Jedna od čestih situacija sa kojima se svi mi srećemo tu i tamo, prosto je to nemoguće izbeći u životu, a to je kada vas neko namerno vređa ili vas provocira. Mi treba da vidimo kako zapravo da reagujemo na uvrede i provokacije.
Sad, nekoliko stvari je bitno. Prva stvar je da vidimo odakle uopšte te uvrede i provokacije dolaze. Postoji 4-5 razloga tj. izvora zašto nas neko provocira. Naravno, videćete da nisu svi ti razlozi negativni.
Prvi razlog je zato što su svi ti ljudi koji provociraju sami po sebi nesigurni. Dakle, oni su sami nesigruni i da bi se oni osećali bolje, da bi osećali da imaju kontrolu nad stvarima, nad situacijama, nad ljudima – oni vas provociraju.
Drugi razlog je zato što su oni sami po sebi ljubomorni. Ljubomorni su na vas. Recimo, ukoliko šef više voli vas i vaš rad na poslu, onda vaše kolege mogu da budu ljubomorne na vas, pa vas zbog toga provociraju. Ili u nekim društvenim okolnostima, možete da zamislite bilo kakav razlog, ima ih bezbroj.
Treći razlog je to što ljudi zapravo ne razumeju vaše sopstvene probleme ili nedostatke. Primera radi – često se događa, pogotovo u osnovnim školama, ako imate dete koje muca, recimo. To je njegov nedostatak. Sad, druga deca to ne shvataju. Ne znaju šta je zapravo to mucanje. I onda šta im je najlakše? Najlakše im je da provociraju i da maltretiraju to dete u školi. Pogotovo ukoliko neko ima neki fizički nedostatak. Tad vrlo često oni bivaju žrtve u svojoj okolini. Naravno, to bi trebalo da jenjava kako su ljudi stariji. Tako da, deco, ukoliko čitate ovo i imate problem sa time da vas provociraju zbog ovakvih stvari, znajte da će to vremenom da nestaje. I što ste vi stariji i vaša okolina starija, prosto ljudi manje provociraju druge zbog njihovih fizičkih nedostataka.
Takođe, ono što je veoma interesantno – ljudi koji provociraju druge vrlo često samo traže vašu pažnju. Imali smo prva dva negativna uzroka. Ovaj treći je nekako neutralan i sad dolazimo do četvrtog koji, ne mogu da kažem da je pozitivan razlog za provociranje, jer nema pozitivnog razloga, ali u suštini benigan je. I ako ga dobro shvatamo, mi zapravo shvatamo da tu od nas neke stvari zavise i da smo mi ti koji kontrolišu sve. Dakle, oni traže pažnju od nas i ne znaju kako to da urade, prosto ne znaju kako da se ponašaju i to čine provocirajući. Znate kako se ponašaju mala deca u obdaništu i na početku, u prvim razredima osnovne škole – kada dečaci vuku devojčice za kosu. Šta to znači? Ne žele oni njih da povrede, nego traže pažnju. Zapravo, sviđa im se ta devojčica. Naravno, to nije razlog da se devojčica vuče za kosu, ali dobro, ne znaju dečaci drugačije da se izraze i prosto je to način kako da čine.
Zapravo, to je i peti razlog odakle provokacije dolaze. Naprosto ste dragi toj osobi. Zamislite – ljudi vas provociraju zato što ste im dragi. Zapravo, to provociranje bi više mogli da nazovemo pojmom – zafrkavanje, zezanje. Moram da priznam da ponekad i ja to radim ljudima koji su mi dragi. Naravno, bez ikakve zle namere, da se razumemo. Zezam ih ili neke šale, onako, benigne ponekad uradim. Pogotovo to, recimo, zanimljiv običaj u Bosni, gde sam odrastao – da stariji ljudi zezaju decu. Ja sam dobio bezbroj zezanja od mog dede, ali su to bila fantastična i inteligentna zezanja gde sam ja enormno mnogo stvari naučio. Dakle, ja mogu samo da se zahvalim njemu što me je zezao dok sam odrastao, jer sam neverovatno mnogo stvari naučio iz tog zezanja. Naučio kako da se snalazim, kako da razmišljam itd. Naravno, i on mi je kasnije objašnjavao šta znače ta zezanja. Dakle, nemojte zameriti ako neko to čini, a često se mladi naljute „Jao, šta me tu zafrkavaš“, ali nije to zla namera. Štaviše, ljudi vas vole i vi im se sviđate i oni vas, naprosto, zezaju.
No, ako se već dešavaju situacije gde vas neko provocira ili vređa, da vidimo kako da se ponašamo, kako da reagujemo, kako da otklonimo to. U engleskom jeziku ima dobar izraz „diffuse“. U smislu – kako da izduvamo balon, da smanjimo žestinu situacije.
