Viktor Frankl: Pronalaženje sreće počinje odustajanjem od potrage za srećom
Hiljade knjiga samopomoći se objavi svake godine, obećavajući ključ za sreću i otkrivanje smisla života, ali memoari Viktora Frankla iz 1946. baveći se surovom tragedijom drugog svetskog rata, nude jedinstven i jednostavan odgovor. Frankl kaže da pronalaženje sreće počinje odustajanjem od potrage za srećom.
Austrijski psihijatar Viktor Frankl napisao je psihološke memoare pod nazivom “Zašto se niste ubili”. Kroz lična i iskustva drugih logoraša Aušvica predstavio je svoju teoriju logoterapije po kojoj je smisao, a ne uspeh ili sreća, sila koja pokreće ljudski život. On piše:
„Život ne čine okolnosti nepodnošljivim, već nedostatak smisla i svrhe“.
Frankl čvrsto veruje da se ljudski duh može podići iznad okolnosti koje je nemoguće i zamisliti.
„Kada više ne možemo da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe“.
Logoterapija se manje bavi prošlošću i ispitivanjem svesti, ona je okrenuta budućnosti i smislu sopstvenog života prema kome se treba usmeravati. Na pitanje, šta je smisao života, on odgovara:
„Životni smisao se razlikuje od čoveka do čoveka, iz dana u dan, iz sata u sat. Zato i nije tako važan opšti smisao života, koliko specifičan smisao života u datom trenutku. Postaviti tako uopšteno pitanje bilo bi kao da pitamo šahovskog majstora koji je šahovski potez najbolji na svetu. Jednostavno, nema najboljeg, ili čak dobrog, poteza koji ne bi zavisio od situacije u igri i od osobina protivnika”.
Lekcije koje je Viktor Frankl naučio na težak način zvuče jednostavno i u tome je njihova lepota.
Ne možemo da biramo svoje okolnosti, ali možemo da biramo svoj stav.
Frankl kaže da, kada je sve drugo oduzeto, čovek i dalje ima svoju poslednjuslobodu, a to je sloboda da ‘bira svoj stav u bilo kakvom sklopu okolnosti’. Mi donosimo odluku da nastavimo dalje, da nastavimo da se budimo i živimo svoj život svaki dan, zato što verujemo da postoji neka viša svrha – da naša patnja nije uzaludna.
„Na neki način, patnja prestaje da bude patnja u trenutku kada dobije smisao, kao što je smisao žrtvovanja“.
Ljubav je čuvar smisla
Smisao može doći iz različitih izvora, ali ni jedan nije snažniji od ljubavi. Frankl piše da je u rovovima Aušvica doživeo istinu starog klišea da ‘sve što ti je potrebno je ljubav‘. Misli o voljenima, Frankl piše, pružaju čoveku osećaj blagostanja makar na trenutak, čak i kada mu ništa više nije ostalo.
„Po prvi put u životu sam osetio istinitost onoga što su toliki mislioci izrekli kao poslednju mudrost svog života i što su toliki pesnici opevali: da je ljubav poslednje i najviše do čega se ljudska egzistencija može vinuti“.
Život zahteva smisao za humor
Frankl veruje da birajući smeh i smisao za humor, više nego bilo šta drugo nam može pomoći da se ‘izdignemo iznad svake situacije’. On objašnjava da su zatvorenici pronalazili male momente slobodnog vremena tokom kojih bi pričali viceve i smejali se.
„Pokušaj humora i posmatranja svega u humorističkom svetlu stvara veštinu koja se zove umetnost življenja“.
Uspeh i sreća nisu kraj i nemaju kraj
Frankl je žalio činjenicu da savremeno društvo sebe opisuje kroz dostignuća, što umanjuje vrednost onih koji nisu nužno toliko uspešni i srećni kao drugi. Njegov savet za srećan (i uspešan) život, jeste da se ne juri za uspehom, već umesto toga treba posvetiti sebe nečemu većem od nas samih, i pustiti uspeh da nas prati kao neizbežan nusprodukt tog zalaganja.
„Ne ciljajte ka uspehu. Što više ciljate i od njega pravite metu, više ćete ga mašiti. Jer uspeh, kao i sreća, se ne mogu pronaći, oni moraju nastati, a oni nastaju samo kao posledica lične posvećenosti razlogu većem od samog čoveka ili kao nusprodukt nečije potpune predaje drugoj osobi. Sreća mora da se desi, a isto važi i za uspeh, morate da dozvolite da vam se dese tako što nećete misliti o njima“.
Izvor: Kurir
Zoran Milivojević: Vek zaljubljenosti je prošao, sada su na ceni narcisi
Da li ljubav traje tri godine? Da li su holivudski filmovi proizveli ili uništili romantiku, ili će joj glave ipak doći Fejsbuk? Zašto pravimo pogrešne izbore? Kada je prevara oprostiva, a kada ne? Pitanja poput ovih muče svakog muškarca i svaku ženu na svetu.
Prvo što vas pitaju kad počnete da primećujete svet oko sebe je u koga si zaljubljen(a), a ništa mnogo se ne promeni ni kad odrastete. Da li je ovo vek – možda milenijum – zaljubljenih i umemo li da razlikujemo pravu ljubav od zaljubljenosti? Treba li srce da boli da bismo znali da je ljubav prava? Jedan od najcenjenijih psihoterapeuta, čovek koji leči Srbe, Slovence i ostale Evropljane od pogrešnih uverenja, dr Zoran Milivojević, kaže za Nedeljnik da je njegov posao da ljudima ponudi opcije koje će ih naterati da razmišljaju jer “što imaju bolju mapu, to se kroz stvarnost lakše kreću, a manje razočaraju”.
Da li je ovo vek zaljubljenosti?
