Naslovna Blog Stranica 453

Kada započeti sa lečenjem povišenog holesterola?

Dr ŽAna Panovna
-
0
Kada započeti sa lečenjem povišenog holesterola?

Visoki nivoi holesterola i lipida mogu značajno da povećaju rizik od nastanka bola u grudima, srčanog napada i šloga. Na sreću, postoji veliki broj tretmana.

Nivoi lipida gotovo uvek mogu da se snize kombinacijom dijete, smanjenja telesne težine, vežbanja i lekova. Kako nivo lipida opada, tako opada i rizik od koronarne bolesti srca (KBS), kao i rizik od srčanog udara. Nije kasno ni ako KBS već postoji; tretman za sniženje lipida može da spasi život.

KOME JE POTREBAN TRETMAN ZA VISOKI HOLESTEROL? 

— Odluka o započinjanju tretmana visokog holesterola se donosi na osnovu pojedinačnog slučaja. Lekari razmatraju trenutne nivoe lipida, prisustvo KBS i druge faktore rizika za KBS.

Osobe sa KBS — Nekoliko velikih ispitivanja je pokazalo da je agresivno snižavanje lipida korisno za osobe sa KBS.

  • Ciljni LDL holesterol manji od 70 do 80 mg/dL (1.81 do 2.07 mmol/Lse preporučuje osobama obolelim od KBS više faktora rizika (npr. osobe sa dijabetesom ili pušači). Neki lekari tretiraju sve visokorizične pacijente statinom bez obzira na nivo LDL-a.

  • Osobe koje su imale srčani napad (infarkt miokarda ili IM) se tretiraju lekovima za snižavanje holesterola još dok su u bolnici i savetuje im se promena načina života bez obzira na nivo LDL-a.

  • Ciljni LDL holesterol manji od 100 mg/dL (2.59 mmol/L) se preporučuje osobama koje imaju KBS, ali ne i druge faktore rizika.. Promene životnog stila i lekovi se preporučuju kada je LDL holesterol viši od 100 mg/dL (2.59 mmol/L).

  • Ove opšte preporuke se modifikuju u slučaju drugih faktora.

  • Osobe bez KBS — Osobe koje nemaju istoriju KBS takođe imaju koristi od terapije snižavanja lipida, iako u tom slučaju tretman nije agresivan kao kod osoba sa KBS. Uputstva nacionalnog programa edukacije o holesterolu Sjedinjenih Američkih Država daje sledeće preporuke:

  • Ciljni LDL holesterol manji od 130 mg/dL (3.36 mmol/L) se preporučuje osobama sa dva ili više faktora rizika za KBS i 10-godišnjim rizikom od KBS između 10 i 20 procenata. 10-godišnji rizik se računa posebno za žene i posebno za muškarce. Promene životnog stila I lekovi se generalno preporučuju kada je LDL holesterol viši od 130 mg/dL (3.36 mmol/L).

  • Ciljni LDL holesterol manji od 130 mg/dL (3.36 mmol/L) se preporučuje pacijentima sa dva ili više faktora rizika za KBS i 10-godišnjim rizikom od KBS manjim od 10 procenata. 10-godišnji rizik se računa posebno za žene i posebno za muškarce. Promnene životnog stila se generalno preporučuju kada je LDL holesterol viši od 130 mg/dL, iako se lekovi obično ne preporučuju ako nivo nije viši od 160 mg/dL (4.14 mmol/L).

  • Ciljni LDL holesterol manji od 160 mg/dL (4.14 mmol/L) se preporučuje pacijentima sa nijednim do jednim rizikom za KBS. Promene životnog stila se obično preporučuju ako je nivo LDL holesterola viši od 160 mg/dL, iako se lekovi ne preporučuju ako nivo nije viši od 190 mg/dL (4.91 mmol/L).

Drugi eksperti daju alternativne preporuke uključujući i globalne pristupe terapiji bazirane na riziku-

Druge specijalne grupe

Hipertrigliceridemija — Visoki trigliceridi se generalno ne smatraju podjednako rizičnim za KBS kao LDL holesterol. Međutim, lekari obično preporučuju tretman osobama kod kojih je nivo triglicerida povišen ako::

  • Imaju vrlo visoke nivoe (>500 mg/dL ili 5.65 mmol/L)

  • Imaju i visoki LDL holesterol ili nizak HDL holesterol

  • Imaju porodičnu istoriju KBS

  • Imaju druge faktore rizika za KBS

Dijabetes melitus — Osobe sa dijabetesom (tip 1 ili 2) imaju veliki rizik od nastanka bolesti srca. Zbog toga im se preporučuje nivo LDL holesterola manji od 100 mg/dL (2.59 mmol/L).

Starije osobe — Odluku o tretmanu visokog nivoa holesterola kod starijih osoba zavisi od individualne hronološke starosti (starost u godinama) i fiziološke starosti (zdravlje, fizička kondicija). Osoba sa ograničenim vekom i postojećom bolesti verovatno nije dobar kandidat za tretman lekovima. Sa druge strane, inače zdravoj starijoj osobi ne treba poreći terapiju samo zbog starosti. Generalno, ciljevi koje smo već naveli važe i za starije.

TRETMANSKE OPCIJE ZA VISOKI HOLESTEROL — Lipidni nivoi mogu da se smanje promenama životnog stila, lekovima, ili kombinacijom ta dva pristupa. U nekim slučajevima lekar će preporučiti ispitivanje životnog stila pre nego što preporuči promene ili lekove.

Promene životnog stila — Svi pacijenti sa visokim LDL holesterolom treba da pokušaju da promene navike, naročito da redukuju ukupne i zasićene mesti, da smanje telesnu težinu (ako je osoba gojazna ili debela), da počnu sa aerobnim vežbama i unosom biljnih stanola/sterola.

Prednosti takvih promena životnog stila mogu da se pokažu već za 6 do 12 meseci. Ipak, uspeh u snižavanju nivoa lipida promenom načina života varira, a lekar može da odluči o upotrebi leka pre isteka gore navedenog vremenskog perioda.

Lekovi — Postoje mnogi lekovi koji se koriste za snižavanje LDL holesterola i triglicerida, ali samo nekoliko povišava HDL holesterol. Svaka kategorija lekova utiče na specifični lipid i način dejstva je drugačiji kao i efikasnost i troškovi. Vaš lekar će Vam preporučiti lek ili kombinaciju lekova u zavisnosti od nivoa lipida u krvi i drugih individualnih faktora.

Statini — Statini su najjači lekovi za snižavanje LDL holesterola i najefikasniji su u prevenciji koronarne bolesti srca, srčanog udara, šloga i smrti. Statini su lovastatin, pravastatin, simvastatin, fluvastatin, atorvastatin i rozuvastatin. Ti lekovi smanjuju sintezu holesterola u telu i mogu da redukuju nivoe LDL-a i za 20 do 60 procenata. Pored toga, statini snižavaju i trigliceride i blago povećavaju HDL holesterol.

Statini imaju manje nuspojava od drugih lekova koji snižavaju holesterol. Kada uzimate statine važno je da strogo poštujete uputstvo o doziranju; neki su efikasniji kada se uzimaju pre spavanja, dok druge treba uzimati sa obrokom.

Pored toga, neke namirnice kao što su grejpfrut i sok od grejpfruta mogu da povećaju rizik od nuspojava statina. Većina proizvođača osobama koje uzimaju lovastatin, simvastatin ili atorvastatin preporučuje da ne uzimaju više od polovine grejpfruta ili dvesta mililitara soka od grejpfruta dnevno.

Ezetimib — Ezetimib (Zetia®) umanjuje sposobnost tela da apsorbuje holesterol iz hrane, a smanjuje i proizvodnju holesterola u telu. Snižava LDL kada se koristi samostalno. Kada se uzima bez drugih lekova ima vrlo malo nuspojava.

Međutim, nema studija koje pokazuju bolje ishode kod pacijenata koji su uzimali ezemtimib bilo kao jedini lek ili u kombinaciji sa drugim lekovima za snižavanje holesterola. Pre nego što se ezemtimib preporuči kao prva terapija za tretman visokog holsterola neophodno je sprovesti dodatna istraživanja.

Inaktivatori žučne kiseline — Inaktivatori žučne kiseline su holestiramin, kolestipol i kolesevelam. Ti lekovi vezuju (kombinuju se) žučnu kiselnu u crevima i redukuju količinu holesterola koja se apsorbuje iz hrane.

