Pravilna i bezbedna ishrana u letnjem periodu
Tokom letnjeg perioda, posebno kada su ovako visoke temperature, potrebno je biti oprezan prilikom kupovine, načina čuvanja i obrade namirnica. Korišćenjem zdravstveno ispravnih i kvalitetnih namirnica obezbeđujemo ne samo potreban energetski unos za svakodnevne aktivnosti već, što je još važnije, štitimo naše zdravlje.
Zagađenom hranom se prenose mnoge bolesti. Osobe zaražene mikroorganizmima iz hrane mogu proći bez simptoma, imati samo blag crevni poremećaj, ali isto tako mogu doći u stanje teške dehidracije (gubitka velike količine tečnosti) i poremećaja opšteg stanja, pa može doći čak i do smrti.
U povoljnim uslovima iz jedne bakterije može se, za samo sedam sati, razviti preko 2.000.000 bakterija.
Za pripremu hrane vrlo je važno sledeće:
Pravilan izbor namirnica
Prilikom kupovine namirnica treba voditi računa o: izgledu, roku upotrebe i adekvatnom čuvanju.
Lako kvarljive proizvode treba kupovati samo u radnjama gde se ovi proizvodi drže u rashladnim uredajima. Obavezno pogledati datum proizvodnje i rok upotrebe. Ako se kupuje na pijacama, proizvode od mleka (sir, kajmak) kupovati na mlečnim pijacama koje imaju rashladne uređaje – nikako na tezgama. Ovo se odnosi i na živinsko meso i dr.
Obratiti pažnju na izgled namirnica (npr. meso – boja karakteristična za vrstu mesa, miris, konzistencija – elastično na pritisak; sladoled ne sme biti deformisan…)
Higijenska manipulacija i čuvanje
-
Adekvatno pranje – pod mlazom tekuće higijenski ispravne vode (svakog lista lisnatog povrća; kupusa pre i nakon sečenja; krastavca pre i posle čišćenja; jagoda – prvo zajedno, a zatim svake pojedinačno…).
-
Priprema – higijenska manipulacija (čistoća posuđa, pribora, radnih površina). Voditi računa da se namirnica spremna za korišćenje (npr. termički obrađeno meso ili suhomesnati proizvod) ne obrađuje na istoj radnoj površini kao i sirova namirnica (sirovo meso).
-
Dobra termička obrada. Većina namirnica, posebno meso i jaja moraju biti dobro termički obrađeni – ne sme biti vidljivo meso ružičaste boje; sokovi koje otpušta meso moraju biti čisti. Ako kuvate u mikrotalasnoj rerni, po mogućstvu isecite na parčiće iste veličine ili stavite veće i deblje komade bliže spoljnjem delu posude.
-
Čuvanje u rashladnim uređajima. Nakon pripreme što pre poslužiti hranu, ukoliko se ne služi odmah, što pre je rashladiti i do serviranja čuvati u rashladnom uređaju. Kuvanu hranu u frižideru možete čuvati najduže 5 dana. Ako želite duže da je čuvate, zamrznite je odmah nakon rashlađivanja. Otvoreni sok i mleko, iako je sterilno, mora se čuvati u frižideru. Sirovu hranu u rashladnom uređaju uvek držati ispod kuvane.
-
Često pranje ruku (imati na umu da se hrana najčešće zagadi prljavim rukama)
-
Temeljno podgrevanje kuvane hrane
-
Ne pripremati kremove, sladolede i majoneze od nekuvanih jaja
-
Zaštititi hranu od pristupa insekata i glodara
U letnjem periodu preporučuje se korišćenje u ishrani što više voća i povrća, ribe, a najvažnije je unositi dosta tečnosti (čorbe, supe, voćne sokove, čajeve i dr.). Koristiti ribu i meso sa manje masnoće. Koristiti što manje masnoće u pripremi hrane. Izbegavati pripremu hrane na otvorenom plamenu.
Pošto je leto i sezona godišnjih odmora, za put pripremiti male sokove koji se popiju odmah po otvaranju, ručni frižider za transport mesa ili odustati od transporta svežeg mesa i umesto toga se odlučiti za neki trajni suhomesnati proizvod.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd
Hlamidija ukoliko se ne leči može doći do trajnih oštećenja reproduktivnih organa
Ovo je veoma česta polna bolest čiji je uzročnik mikroorganizam sličan i bakteriji i virusu. Svaka seksualno aktivna osoba može biti zaražena i ukoliko se ne leči može doći do trajnih oštećenja reproduktivnih organa usled infekcija, samim tim i do steriliteta – i kod žena i kod muškaraca.
