojačati znojenje.
Nekima pomažu vežbe disanja, samokontrole, joga ili tehnike disanja, svaki vid rekreacije koji oslobađa od stresa.
Uticaj na život
Hiperhidroza utiče značajno na život svakog obolelog, osečaj neprijatnosti i nelagode je svakodnevica. Večito mokra odeća i obuća lakše propadaju, tako da se troši mnogo više novca na kupovinu novih. Može da dovede i do nekih oboljena kože. Koža omekšava i podložna je bakteriskim i gljivičnim infekcijama, a nije redak i oblik ekcema – dishidroza. Takođe, pojačano znojenje, naročito pazuha, praćeno je i neprijatnim mirisom (bromhiroza).
Palmarna hiperhidroza (znojenje dlanova) značajno utiče na svakodmevne aktivnosti. Vlažni ili mokri dlanovi otežavaju hvatanje predmeta, rad kompjuterom, sviranje instrumenta ili korišćenje elktričnih aparata. Preko 95% pacijenata navodi da pojačano znojenje znatno pogoršava ili otežava svakodnevni život i rad. Stakleni i drugi glatki predmenti klize iz ruku, tastatura na kompjuteru se kvari usled prevelike količine vlage, teško se drži olovka, a papir ispod je natopljen znojem. Pripadnicima policije ili vojske je veoma otežano da drže oružje, čak su prijavljeni i slučajevi korozije usled obilnog znoja.
Aksilarna (znojenje ispod pazuha) ili generalizovana (znojenje celog tela) hiperhidroza mogu značajno da poremete socijalni kontakt i obaveze. Obično biraju odeću tamnije boje kako se ne bi video znoj.
Ova stanja često utiču na izbor zanimanja, izbegavaju javna pojavljivanja ili direktan kontakt sa klijentima.
Prva linija odbrane
Lokalni preparati mogu olakšati tegobe.
-
Dezodoransi – ne mogu sprečiti znojenje ali sprečavaju miris nastao delovanjem bakterija. Efekat traje nekoliko sati, i u toku dana se može nanositi više puta.
-
Antiperspiranti – nanose se lokalno, na površinu kože. Blokiraju izvodne kanale znojnih žlezda ili smanjuju prokrvljenost znojnih žlezda, pa je znojenje otežano. Koriste se soli metala, aluminijum hlorid heksahidrat je najefikasniji. U koncentracijama od 10-15 % nanose se u predeo pazuha, dok su za dlanove i tabane potrebnije veće koncentracije, oko 30 %. Takođe se mogu nanositi na lice. Nanosi se na potpuno suvu kožu, bez vode ili znoja, najbolje pre spavanja, stoji na koži 6- 8 sati. Ukoliko brijete pazuh, sačekajte 24- 48 sati, jer se tako može lakše razviti iritacija. Efekat je trenutni, traje svega nekoliko dana, i ne deluje kod težih stanja. Može da ošteti garderobu, zato budite obazrivi sa pidžamama i vešom. Zbog komplikovane primene često se odustane.
Možda je iznenađujuće, ali veliki broj ljudi je zadovoljan efektom antiperspiranata. Skorija istraživanja su pokazala da je njihova primena ujutro i uveče, ili samo uveče, efikasnija nego primena samo ujutro. Ukoliko nema iritacije, može se nanositi svako veče. Kada se postigne zadovoljavajući efekat, tretmani se mogu prorediti. Mogu se koristiti zajedno da dezodoransima.
Sve komplikacije ili iritacije prijavite vašem dermatologu!
Specijalistička ordinacija za kožne i polne bolesti Dr Bojić
DA LI MORE I SUNCE LEČE: alergije, kožne bolesti, arthritis, kosti, stres?
Letovanje na moru je pravi lek i za dušu, ali i za organizam. Ta slankasta voda, vazduh i boravak na suncu imaju niz lekovitih svojstava koji blagotvorno deluju na nas. Upravo zbog toga lekari mnogima savetuju odlazak na more, kao deo terapije.
Alergije
More je savršen saveznik u borbi protiv alergija. Posebno dobro deluje na ljude kod kojih se javljaju kožne alergijske reakcije. Zašto? Morska so ima svojstva antihistamina, ali i antiseptika, tako da more alergičnim osobama ublažava alergijske reakcije, a u nekim slučajevima ih u potpunosti uklanja. Takođe, morski vazduh astmatičarima olakšava disanje, a tokom letnjih dana, kada cveta ambrozija, morski krajevi nude sjajno utočište.