Nadam se da nije. Ljubav i zaljubljenost su dve potpuno različite emocije. Ljubav je emocionalno vezivanje za nekog. Zaljubljenost nije prirodno osećanje, ona nastaje kao društveni konstrukt, u onim društvima u kojima se idealizuje ljubav i veruje se da donesi večitu sreću u životu. Imate cele kontinente koji ne mogu da se zaljube. Recimo, u Aziji, tradicionalno se ne idealizuje ljubav i nemate zaljubljivanje kao emociju. Ona je nikla na Zapadu, a to donekle ima veze sa hrišćanstvom koje promoviše ljubav. U 12. veku imate vitešku, odnosno trubadursku ljubav, i tek sa Gutenbergom, štamparijom i pismenošću, ona postaje deo popularne kulture, prvo kroz ljubavne romane. Onda je nastao Holivud koji je do sedamdesetih praktično impregnirao kolektivno nesvesno šaljući slike lepih žena i muškaraca koji živeu bogatstvu, sjaju, glamuru. Tada su generacije poželele tako da žive, to im je obećano, to su videli svojim očima, i to su pokušali da ostvare u svojim životima. Počeli su da traže nekoga ko će se uklopiti u taj scenario. I tako su ljudi počeli da se zaljubljuju. Vreme zaljubljenosti je ceo 20. vek, a Zapad u 21. veku je doba narcisoidnosti, vreme ljudi koji postaju sebi dovoljni, zatvaraju se u sebe i verovatno osećaju neku vrstu usamljenosti.
Znači li to da je stanje (konstantne) potrebe da se bude zaljubljen, u stvari, zavisnost?
Ima i toga. Zaljubljenost je negacija ljubavi. Jer u ljubavi je bitan drugi, ne govorimo samo o partnerskom odnosu, već i majka, otac, sestra, brat, rođak, i ako je nekome od njih teško, žrtvovaćemo se zbog njih. To je ljubav. Kod zaljubljenosti postoje ljudi koji su zavisni od nje. Oni kažu “volim da volim”. To znači da njima, zapravo, nije bitan taj neko drugi, osim ako ne izaziva to prijatno osećanje zaljubljenosti, i bitan je samo dok izaziva to stanje. Kao što neki muškarci koriste žene kao seksualne objekte, tako neke žene koriste muškarce kao objekte za zaljubljivanje. Iskoristi ga da se zaljubi, a onda kad se ohladi, šutne ga da bi se zaljubila u drugog, trećeg, da bi opet treperila… Da biste voleli nekoga morate da ga upoznate. A da biste se zaljubili u nekoga, ne možete da ga poznajete. Jer ako ga poznajete, ne možete da ga idealizujete. Jedno isključuje drugo.
Zašto žene na listama idealnog partnera najčešće biraju nerealan lik iz filma ili romana, kao npr. Darsija?
Njihova predstava nije realistična, a to nije zahvaljujući i medijima, filmovima, romanima… Tu smo mi kao roditelji, zapravo, krivi jer pokušavamo od detinjstva da napravimo bajku. Imate dete, i mislite da je vaš glavni zadatak da mu pokažete da ga volite, i iz perspektive deteta to je bajka. Kad ono malo odraste, očekuje da se ta bajka nastavi, da ga umesto mame i tate, usrećuju”ona” ili “on”. Očekivanja su vrlo visoka, a kao takva su vrlo nerealna i vode u razočaranje, nesreću i usamljenost.
Gde je tu diskonekcija, kad čovek zna, a teži da živi kao u holivudskom filmu, zauvek zaljubljen?
Jedan od načina na koje ljudi grade svoje ja, jeste da žele da liče na svoje roditelje. Do pojave filma, ljudi su želeli da liče na svoje roditelje. A onda odlaze u bioskop ivide na filmu holivudske dive u fenomenalnim scenarijima, mjuzikl, lepi, muškarci, maniri…i sad na koga želi da liči, na svoju mamu, ili na onu tamo? Pa na onu tamo. Ona je svojim očima videla na bioskopskom platnu da to može tako i ako to može tako, onda to želi u svom životu. Tako funkcionišu ti vizuelni mediji. To je sve iluzija. Kad biste radili na stvaranju filmova, onda biste sasvim drugačije gledali na njih jer nema iluzije. Kad vidite našminkanu ženu, znate da je lepa zato što se našminkala. Ali vi vidite da je lepa i na neki način iako znate da nije takva, ona je takva.
To znači da je romantičnost precenjena… Koja je romantičnost uopšte “normalna”?
U Vavilonu postoji priča o Prijamu i Izi, kao Romeo i Julija, čiju su ljubav branili roditelji. Oni su se dogovorili da se nađu negde izvan zidina grada, i prva je došla Iza. Pojavio se lav koji je bio krvav jer je pojeo antilopu, i Iza je pobegla. Njoj je, međutim, ispala marama, koju je lav njušio i umrljao krvlju. Prijam dolazi kasnije, vidi tragove lava i krvavu maramu, misli da je Iza mrtva, uzme nož i probode svoje srce. Ona se vraća i vidi mrtvog svog voljenog Prijama i probode svoje srce. To je pedagoška priča o tome šta ne treba, otprilike “bile dve budale Prijam i Iza”. Većina tih tragičnih ljubavi i mitovi o njima bile su zapravo priče o tome kako ne treba, nosile su pedagošku poruku sledećoj generaciji. A mi kad čitamo, mislimo kako je to divno, ubili se zbog ljubavi. Mi terapeuti smo na neki način ekstremni jer imate proizvodni lanac ljubavi: imate poeziju i umetnost, a onda dođu kod nas ljudi koji hoće da se ubiju, depresivni su i usamljeni, mi stalno gledamo tu negativnu stranu. Zato i pričam ove priče jer se sa tim susrećem, jer romantičnost je po nama nerealnost. Da bi ljudi dobro živeli život moraju da imaju dobru mapu stvarnosti, da koriste te mape da bi se kretali kroz život. Realističnost je prava stvar a romantičnost je jedna vrsta zablude. To je ono dete u nama kojem je obećano da će biti kao u romanu, bajci, da će živeti srećno do kraja života.