Inaktivatori žučne kiseline mogu da se preporuče za tretman blago o umereno povišenih nivoa LDL holesterola. Međutim, nuspojave mogu da budu naporne i mogu da obuhvataju mučninu, nadimanje, grčeve i oštećenje jetre. Uzimanje psilijuma (suplementa vlakana kao što je Metamucil®) ponekad može da umanji te nuspojave.

Inaktivatori žučne kiseline mogu da interaguju sa nekim lekovima kao što su digoksin (Lanoxin®) i varfarin (Coumadin®), a mogu i da utiču na apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima (kao što su vitamini A, D, K i E). Uzimanje tih lekova u različito vreme tokom dana može da reši te probleme.

Nikotinska kiselina (Niacin) — Nikotinska kiselina je vitamin dostupan u obliku koji se odmah oslobađa, koji se oslobađa nešto kasnije ili dosta kasnije. Snižava nivoe i holesterola i triglicerida. Nikotinska kiselina može da se preporuči osobama sa povišenim nivoima holesterola i nekim vrstama nasledne hiperlipidemije.

Nuspojave — Nikotinska kiselina ima nekoliko mogućih nuspojava kako što su crvenilo, svrab, mučnina i otupelost i bridenje. Taj lek takođe može da ošteti jetru; Pacijenti koji ga koriste moraju redovno da prate funkciju jetre.

Upotreba nikotinske kiseline sa hranom i aspirina (325 do 650 mg) 30 minuta pre toga može da smanju nuspojave. Nuspojave mogu da se poboljšaju nakon 7 do 10 dana. Formulacija koja se odmah oslobađa najčešće izaziva nuspojave, ali je takođe i efikasnije u snižavanju nivoa holesterola i manja je verovatnoća da će oštetiti jetru u odnosu na druge formulacije gde je oslobađanje odloženo. Formulacije gde se nikotinska kiselina oslobađa nešto kasnije ili dosta kasnije imaju manje nuspojava i obično se uzimaju noću uz užinu.

Nikotinska kiselina kod nekih osoba može da dovede i do drugih nuspojava kao što su insulinska rezistencija koja kod dijabetičara može da povisi nivo šećera u krvi. Može da poveća nivo urične kiseline kod osoba sa gihtom i ne preporučuje se toj grupi pacijenata. Nikotinska kiselina može i da uzrokuje nizak krvni pritisak kod osoba koje uzimaju vazodilatorne lekove kao što je nitroglicerin, a ponekad može da pogorša anginu pektoris (bol u grudima).

Fibrati — Fibratni lekovi (gemfibrozil, fenofibrat i fenofibrična kiselina) mogu da snize nivo triglicerida i HDL holesterola.

Fibrati se preporučuju osobama sa povišenim nivoima triglicerida i hiperlipidemijom. Fibrati su povezani sa mišićnom toksičnošću (koja uzrokuje bol u mišićima ili slabost), naročito kada ih koriste osobe sa insuficijencijom bubrega ili kada se koriste u kombinaciji sa statinom. Fenofibrat/fenofibrična kiselina Fenofibrate (Tricor®, Triglide®, Trilipex®) ređe interaguju sa statinima i gemfibrozila i bezbedniji su za osobe koje koriste oba leka.

Nutritivni suplementi

Riblje ulje — Riblje ulje kao što je ulje ringlica i tune sadrži dve vrlo značajne masne kiseline – DHA i EPA. Ishrana koja obuhvata jedan do dva obroka ribljeg ulja nedeljno može da redukuje nivoe triglicerida i redukuje rizik od smrti usled koronarne bolesti srca. Smatra se da suplementi ribljeg ulja imaju isto dejstvo. 1 gram suplementa ribljeg ulja dnevno može da se preporuči u slučaju da ne jedete dovoljno ribe.

Protein soje — Protein soje sadrži izoflavine koji deluju poput estrogena. Ishrana bogata soja proteinima može malo da snizi nivo ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida  i da poveća nivo HDL holesterola. Međutim, normalni protein ne treba da se zameni suplementima soja proteina ili izoflavona u naporu da se snize nivoi lipida.

Namirnice i proizvodi od soje (jaja, rofu, puter, edamer, neki soja burgeri.) imaju najviše pozitivnih efekata na lipide i kardiovaskularno zdravlje jer imaju vrlo malo zasićenih i dosta nezasićenih masti.

Beli luk — Veliko ispitivanje belog luka je dokazalo da nije efikasan u snižavanju holesterola. U toj studiji učesnici sa povišenim nivoom LDL-a su uzimali jedan od nekoliko vrsta ekstrakta belog luka (sirov, u prahu ili zreo) ili placebo (neaktivna pilula) šest dana nedeljno tokom šest meseci. Na kraju studije, LDL nivoi se nisu popravili u grupi pacijenata koja je uzimala beli luk u poređenju sa grupom koja se uzimala placebo. Ne preporučujemo beli luk kao tretman za sniženje holesterola.

Biljni stanoli i steroli — Biljni stanoli i steroli mogu da deluju blokiranjem apsorpcije holesterola u crevima. Prirodno se nalaze u nekom voću, povrću, biljnim uljima, orasima, semenju i mahunarkama. Nalaze se i u komercijalnim proizvodima kao što su margarin (Promise Active™ i Benecol®), sok od narandže (Minute Maid Premium Heart Wise®), pirinčano mleko (Rice Dream Heart Wise™), kao i u obliku dijetarnih suplemenata (Benecol SoftGels® i Cholest-Off®). Margarini koštaju pet puta više od običnih.

Uprkos snižavanju nivoa holesterola nema studija koje pokazuju redukovani rizik od koronarne bolesti srca kod osoba koje konzumiraju suplemente biljnih stanola i sterola. Postoje neki dokazi da ti suplementi mogu zapravo da povećaju rizik.

PRIDRŽAVANJE TRETMANA — Tretman visokog holesterola i/ili triglicerida je doživotan. Iako lekovi mogu naglo da snize nivoe, obično je potrebno 6 do 12 meseci da uticaj promene životnog stila bude primetan. Jednom kada imate efikasan plan i primetite prednosti vrlo je važno da ga se i pridržavate. Odustajanje od tretmana obično dovodi do ponovnog porasta nivoa lipida.

Većina ljudi koji prestanu sa tretmanom žali se na nuspojave. Međutim, danas postoji veliki broj lekova, što bi trebalo većini ljudi da omogući pronalazak odgovarajućeg tretmana. Razgovarajte sa lekarom ako određen lek ne deluje; on ili ona će preporučiti alternative koje su kompatibilne sa Vašim životnim stilom i verovanjima.

Izvor:intertim.net

CT angiografija i CT koronarografija – najbolji uvid u stanje krvnih sudova i arterija srca

Dr ŽAna Panovna
-
0
CT angiografija i CT koronarografija – najbolji uvid u stanje krvnih sudova i arterija srca

CT angiografija

CT angiografija, odnosno CT pregled arterijskih, kao i venskih krvnih sudova podrazumeva minimalno invazivno snimanje krvnih sudova – arterija i vena srca, glave, vrata, grudnog koša, stomaka i male karlice, gornjih i donjih ekstremiteta na aparatu za kompjuterizovanu tomografiju, koji se izvodi na multidetektorskom kompjuterizovanom skeneru nove generacije uz primenu kontrastnog sredstva aplikovanog u vensku cirkulaciju pacijenta kroz plastične kanile malog promera – braunile, najčešće plasirane u vene ruku (lakatnog pregiba ili nadlanice). Nakon učinjenog snimanja lekar detaljno analizira svaki krvni sud zasebno i pravi rekonstrukcije kojima krvne sudove predstavlja trodimenzionalno i u multiplanarnoj zakrivljenoj rekonstrukciji, što hirurzima i interventnim lekarima omogućuje najbolji uvid u stanje krvnih sudova, a na osnovu čega se pravi najbolji plan za dalje lečenje.

Iako je kolor dopler ultrazvučni pregled lako dostupna i jeftina metoda, ona ne predstavlja zamensku metodu CT angiografiji, već samo prethodnu dijagnostičku metodu pomoću koje se indikuje da se načini CT angiografija. Uvidom u hemodinamiku, odnosno brzinu protoka krvi kroz krvni sud i procenu unutrašnje građe plaka koji sužava krvni sud doprinosi se uspostavljanju konačne dijagnoze. S druge strane, iako MR angiografija može da predstavlja komplementarnu metodu CT angiografiji uz prednosti poput odsustva jonizujućeg zračenja i nefrotoksičnih kontrastnih sredstava, ona se najčešće zasniva na tehnikama indirektnog merenja protoka krvi kroz krvne sudove. S druge strane, CT angiografija je neposredna i direktna vizualizaciona dijagnostička metoda, čija je prednost u odnosu na MR angiografiju veća prostorna rezolucija i direktan uvid u unutrašnjost krvnih sudova, što omogućava ne samo dobijanje daleko kvalitetnije slike, već i mogućnost da se analiziraju krvni sudovi značajno manjeg kalibra, kakve su i koronarne, odnosno srčane arterije.