Kožne bolesti
Ako imate dermatitis, ekcem, psorijazu ili neku drugu kožnu bolest, svakako biste tokom letnjih meseci trebali da posetite neko morsko letovalište. Naime, morska so je bogata mineralima, magnezijumom, gvožđem, kalijumom i kalcijumom. Sve to poboljšava zdravlje kože, čije se stanje menja nabolje u vrlo kratkom vremenu. Osim toga, sunce i more blagotvorno deluju i na bubuljice, pa je koža nakon godišnjeg lepša nego ikad.
Artritis
Osobe koje imaju problema s artritisom i sličnim tegobama, svakako trebaju more da bi im ono olakša stanje. More, naime, smanjuje upalne procese u telu i ublažava bol. Jedno je američko istraživanje pokazalo da osobe koje pate od reume prijavljuju znatno bolje opšte stanje organizma nakon boravka na moru.
Kosti
Za zdravlje kostiju neophodan je vitamin D. Osim za kosti, vitamin D ključan je i za mnogo drugih funkcija u organizmu, a važan je i za prevenciju od nekih ozbiljnih bolesti poput karcinoma. Vitamin D u organizam se unosi sunčanjem. To, svakako, ne znači da treba da se izlažete suncu tokom podnevna. Sunčajte se rano ujutru i kasno uveče i pripazite da se ne mažete previsokim zaštitnim faktorom jer koža neće dobiti potrebnu količini vitamina D.
Stres
Opšte je poznato da je stres uzročnik gotovo svih bolesti. Protivlek je opuštanje, a za tu je pak aktivnost najbolje letovanje na moru. Zašto? More, između ostalog, ima i velike količine magnezijuma koji je odličan saveznik u borbi protiv stresa. Kad tome dodamo i izležavanje na suncu, potpuno je jasno zašto letovanje dobro leči stres.
ČILI SPREČAVA SRČANE BOLESTI, MOŽDANI UDAR, TRONBOZU stimuliše apetit, poboljšava probavu, smanjuje bol izazvan artritisom, psorijazom i dijabetičkom neuropatijom
Čili je plod različitih tropskih vrsta paprika , koje su duge četiri centimetra, žute, zelene, narandžaste ili crvene boje koji se suše i melju u prah i imaju strašno ljut ukus. Svoj ljuti ukus papričice duguju posebnom sastojku koji se zove kapsaicin. poreklo vode iz Meksika gdje su uzgajane još pre 9.000 godina. Danas se chili koristi i kao hrana i začin, a i zbog lekovitog dejstva. Svoj ljuti ukus papričice duguju posebnom sastojku koji se zove kapsaicin. Što više kapsaicina sadrži, tim je paprika ljuća. U većim količinama kapsaicin peče usne, jezik i grlo i tera na plač. Kapsaicin papričicama daje ne samo ljutinu, nego i posebna lekovita svojstva zbog kojih ih možemo svrstati među najzdravije namirnice sveta.
Čili ima antiupalna svojstva, smanjuje bol izazvan artritisom, psorijazom i dijabetičkom neuropatijom. Smanjuju nivo holesterola i triglicerida te sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka. Kulture koje široko primjenjuju čili imaju mnogo manji postotak srčanih bolesti, moždanog udara i tromboze. Prema ajuverdi, ljuti ukus stimuliše apetit i poboljšava probavu. Hrana koja se dobro probavlja daje telu neophodne nutrijente i energiju, dok hrana koja se ne probavlja dobro, stvara toksine. Zbog toga, prema ajuverdi, dobra probava je ključna za naše zdravlje. Jarkocrvena boja čili papričica svedoči o visokom sadržaju beta-karotena, ili pro-vitamina A. Samo nekoliko kašičica čilija dnevno daje telu ekstra doze vitamina C i A koje su bitne u prevenciji infekcija. Ljuti ukus koji imaju čili papričice, povećava termogenezu – stvaranje toplote u organizmu. Proces termogeneze zahteva potrošnju dodatnih kalorija, što rezultira gubitkom masnih naslaga.
ljute papričice ne samo da ne uzrokuju čireve, nego ih sprečavaju zato što ubijaju štetne bakterije i stimulišu stvaranje zaštitnih želudčanih sokova. Redovan unos čilija može sprečiti dijabetes tipa 2. Studija objavljena u American Journal of Clinical Nutrition, govori o tome da redovan unos čilija smanjuje potrebu organizma za lučenjem inzulina kojim se smanjuje nivo šećera u krvi nakon obroka.