Simptomi: Veoma često se dešava da nema nikakvih simptoma .Ukoliko ima simptoma, to su: peckanje prilikom mokrenja, pojačan vaginalni sekret, bol u donjem delu leđa, bol prilikom seksa i vaginalno krvarenje između ciklusa.
Kako se otkriva: Ovu bolest može pravilno dijagnostikovati jedino lekar uz pomoć testa na hlamidiju. Kako bi se test uradio, potrebno je uzeti uzorak brisa iz kanala grlića ili uretre kod muškarca .
Lečenje: Hlamidija se leči antibioticima, bitno je da se leče oba partnera istovremeno.
dr Vanja Subotić
GVOŽĐE za malaksalost, jacajnje muskulature, nervozu, lupanje srca, teško disanje, lomljenje noktiju i opadanje kose
Gvožđe je mineral neophodan za život, jer ulazi u sastav hemoglobina u crvenim krvnim zrncima. Bez gvožđa su nemogući, normalan krvotok i tkivno disanje. Zalihe gvožđa kod odraslog čoveka su 3,5 do šest grama. Da bi se iskoristio gvožđe iz hrane, mora se redukovati pod uticajem hlorovodonične kiseline iz želuca, tripsina i redukujućih agenasa hrane u dvovalentni rastvorljivi oblik gvožđesulfat (fero-sulfat). Resorpcija ovog gvožđa se obavlja u tankom crevu i deponuje se u jetri u vidu proteina feritina. Iz feritina iz jetre gvožđe se raznosi do svih tkiva i ćelija.Hemoglobin dostavlja kiseonik celom organizmu. Čovek ima oko 900 grama hemoglobina, koji se obnavlja svakih 120 dana.
Različit je stepen iskoristivosti gvožđa iz hrane . Iz jajeta se iskoristi 50%, mahunarki i povrća 10%, a iz mesa je iskoristivost 30%. Vitamin C, fruktoza iz voća i limunska kiselina potpomažu bolju iskoristivost gvožđa iz hrane.
Čaj i neke mahunaste biljke, koje u sebi sadrže supstance fosfata i fitina, sprečavju iskorišćavanje gvožđa iz namirnica.
Najviše gvožđa ima u crnoj džigerici, iznutricama, maslačku, zelenom lisnatom povrću, pasulju, grašaku, peršunu, renu, divljači, žitaricama, bademu, semenu tikve, suvom voću, mesu domaćih životinja, školjkama, pojedinim začinima, indijskom čaju i ražanom hlebu.
Manjak gvožđa nastaje usled: smanjenog unosa hranom (pogotovu ako se jede samo biljna hrana sa malo gvožđa), operacije želuca i dvanaestopalačnog creva , hroničnog krvarenja, produženih i obilnih menstruacija, oboljenja želuca i dvanaestopalačnog creva, trudnoće i dojenja.
Tokom menstruacije žene gube oko 25 mg gvožđa. U toku trudnoće majka detetu daje 300 do 500 mg. Pri porođaju izgubi 130 do 200 mg gvožđa, a dok dete doji u mleko prelazi svaki dan po jedan mg gvožđa.
Kod velikih gubitaka potrebne su desetostruko veće količine za nadoknadu izgubljenog gvožđa.
Manjak gvožđa, usled nedovoljnog unosa ili gubitka kod određenih stanja I bolesti, dovodi do anemije (malokrvnosti sa pratećim simptomima).
Simptomi manjka gvožđa su: malaksalost, slabljenje muskulature, nervoza, lupanje srca, teško disanje uz brzo zamaranje, zatvor (opstipacija), lomljenje noktiju i opadanje kose, koja ranije sedi.
Za lečenje anemije treba prvo pokušati unosom hrane bogate gvožđem, a naročito mesa i prerađevine. Treba u ishranu ubaciti crnu džigericu (pečenu, malo življu), bubrege, jezik, lisnato zeleno povrće, voće, pivarski kvasac, čaj od šipka. Obavezno: voće i povrće bogato vitaminom C i hranu bogatu B vitaminima.
Antibakterijska maska za lice sa avocadom, aloja verom I kokosovim uljem
Ova maska je odlična za sve one sa aknama i kombinovanom kožom. Dobijate hidrataciju iz avokada, ali i antibakterijske i sastojke koji čine kožu nežnom iz kokosovog ulja i aloja vere.