Ako žude za romantikom, kako se onda dogodi da 89 odsto žena, kako kaže jedno britansko istraživanje, bude sumnjičavo prema kavaljerima?
Imao sam pet-šest momaka koji su došli da ih oslobodim džentlmenstva zato što mnogo urbanih žena funkcioniše po principu izazova. Muškarac mora da bude izazov, ako joj je dostupan, onda to nije to, ako hoće da bude sa njom, onda se ona gasi jer želi nekoga ko neće da bude sa njom, pa mora da se potrudi da bi ga zainteresovala i vezala za sebe. To je specifičan motiv za one ljude koji sebe ne cene. “Ja sebe ne cenim, i kad taj hoće sa mnom on nema pojma, jer ako hoće sa mnom, onda šta će mi. Ja hoću s nekim ko neće da bude sa mnom, pa ako ga nateram da bude sa mnom, tada ću dokazati da nešto vredim”. To je igra dokazivanja lične vrednosti. Čak i noviji priručnici za udvaranje muškarcima savetuju “budi duhovit i zabavan tri minuta, pa je onda 20 ignoriši”. To budi interesovanje, omogućuje seksualnu vezu, ali nema veze sa ozbiljnom vezom. Ono što mi kao terapeuti preporučujemo to je da neko biva sa ljudima koji hoće da budu s njim.
S druge strane, muškarci su inicijativu prepustili ženi, bukvalno shvatajući njeno osamostaljivanje. Je li to veće opterećenje za ženu ili za muškarca?
I jedni i drugi su usamljeni, to je posledica. Ono što je prednost polnih uloga, kad se zna ko je muško, a ko žensko, kad ih spojite, oni će igrati svoje uloge, a te uloge su komplementarne. U islamskom svetu, recimo, oni ugovaraju brakove, muškarac igra svoju prirodnu ulogu, žena svoju, i to funkcioniše. Zato što su komplementarne. I da dovedu drugog umesto te konkretne osobe, opet bi funkcionisalo jer su komplementarni, rodila bi se ljubav. Kada se izađe iz okvira polnih uloga, kad se one odbace, onda nismo muško/žensko nego smo svi u kategoriji “čovek”. I onda imate svašta, vrlo muževne žene i vrlo ženstvene muškarce, ti polovi se zamagle, ne znamo šta ćemo i vrlo je teško pronaći partnera. To je paradoks da što više ljudi trče za ljubavlju i što više glorifikuje ljubav, u realnosti je ljubavi sve manje, onda postaju razočarani, depresivni…
Zašto, onda, pravimo pogrešne izbore?
To je nastavak ove priče o zaljubljivanju. Ljudi iz različitih razloga imaju predstavu o tome kakav bi neki odnos trebalo da bude. Kad im se učini da neko odgovara toj predstavi, idealizuju ga, misle da moraju da se zaljube, jer srce ne laže. I onda se na pola puta razočaraju. A onda kažu, nije problem u mojoj predstavi nego u konkretnom čoveku. Tada počnu da traže nekog ko će se bolje uklopiti u tu predstavu. Taj ciklus idealizacije i razočaranja se ponavlja i onda negde posle 35. godine počnu da sumnjaju da nešto s njima nije u redu ako nisu uspeli da ostvare zadovoljavajući odnos. Ono što žene i muškarce povezuje u sve većem broju, to što nijedni ni drugi nisu spremni da odrastu. Jer gledaju živote svojih roditelja, kažu, to mi se ne sviđa, neću ja tako, a nekako misle da kad odrasteš moraš tako, to doživljavaju kao da će prestati da se zabavljaju u životu, pa onda stalno odlažu. Traže neke druge varijante, muškarac seks, a žene pokušavaju da se trajno zaljube u nekoga. To je pogrešno. Ako niste emocionalno vezani, onda ste usamljeni.
Francuski pisac Frederik Begbede ima teoriju da je ljubav oročena na tri godine…
Nije u pitanju ljubav, nego zaljubljenost. Ljudi koji vole nekoga, oni seksualno ceo život s njim dobro funkcionišu. Ali kad se neko zaljubi, on spaja emociju zaljubljenosti i seks i svaki čas bi vodio ljubav sa određenom osobom. Kad zaljubljenost počne da se gasi, onda polako prestaje i seksualna želja, i pojavljuje se kriza u odnosu. Ljudi misle da je snažna zaljubljenost dokaz velike ljubavi. To nije dovoljno, nisu dovoljni ni zaljubljenost, ni ljubav. Jako je važan koncept veze.
Da li je monogamija monotonija? Ili se možda, kako drugi tvrde, vraća u modu?
Sve zavisi kako gledate na to. Mnogi smatraju da ljubav koja donosi sreću treba da bude izvor dobrih osećanja i zato žene biraju muškarce koji su prijatni, u smislu da je on duhovit, zabavan, opušten, nikad joj nije dosadno s njim. Nije poenta da oni traže izvor prijatnosti jedno u drugom, da on nju zabavlja ili obrnuto, nego da predstavljaju tim koji živi život, a da dinamika dolazi iz spoljašnjeg sveta. Ti koji kažu da im je dosadno, oni su na neki način prazni, očekuju da ih neko drugi zabavlja, to nije dobro. Teza monogamija je monotamija je bezveze. To kažu ljudi koji nisu spremni za monogamiju.
Popularnost društvenih mreža je enormna. Da li su one stvarno pomogle ljudima da pronađu partnera ili su već upropastile postojeće veze?
