Nokti su kožni adneksi u obliku nastavka kože koji oblikuju nokatni nabor na krajevima prstiju ruku i nogu. Bolesti, odnosno poremećaji na noktima nazivaju se onihozama. One se mogu javiti kao samostalna bolest noktiju ili kao deo neke opšte bolesti.

Normalni, zdravi nokti kod mlađih osoba su ružičasti, sjajni i glatke površine. Nokat raste oko 0,5-1 mm nedeljno. Vreme potrebno za obnovu nokta na rukama iznosi oko 3-6 meseci, dok nokti na nogama rastu sporije pa je vreme potrebno za njihovu obnovu oko 12 meseci. Nokti se razvijaju u trećem mesecu embrionalnog razvoja i završetkom trudnoće dostižu normalnu veličinu. I kod zdravih ljudi se na noktima mogu nalaziti brazde ili grebeni, a posebno kod starijih gde je nokatna ploča manje sjajna i žućkasto-sivkasta. Uzrok oštećenja noktiju mogu biti brojni spoljašnji i unutrašnji faktori. Od spoljašnjih faktora svakako najčešće štete raznorazni deterdženti i sredstva za čišćenje, grickanje noktiju kao i prečesta upotreba odstranjivača laka. U novije vreme čak su se pojavili slučajevi melanoma (rak kože visoke smrtnosti) ispod nokatne ploče, i zaključak je da su uzrok tome UV lampe koje se puno koriste kod brzog sušenja noktiju posle lakiranja u kozmetičkim salonima. Unutrašnji faktorisu brojni, kao npr. starosna dob, rasa, upotreba nekih lekova, a u kombinaciji sa eventualno nekim drugim simptomima ukazuju na ozbiljniji poremećaj. Promene ili abnormalnosti noktiju često proizlaze iz prehrambenih nedostataka ili drugih bolesti. Vrlo su česte, posebno u letnjem periodu gljivične infekcije nokta, što zbog povećanog znojenja u obući zatvorenih prstiju, što zbog određene sklonosti ka toj pojavi. Lečenje je upešno antimikoticima ali njegova mana je što je potrebno da traje dugo. I po prestanku simptoma koji su vidljivi, potrebno je sprovoditi terapiju čak mesec dana. Većina pacijenata ne postupa po uputstvu koje dobije u apoteci i onda se gljivična infekcija vraća i postaje hronična.

Dijagnoza bolesti noktiju postavlja se na temelju anamneze, kliničkog statusa i laboratorijske dijagnostike (npr. mikološka i bakteriološka ispitivanja). Lečenje noktiju sprovodi se lokalnim i sistemskim preparatima, ali treba upozoriti da je lečenje dugotrajno. Sistemski preparati su veliki induktori enzima jetre, što znači da stupaju u interakcije sa mnogim lekovima, pa u slučaju da antimikotik nije jedina terapija koju primate konsultujte se sa svojim lekarom i farmaceutom pre njegove upotrebe.

Kao i za kosu, ključ zdravih noktiju je zdrava ishrana u kojoj je zastupljeno dovoljno proteina i svežeg voća i povrća. Savetuje se nošenje gumenih rukavica svaki put kada se ruke dugo drže pod vodom i kada se primenjuju sredstva za čišćenje, na primer pri obavljanju kućnih poslova. Nokte ni zanoktice ne treba grickati, jer se tako može oštetiti okolno tkivo. I najmanja povreda pored nokta omogućava bakterijama da se nasele i izazovu infekciju. Kada se nanosi krema za ruke, potrebno je da se utrlja i u nokte, jer se na taj način osigurava vlažnost rukama i noktima. Potrebno je izbegavati dugotrajnu izloženost sapunu i vodi, jer oni isušuju kožu i nokte koji potom potaju krhki i lomljivi. Ako se često peru ruke, važno je izabrati sapun koji ima neutralnu pH-vrednost. Posle pranja, ruke je potrebno dobro obrisati, jer voda koja se zadrži isušuje kožu. Hidratantnu kremu za ruke i nokte treba primeniti posle svakog pranja, a obavezno pre spavanja.

Dipl. farm. spec. Bošković Ana
Apoteka Niš

Proširene vene ili “varikozni sindrom” ili “sindrom teških nogu” su vrlo često oboljenje, jedno od najčešćih oboljenja savremenog čoveka. Rađamo se sa sklonošću prema proširenim venama, a razvoj i težina bolesti mogu biti podstaknuti određenim faktorima rizika. Od bolesti vena se leči 10-30% ukupne populacije, odnosno venska oboljenja su prisutna kod 50-55% odrasle populacije. Žene češće oboljevaju od muškaraca (hormonski faktori) tako da je odnos svaka druga žena i svaki peti muškarac. Posle 60-e godine učestalost venskih oboljenja po polu se izjednačava. Podaci da 10% ljudi u svetu ima simptome hronične bolesti proširenih vena, a 1% ljudi u svetu posle 60-e godine ima vensku ulceraciju (ranu), govore o ozbiljnom zdravstvenom problemu za čije lečenje u zapadnim zemljama se izdvaja čak 2,5% zdravstvenog budžeta.