CT koronarografija

CT pregled arterija srca, odnosno CT koronarografija se primenjuje kod pacijenata kod kojih nije sa sigurnošću dijagnostikovana aterosklerotska bolest koronarnih arterija, a postoje visoki rizici i netipične tegobe sa promenama na EKG zapisu ili tipične tegobe bez promena na EKG zapisu, zatim nekonkluzivni testovi opterećenja, kod sumnje na anatomske varijetete koronarnih arterija, procene graftova nakon učinjenog aortokoronarnog bajpasa, urođenih srčanih mana, popuštanja funkcije srca bez jasne etiologije. CT angiografijom može se utvrditi anatomija krvnih sudova srca i srčanih šupljina, kvalitet zida krvnih sudova i stepen eventualne opstrukcije cirkulišućeg lumena, odnosno začepljenja, a radiološki kvalitetan nalaz CT koronarografije veoma ilustrativno prezentuje kardiolozima i kardiohirurzima sve potrebne informacije o stanju arterija koje ishranjuju srčani mišić i o stanju srčanog mišića, u cilju procene postojanja potrebe i planiranja operativnog ili drugog lečenja.

Šta je potrebno da zna lekar koji šalje pacijenta na CT angiografiju?

Pre svakog CT pregleda poput CT angiografije koji zahteva intravensku aplikaciju kontrastnog sredstva neophodno je utvrditi vrednosti bubrežnr funkcije, u smislu određivanja vrednosti uree i kreatinina. U pacijenata koji boluju od šećerne bolesti, a na terapiji su lekovima na bazi metformina neophodno je 24h pre i posle planiranog pregleda obustaviti terapiju. Pacijentima sklonim alergijama potrebno je dati antialergijsku pripremu. Idealno pripremljen pacijent za pregled CT koronarografijom ima srčanu frekvencu oko 65/min, sinusni ritam. Trudnoća je apsolutna kontraindikacija sem kod vitalno ugroženih pacijenata.

Zbog svojih prednosti, CT koronarografija predstavlja visoko vrednu dijagnostičku metodu, gotovo nezamenljivu u proceni potrebe kardiohirurškog lečenja bolesnika od srčane bolesti u širokim ranije pomenutim indikacijama i stanjima.

Dr Vladimir Kecmanović

Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25  – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd

Tel:  011 400 9 100
www.affidea.rs

Kontrolišite holesterol da sačuvate srce

Dr ŽAna Panovna
-
0
Kontrolišite holesterol da sačuvate srce

Masnoće u krvnim sudovima mogu da dovedu do infarkta. Kod povišenih vrednosti LDL najčešće nema nikakvih simptoma, pa se posledice kasno ustanove

Povišen holesterol u krvi ozbiljno narušava zdravlje i jedan je od najčešćih uzročnika kardiovaskularnih tegoba. Međutim, on može da bude loš i dobar. Šta tačno holesterol predstavlja objašnjava za Novosti, dr Ivica Jeremić iz Instituta za reumatologiju:

– Holesterol je masna materija i sastavni deo ćelijskih membrana. Sintetiše hormone nadbubrežne žlezde i polne poput estrogena i testosterona, kao i žučne soli koje su neophodne za varenje masti. Manjim delom se unosi hranom, a primarno se stvara u jetri. Loše LDL čestice se šire krvotokom kroz organizam, a neiskorišćene vraćaju nazad i koriste za stvaranje žuči. Problem nastaje kada je jetra opterećena lošim holesterolom, pa nije u stanju da ga eliminiše ili LDL stiže izmenjen zbog oksidacije i jetra ne može da ga prepozna i preuzme. Tada se taloži u krvnim sudovima.

Kao posledica javlja se ateroskleroza?

– Ateroskleroza je taloženje masnih materija u zidu krvnog suda, što je praćeno zapaljenjem i sužavanjem, posledice su smanjenje protoka krvi, tromboza, a može da dovede i do infarkta srca i moždanog udara. Imajući u vidu da je to najčešći uzrok smrtnosti, eliminisanje lošeg holesterola je primarni zadatak.

Holesterol može da bude i dobar?

– Osim LDL, tu su i HDL čestice, koje zapravo uklanjaju holesterol iz perifernih tkiva i krvnih sudova, transportuju ga do jetre i tako smanjuju rizik od nastanka ateroskleroze. Zbog svega što rade, zovu ih dobrim holesterolom. Laboratorijskom analizom krvi ustanovljava se vrednost LDL i HDL, tako može da se smanji rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Međutim, problem je što osobe kod kojih je LDL povećan, najčešće nemaju nikakve simptome, pa se kasno javljaju lekaru.

Zar nikada nema pratećih simptoma?

– Veoma retko i to kod pacijenata sa izrazito visokim vrednostima holesterola. Oni na unutrašnjim uglovima očnih kapaka mogu da imaju ksantelazme, žućkaste promene koje podsećaju na vosak sveće. Slične pojave ponekad se javljaju i na laktovima, kolenima, nadlanicama, a sadrže nataloženi holesterol. Zato je vrlo bitno da svaka osoba starija od 20 godina proveri nivo holesterola. Ako su vrednosti granične onda jednom godišnje, a ako su normalne, jednom u tri godine.

Žumance, meso, margarin, slatkiši…

Loše izbalansirana hrana glavni je uzrok porasta lošeg holesterola. Nedovoljno konzumiranje voća i povrća, a previše hrane životinjskog porekla, koja sadrži visoke koncentracije zasićenih masti, vremenom dovodi do poremećaja u organizmu. Da se to ne bi dogodilo, pre svega bi trebalo da izbegavate žumance, masna mesa, kožu živine i punomasne mlečne proizvode. Naravno i mesne prerađevine poput paštete, salame, kobasice, viršle, sve iznutrice, kavijar, puter, majonez… Unos takozvanih trans masti, koje se najviše nalaze u margarinu, čak i onima koji su dijetalni, posebno je opasan. One se nalaze i u brojnim industrijskim slatkišima, naročito u keksu.

Genetika…

Do povišene koncentracije LDL mogu da dovedu i genetski poremećaji. Nekada je to veoma izraženo, pa mnogi članovi familije mogu u ranim godinama da obole od kardiovaskularnih bolesti. Gojaznost je takođe važan faktor rizika, kao i dijabetes i problemi u radu štitne žlezde.

Maslinovo ulje i seme lana…

Od ulja se preporučuje maslinovo i od kikirikija, dok bi suncokretovo trebalo izbegavati. Na trpezi se najmanje tri puta nedeljno preporučuje riba, kao izvor omega 3 masnih kiselina, koje značajno utiču na vrednosti holesterola i povoljno deluju na krvne sudove. Seme lana je bogato zdravim masnim kiselinama, kao i koštunjavo voće, ali pošto goji, važno je da se uzima u manjim količinama.

Izvor: Novosti.rs, Z. O. Joksović

Koje bolesti mogu da se leče matičnim ćelijama

Dr ŽAna Panovna
-
0
Koje bolesti mogu da se leče matičnim ćelijama

Standardne terapije

Ovo su bolesti za koje je homeopatsko lečenje transplantacije matičnih ćelija (HSCT) standardno lečenje. Za neke bolesti one su jedina terapija koja je moguća, a za neke druge bolesti one se koriste samo kada neke druge terapije nisu dale rezultat ili je bolest izuzetno agresivna i brzo se razvija.

Većina bolesti za koje je HSCT jedini tretman su poremećaji ćelija u krvi, a odnose se na matične ćelije iz koštane srži pa i na specifičnih tipova ćelija u krvi.

Velika većina standardnih terapija su ALLOgene, gde pacijent mora da ima odgovarajućeg donatora. Jedini izuzetak su pacijenti kojima treba transplantacija za tumore ili za stečene anemije (poslednji put izmenjeno Maja 2010).

