Kruška pripada porodici ruža i srodne su jabukama i dunjama, srednje su visine od 10-17metra . Poreklom je iz zapadne Azije. Sve do 18. veka, njihova unutrašnjost nije bila tako sočna i mekana kao danas. Sadašnje stanje posledica je kultivisanja ove biljke i mešanja sa drugim voćkama. Najznačajniji sastojci se nalaze upravo ispod kožice, pa se otuda preporučuje korišćenje kruške bez skidanja kožice. Kruške se mogu jesti u sirovom stanju, mogu biti korišćene za pripremanje voćne salate uz dodatak nekog drugog voća, posebno bobičastog, kao i za pripremu kolača i kompota.
Plodovi su bogati mineralima: kalijumom, fosforom, kalcijumom, magnezijumom, gvozdjem, hlorom, sumporom . Ima izuzetno mnogo vitamina, posebno vitamina A, C, E, većina vitamina iz grupe B koji pomažu organizmu u borbi protiv stresa i učestvuju u procesu dobijanja energije iz ugljenih hidrata . Kruška je odavno poznata kao lek protiv zapaljenja zglobova, jer sadrži soli koje rastvaraju mokraćnu kiselinu. Dijabetičari mogu jesti ovo voće bez bojazni. Prosečna hranljiva vrednost iznosi 29 kcal na 100 gr. ploda.
Kruške su dobar izvor dijetalnih vlakana koja u sinergističkom delovanju sa mineralom bakrom potsticu delovanje debelog crijeva te na taj način sprečavaju konstipaciju, time štite zdravlje debelog creva i reduciraju rizik od pojave raka. Konzumiranjem voća bogatog vlaknima može se reducirati rizik od pojave raka dojke kod žena u menopauzi. Druga vrlo važna prednost dijetalnih vlakana je i sposobnost regulisanja kolesterola u krvi, što je posebno važno za sprečavanje kardiovaskularnih obolenja.
Ćelijski zidovi pojedinih sorti krušaka različitog su sastava, iz čega proizlazi različito dejstvo kruške na zdravlje. Tako, kalcijumova jedinjenja u kruški često izazivaju tvrdu stolicu. Sirova kruška je teško svarljiva, pa se ne preporučuje osobama s oboljenjima želuca i creva. Međutim, kompot od krušaka je vrlo koristan i odlična je dijetalna hrana.