Uočite nameru iza onoga što ljudi rade
Mi moramo da uočimo šta je namera koja stoji iza tog provociranja. Šta je namera tih ljudi? Rekli smo ovih pet izvora odakle dolazi to provociranje, ali mi smo ti koji treba da uočimo odakle ono dolazi, ko i šta je izvor tog provociranja.
Poredimo ovo, recmo, sa ponašanjem male dece. Baš, baš male. Odojčadi, a i malo starije, do par godina. Kako se oni često ponašaju? Vrlo često rade stvari koje, da kad su odrasli nikako to ne bismo dobro shvatili, ali kad su deca, ništa im ne zameramo. Vrlo često nas ugrizu, gurnu, vrište na nas, gađaju nas igračkom… I to im uopšte ne zameramo. Zašto to deci ne zameramo? Pa zato što znamo da ne postoji nikakava loša namera iza toga. Najverovatnije traže pažnju ili ih nešto boli, ili tako nešto. Sad, da to rade odrasli, po automatizmu bismo pomislili „E vidiš kako me provocira, kako on mene vređa.“ Da li je zaista tako? Razmislite odakle to dolazi, to je prva stavka koja je na vama. I onda, naprosto, budimo sigurni da je u pitanju namerna uvreda. Ne slučajna uvreda i ne ona uvreda iz dobre namere. Dakle, budimo stoprocentno sigurni da je uvreda namerna.
Sada, da li možemo u toj proceni da pogrešimo ukoliko nismo dobri psiholozi? Da, možemo. Onda je moj savet, čega se ja zaista držim, a to je – više volim i uvek smatram da nije u pitanju namerna uvreda, pa makar pogrešio. Dakle, više volim da pogrešim i da pomislim da nije namerna uvreda, čak iako jeste, nego slučajno obrnuto. U smislu da mislim da jeste namerna uvreda, a da zapravo nije. To je neki moj lični, pozitivni stav, pogled na život. Zbog toga se mnogo bolje osećam. Da ne objašnjavam kako to ide i zašto je to tako, verujem da shvatate ovo.
Dakle, ustanovili smo šta je u pitanju, znamo odakle dolazi ta uvreda, i sad jeste u pitanju uvreda, nema dileme. Šta treba da činimo?
Ostanimo mirni
Nemojmo da reagujemo automatski. Naslov ide kako da reagujemo, u redu. Ali nemojmo da to bude ono „instant reakcija“ – ako me on vređa, ja ću odmah da uvredu uzvratim uvredom ili ću da ga lupim šakom o nos ili ću da se izgalamim…
Dakle, ostanite mirni i ne govorite ništa. Prosto, ne progovrarajte. Jer će vam to prvo dopustiti vremena, da proanalizirate šta se tu dogodilo – dakle, ona prva tačka. Drugo, ostaviće vam vremena da osmislite vaš odgovor. Dakle, ne reakciju. Reakcija bi bila nešto instant, a odgovor je nešto što je smišljeno, promišljeno, što dolazi vremenom. To vam daje mogućnost da uzvratite na neki od sledećih načina. A koji su to načini?
Prvo smo rekli, ostajemo mirni, ne reagujemo. Prvenstveno, važno je da im nikada ne dajemo ono što oni žele tom provokacijom. Da im dajemo zadovoljštinu te provokacije. Šta zapravo oni žele tom provokacijom? Ti ljudi koji vas istinski provociraju, sa zlom namerom, oni žele da vide vaše nagle reakcije. Oni žele da vide vaš plač, vas bes, vaš beg… Oni žele to da vide zato što to njima daje „hranu njihovog života“. E ne dajte im to. Nemojte pokazati nikakve emocije. Nemojte plakati, nemojte biti besni, nemojte se zacrveneti, nemojte da im odgovarate istom merom, i sve te stvari. Nemojte da se naljutite, nema potrebe. Samo mirno.
Prvenstveno, to će da ih zbuni. „Kako ne reaguje ta osoba? Kako je moguće da ne reaguje?“ Onda će vas, najverovatnije, provocirati još više, a vi ni tada nećete reagovati. Onda će vas provocirati još više, najverovatnije. Ali vi ni tada nećete reagovati. Osim u slučaju, ukoliko ta provokacija prevaziđe nivo kada je samo verbalna provokacija i dolazi do fizičkog maltretiranja itd. Tada morate reagovati. Tada se ne postavlja uopšte pitanje da li hoćete reagovati ili nećete. Prosto, morate reagovati. Dok god nije takva provokacija, prosto „Baš me briga.“ To je, naravno, jedan od načina.