Leukemije (ALLOgene terapije)
(Leukemija je rak imunog sistema krvi, čije se ćelije nazivaju leukociti ili bela krvna zrnca)

Akutna Leukemija

–    Akutna Limfoblastna Leukemija (ALL)
–    Akutna Mijelogena Leukemija (AML)
–    Akutna Bifenotipna Leukemija
–    Akutna Nediferentovana Leukemija

Hronična Leukemija

–    Hronična  Mijelogena Leukemija (CML)
–    Hronična Limfocitna Leukemija (CLL)
–    Juvenilna Hronična Mijelogena Leukemija (JCML)
–    Juvenilna Mijelomonocitna Leuklemija (JMML)

Mijelodisplastični Sindromi (ALLOgena terapija)
(Mijelodislasia se zove i stanje pre leukemije)

–    Rafraktarna Anemija (RA)
–    Rafraktarna Anemija sa Prstenastim Sideroblastima (RARS)
–    Rafraktarna Anemija sa Prekobrojnim Blastima (RAEB)
–    Rafraktarna Anemija sa Prekobrojnim Blastima u Transformaciji (RAEB-T)
–    Hronična Mijelomonocitna Leukemija (CMM)

Limfomi (ALLOgeni)

–    Hodžkinova bolest
–    Non-Hodžkin Limfom i Burkitt Limfom

Nasledne Abnormalnosti Crvenih Krvnih Zrnaca

–    Velika Beta Talasemija
–    Blackfan-Diamond Anemja
–    Aplazija samo Crvenih Krvnih Zrnaca
–    Srpasta anemija

Ostala oboljenja Profileracije ćelija (ALLOgena terapija)

Anemije
(Anemije su nedostatak ili malformacije crvenih krvnih zrnaca)

–    Aplastična Anemija
–    Kongenitalna Diseritropoetična Anemija
–    Fankonijeva Anemija
–    Paroksizmalna Noćna Hemoglobinurija (PNH)
–    Aplazija samo Crvenih Krvnih Zrnaca

Nasledne Abnormalnosti Trombocita
(Trombociti su mala krvna zrnca koja su neophodna za zgrušavanje)

–    Amegakariocitoza / Kongenitalna Trombocitopenija
–    Glanzmann Trombastenija

Mioproliferativni Poremećaji

–    Akutna Mijelofibroza
–    Agnogena Mijeloidna Metaplazija (ADA-SCID)
–    Policitemija Vera
–    Esencijalna Trombocitopenija

Nasledni Poremećaji Imunog Sistema – Združene Teške Imunodeficijencije (SCID)

–    SCID sa Deficitom Adenozin Dezaminaze (ADA – SCID)
–    SCID povezan sa X hromozomom
–    SCID sa odsustvom T i B ćelija
–    SCID sa odsustvom T ćelija i normalnih B ćelija
–    Omenn sindrom

Nasledni Poremećaji Imunog Sistema – Neutropenija

–    Kostmanov Sindrom
–    Mijelokateza

Ostali Poremećaji Imunog Sistema

–    Ataksija-Teleangiektazija
–    Sindrom Ogoljenih Limfocita
–    Opšta Varijabilna Imunodeficijencija
–    DiGeorge Sindrom
–    Hemofagocitna limfohistiocitoza
–    Deficit Adhezije leukocita
–    Limfoproliferativni Poremećaji (LPD)
–    Limfoproliferativni Poremećaj povezan sa X hromozomom
–    Wiskott-Aldrich Sindrom

Poremećaji fagocita
(Fagociti su ćelije imunog sistema koji proždiru i razgrađuju strane organizme)

–    Chediak-Higashi Sindrom
–    Hronična Granulomatoza
–    Deficijencija Aktina Neurofila
–    Retikularna Disgeneza

Rak Koštane Srži (Poremećaji Plazma Ćelija) (ALLOgena terapija)

–    Multipli Mijelom
–    Leukemija Plazma Ćelija
–    Waldenstrom Makroglobulinemija

Ostali oblici raka (koji nisu vezani za krvni sistem) (AUTOLOGNA terapija)

–    Neuroblastom
–    Retinoblastom
–    Medulloblastoma

Transplantati za Nasledne Poremećaje koji utiču na Imuni Sistem i druge organe

–    Hipoplazija vlasaste hrskavice
–    Gunterova bolest (Eritropoetična Porifirija)
–    Hermansky-Pudlak Sindrom
–    Pearson Sindrom
–    Schwachman-Diamond Sindrom
–    Sistemska Mastocitoza

Transplantati za nasledne Metabolične Poremećaje (ALLOgena terapija)

–    Mukopolisaharidoza (MPS)
–    Hurler Sindrom (MPS-IH)
–    Scheie Sindrom (MPS-IS)
–    Hunter Sindrom (MPS-II)
–    Sanfilippo Sindrom (MPS-III)
–    Morquio Sindrom (MPS-IV)
–    Maroteaux-Lamy Sindrom (MPS-VI)
–    Sly Sindrom, Deficit Beta Glukuronidaze (MPS-VII)
–    Mukolipidoza II

Leukodistrofični Poremećaji

–    Adrenoleukodistrofija (ALD) / Adrenomijeloneuropatija (AMN)
–    Krabbova Bolest (Leukodistrofija Globoidnih Ćelija)
–    Metahromatska Leukodistrofija
–    Pelizaeus-Merzbasherova Bolest

Oboljenja Lizozoma

–    Niemann-Pickova Bolest
–    Sandhoffova Bolest
–    Wolmanova Bolest

Ostali Nasledni Poremećaji

–    Lesh-Nyhan Sindrom
–    Osteopetroza

Terapije koje se klinički istražuju

Ovo su bolesti za koje se pokazalo da je tretman matičnim ćelijama delotvoran ali da još uvek nije prihvaćen kao standardna terapija. Za neke od ovih bolesti transplantati matičnih ćelija samo usporavaju dalji razvoj bolesti ali ne dovode do potpunog izlečenja.

Za ostale bolesti, terapija matičnim ćelijama može dovesti do izlečenja ali optimalno doziranje i upotreba matičnih ćelija koja je potrebna se još uvek ispituje.

Auto-Imuna Oboljenja

–    Kronova Bolest
–    Dijabetes, Tipa I
–    Lupus
–    Multipla Skleroza (MS)
–    Graft-versus-Host Disease
–    Reumatoidni artritis
–    Amiotrofična lateralna skleroza
–    Sistemska skleroza (sklerodermija)

Regeneracija nervnog sistema

(Transplantati za Oboljenja Centralnog Nervnog Sistema)
–    Celebralna Paraliza, Hipoksija, Encefalopatija (AUTOlogna)
–    Povrede kičmene moždine (SCI – Spinal Cord Injury) (ALLOgena)
–    Traumatska povreda mozga (AUTOlogna)
–    Autizam
–    Moždani udar (šlog)
–    Gubitak sluha
–    Amitrofična lateralna skleroza
–    Skleroderma
–    Alchajmerova bolest
–    Razna degenerativna stanja

Kardiovaskularna terapija

–    Obnavljanje srčanog mišića
–    Infarkt miokarda
–    Limbalna ishemija
–    Vaskularne trensplantacije
–    Birgerova bolest
–    Ishemični moždani udar
–    Urođene srčane mane

Matične ćelije & Genska terapija za nasledne poremećaje (sve terapije su AUTOlogne)

–    Cerebralna adenoleukodistrofija
–    Cistična fibroza
–    Fankoni anemija
–    Teške kombinovane imunodeficijencije (SCID)
–    Srpasta anemija
–    Talasemija
–    Wiskot-Aldrich sindrom
–    Duchenne mišićna distrofija
–    Becker mišićna distrofija

Ortopedske

–    Obnavljanje rascepa nepca (alveola)
–    Obnavljanje hrskavice

Transplantacije za ostale nasledne poremećaje

–    Epidermolysis Bullosa
–    Bolesti lizozoma

Transplantacije za nove indikacije

– HIV

Eksperimentalne terapije

Ovo su bolesti za koje nije dokazano da matične ćelije imaju bilo kakav uticaj na izlečenje. U fazi I kliničkog ispitivanja, suština istraživanja je da se pronađe da li terapija ima bilo kakav učinak, da li i kako utiče na izlečenje neke bolesti, u poređenju sa kontrolnom grupom.

Neki lekari koriste matične ćelije kod pacijenata tokom eksperimentalne terapije van kliničke terapije, ali u SAD takvi eksperimenti su ograničeni FDA regulacijama.

U eksperimentalnom istraživanju nije uvek jasno da li će odgovarajuća terapija koja se odredi biti autologna ili alogena.