Prilika ne čini nekoga lopovom, pa tako ni postojanje društvenih mreža. Znam ljude koji su iskoristili prednost društvenih mreža. Recimo,”on” je stidljiv, ima velikih problema da priča sa devojkom, ali zahvaljujući kontaktu preko “mreže”, uspeo je da se oslobodi i sada je u srećnom braku. Ljudi se najviše zabavljaju tu negde u dvadesetim i ako u tim godinama ne pronađu partnera,sužava im se izbor. Teško nalaze partnere, i onda im pomažu specijalizovani sajtovi gde biraju hoće li seksualnog partnera ili ozbiljnu vezu. Znam mnoge koji su pronašli partnera na taj način, ali znam i slučajeve kada su ljudi postali zavisni od toga, kada je žena otkrila da muškarac i dalje “lovi”, da “četuje” pod drugim pseudonimom, zadovoljava neke seksualne potrebe…
Postoji teorija po kojoj su muškarci svrstani u tri grupe: oni koji varaju, oni koji još ne varaju, ali razmišljaju o tome i oni koji ne varaju iz straha. Je li to banalizacija?
Jeste. Nivo testosterona svakako utiče na sklonost ka promiskuitetu, pojačava agresivnost i seksualnost. I na žene utiču hormoni, pa tako imate da je u sred ciklusa više privlače testosteronski muškarci, maljavi, snažni, a kad prođe ovulacija, privlače ih dobri “provajderi”, ne alfa nego porodični ljudi, topli, nežni. Naša predstava o muškarcu koji mora da vara ženu je bezveze.
Da li je to posledica balkanskog stereotipa?
Ako ste sa nekim to ne znači da će prestati da vam se sviđaju drugi. Ljudi ne idu u zatvor zato što pomisle da slome nogu, nego zato što mu stvarno slome. To nije prevara. U mom sistemu nije prevara ako fantazira o nekom trećem, a nema ništa s njim, to je fantazija, i nije prevara.
Ali, mnoge žene kažu da to jeste prevara i insistiraju da ih muškarci ne poštuju kada u njihovom društvu gledaju u druge žene?
Želja je opasna, neko kad želi. Sviđanje nije. Okretanje za drugim ženama i gledanje u njih ne smatra se kao lepo ponašanje. Šta će sad ta druga, koju je požudno pogledao, misliti o prvoj ženi, ili šta će neko sa strane misliti s kim je ona kad on tako juri žene. To je problem između dvoje, ali iza toga je jedna fantazija da ako on nju voli onda ona mora da bude najlepša žena na svetu. Nisi ti najlepša žena na svetu, ali si ti moja žena. To ja objašnjavam pacijentima ako imaju pse, vole ih i izvode ih u šetnju, gde sreću druge pse, lepše, bolje, pametnije, jače… Ali da li biste ga vi menjali za drugog? Većina ne bi, to je ljubav. Ne mora da bude najlepša da bi znala da će on sigurno ostati s njom. Možda su njoj mama i tata rekli da si najlepša na svetu i ona hoće da bude najlepša žena na svetu. Ali nije. To je deo zablude.
Kako naterati nekoga da bude veran?
Ne možete nikoga ni na šta naterati. To je stvar kritike, ukazivanje na negativne posledice određenog modela ponašanja života. Mislim da zapadna civilizacija polako sve više otkriva koliko smo pogrešno postavili stvari kada je u pitanju ljubav. I koliko se ta neka opsednutost ljubavlju pretvorila u svoju suprotnost, tako da mislim da ćemo u narednih desetak godina morati kolektivno da redefinišemo šta je to ljubav, a šta zaljubljenost, kako izabrati partnera i kako da spojimo srce i mozak.
Zašto se najviše prevara dogodi sa osobama koje poznajemo, prijateljima ili kolegama sa posla?
Ljudi reaguju na ono što vide. Zašto se vezuju za rijaliti šou? Kad pratite život tih ljudi iz dana u dan, onda postaju vaša porodica. I kad ste na poslu s nekim ljudima, onda ih vidite u raznoraznim situacijama, uspostavljate neki odnos, a često se pojavljuje i erotska komponenta. Tako ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama koji rade, koji imaju petak i subotu da izađu, ako nisu u vezi, gde da pronađu partnera? U klubu? Možda, ali retko. Postoji problem. Oni postaju upućeni jedni na druge i jedno englesko istraživanje kaže da se te veze najviše ostvaruju na poslu. S tim što to nije pametno, treba izbegavati emocionalne veze na poslu i u stambenoj zgradi. Zašto? Jer kad se odnos pokvari, kad se raskine, kad je tu neko jako nezadovoljan, onda jako boli. Treba da nastavite da se viđate s drugom osobom u drugim ulogama, i to komplikuje stvar. U nekim kompanijama se zbog toga takav odnos zabranjuje pod pretnjom otkazom.
Da li se ljubav kroz vreme promenila?
Ne, ljubav se ne menja, ljudi se menjaju. Ljudi imaju svoje predstave i žive svoja uverenja. Ljubav je emocionalno vezivanje jednog živog bića za drugo. Tačka.
(Izvor: Nedeljnik.rs)
Gasovi i nadimanje u stomaku, uzroci i lečenje
Neke osobe imaju osećaj da puštaju previše gasova, ili da previše često podriguju, što može da bude izvor neprijatnosti i stida. Prosečna odrasla osoba proizvede oko pola do litar i po gasa svakog dana, koji se kroz anus ispušta 14 do 23 puta dnevno. Povremeno podrigivanje pre ili nakon obroka takođe je normalno.
Količina gasa koji telo proizvede zavisi od načina ishrane i drugih individualnih faktora. Međutim, većina osoba koja se žali na preveliku količinu gasova ne proizvodi više gasa od prosečne osobe. Oni su samo su svesniji toga.
Sa druge strane, neke namirnice i medicinska stanja mogu da uzrokuju preveliku količinu gasa.