Sastojci:
– ½ izgnječenog avokada
– 1 mala kašika kokosovog ulja
– 1 mala kašika aloja vere
Priprema:
Sve sastojke pomešajte u činiji. Stavite na lice i ostavite na 10 minuta, pa isperite toplom vodom, uz pomoć pamučne tkanine
Da li žene u brak ulaze kao emocionalni vodiči a muškarci kao hranitelji porodice?
Kada su tema partnerski odnosi, brak, seksualnost, intimnost, treba uzeti u obzir kako je kulturološki odredjeno šta mislimo i osećamo o sebi i drugima kao o muškarcima i ženama.
Uzmedju muškaraca i žena postoje ne samo biološke polne razlike već se razlikuju u odnosu na predpostavke o socijalno propisanim ulogama koje su im primerene. Poruke o tome se prenose u porodici i one su sa jedne strane jedinstvene za odredjene porodice a sa druge strane odražavaju univerzalne kulturne predpostavke o muškosti i ženskosti. Mada su se društvena kretanja izmenila u pravcu veće ravnopravnosti žena tradicionalna patrijarhalna gledišta na brak/porodicu i dalje odolevaju.
Devojčice se još uvek vaspitavaju u skladu sa očekivanjima da je njihov glavni cilj da brinu o drugima i osećaju se ostvarenim kada pomažu članovima porodice da se lično razvijaju i grade harmonične odnose. One se vaspitavaju da u budućnosti preuzmu brigu o domaćinstvu i vaspitanju dece.
Otuda su kod žena izražajnije intuitivnost, brižnost, emocionalna otvorenost i saosećajnost-empatija za potrebe drugih, izrazitije preuzimanje odgovornosti za porodične odnose.
Ove odlike ih pripremaju za uloge koje igraju u porodicama kao mirotvorke u porodičnim konfliktima koje se prilagodjavaju interesima porodice, podredjujući im ponekad i svoju profesionalnu karijeru.
Za razliku od žena muški osećaj ostvarenosti se zasniva prvenstveno na postignućima umesto na negovanju ličnih odnosa. Muškarci žele da budu dobri muževi i očevi ali njihova definicija muškosti proističe uglavnom iz uloga van porodice.
Uspesi u spoljnom poslovnom svetu im omogućavaju da ostvaruju svoju tradicionalnu ulogu nezavisnog hranitelja porodice koji odlučuje o organizaciji porodičnog života, upravlja novcem, hrabrog i odlučnog zaštitnika porodice od opasnosti.
Ispunjenje tih očekivanja zahteva od muškaraca potiskivanje i prikrivanje ličnih osećanja, sposobnost da upravljaju osećanjima i budu manje osetljivi i spremni da odgovore potrebama drugih.
Za porodične terapeute je značajno kako se ovi kulturološki stereotipi odražavaju na svakog pojedinca i kako oblikuju njegov bračni i porodični život.
Kada iskoče iz stereotipa rodnih/polnih uloga i muškarci i žene mogu da dožive socijalnu osudu i pritiske od svojih najbližih članova porodice, što je teško podnositi i onda se većina radije uklapa u njih.
Polna i kulturološki senzibilna terapija priznaje nejednak status muškarca i žene u i izvan porodice.
Medjutim razvijanje senzibilnosti za pol istovremeno zahteva od terapeuta da ne podleže kulturnim stereotipima u okviru rodnih/polnih uloga, već da se interesuje za kulturu svake pojedinačne porodice, da bude radoznao i uvažava stavove klijenata, uz istovremeno razvijanje neutralnosti prema svojim uverenjima.
Razlike u okviru rodnih/polnih uloga uzmedju muškaraca i žena ukazuju na to da žene u brak ulaze spremnije za ulogu emocionalnog vodiča dok su muškarci nespremniji da pomognu da veza opstane. One smatraju da je za razvijanje bliskosti i intimnosti potreban razgovor o problemima, posebno razgovor o njihovoj vezi, dok muškarci smatraju da je smisao bliskosti u jednostavnim stvarima kao što je zajedničko bavljenje vrtlarstvom a ne u priči o odnosima.
Od načina na koji bračni par raspravlja o bliskosti, vaspitavanju dece, ili sa koliko uštedjevine treba da žive, zavisi opstanak braka. Put ka očuvanju braka je razumevanje uzroka neslaganja; muškarci i žene treba da prevazidju prvobitne razlike u usvojenim polnim stereotipima da bi razrešili sporne odnose.