Genska terapija: Transplantacija AUTOlognih matičnih ćelija pacijenta nakon što su genetski izmenjene (modifikovane)

–    Spinalna mišićna atrofija
–    Kritična ishemija ekstremiteta

Oboljenja Centralnog Nervnog Sistema

–    Alchajmerova bolest
–    Parkinsonova bolest

Obnova oštećenih organa

Jetra
–    Obnova ćelija jetre iz matičnih ćelija pupčanika
–    Obnavljanje ciroze jetre sa matičnim ćelijama pupčanika

Srce
–    Obnova ćelija srčanog mišića (Alogena terapija)

Izvor: www.parentsguidecordblood.org

Kako se leči upala zglobova kod dece

Dr ŽAna Panovna
-
0
Kako se leči upala zglobova kod dece

Često se misli da deca ne boluju od reumatskih bolesti, ili bar veoma retko, kao i da ove bolesti ne ostavljaju trajne posledice na kasniji kvalitet života. Na žalost, u praksi to nije baš tako.

Reumatske bolesti kod dece predstavljaju oboljenja koja nastaju kao posledica genetske sklonosti, delovanja različitih infekcija i faktora spoljne sredine (ishrana, infekcije, klimatski faktori i sl.). U ovu grupu bolesti spadaju: juvenilni idiopatski artritis, juvenilni sistemski lupus, autoinflamatorne bolesti (oboljenja imuniteta koje karakteriše česta pojava temperature), različite vrste vaskulitisa, juvenilni dermatomiozitis, juvenilna sistemska skleroza i skleroderma i dr. Neka od ovih oboljenja su vrlo teška i mogu imati izuzetno nepovoljan ishod po dete.

O reumatskim bolestima kod dece razgovarali smo sa prof. dr Jelenom Vojinović, pedijatrom reumatologom na Klinici za dečje bolesti u Kliničkom centru u Nišu.

– Osnovni problem sa kojim se suočava naša zemlja jeste nedovoljna i neadekvatna edukacija pedijatara u oblasti rane dijagnoze koštano-zglobnih poremećaja dece. Drugi veliki problem je što reumatske bolesti dece iz grupe sistemskih bolesti vezivnog tkiva (poput juvenilnog sistemskog lupusa, dermatomiozitisa, nekih vrsta vaskulitisa, sistemske skleroze i dr.) nisu prepoznate kao retke bolesti za koje je neophodno obezbediti pravo na lekove koji nisu registrovani za upotrebu kod dece i često su vrlo skupi, a roditelji ih moraju sami nabavljati. Deca sa ovim oboljenima imaju specifične potrebe u redovnom školovanju, moraju sprovoditi redovni rehabilitacioni tretman, moraju svoje školovanje da prilagode mogućnostima koje diktira težina bolesti. Nažalost, svest i saznanje o problemima ove dece nisu prisutni u javnosti niti ih prepoznaje pravna regulativa u našoj zemlji. Iz ovog razloga, Udruženje roditelja i dece obolele od reumatskih bolesti, kao i Udruženje reumatologa Srbije, pokrenula su veliki broj promotivnih aktivnosti kako bi se što pre prevazišli svi pobrojani problem – istakla je naša sagovornica.

Juvenilni idiopatski artritis

Ovo je u današnje vreme najčešća reumatska bolest kod dece. Pretpostavlja se da od nekog od oblika juvenilnog artritisa boluje hiljadu do dve hiljade dece u našoj zemlji, odnosno svako 1.000 dete.

– Juvenilni idiopatski artritis (JIA) je hronična bolest koju karakteriše neprekidna upala jednog ili više zglobova. To je najčešće zapaljensko, reumatsko oboljenje dečjeg uzrasta. “Idiopatski” znači da ne znamo tačno kako i zašto upala nastaje, “juvenilni” u ovom slučaju označava da se simptomi bolesti javljaju pre navršene 16. godine. Osnovna odlika upale zgloba – artritisa je bol, otok i ograničen pokret. Može se javiti u svim uzrastima, počev od prve godine života, i kod oba pola. Različiti oblici bolesti imaju svoje karakteristične simptome, po čemu se mogu razlikovati, ali i različitu prognozu i terapijski pristup. Najteži, ali srećom najređi, jeste sistemski oblik artritisa koji se javlja već od prve godine života i manifestuje se ponovljenim temperaturama, osipom po koži, pojavom izliva u srčanu ili trbušnu duplju. Upala zglobova u ovom obliku bolesti nije dominantna tegoba i javlja se nekad posle većeg broja godina. Nažalost, ovaj oblik oboljenja je najteži i nekada ima izuzetno lošu prognozu i životno može ugroziti obolelo dete ili dovesti do teškog oštećenja velikog broja zglobova, sa pojavom invaliditeta, već do puberteta – tvrdi naša sagovornica.

Postavljanje dijagnoze

Uslov da ova upala zglobova nema hronični progresivni karakter sa teškim posledicama po kasniju funkcionalnu sposobnost dece, jeste rano postavljanje dijagnoze i pravovremena primena terapije.

– Nažalost, bolest se u početku može manifestovati vrlo nespecifičnim simptomima, poput ponovljenih temperatura ili pojave promena na koži i očima ili simptoma kod drugih organa, a pritom biti bez zglobnih manifestacija. Iz ovih razloga kasno se postavi dijagnoza osnovne bolesti i započne sa adekvatnom terapijom što značajno utiče na kasniju prognozu bolesti. Sa druge strane, pojava otoka zgloba kod dece, čak i bez

Kada se javiti lekaru?
Dijagnostika se zasniva isključivo na ranom prepoznavanju pojave pojedinih simptoma što je osnovni razlog za česta lutanja do postavljanja prave dijagnoze. Kada se posumnja na ova oboljenja, od velike pomoći mogu biti neke laboratorijske analize, ultrazvučni pregledi zglobova i mekih tkiva, kao i dijagnostika rendgenom i magnetnom rezonancom. Ipak, možda je najbolje za sada savetovati roditelje da se kod pojave bolova i otoka zglobova, bez jasnih podataka o prethodnoj traumi ili nekog od drugih pomenutih simptoma, ne obraćaju ortopedima već pedijatrima reumatolozima.prethodnog podatka o povredi, često se zanemaruje i smatra ortopedskim problemom što takođe odlaže pravovremeno započinjanje lečenja. Glavno obeležje bolesti je upala jednog ili više zglobova koja se ispoljava otokom i bolom u zapaljenom zglobu, ograničenom pokretljivošću, ukočenošću, posebno u jutranjim časovima, poremećajem hoda, malaksalošću, umorom, slabim apetitom. Bol nije karakterističan simptom na početku bolesti, naročito kod mlađe dece. Roditelji najčešće zapaze da dete hramlje, posebno u jutarnjim časovima kada je primetno neraspoloženo i/ili razdražljivo, da ima izmenjenu šemu hoda (antalgičan hod), da se brže zamara ili odbija da hoda. Otok, prva jasna manifestacija artritisa koju roditelji primete, često se pripisuje povredi, koja u ovom uzrastu nije retka, i greškom dete prvo vode ortopedu. Simptomi zavise od vrste i broja zapaljenih zglobova. Ako je upalom zahvaćen zglob kuka, dete ima bolove u preponi – upozorila je dr Vojnović.

Lečenje reume kod dece

Deci sa ovakvim oboljenjem najvažnije je omogućiti normalan život i sprečiti oštećenje zglobova i drugih organa koji mogu da budu zahvaćeni upalom. Lečenje se zasniva na primeni lekova koji smiruju upalu, fizikalnih procedura koje imaju cilj da održe funkciju zgloba i spreče nastanak deformiteta. Veoma je složeno i zahteva saradnju različitih specijalista.

– Od momenta kada se bolest prepozna, odnosno postavi dijagnoza, lečenje se započinje nesteroidnim antireumatskim ili antiinflamacijskim lekovima (NSAIL) – antireumaticima, koji se zovu simptomatskim lekovima jer deluju na znake bolesti, ali ne mogu potpuno da zaustave proces upale, odnosno da dovedu do remisije bolesti. To su lekovi koji smanjuju bol, snižavaju povišenu telesnu temperaturu, smanjuju otok zglobova, pomažu da se dete bolje oseća, da bude pokretljivije i da ukočenost u jutarnjim časovima, koja je karakteristična za upalu zglobova, bude što manje izražena. Najčešće se koriste ibuprofen i naproksen.

Kvalitetan život
Cilj je da se ovoj deci, uz minimalnu podršku sredine u kojoj žive, ranu dijagnostiku i adekvatno lečenje, omogući kvalitet života i postignuća kao kod sve zdrave dece, a sa savremenim mogućnostima dijagnostike i lečenja to je zaista, kako ističu stručnjaci, moguće i kod nas.