Ovde ćemo prikazati izvore intestinalnih gasova, stanja koja povećavaju osetljivost na gasove i mere kojima njegova produkcija može da se smanji.
IZVORI GASOVA — Postoje dva glavna izvora intestinalnih gasova: ingestirani gasovi (uglavnom progutan vazduh) i gasovi koji proizvode bakterije u kolonu.
Gutanje vazduha — Gutanje vazduha je glavni izvor gasova u stomaku. Prilikom jedenja i pijenja gutanje male količine vazduha je normalno, kao i prilikom gutanja pljuvačke. Veće količine vazduha možete da progutate kada brzo jedene, uzimate velike gutljaje tečnosti, žvaćete žvaku ili pušite.
Progutan vazduh se uglavnom eliminiše podrigivanjem, tako da iz stomaka u tanko crevo prolazi mala količina vazduha. Držanje takođe može da utiče na to koliko vazduha prođe u tanko crevo.
-
Kada sedite uspravno, najveći deo progutanog vazduha se vrati kroz jednjak i usta i može da dovede do podrigivanja.
-
Kada ležite, progutan vazduh češće prelazi u tanko crevo, što uzrokuje ispuštanje gasova.
Podrigivanje može da bude namerno ili nenamerno. Nenamerno podrigivanje je normalan proces koji se obično javlja nakon obroka kako bi se oslobodio vazduh koji uvećava i rasteže želudac. Podrigivanje je češće ako unosite namirnice koje opuštaju prstenasti mišić (sfinkter) oko donjeg dela jednjaka, na mestu gde prelazi u želudac. Te namirnice su menta, čokolada i masnoće.
Bakterijska produkcija — Normalno, kolon je pun bezopasnih bakterija, od kojih neke održavaju creva zdravim. Neki ugljeni hidrati se ne vare potpuno enzimima u želucu i tankom crevu, što omogućava varenje od strane bakterija. Nusproizvodi tog procesa su, između ostalog, i gasovi kao što su ugljenik dioksid, vodonik i metan. Malobrojni sastojci gasova imaju neprijatan miris, kao što je sumpor kog ima u tragovima.
Neki ugljeni hidrati, na primer melitroza, se ne vare dobro i zbog toga dovode do veće produkcije gasova. Neka povrća takođe sadrže melitrozu, na primer kupus, prokelj, špargla, brokoli i cela zrna nekih žitarica. Zato te namirnice češće izazivaju gasove i nadimanje.
Neke osobe ne mogu da vare određene ugljene hidrate. Klasični primer je laktoza, glavni šećer mlečnih proizvoda. Unos veće količine laktoze u slučaju tih osobe može da dovede do povećane produkcije gasova, kao i grčeve i dijareju.
Neke bolesti takođe mogu da uzrokuju preterano nadimanje i gasove. Na primer, kod osoba sa dijabetesom i sklerodermom funkcija tankog creva može da postane sporija tokom vremena. To uzrokuje prenamnožavanje bakterija unutar creva, sa lošim varenjem ugljenih hidrata i drugih nutrijenata.
SIMPTOMI GASOVA I NADIMANJA — Neke osobe smatraju da suviše često puštaju gasove ili podriguju. Druge osobe osećaju nadimanje i grčeve u stomaku. Taj bol osoba oseća u delu creva u kome se nalazi zarobljen vazduh, kao što su zavoji kolona koji se normalno nalaze u delu ispod jetre (gornji do srednje-desni deo stomaka), kao i u delu ispod slezine (gornji do srednje-levi deo stomaka).
OSETLJIVOST NA GASOVE — Povezanost gasova, podrigivanja i realne količine gasova u crevima nije uvek jasna. Većina osoba pogođena simptomima povezanim sa gasovima nema preveliku količinu gasova u crevima, već je osetljivija na normalnu količinu. To može da bude posledica različitih okolnosti.
Sindrom iritabilnih creva — Mnoge osobe sa sindromom iritabilnih creva (SIC) su osetljive na normalnu količinu gasova. Nervi koji prenose impulse od creva kod osoba sa SIC-om mogu da budu preterano osetljivi, pa normalna količina gasova ili pokreta u crevima deluje kako prevelika i bolna. Primarni simptomi SIC-a su stomačni bol i promene crevne peristaltike (kao što su dijareja i/ili konstipacija). Mnogi se žale i na nadimanje.
Neke osobe sa teškim SIC-om se osećaju bolje kada se tretiraju lekovima koji smanjuju osećaj bola u crevima (kao što su male doze imipramina ili nortriptilina).
Funkcionalna dispepsija — Dispepsija je termin za ponovnu pojavu ili uporan bol ili neprijatnost u gornjem delu stomaka. Oko 25 procenata osoba u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zapadnim zemljama ima dispepsiju.
Dispepsija može da nastane kako posledica mnogih stanja, od kojih je najčešća “funkcionalna” dispepsija (ili “bez čira”). Funkcionalna dispepsija uzrokuje bol u stomaku bez nekog određenog uzroka, verovatno posledice preosetljivosti na gasove u tankom crevu.
Iritacija anusa ili jednjaka — Osobe koje imaju iritaciju oko anusa kao posledicu hemoroida ili drugih problema mogu da osete neprijatnost prilikom ispuštanja gasova.
Slično tome, za osobe sa iritacijom jednjaka (ezofagitisom) podrigivanje je bolno.
UZROCI POVEĆANE KOLIČINE GASOVA — Većina osoba koje osećaju neprijatnosti ne proizvodi preveliku količinu gasova. Međutim, postoji nekoliko stanja koja mogu da dovedu do preterane produkcije.
Progutan vazduh — Hronično, često podrigivanje može da se javi ako progutate veće količine vazduha (tj, erofagija). Erofagija je obično nesvesna. Tretman se fokusira na smanjenje količine progutanog vazduha sporim žvakanjem bez gutanja i izbegavanje gaziranih pića, žvaka i pušenja.