Moja praksa ukazuje na to da se značajan broj žena još uvek oseća neravnopravnim u odnosu na raspodelu obaveza i odgovornosti u braku i porodici. U bračnim dijalozima muškarci često ženske primedbe na nedovoljnu angažovanost u kući doživljavaju kao sitničarenje, gundjanje i zakeranje. One očekuju od muževa da više vremena, inicijative i pažnje posvete komunikaciji, da više vremena provode zajedno i da su posvećeniji negovanju partnerskih odnosa. Lošim aspektima braka smatraju upravo aspekte loše komunikacije u pogledu toga da nema razumevanja medju partnerima, nema prave komunikacije u kojoj bi se tragalo za zajedničkim rešenjima već svako ostaje pri svojim stavovima.
Na pitanja koliko često i o čemu medjusobno razgovaraju, većina bračnih parova odgovara da samo uveče kratko razgovaraju, najčešće o deci, dnevnim obavezama i aktivnostima, redje o sebi i svom odnosu. Oni se slažu u tome da su inicijatori bračnih razgovora češće žene nego muškarci, i da su najčešća polja sukoba razgovori o troškovima, deci i planovima za budućnost.
Psihološkinja Ljiljana Filipović
www.psihoterapija.biz
Praktični saveti za zaštitu zdravlja starijih osoba tokom leta
Leto je pravo vreme za aktivnosti van kuće – šetnje, plivanje, putovanja, rekreaciju. Da bi leto proteklo onako kako Vi želite i bez štetnih posledica po Vaše zdravlje, neophodno je pridržavati se nekih jednostavnih, a korisnih preporuka.
Ne zaboravite da je toplotni udar čest uzrok smrti tokom letnjih meseci, naročito među starijima i hroničnim bolesnicima.
Kako bi se osetile sve blagodeti letnjih meseci, poželjno je boraviti što više van kuće i biti aktivan, ali isključivo u skladu sa svojim mogućnostima i uz primenu bezbedonosnih saveta.
Praktični saveti:
Izlaganje sunčevim ultravioletnim zracima (UV) i svaka ozbiljnija sunčana opekotina nameću se kao jedan od najznačajnijih faktora rizika za pojavu raka kože. Tokom letnjih meseci se više vremena provodi na suncu i stoga je neophodna zaštita od štetnih sunčevih zraka. Neophodno je zaštiti se u periodu od 10 do 16 časova kada je sunce najjače, nošenjem odgovarajuće odeće prirodnog porekla, rastresitog tkanja i svetlih boja (pamuk, lan, svila) kao i odgovarajuće obuće. Za delove tela koji su izloženi sunčevim zracima, koristiti kreme sa zaštitnim faktorima 30+ i redovno ih nanositi, naročito nakon plivanja. Takođe je važno redovno koristiti balsam za usne.
Tokom boravka u vodi ne zaboraviti na opasnost od davljenja i pridržavati se sledećeg:
-
Ne plivajte sami daleko od obale, posebno na Vama nepoznatim lokacijama.
-
Ne konzumirajte alkohol pre plivanja ili bilo kakave druge aktivnosti na vodi.
-
Ukoliko ste neplivač, nikad nije kasno da postanete plivač.
-
Ne gutajte vodu, bilo da je morska, jezerska, rečna ili iz bazena zbog mogućih bakterijskih infekcija.
Leto je i vreme izleta u prirodi i priprema obroka van kuće. Sve to može biti i potencijalna opasnost zbog visokih spoljnih temperatura i kvarljivosti hrane u takvim uslovima.
Stoga treba uraditi sledeće:
-
Dobro ispecite meso ili ribu bez obzira na vrstu.
-
Tokom transporta ne mešajte hranu. Operite ruke, kao i sve ono čime ste radili tokom pripreme svežeg mesa, da ne bi došlo do ubrzanog razmnožavanja bakterija.
-
Bakterije se ubrzano razmnožavaju na sobnoj temperaturi, stoga držite meso u rashlađivaču pre upotrebe.
Malo truda, a velika pomoć…
Obavezno sa sobom nosite flašicu sa pitkom vodom zbog održavanja hidriranosti organizma i imajte u vidu da su stariji pod većim rizikom od moždanog udara, toplotne iscrpljenosti, ozbiljnih sunčanih opekotina i dehidratacije.
Nositi sa sobom kopiju spiska lekova koje uzimate i svoju zdravstvenu knjižicu.