Lekove druge linije ili lekove koji menjaju tok bolesti (LMB) neophodno je primeniti kod dece kod koje poliartritis napreduje i pored primene odgovarajućih antireumatika i injekcija datih u zglobove. Pun terapijski efekat ovih lekova postaje očigledan nakon nekoliko nedelja ili meseci neprekidnog lečenja. Međutim, njihova upotreba treba da bude vremenski ograničena, jer duža primena može da dovede do neželjenih efekata. Najznačajniji napredak u lečenju reumatskih bolesti, kako odraslih tako i dece, donelo je uvođenje biološke terapije koja se primenjuje u svetu, ali i kod nas već duži niz godina. Biološki lekovi predstavljaju supstance koje imaju mogućnost da blokiraju stvaranje različitih zapaljenskih molekula u organizmu, odgovornih za započinjanje i održavanje hroničnog zapaljenskog procesa koji je u osnovi imunskog poremećaja. Ovde spadaju lekovi koji blokiraju prozapaljenske molekule koji se pojačano stvaraju u hroničnoj upali. Biološki lekovi pokazuju visoku terapijsku efeikasnost u lečenju reumatskog poremećaja sa izrazitim pozitivnim delovanjem na smanjenje zapaljenske reakcije i destrukciju zglobova. Ovi se lekovi primenjuju, slično insulinu, davanjem subkutanih injekcija, ili jednomesčnom intravenskom infuzijom. Injekciju bolesnik sam sebi daje u kućnim uslovima što značajno utiče na komfor i psihosocijalni efkat koji lek ima na decu. Zahvaljujući razumevanju Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije i Fonda zdravstvenog osiguranja, koji je obezbedio sredstva za ovaj relativno skup oblik terapije, shvatio značaj i prednosti primene ove savremene terapije kod dece, naši mali najugroženiji bolesnici o trošku države mogu da dobijaju i ovaj oblik terapije – istakla je dr Vojinović.

Izvor: yumama.com

Kako se leči bol u zglobu palca šake

Dr ŽAna Panovna
-
0
Kako se leči bol u zglobu palca šake

Šta je to rizartroza? Koga to interesuje? Još jedna doktorska priča, odnosno tema za kongrese i stručne rasprave. Sve su ovo misli koje vam prolaze kroz glavu dok čitate naslov. Da stvar bude interesantnija, kad pitate mnoge lekare šta je rizartroza dobijete začuđen pogled i neki nejasan, nerazuman odgovor.

A tad se pojavi bol u zglobu palca šake, nekad samo na dodir a nekad pri pokretima palca. Bol se ne smiruje ni pored lekova. Na kraju ne možete ni da držite šoljicu kafe u ruci. I onda vam neko kaže da bolujete od jednog specifičnog oblika osteoartrita, poznatijeg kao rizartroza.

Osteoarthritis je oboljenje zglobova. Zahvata u krajnjoj fazi sve delove zgloba – kost, hrskavicu, zglobu kapsulu, ligamente i mišiće. Proces artroze započinje na površini i rubovima  hrskavice zgloba koja se menja, gubi elastičnost, stanjuje se, stvaraju se sitna a kasnije i dublja oštećenja. Potom se proces širi u dublje delove na subhondralnu kost. Dolazi do sklerozacije tj. zgušnjavanja kosti ili stvaranja subhondralnih cističnih formacija. Na rubovima zglobne plohe se stvaraju koštani izdanci – osteofiti.

Klinički znaci

Klinički znaci  se ispoljavaju  kao bol, koja je u početku prisutna u pokretu i pri opterećenju,  a kako proces napreduje bol se javlja i u fazi mirovanja. Vrlo čest simptom je ukočenost, ograničena pokretljivost, zvuk poput škripanja u zglobu  poznatiji  kao krepitacije. Napredovanjem bolesti javlja se i slabljenje okolne muskulature i ligamentarnog aparata što dodatno dovodi do destabilizacije i smanjene pokretljivosti zgloba.

Povremeno se može javiti i oticanje zgloba, kada se degenerativnom procesu pridruži i upalni proces. Upalne promene  dovode do oslobađanja enzima koji dodatno oštećuju zglobnu hrskavicu.
Od tog momenta počinjemo da govorimo o dekompenzovanoj artrozi. Sve navedeno se prvo javlja na zglobu kolena i kuka a potom i na malim zglobovima šaka.

Kad artroza zahvati karpometakarpalni zglob palca na šaci koji čine baza prve metakarpalne kosti i os trapezium govorimo o rizartrozi.

U suštini se radi o reumatskom oboljenju koje se često javlja kao profesionalno oboljenje – najčešće kod osoba koje rade teže poslove rukama. Bolovi mogu biti prilično jaki i znatno ograničavaju funkciju palca i cele šake.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja putem kliničkog pregleda bolesnika i RTG snimkom šake.

Kako se leči rizartroza?

Postoji nekoliko nivoa lečenja.

  1. PRVI nivo čini : edukacija bolesnika o njegovoj bolesti koja obuhvata savete o kraćim mirovanjima u fazama dekompenzacije tj. poštedom od aktivnosti koje uzrokuju tegobe, zatim se utiče na korekciju predisponirajućih faktora ( pravilna ishrana, promena životnih navika kao što je prekidanje pušenja i promene aktivnosti svakodnevog života, smanjenje telesne težine, itd ),  primena odgovarajućih pomagala ( ortoza za ručni zglob koja postavlja  palac u stabilan položaj palmarne abdukcije i ekstenzije).Sem toga, bitno je da pacijent shvati važnost svakodnevne primene medicinske gimnastike koja ima za cilj smanjenje bola, otoka, jačanje pripadajuće muskulature, stabiliziranje zgloba, i vraćanje funkcionalne sposobnosti bolešću zahvaćenog zgloba. Te vežbe se baziraju na jačanju mišića tenara.

  2. DRUGI  nivo predstavlja medikamentozno lečenje. Od lekova se najčešće primenju lekovi za ublažavanje bola (analgetici) i nesteroidni antireumatici. Sem toga preporučuje se lokalna primena  glukokortikoida  ( blokade ) u dekompenzatoranoj fazi. Iskustvo nas uči da suplementi na bazi kolagena, glukozamin sulfata i hondroitin sulfata za oralnu primenu kao i u obliku masti daju odlične rezultate.Na tržištu su po tom pitanju preparati Galedrinka pokazali kao najuspešniji. Ortopedi često preporučuju direktnu aplikaciju suplemenata ili steroidnih preparata ( lekova ) u sam zglob putem intraartikularno datih injekcija sve u cilju smanjenja tegoba i odgađnja operativnog zahvata. U ovoj fazi lečenja fizikalne terapije i tretmani su nezaobilazan deo lečenja.

  3. TREĆI nivo predstavlja operativno lečenje. Operativno lečenje je rezervisano za one bolesnike kod kojih konzervativni tretmani nisu doneli boljitak. Prisutnost jakog bola uz deformitet zgloba koji sprečava funkciju samog zgloba i narušava kvalitet života su razlog za operativno lečenje.

Postoje četri stepena bolesti u smislu načina operativnog lečenja.

  • I  stepen je stabilizacija zgloba kroz rekonstrukciju ligamenata.

  • II  i  III   stepen su artrodeza ( blokada tj. ukočenje zgloba ) sa delomičnom ili potpunom resekcijom os trapezium ili artroplastikom zgloba (odnosno ugradnjom veštačkog  zgloba bilo da su u pitanju sintetički ili biološki implantati).

  • IV  stepen operativnog lečenja zahteva  potpunu resekciju ( odstranjenje ) os trapeziuma.

Ako se sretnete sa bolom u korenskom zglobu palca, propadanjem hrskavice, ograničenjem pokretljivosti u samom zglobu, slabljenjem funkcije hvata javite se u specijalističku ambulantu fizijatru ili ortopedu koji će vam pružiti svu neophodnu medicinsku pomoć.
Ovaj tekst nije zamena za stručnu medicinsku pomoć. On je samo pomoćno sredstvo ka što bržem i potpunijem rešavanju vaših problema.

Autor:  dr. Siniša Berić  ,
spec. fizikalne medicine i rehabilitacije

Izvor: bolesti-zglobova.com

VLADETA JEROTIĆ: Šta BRAK čini USPEŠNIM I STABILNIM, a šta uzrokuje RAZVOD

Dr ŽAna Panovna
-
0
VLADETA JEROTIĆ: Šta BRAK čini USPEŠNIM I STABILNIM, a šta uzrokuje RAZVOD

Istraživanja su potvrdila da je veoma teško promeniti negativnu percepciju kod supružnika. Kako nauka i religija gledaju na uspešan, a kako na manje uspešan brak?