Namirnice koje izazivaju gasove — Nekoliko namirnica sadrži ugljeni hidrat melitrozu koji se loše vari i može da dovede do povećane produkcije gasova. Namirnice koje sadrže melitrozu su grašak, kupus, karfiol, prokelj, brokoli i špargla. Izbegavanjem tih namirnica ili ređi unos može da se smanji količina gasova.
Skrob i rastvorljiva vlakna takođe mogu da povećaju gasove. Krompir, kukuruz, testenina i pšenica proizvode gasove dok pirinač ne. Rastvorljiva vlakna (koja se nalaze u ovsenim mekinjama, boraniji i drugim mahunarkama, pasulju i većini voća) takođe uzrokuju gasove. Neki laksativi sadrže rastvorljiva vlakna i mogu da uzrokuju gasove, naročito tokom prvih nekoliko nedelja nakon početka upotrebe.
Laktozna intolerancija — Laktozna intolerancija nastaje kada organizam otežano vari laktozu, šećer koji se nalazi u mlečnim proizvodima. Simptomi laktozne intolerancije su dijareja, bol u stomaku i nadimanje nakon konzumiranja mleka ili mlečnih proizvoda.
Laktozna intolerancija je čest problem. U Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama laktozna intolerancija pogađa 7 do 20 procenata belih osoba, 80 do 95 procenata Indijanaca, 65 do 75 procenata Afrikanaca i Američkih Afrikanaca i 50 procenata Hispanaca. Više od 90 procenata nekih naroda u jugoistočnoj Aziji ima laktoznu intoleranciju.
Laktozna intolerancija može da se dijagnostikuje pomoću testa laktoznog zadaha. Tokom ovog testa pacijent pije napitak sa laktozom, a zatim se analizira dah kako bi se izmerila količina vodonika u njemu. Tretman laktozne intolerancije podrazumeva izbegavanje mlečnih proizvoda koji sadrže laktozu i/ili upotrebu suplemenata koji sadrže enzim laktazu (koji može da se dobije bez recepta pod imenom Lactaid®).
Ako ne pijete mleko treba da uzimate suplement koji sadrži 1000 mg kalcijuma i 400 IU vitamina D svakog dana jer su mlečni proizvodi glavni izvori ovih vrlo značajnih supstanci. To naročito važi za decu i žene.
Intolerancija šećera u namirnicama — Neke osobe ne mogu da tolerišu šećer koji se nalazi u određenim vrstama namirnica. Dva glavna primera su fruktoza (koja se nalazi u suvom voću, medu, saharozi, luku, artičokama i mnogim drugim namirnicama i napicima koji sadrže “kukuruzni sirup bogat fruktozom”) i sorbitol (zamena za šećer koja se nalazi u slatkišima i žvakama bez šećera).
Bolesti povezane sa većom produkcijom gasova — Određene bolesti mogu da dovedu do otežane apsorpcije ugljenih hidrata, što dovodi do povećane produkcije gasova. Ovaj problem može da se javi kod osoba sa celijakijom (bolest uzrokovana intolerancijom na protein u žitaricama), sindromom kratkih creva i nekim retkim poremećajima.
POSTAVLJANJE DIJAGNOZE GASOVA I NADIMANJA — Većini osoba sa gasovima i nadimanjem nije potreban tretman. Međutim, simptomi kao što su dijareja, gubitak težine, bol u stomaku, anemija, krv u stolici, nedostatak apetita, povišena temperatura ili povraćanj mogu da budu znaci upozorenja za ozbiljnije probleme; osobe sa jednim ili više tih simptoma obično se podvrgavaju testiranju.
Ti testovi su:
-
Pregled stolice za krv, abnormalno visok sadržaj masti (stetoreja), ili parazite (npr, Giardia).
-
Test laktozne intolerancije, prethodno opisan.
-
Radiološko snimanje tankog creva.
-
Pregled unutrašnjosti želuca i/ili kolona (endoskopija gornjeg dela digestivnog trakta, sigmoidoskopija ili kolonoskopija).
-
Test krvi za celijakiju.
TRETMAN GASOVA I NADIMANJA — Prevelika količina gasova može da se tretira na više načina.
Dijetarne preporuke — Izbegavanje namirnica koje pogoršavaju simptome. To mogu da bude mleko i mlečni proizvodi, određeno voće i povrće, celo zrno žitarica, veštački zaslađivači i/ili gazirana pića. Vodite dnevnik namirnica i napitaka kako biste lakše odredili koje Vam namirnice smetaju.
Ako ste laktozno intolerantni, nemojte konzumirati namirnice koje sadrže laktozu, nili koristite pomoć za njeno varenje kao što su mleko bez laktoze ili suplementi laktaze koji se dobijaju bez recepta (npr. LactAid® tablete ili tečnost). Uzimajte suplemente kalcijuma ako izbegavate mlečne proizvode.
Lekovi koji se dobijaju bez lekarskog recepta — Pokušajte sa upotrebom preparata koji se dobijaju bez recepta, a koji sadrže simetikon, kao što su neki antacidi (npr. Maalox® Anti-Gas, Mylanta® Gas, Gas-X®, Phazyme®). Simetikon uzrokuje razbijanje mehurića gasa i često se koristi za smanjenje njegove količine, iako su koristi pod znakon pitanja.
Pokušajte sa proizvodom koji se dobija bez lekarskog recepta, a koji sadrži aktivni ugalj (npr. Charcocaps®, CharcoAid®). Koristi aktivnog uglja nisu jasne, iako treba pokušati.
Probajte Beano™, preparat koji se dobija bez lekarskog recepta, a koji pomaže u razgradnji nekih kompleksnih ugljenih hidrata. Ovaj tretman može da bude efikasan u redukciji gasova nakon konzumiranja graška ili drugog povrća koje sadrži melitrozu.