Uz sebe uvek imajte i važne kontakt telefone – broj telefona svog izabranog lekara, kao i osnovne podatke o Vašem hroničnom oboljenju.
Ponesite obavezno i zaštitno sredstvo za sunčanje sa faktorom 30+.
Unosite što više voća i povrća, lagane hrane, a ako je potrebno, i multivitamniskih preparata.
Lepeza, mali baterijski ventilator i lagani šešir Vaši su saveznici protiv letnjih vrućina.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd
čovekoliki koren za sprečavanje slabosti i umora, za povećanje izdržljivosti i oslabljene koncentracije, potpora pri oporavku
Koren žen-šena i njegovi preparati zauzimaju značajno mesto u tradicionalnom lečenju koje se u istočnoj Aziji primenjuje više od 2000 godina. Ime ovoj biljci je dao Rus Majer 1843. godine. Na latinskom „pan“ znači – sve, a „axos“ – leči, što bi u slobodnom prevodu značilo da Panax „leči sve“. A reč ginseng je kineskog porekla i znači čovekoliki koren, zbog njegove sličnosti ljudskom obličju.
BILJKA. Vrsta Panax ginseng vodi poreklo od Azijskog ginsenga. Potiče iz Koreje i Kine i samonikla uspeva na nadmorskoj visini od oko 1000m, ali u današnje vreme zbog nerazumne eksploatacije ove droge, samonikli ginseng je veoma redak. Zbog toga je ova biljka kultivisana još pre 800 godina u Kini, a danas se uzgaja i u Koreji, istočnom Sibiru i širom Američkog kontinenta.
DROGU čini oguljen i osušen koren (beli žen-šen) ili prvo poparen pa osušen koren (crveni žen-šen) samoniklih ili gajenih biljaka iz roda Panax. Koren je cilindričan, ali često i granat, tako da oblikom podseća na telo čoveka.
SASTOJCI. Hemijski sastojci korena žen-šena su dobro proučeni. Prema poslednjim istraživanjima, dokazano je da adaptogeni i imunomodulatorni efekat zbog čega se ova droga najviše i koristi, potiče od ginsenozida, polisaharida i poliacetilena. Ginsenozidi ispoljavaju pre svega antioksidativni i imunostimulirajući efekat. Visokomolekularni polisaharidi (glikani) pokazuju hipoglikemična, antiulcerozna i imunološka svojstva.
DELOVANJE. Pošto se žen-šen već vekovima koristi u tradicionalnoj istočnjačkoj medicini, podaci o njegovim lekovitim svojstvima su često pomešani sa legendama. Međutim, od 1960. godine rad mnogih istraživača doveo je do saznanja da je najviše proučeno delovanje ove droge na psihičku i fizičku radnu sposobnost čoveka. Prema monografiji korena ginsenga Komisije E (ekspertska grupa formirana 1978. godine od strane Nemačke nacionalne agencije za zdravlje, a sa ciljem procene efikasnosti i delotvornosti fitopreparata) iz 1991. godine je navedeno da se biljka koristi „kao tonik za sprečavanje slabosti i umora, za povećanje izdržljivosti i oslabljene koncentracije, i kao potpora pri oporavljanju“.
Takođe, zapaženo je da ekstrakti korena ginsenga smanjuju napade banalnih infekcija, što se objašnjava indukcijom paraimuniteta (stečena specifična imuna zaštita tela protiv antigena i toksina, koja nastaje aktiviranjem imunog sistema stranim materijama, Lukić i Gorunović, 2001). Komisija preporučuje ograničavanje trajanja tretmana na 3 meseca, jer postoji mogućnost pojave efekata sličnih hormonima koji se ne mogu zanemariti.
TOKSIKOLOGIJA I NEŽELJENA DEJSTVA. Nijedna od studija nije pokazala da postoji povećan rizik pri primeni preparata sa korenom žen-šena, tj. ovim je testovima potvrđeno da su preparati sa korenom žen-šena primenjeni u terapijskim dozama u toku dužeg vremenskog perioda, netoksični
KONTRAINDIKACIJE. Zbog malog broja kliničkih istaživanja o uticaju ginsenga na trudnice, doilje i malu decu, ne preporučuje se njegova upotreba kod istih. Takođe, zbog mogućeg uticaja ginsenga na produkciju hormona, pacijenti oba pola sa dijagnostifikovanim tumorima genitalnog trakta bi trebalo da izbegavaju upotrebu ovih preparata bez prethodne konsultacije sa svojim lekarom.
www.apotekaue.rs
Psorijaza – šta je značajno znati, pogotovo u letnjim mesecima?