Poslednja istraživanja ukazuju da će se dva od tri braka završiti razvodom. Za one koji ulaze u brak po drugi put, prognoze su još lošije. Sa tako uznemiravajućim statistikama, postaje veoma važno odgovoriti na pitanje šta je to što čini brak uspešnim i stabilnim, a šta uzrokuje razvod.

Tokom niza godina mnoštvo teorija je pokušalo da objasni razloge za razvod. Neke od tih teorija su postale veoma popularne i još uvek imaju uticaj na shvatanja ljudi o braku kao i na bračno savetovanje ili terapiju. Nažalost ponekad nije toliko važno da li su autori knjiga i teorija o braku u pravu ili ne, dokle god su popularni i interesantni. Hrišćanske crkve su se, u pokušaju da ponude principe za uspešan brak, pozvale na biblijske tekstove o braku. Međutim, za autore Biblije, brak je imao drugačije značenje nego ono koje imamo u 21 veku. U vremenu u kome su brakovi bili ugovoreni i predstavljali savez među porodicama ili državama, kao i razmenu dobara, brak ima drugačije značenje od onog koje mi znamo u kulturi u kojoj je rezultat romantičnih osećanja. Pokušaj da se nametnu svi aspekti braka našeg vremena u tekst i kulturu Biblije može rezultovati u ozbiljnom izvrtanju značenja tekstova o braku. 

Takođe, Biblija nije napisana kao udženik za odnose u braku i porodici ili klinično savetovanje. Iako Biblijske poruke i principi prevazilaze vreme i kulturu iz koje su potekli, te poruke i principi su izneseni u formi i kontekstu vremena i kulture u kojoj su napisani. Možda su teškoće u razumevanju biblijskih principa o braku rezultovale u preuzimanju ideja ili 28 teorija iz popularne psihologije. Tako se nažalost, pastoralno bračno savetovanje često bazira na istim teorijama koje su postale popuralne izvan crkve sa dodatkom biblijskih tekstova.

Pogledajmo neke od teorija o bračnoj terapiji i uzrocima razvoda koje nikada nisu bile potvrđene ozbiljnim istraživanjima:

Mitovi o braku

Model aktivnog slušanja je jedna od najuticajnijih teorija o bračnoj terapiji. Ovaj model je pružio osnovu za mnoge pristupe bračnoj terapiji.

Razlika između uspešnih i neuspešnih brakova

Hipoteza je da je aktivno empatično slušanje u toku konflikta karakteristika stabilnih i srećnih brakova, dok ova osobina nedostaje u neuspešnim brakovima. Sledi da za srećan i trajan brak supružnici treba da budu dobri i saosećajni slušaci i da ne zauzmu odbrambeni stav čak i kad se osete napadnuti od strane supružnika. Ova pretpostavka je kod većine bračnih terapija bila osnova za razvoj različitih vežbi slušanja.

Naprimer, jedan supružnik počinje da govori koristeći ‘ja izjave’ izražavajući svoje potrebe i osećanja, nasuprot ‘ti izjavama’ kojima se najčešće izražava kritika. Drugi supružnik sluša i treba da parafrazira sadržaj i osećanja supružnikovih izjava da bi proverio da li je pravilno shvatio ono što je druga osoba rekla. Zatim je osoba zamoljena da prihvati i uvaži osećanja supružnika izbegavajući suđivanje.

Gde je naučna potvrda za ovu teoriju? Pored nedostatka istraživanja koja bi potvrdila ovakav pristup praktično se pokazalo da je veoma teško koristiti ‘ja izjave’ kada želimo osvetu, osećamo mržnju prema partneru ili se osećamo povređeni i želimo da nekog povredimo. Teško je setiti se ‘ja izjave’, a ponekad nas jednostavno nije briga za ‘ja izjave’. Istraživanje koje je Gottman izveo pokazalo je da se aktivno slusanje retko javlja (4.4% vremena) i nije predvidelo nikakve ishode. Takođe detaljno preslušavanje video snimaka i izjava bračnih parova ukazuje da ljudi retko parafraziraju izjave svojih partnera. To naravno ne znači da je aktivno empatično slušanje pogrešno.

U stvari veoma je važno, ali ne daje direktan odgovor na pitanje šta je glavni razlog zašto neki brakovi opstaju ili ne. Istina je da kraktoročno aktivno slušanje smanjuje negativne interakcije, kao i da supružnici treba da slušaju jedno drugo i da slušaju sa empatijom. Problem je u tome kako da se to ostvari. Gottman predlaže da slušanje mora biti bazirano na bračnom prijateljstvu i pozitivnim interakcijama bračnog para dok nisu u konfliktu.

Model ljutnje kao opasne emocije je baziran na hipotezi da je ljutnja destruktivna u braku. Hendriks u svojoj bestseler knjizi o braku ‘Destruktivna moć ljutnje’ kaže da je ljutnja destruktivna u svim odnosima. Parrot i Parrot dodaju da nema druge emocija koja je nanela toliko štete brakovima koliko ljutnja.

Negativan pogled na ljutnju preovladava u mnogim teorijama o bračnoj terapiji. Gottman je otkrio da iako je ljutnja u vezi sa smanjenom bračnom satisfakcijom, dugoročno gledano ljutnja je povezana sa bračnom srećom i uspehom. U dva longitudalna istraživanja Gottman je utvrdio da gnjev u bračnim interakcijama ne predviđa razvod, ali prezir i odbrambeni stav predviđaju sa sigurnošću. Jednaka razmena (latinski Quid pro quo error) je ideja dosla od autora Lederer i Jackson koji su tvrdili da postoji recipročna razmena pozitivnog ponašanja u uspešnim brakovima, a da nedostaje u neuspešnim. 

Pored ponašanja mora promeniti i percepcija

Pokazalo se međutim da, ne samo da srećni brakovi ne poseduju recipročnu razmenu nego da je to karakteristika upravo nesrećnih brakova. Nesrećni parovi vode evidenciju onoga što su dali i primili, dok srećni parovi to čine bezuslovno.

Ova pogrešna pretpostavka je nastavila da se koristi u bračnoj terapiji čak i nakon što se pokazalo da nije tačna. Kao komentar na to, Gottman daje poređenje – to je kao kada bismo u lečenju opasne bolesti nastavili da koristimo ono što se pokazalo da pogoršava stanje pacijenta. Ova teorija je rezultovala u bezuslovnoj pozitivnosti kao intervenciji u bračnoj terapiji. Terapeuti su poučavali supružnike da budu ljubazniji prema svojim partnerima bez obzira šta dobiju zauzvrat. Zatim bi terapeut pitao klijente da diskutuju da li su primetili ono što je pozivitno ili ne. Robinson i Price su otkrili da nesrećni parovi primećuju manje onog što je pozitivno nego neutralan objektivan posmatrač za citavih 50%.

Tako da je utvrđeno da se pored ponašanja mora promeniti i percepcija. Međutim, to može biti veoma teško jer su istraživanja pokazala da ljudi koji daju negativne komentare o supružniku imaju tendenciju da odbace sve ono što je pozitivno i u suprotnosti sa onim 30 što su izjavili. Dalja istraživanja su potvrdila da je veoma teško promeniti negativnu percepciju kod supružnika. Model harmonije je nastao pod uticajem Harold Raush koji je objavio rezultate istraživanja o promeni koju parovi doživljavaju kada postanu roditelji. On je smatrao da postoje tri tipa bračnih parova. Prvi tip se dosta raspravlja, čak i oko manjih stvari, drugi tip izbegava koflikt u potpunosti i ima veoma malo psihološkog uvida i svesti, a treći tip je Harold nazvao ‘harmonični’ bračni par. Raush je smatrao da su prva dva tipa disfukcionalna.

U svom longitudalnom istrazivanju Gottman je otkrio da su obe hipoteze netačne. Kako oni parovi koji su često u konfliktu, tako i oni koji ga izbegavaju mogu imati srećne i stabilne brakove. Ustvari, on je otkrio da strastveni parovi koji se često raspravljaju su jedini koji imaju romantičan brak i nakon 35 godina braka. Kombinacija hipoteza koje su u konfliktu.

Primer 1: Hipoteza da je dominantnost u bračnom odnosu disfunkcionalna nasuprot hipotezi da je nedostatak dominantnosti disfunkcionalan. Gottmanovo istraživanje pokazuje da je podela moći ili jednakost u braku u smislu ‘prihvatanja uticaja (posebno muževog prihvatanja uticaja žene) značajna za stabilnost braka čak i među tek venčanim parovima, a posebno kada je reč o zlostavljanju u braku.