Pokušajte sa bizmut subsalicilatom (npr. Pepto-Bismol®) kako bi se smanjio neprijatan miris, posledica sumpora.
Izvor: Poliklinika InterTim
Manjak kalijuma dovodi do gubitka apetita, apatije, mišićne slabosti
Zajedno sa natrijumom, važna so za ljudski organizam. Zastupljen je u skoro svim namirnicama biljnog i životinjskog porekla. U mleku ga ima tri puta više nego natrijuma, a u siru i prerađevinama od mleka tri do pet puta manje. Sveže meso, riba i divljač su bogati izvori kalijuma, a jaje ga ima kao i natrijuma. Kalijuma ima i u hlebu, žitaricama, a povrće i voće su izvrsna hrana upravo zato što su izuzetni bogato kalijumom (i do 100 puta bogatije nego natrijumom), pa su izvanredna hrana za dijabetičare, srčane bolesnike i sve koji hoće da smanje kilažu.
Uloga: nerazdvojni je partner natrijuma i, zajedno sa njim, učestvuje u regulisanju propustljivosti ćelijske opne, nervnomišićne sprovodljivosti, održavanju normalnog osmotskog pritiska u ćelijama i tkivima, a učestvuje i u regulaciji šećera (važan regulator razlaganja i stvaranja šećera u jetri. Delovanje mu pomaževitamin B6.
Preporučena doza 2 do 4 gr/d
Delovanje mu odmažu: kafa, stres, alkohol, veliki unos šećera I laksativi (sredstva za poboljšavnje pražnjenja creva). Kod bolesnika sa oslabljenom srčanom funkcijom, koji upotrebljavaju sredstva za izmokravanje, OPREZ – dolazi do pojačanog gubitka kalijuma, pa ga morate nadoknađivati putem tableta.
Manjak kalijuma može nastati usled smanjenog unosa (kod gladovanja), pri velikim gubicima kod primene, a često postoji i u šećernoj bolesti. Gubitkom kalijuma u organizmu može doći do gubitka apetita, apatije, mišićne slabosti, zatvora (opstipacije) i poremećaja srčanog rada.
Višak kalijuma uglavnom nastaje kod urođenih oboljenja bubrega i može dovesti do mišićne slabosti.
Kruška je lek protiv zapaljenja zglobova
Kruška pripada porodici ruža i srodne su jabukama i dunjama, srednje su visine od 10-17metra . Poreklom je iz zapadne Azije. Sve do 18. veka, njihova unutrašnjost nije bila tako sočna i mekana kao danas. Sadašnje stanje posledica je kultivisanja ove biljke i mešanja sa drugim voćkama. Najznačajniji sastojci se nalaze upravo ispod kožice, pa se otuda preporučuje korišćenje kruške bez skidanja kožice. Kruške se mogu jesti u sirovom stanju, mogu biti korišćene za pripremanje voćne salate uz dodatak nekog drugog voća, posebno bobičastog, kao i za pripremu kolača i kompota.
Plodovi su bogati mineralima: kalijumom, fosforom, kalcijumom, magnezijumom, gvozdjem, hlorom, sumporom . Ima izuzetno mnogo vitamina, posebno vitamina A, C, E, većina vitamina iz grupe B koji pomažu organizmu u borbi protiv stresa i učestvuju u procesu dobijanja energije iz ugljenih hidrata . Kruška je odavno poznata kao lek protiv zapaljenja zglobova, jer sadrži soli koje rastvaraju mokraćnu kiselinu. Dijabetičari mogu jesti ovo voće bez bojazni. Prosečna hranljiva vrednost iznosi 29 kcal na 100 gr. ploda.
Kruške su dobar izvor dijetalnih vlakana koja u sinergističkom delovanju sa mineralom bakrom potsticu delovanje debelog crijeva te na taj način sprečavaju konstipaciju, time štite zdravlje debelog creva i reduciraju rizik od pojave raka. Konzumiranjem voća bogatog vlaknima može se reducirati rizik od pojave raka dojke kod žena u menopauzi. Druga vrlo važna prednost dijetalnih vlakana je i sposobnost regulisanja kolesterola u krvi, što je posebno važno za sprečavanje kardiovaskularnih obolenja.
Ćelijski zidovi pojedinih sorti krušaka različitog su sastava, iz čega proizlazi različito dejstvo kruške na zdravlje. Tako, kalcijumova jedinjenja u kruški često izazivaju tvrdu stolicu. Sirova kruška je teško svarljiva, pa se ne preporučuje osobama s oboljenjima želuca i creva. Međutim, kompot od krušaka je vrlo koristan i odlična je dijetalna hrana.
Ananas ublažava bore na licu i podstiče regeneraciju kože
Ananas se razvija na biljci koja ima izgled žbuna sa tankim stablom i velikim i čvrstim listovima. On je voćka cilindričnog oblika prečnika od 10 do 20 cm i dužine oko 30 cm. Težina zrelog ananasa može da bude i preko 5 kilograma. Oko sočnog ploda nalazi se voštana čvrsta kora koja ga štiti. Boja ploda je kombinacija bele i žute boje.
Pored brojnih dijeta koje se baziraju upravo na unošenju ananasa uz svaki obrok, ovu voćku treba jesti i zbog njenog lekovitog dejstva. Ananas pored ubrzavanja metabolizma i činjenice da vam pomaže da se oslobodite za kratko vreme viška kilograma sadrži moćan antikancerogeni sastojak, pokazala su skorija istraživanja. Ipak, kako bi ova voćka ušla u široku primenu protiv ove opake bolesti potrebno je još istraživanja.