Psorijaza je često, hronično i upalno oboljenje. Javlja se u celom svetu , a prevalenca u Evropi je 1-3%, zavisno od ispitivane populacije. Za ispoljavanje bolesti značajni su poligenska predispozicija i uticaj faktora okoline, kao što su trauma, infekcije ili lek.
Ako osoba ima gensko opterećenje za psorijazu, ali nema patoloških promena na koži govorimo o latentnoj ili genotipskoj psorijazi. Detekcija ovih osoba je moguća na osnovu genskih ispitivanja.
Subklinička ili genotipska psorijaza je oblik u kome nema kliničkih manifestacija bolesti, ali se histohemijskim analizama mogu otkriti poremećaji kao što je povećana sinteza DNK u epidermu (pokožici) i drugima.
Kožne promene su eritematozne (crvenkaste ) ploče ili čvorići (plakovi ili papule) sa ljuskom (skvamom), zbog čega se psorijaza u našem narodu naziva i ljuskavica.
Ploče su više ili manje zadebljale, srebrnastog izgleda , jasno ograničene od okoline. Morfološke varijante su brojne, više od 15, i česte – pa to mogu biti i gnojanice , čak može postojati i upala kože celog tela. Zglobovi su zahvaćeni u 10 -25% obolelih od psorijaze.
Najčešća lokalizacija ispoljavanja su poglavina, laktovi, kolena, šake, stopala, trup i nokti. Psorijazni artritis, upala zglobova, je upalni artritis kod bolesnika sa psorijazom. Osim perifernih zglobova zapaljenski proces može zahvatiti kičmeni stub, sakroilijačne zglobove i periartikularne (oko zglobova) strukture. Zbog različitih manifestacija bolesti dijagnoza psorijaze je otežana, čak može imitirati i razne druge bolesti. Bolest se javlja podjednako kod oba pola, a može početi u bilo kom životnom dobu.
Provocirajući faktori i psorijaza
U nastanku psorijaze interakcija gena i faktora okoline igra značajnu ulogu, a mnogi faktori sredine utiču na početak ili pogoršanje bolesti. Međutim, neki dokazi za to nedostaju pa ih daljim istraživanjima treba dopuniti.
Trauma
Značajna je jer se na mestu fizičke povrede kože, ogebotine ili slično, javljaju iste promene, psorijatične ljuske, kao i kod spontanog javljanja. Ovo se zove Koebnerov fenomen.
Infekcija
Infekcija, guše npr., može biti okidač ispoljavanja psorijaze. Gutatnom obliku psorijaze često prethodi streptokokna infekcija guše. Mnogi su predlagali i sproveli uklanjanje krajnika, što se danas ređe radi jer nema jasnih naučnih dokaza koji bi to potvrdili.
Lekovi
Mnogi se lekovi okrivljuju za ispoljavanje ili pogoršanje psorijaze , ali u kontrolnim epidemiološkim studijama ovakva zapažanja nisu dokazana.
Sunčanje
Mnogi pacijenti se intenzivno sunčaju i veruju da im se od sunčanja psorijaza povlači. Međutim, psorijaza može biti provocirana ili pogoršana intenzivnim sunčanjem u letnjim mesecima, što je utvrđeno kod Skandinavaca.
Psihogeni faktori
U ispoljavanju ili pogoršanju psorijaze često je uočeno prisustvo stresa. U Velikoj Britaniji preko 60% obolelih od psorijaze veruje da je to bio glavni uzročni faktor. Mnoge studije nisu potvrdile ovo zapažanje.
Alkohol i pušenje
Iako je zapaženo da alkohol i pušenje imaju štetan uticaj na psorijazu, što je i moje zapažanje, u nekim studijama ono nije nedvojbeno potvrđeno.
Lečenje
Postoje brojni medikamenti za lečenje psorijaze. Terapija se bira zavisno od kliničkog oblika psorijaze, lokalizacije i intenziteta ispoljavanja , uzrasta i pola , recidiva , površine zahvatanja kože , zanimanja pacijenta, prisustva drugih bolesti kod istog pacijenta, čak i inteligencije i psihičkog statusa.
Svaki bolesnik je specifičan.
Psorijaza se danas drži pod kontrolom. Za to su potrebni strpljivost pacijenta i stručno znanje lekara.
Prof. dr Đorđije Karadaglić, dermatovenerolog