Da bi se očuvao protok krvi u smeru srca i sprečilo vraćanje krvi pod uticajem sile teže, vene imaju zaliske koji sprečavaju oticanje krvi u suprotnom smeru i nakupljanje u donjim ekstremitetima. Same vene imaju vrlo slab venski zid i slab pritisak pa bez mišića na nozi i zalizaka ne bi mogle da funkcionišu, za razliku od arterija koje su bogate mišićnim vlaknima, elastične su i u njima krv protiče pod visokim pritiskom koji se oseća kao pulsacija. Upravo zbog toga nisu potrebni ni zalisci, a ni mišićna pumpa (osim srca) da bi se osigurao pravilan protok krvi. Proširene vene su danak uspravnom stavu (kao i ravni tabani, skolioza…) jer venski sistem nije predviđen za uspravan hod.

Ako se venski zalisci oštete poremeti se protok krvi. Krv se tada zadržava u donjim delovima vena i kao posledica one ostaju proširene. Dok se još uvek vodi polemika da li su insuficijentnost zalizaka ili slabost venskog zida posledica kongenitalnih ili stečenih poremećaja, dobro su poznati faktori rizika od značaja za nastanak proširenih vena. Utvrđeno je da u oko 15-40% slučajeva postoji genetskonasleđivanje, a najčešće su pogođeni pripadnici bele rase. Razvoju bolesti posebno pogoduju trudnoća, produženo stajanje kao i gojaznost, ravna stopala, uska obuća i visoke podpetice... Najčešće su to osobe čiji posao podrazumeva dugo stajanje – hirurzi, stomatolozi, frizeri, radnici na traci u industriji…Žene češće oboljevaju zbog toga što ženski polni hormon estrogen utiče na širenje venskog zida. Zaključuje se da uzimanje hormonske supstitucione terapije ili oralne kontracepcije takođe povećava rizik od razvoja proširenih vena. Faktore rizika predstavlja i izlaganje suncu ili toplini (solarijum, sauna) kao i starost. Pored navedenog, proširene vene mogu biti posledica ranije tromboze vena, ili traume vena kao i upale ili tumora karlice. Sami faktori rizika bez nasledne sklonosti ne mogu stvoriti proširene vene. Zbog toga postoji i podatak da svaka osma osoba nema varikozitete!

U početnom stadijumu bolesti vide se sitne paučinaste vene (do 1 mm širine), venule (do 2 mm širine) i retikularne vene (do 4 mm širine). U narednom stadijumu vene su šire od 4 mm i noga je otečena, da bi u sledećem stadijumu nastupile i promene na koži (pigmentacija, venski ekcem, lipodermatoskleroza, tj. otvrdnuće i zatamnjenje kože). Uz promene na koži javlja se i ulkus (rana), koji prvo zarasta a kasnije ostaje otvoren – ne zarasta (ulkus cruris).

Uobičajeno pacijenti osećaju svrab i žarenje na koži i bolne grčeve u mišićima tokom noći, kao i osećaj težine i napetosti u nogama krajem dana koji nestaje tokom noći. Ali stanje proširenih vena se može iskomplikovati (putovanjem pri kome je pacijent satima sedeo-prekookeanski letovi, duga vožnja autobusom) i pacijent može doći u životno ugrožavajuće stanje. Flebitisje zapaljenje vena bez zgrušavanja krvi koje je praćeno jačim bolom. Ako se ne leči može da dovede do tromboflebitisa. Tromboflebitisje zapaljenje vena sa zgrušavanjem krvi (tromboza). Tok oboljenja zavisi od toga da li je tromboflebitis na površnim ili dubinskim venama. Tromboflebitis površnih vena se javlja u obliku crvene tvrde trake duž površine vena. Tegobe nisu jako izražene, temperatura nije povišena i čovek može i treba da hoda i da radi ali i da leči trenutno stanje. Tromboflebitis dubinskih vena se ne vidi, ali je noga često jako otečena, vrlo bolna i napeta, javlja se visoka temperatura i bolesnik ne može da se oslanja na nogu. Oboljenje je opasno jer može da dovede do embolije (otkidanje tromba) i da prouzrokuje posledice.

Lečenje proširenih vena može biti operativno i neoperativno. Neinvazivne metode mogu ublažiti tegobe i donekle sprečiti ili usporiti dalje napredovanje bolesti. Obolele noge se mogu mazati mastima i emulzijama biljnog porekla, koje prodiru u kožu i učvršćuju venske zidove.Od koristi može biti i heparinska mast, koja potpomaže bolje cirkulisanje krvi kroz oštećene vene i sprečava stvaranje tromba, a od pomoći su i elastične čarape određenog stepena kompresije kao i elastični zavoji. Koriste se i određene vrste tableta na biljnoj bazi koje deluju antiinflamatorno i učvršćuju zidove vena. Preventivno, deluje i promena načina života, to jest smanjenje uticaja različitih gore navedenih faktora rizika, npr. predugog stajanja ili preteranog izlaganja suncu, prekomerne telesne težine, sedenje prekrštenih nogu… Pomoći će ako podignete podnožja kreveta za oko 15 cm, što češće odmarate noge, nosite udobnu odeću sa ortopedskim ulošcima… Operativni tretman je najuspešniji oblik terapije proširenih vena. Sastoji se iz operativnog uklanjanja svih varikoziteta, insuficijentnih venskih segmenata ili celih magistralnih vena površnog venskog sistema. Spada u red lakših hirurških intervencija sa minimalnim operativnim rizikom. Sprovodi se kod pacijenata gde preventivne mere, upotreba lekova, sklerozantne i druge terapije ne dovode do poboljšanja, pa prete ili se pojave znaci akutnih komplikacija (tromboflebitis), hroničnog venskog zastoja ili vitalne komplikacije (embolije pluća). Operativni zahvat se može preduzeti i zbog krvarenja iz varikoziteta ili estetskih razloga (najčešće).