Kažite im kako se zaista osećate
U zavisnosti šta ste shvatili, odakle dolazi ta provokacija, od onih pet izvora, pa čak iako niste sigurni iz kog je izvora, možete da tim ljudima kažete kako se vi zaista osećate. Kažite im šta njihove reči prouzrokuju u vama. Zbog čega? Jer zamislite ako su ona zadnja dva izvora provokacije – da traže pažnju ili im se prosto sviđate i vi im kažete „Nemoj to da mi radiš, smeta mi.“, i onda će ti ljudi da kažu „Pa dobro, okej, izvini. Zaista nisam želeo da te provociram. Nije mi bila namera da te vređam nego…“
Naravno, tada možete da pogrešite ukoliko su ona prva dva izvora provokacije u pitanju – sa ciljem da vas neko sa namerom i ciljem provocira. Onda će njima biti i drago da se vi osećate loše – „Hahaha super, baš me briga…“ Nema veze. To vas neće ništa umanjiti. Nek ste vi rekli, pa kako god sad ta osoba da se ponaša.
Jednostavno ignorišite
Ignorišite njihove reči. Ignorisati i ostati miran, nisu to iste tačke. Ostati miran je na neki način priprema za vaš odgovor, vašu reakciju, a ignorisati je odgovor. To je odgovor. Ignorisati u potpunosti, bilo kako. Da li ćete kada se desi ta provokacija, a vi ste pričali o nečemu, prosto, promeniti temu razgovora i preći na nešto drugo ili ćete izaći iz prostorije i gotova stvar. Ne u onom smislu – sad ćete suznih očiju da potrčite napolje iz školskog dvorišta ili iz te prostorije, iz vaše firme. Zato što ste tako uvređeni i što ne možete da izdržite što vas neko provocira. Ma ne. To je pogrešno.
Pogledaš ga i kao – Ma boli me uvo šta govoriš, i izađeš napolje i baš te briga. To je pravi način da im ne date onu pravu zadovoljštinu (sa početka).
Koristite humor
Na njihovu provokaciju odgovarajte humorom. To, doduše, ne može i ne zna svako zato što je potrebno biti prilično vispren i brzo razmišljati i imati dobar rečnik itd, da bi se moglo u ovakvim situacijama odgovoriti adekvatnim humorom. Ali nije svaki humor adekvatan. Jer, ukoliko vas neko provocira, nekom neslanom šalom, a vi uzvratite neslanom šalom, time niste ništa dobro postigli.
Možete da uzvratite šalom koja ne vređa tu osobu. Ili štaviše, ono što je najbolje, što će u potpunosti da zbuni vašeg provokatora, a to je da na to što oni vas provociraju vi uzvratite još većom šalom na sopstveni račun. Njima ništa neće biti jasno šta se dešava. Na primer, neko se šali na moj račun, ili me provocira, i kaže: „Borise, kako si ti debeo.“ Šta ja mogu da kažem: „Jašta sam, debljam se svaki dan sve više i više zato što obožavam taj prokleti eurokrem i samo čekam kad ću da puknem.“ Dakle ono, baš me briga. Kada sopstvenu manu prikažete kao nešto čemu se i vi sami smejete, pa oni više nemaju argument. Nemaju „municiju“ za provociranje vas.
Prijavite uvrede
Šta to znači? Provokacije i uvrede, recimo, na poslu. Onaj mobing. To treba prijaviti. Buling u školi, to treba prijaviti. Neke stvari zaista treba prijaviti tamo gde se to radi, jer nečemu treba stati na kraj odmah, da ne bi eskaliralo u ko zna šta.
Budite pristojni ka nepristojnima, jer je to njima najpotrebnije
Sagledajte poziciju i sagledajte reakciju kada vas neko vređa, a vi uzvratite pristojnišću. Koliko to vas uzdiže u čitavoj toj situaciji. Koliko to vas izdvaja iz toga. Prvo, ne možete više da se uvredite, baš vas briga. Štaviše, ta pristojnost može da bude začinjena blagim osećajem ljubavi prema toj osobi. Ono kao – voli svog neprijatelja. Ili čak sažaljenja. Mada to može da bude, uslovno rečeno, mač sa dve oštrice, zato što ljudi, oni koji se osećaju nesigurno, pa vas provociraju, pa ih vi sažaljevate, oni mogu da postanu veoma besni i kivni zbog toga.
Ali pažnja i pristojnost, kada im uzvratite na tu njihovu provokaciju, to u potpunosti razoružava. Tada se definitvno osećaju još zbunjeniji. Ali, na stranu to kako se oni osećaju i na kraju, baš me briga kako se oni osećaju, nego je bitno da se vi osećate nekako uzvišeno u takvoj situaciji.
Suština čitave priče jeste da bez obzira šta to dolazi spolja, vi ste ti koji ste u kontroli te situacije, u potpunosti. Ne može niko spolja da vas uvredi, ako vi ne dozvolite vašem umu, vašem srcu, emocijama, da budete uvređeni. Vi kontrolišete tu situaciju, te stoga vi birate koja će vaša reakcija da bude.
Izvor: teodosijevic.com