Ananas kao jedan od sastojaka u ishrani, veoma je bitan za sprečavanje pojave upale mišića. Ananas predstavlja prevenciju upali mišića zahvaljujući enzimu pod nazivom bromelin. Zbog prisustva ovog enzima u ananasu, ananas se ubraja u red namirnica koje se posebno preporučuju za konzumiranje posle treninga odnosno posle fizičke aktivnosti, kada je telo podložno mogućoj upali mišića, uzrokovanoj prekomernim naporom. Takođe, upravo ovaj pomenuti enzim koji je sadržan u ananasu deluje na metabolizam tako što pospešuje sagorevanje masti u organizmu i zbog toga se još jednom ova namirnica preporučuje u ishrani, ovog puta sa ciljem, ako želite da se oslobodite viška kilograma. Na gubitak i smanjenje kilograma, istovremeno utiču i voćne kiseline i prisustvo vitamina C u ananasu koji takođe uzrokuju topljenje masti.
U ananasu je sadržan i vitamin B, koji poboljšava normalan rad i funkciju nervnog sistema i doprinosi boljem i zdravijem izgledu kože, kose i noktiju. Sadržan je i mangan, koji sprečava nastajanje osteoporoze.
Ananas takođe snižava krvni pritisak, normalizuje probavu i sprečava pojavu retke stolice ili je uklanja.
Preporučuje se kod bržeg zarastanja rana, odnosno kod brojnih povreda i kod uganuća. Ananas je dobar za ljudski organizam jer potpomaže održavanju čvrstine kostiju, ali verovali ili ne ublažava bore na licu i podstiče regeneraciju kože.
Ananas treba jesti ako imate upalu pluća, ali se savetuje i kod grebanja u grlu i kod anoreksije. . Ukoliko prodre kroz kožu, može da izbledi “staračke pege” ili ih potpuno eliminiše. Potrebno je da se ta mesta redovno mažu vatom natopljenom sokom od ananasa.
Zbog veće količine šećera, dijabetičari bi trebalo da ga izbegavaju.
Recept za zdravi ajvar na makedonski način
Sastojci
10 kg crvene paprike
3 velika plava patlidžana
5 dcl ulja
so po želji
1 velika kašika šećera
Priprema
-
Papriku ispecite na ringli smederevca ili je ispecite u rerni, odmah nakon pečenja je stavljajte u plastične kese na par minuta kako bi omekšala što će olakšati skidanje kore. Kad se malo ohladi svaku papriku ogulite i očistite od semenki, pa ih složite u veliki oceđivač ili mrežastu vreću koju ćete zakačiti da bi se paprike ocedile (potrebno je najmanje 3 sata za ceđenje).
-
Patlidžane pecite isto kao paprike, potom ih isto kao paprike zadržite kratko u kesi i potom ogulite, i ostavite da se cede.
-
Oceđene paprike i patlidžan sameljite na ručnom aparatu za mlevenje mesa, pa sve prebacite u veliki lonac i stavite na laganu vatru.
-
Tokom kuvanja smesu neprestano mešajte, a ulje postepeno dolivajte po 1 dcl svakih 20 minuta, mešajte neprestano jer ulje ne sme izbiti na površinu.
-
Način na koji je najlakše proveriti da li je ajvar gotov je prelaz drvenom kašikom po dnu lonca nakon čega se treba stvoriti put od kašike, tj. morate da vidite dno šerpe.
-
So i šećer dodajte pri samom kraju, tj. zadnjih 20 minuta kuvanja.
U međuvremenu dok se ajvar kuva, potrebno je da pripremite tegle. Čiste tegle zagrejte u rerni na 50 stepeni i u njih sipajte ajvar dok je još topao. Na vrh svake napunjene tegle stavite malo ulja i zatvorite poklopcem, i ostavite u kutiji i prekrijte stolnjakom.Ostavite ih prekrivene da se postepeno hlade 24 sata, te ih potom ostavite na hladno i mračno mesto.
Izvor: zadovoljna.hr
Preporuka nutricionista: Ovo su najzdravije vrste ribe
Obogatite svoju trpezu ukusnom ribom i učinićete uslugu svom organizmu. Baš kao i ostalo meso, i riba sadrži korisne aminokiseline. Međutim, ono zbog čega je ova namirnica zdravija u odnosu na svinjetinu, govedinu i ostalo meso je bogatstvo omega-3 masnim kiselinama. Ove dobre masnoće snižavaju nivo lošeg holesterola, smanjuju ukočenost u zglobovima, popravljaju raspoloženje i pomažu kod Alchajmerove bolesti i demencije. Ipak, nisu ni sve vrste ribe isto zdrave. Zato vam predstavljamo one koje nutricionisti najčešće preporučuju.
Losos
Ova vrsta ribe sadrži nizak nivo žive, ali dosta omega-3 masnih kiselina. Losos se naročito preporučuje djeci jer sadrži ulja koja pozitivno utiču na razvoj mozga. Tunjevina Ovo je još jedan odličan izvor omega-3 masti. Baš kao i losos, i tuna sadrži materije koje podstiču razvoj mozga.
Skuša
S obzirom da spada u masnije ribe, nije čudo što skuša sadrži dosta omega-3 masnih kiselina. Pored toga, ova riba sadrži najmanji procenat žive.
Sardine
Ova vrsta ribe je takođe bogata omega-3 masnim kiselinama, a možete ih pripremiti sami ili jesti one iz konzerve. Haringa Haringa, pored zdravih masnih kiselina sadrži i aminokiseline koje obnavljaju i podstiču razvoj mišića.
Som
Možda nema dovoljno masnoće kao losos, tunjevina, skuša i ostale masne ribe, ali som ima dovoljno omega-3 masnih kiselina i zaslužuje da se češće nađe na vašoj trpezi.
Bakalar
Izaberite svoj omiljeni način pripreme bakalara i iskoristite bogatstvo zdravih masnoća i aminokiselina, prenosi B92.
izvor: nezavisne.com