Dipl.farm.spec.Bošković Ana

Apoteka Niš

Osteoporoza je bolest koju karakteriše smanjenje koštane mase, poremećaj njene strukture, smanjena mineralizacija kosti što rezultuje smanjenjem njene čvrstine i elastičnosti te povećanom mogućnošću i učestalošću preloma. Kod obolelih od  zosteoporoze karakteristični su, osim preloma kosti pri padu, kompresivni prelomi kičmenih pršljenova. Takvi prelomi uzrokuju dugotrajnu i jaku bol u donjem delu leđa,gubitak visine i pogrbljenost i posledičnu deformaciju i invaliditet. Postmenopauzna osteoporoza koja nastaje zbog smanjenja lučenja ženskih polnih hormona je najčešći oblik ove bolesti. Senilni oblik osteoporoze predstavlja smanjenje koštane mase u starijoj populaciji. Primećuje se podjednako u oba pola nakon 70. godine života. Najčešći uzroci su nedovoljan unos ili nemogućnost  iskorištavanja kalcijuma iz hrane, manjak vitamina D zbog nedovoljnog boravka na suncu i smanjena aktivnost ćelija koje izgrađuju kost. Ostali oblici osteoporoze su sekundarni oblici jer neko drugo patolško stanje-dugotrajna bolest,primena lekova,način života-dovode do remodelovanja kosti i smanjenja koštane mase.

Postoji široka paleta lekova za lečenje osteoproze ali prevencija i dalje ostaje kamen temeljac u borbi protiv ove bolesti. Rana dijagnoza i pravovremeni početak lečenja su od izuzetnog značaja, posebno kod osoba koji imaju jedan ili više faktora za osteoporozu. Ciljevi lečenja osteoporoze su:prevencija preloma,stabilizacija i .povećanje gustine koštane mase, uklanjanje simptoma preloma i deformiteta kosti, očuvanje i unapređenje funkcionalne sposobnosti.

Lekovi za lečenje osteoporoze grupisani su u tri grupe:

1.Lekovi koji zaustavljaju  razgradnju kosti

2.Lekovi koji podstiču izgradnju kosti

3.Lekovi koji podstiču izgradnju i zaustavljaju razgradnju kosti

Bifosfonati su lekovi koji zaustavljaju razgradnju kosti. Bifosfonati su najbrojnija i najviše upotrebljavana grupa lekova. Ovi lekovi dovode do povećanja mineralne gustine kosti,smanjuju aktivnost osteoklasta izazivajući njihovu apoptozu blokiranjem enzima farnezil pirofosfat sintetaze. Bifosfonati su sintetski analozi pirofosfata,efikasnost zavisi od građe i dužine bočnih lanaca. Slabo se resrbuju iz gastrointestinalnog trakta ali imaju snažan afinitet za mineralnu površinu kosti. Najveći deo resorbovang leka kumulira se u kostima dok se manji deo izluči urinom. Lekovi u kostima mogu ostati mesecima  i godinama, što zavisi od metabolizma kosti i stepena koštane razgradnje. Neželjena dejstva oralnih bifosfonata su: nadražaj gornjih delova GI trakta-ezofagitis, ulceracije, što se može smanjiti pravilnim uzimanjem leka ujutru na prazan stomak pola sata pre doručka sa 2dl obične vode, stajanjem ili kretanjem u uspravnom položaju najmanje 30 minuta nakon uzimanja leka. Ređa neželjena dejstva:hipokalcijemija, osteomalacija,kožni raš.

Najviše upotrebljavan bifosfonat je alendronat u dozi od 70mg jednom nedeljno. U kliničkom ispitivanju alendronata kod postmenopauznih žena, zabeležena je manja učestalost preloma kičmenih pršljenova za 50%, kao i distalnog dela podlaktice i vrata bedrene kosti. U kliničkom ispitivanju ibandronata,primenjenog jednom mesečno u dozi od 150mg, zabeležena je povećana gustina kostiju (BMD) kao kod alendronata. Mogućnost primene ibandronata jednom mesečno obezbeđuje bolju saradnju i redovnije uzimanje leka, što predsatvlja jedan od osnovnih preduslova uspešnog lečenja.

ZU Apoteka “Smederevo” Smederevo