Primer 2: model žena gonilac/muž koji se povlači je disfunkcionalan.

Modeli koji su prisutni u ponašanju partnera

Otkriveno je da je ovaj model prisutan u svim brakovima. Međutim, ovaj model je veoma istaknut kod brakova koji su neuspešni, tako da ima donekle podlogu u istraživanju.

Primer 3: promena ponašanja je neophodna za srećan brak/prihvatanje jedno drugog bez pokušaja da se ponašanje promeni. Gottman je otkrio da većina konflikata u braku nastaje kao rezultat razlika između supružnika koje su trajne i ne mogu se promeniti.

U zavisnosti od sposobnosti para da prihvati jedno drugo i uspostavi dijalog o tim razlikama i problemima zavisi da li će ostati zajedno ili će se razici. 

Primer 4: loše rešavanje problema je disfunkcionalno. Gottman je utvrdio da većina bračnih problema neće biti rešena i da je mnogo važnije kakav stav i osećanja su izražena u vezi sa tim problemima nego da li su oni razrešeni.

Primer 5: čitanje misli je disfunkcionalno. Istraživanje je ukazalo da ljudi mogu da ‘čitaju misli’ tj. komuniciraju u toku konflikta pretpostavljajući tuđa osećanja ne zato sto suviše predpostavljaju ili imaju pogrešnu sliku o partneru nego zato što poznaju svog supružnika. Nije ‘citanje misli’ vec osećanja tj. stav sa kojima su izražene, ono što takvu komunikaciju čini disfunkcionalnim ili ne.

Primer 6: velika očekivanja za brak izazivaju razvod. Pokazalo se da ljudi koji imaju više standarde i veća očekivanja za brakove imaju bolje brakove ne lošije.

Primer 7: sličnosti među supružnicima su baza bračne sreće i stabilnosti. Ova hipoteza ima donekle potvrdu u istraživanju. Mitovi o razvodu Afera je uzrok vecine razvoda. Oko 25% posto slučajeva bračne terapije je prijavilo aferu kao glavni problem. Međutim, oko 80% muškaraca i žena su navele glavni razlog za razvod postepeno udaljavanje jedno od drugo i gubitak osećaja zajedništva, kao i osecaj da više nisu voljeni i cenjeni u braku. Afere su bile uzrok razvoda za 20 do 27% svih parova, a intenzivni sukobi za 40% parova. Ustvari osećaj da neko nije voljen je bio najčešći razlog za razvod u rezultatima dva istraživanja. Monogamija je za žene. Ovakav stav je bio objavljen u knjizi ‘Anatomija ljubavi’ koju je napisala Helen Fisher.

Ona ističe stav da muškarci moraju da ‘ašikuju’ i imaju seksualne afere te da žene treba da se naviknu na tu činjenicu. Helen tvrdi da je ovakvo ponašanje biološko i deo nasleđa evolucije. Gottman u svojoj knjizi smatra da je ovakav stav naneo puno štete. Ustvari postoji dosta istraživanja koja pokazuju da muškarci imaju više koristi od braka, kao monogamnog odnosa nego žene. U longitudalnoj studiji o starosti brak je predvideo veću starost muškaraca. Brakovi pozitivnije utiču na zdravlje muškaraca nego žena.

Ovo je naravno diskutabilno, jer zdrav brak bi verovatno trebao da ima iste koristi za oba pola. 32 Naučna istraživanja takođe pokazuju da su rani podaci o razlikama među polovima u vezi sa brojem afera bili pobijeni sa istraživanjem o prilikama za aferu.

Lawson je pronašao da od kada su žene zaposlene u velikom broju, broj afera žena je premašio afere muškaraca. Razlike među polovima uzrokuju razvod. Ovaj mit je posebno postao popularan nakon sto je John Gray izdao svoju knjigu ‘Muskarci su s marsa a žene s venere’. U njegovoj knjizi on ističe različite potrebe koje muškarci i žene imaju i kojih treba da su svesni da bi sačuvali brak. Nešto poput mita o braku ranije pomenutog, žene i muškarci treba da recipročno daju i primaju. Prema autoru knjige muškarci nisu sposobni da slušaju, te žene ne treba da im nešto objašnjavaju duče od 2 minuta ili da ocekuju kontakt očima. John Gray takođe ističe da muškarci imaju potrebu za seksualnom intimnošću dok žene imaju potrebu za emocionalnom podrškom i intimnošću. Goleman u svom istraživanju o karakteristikama emocionalne inteligencije je otkrio da muškarci i žene imaju više sličnosti nego razlika. Druga istraživanja potvrđuju da ima veoma malo psiholoških razlika između muškaraca i žena koje su rezultat bioloških razlika, te da je većina razlika naučena i rezultat uticaja kulture.

 

Šta je ljubavna labaratorija

Gottman je otkrio određene razlike među polovima, ali sasvim drugačije od onih o kojima Gray govori. Jedna od razlika je fiziološka reakcija muškaraca u toku konflikta koja je snažnija nego kod žena. Gottman-ovo istrazivanje u takozvanoj ‘ljubavnoj laboratoriji’ Metodi i načini istraživanja koje je Gottman koristio se mogu uporediti sa onima koji su korišćeni u medicini i nauci čime je omogušeno da se dobiju objektivni podaci o tome sta jedan brak čini uspešnim, a sta ga vodi ka razvodu. Gottman je koristio stan u kome bi bračni par proveo 24 sata kao takozvanu ‘ljubavnu laboratoriju’.

Bračni parovi su zamoljeni da se ponašaju onako kao da su u svom domu. Kamere su bile uključene od 9 ujutro do 9 uveče, a takođe su merene i njihove fiziološke promene, rad srca, disanje itd. Takođe su uzeti uzorci mokraće radi analize hormona stresa i u saradnji sa imunologom, uzeta je krv od učesnika istraživanja. Kasnije su video snimci bili pokazani parovima i oni su dok ih gledaju trebali da ocene kako su se osećali i šta su razmišljali u situacijama na video snimku. Takođe je trebalo da opišu ili pretpostave kako se njihov partner osećao. Gottman je stvorio intervju da bi 33 ispitao i obuhvatio poglede para na istoriju braka, brak roditelja, filozofiju braka i nivoe ugodnosti ili neugodnosti sa osnovnim emocijama.

Stvoreni su upitnici sa ciljem da se otkriju rituali, uloge, snovi o životu, ciljevi, simboli i mitovi koji vode nečije poglede ili shvatanja. Ovi parovi su praćeni tokom dužeg niza godina i obuhvatili su tek novovenčane, parove koji su venčani 7 godina, brakove u kojima postoji zlostavljanje i parove koji su u svojim 40-tim i 60-tim godinama.

Takođe su praćeni parovi koji su dobili decu i njihova interakcija sa njihovim bebama, predškolcima, i tinejdžerima. Deca su praćena od uzrasta 4 do 15 godina i 677 parova je praćeno u različitim longitudalnim istraživanjima (neki parovi u periodu od čak 15 godina). Rezultati istraživanja su postali osnova za materijal Gottmanovih knjiga i razvoj njegove bračne terapije. Gottman je takođe uradio istraživanje o tome kakav efekat na parove imaju radionice za parove koje su on i njegova supruga održali i parovi su praćeni 2 naredne godine. Kao rezultat Gottman je u stanju da sa velikom preciznošću (preko 90%) prognozira da li će se brak završiti razvodom nakon što samo nekoliko minuta sluša bracni par u konfliktu. Posle dugogodišnjeg istraživanja Gottman je zapazio da su dve osnovne karakteristike uspešnih i srećnih brakova koje nedostaju kod onih koji su se završili razvodom:

1. Pozitivan afekat preovladava u komunikaciji tokom konflikta

2. Par je u stanju da umanji negativni afekat tokom konflikta

Međusobno poštovanje kao ključ dobrog braka

 Par je u stanju da umanji negativni afekat tokom konflikta. Ove karakteristike pružile su osnovu za Gottmanovu bračnu terapiju: da bi se ostvarila trajna promena u problematičnim brakovima, intervencije treba da uvećaju pozitivan afekat u situacijama gde nema konflikta ili u toku konflikta, a takođe i pomognu parovima da nauče kako da umanje negativni afekat tokom konflikta prihvatajući uticaj jedan drugog.

Dugogodišnje istraživanje sa 130 tek venčanih parova, praćenih u toku 8 godina, pokazalo je da muževi koji prihvataju uticaj svojih žena već u prvim mesecima braka imaju srećnije brakove i manja je verovatnoća da će se razvesti od onih muškaraca koji se opiru uticaju svojih žena. Statisticki gledano, kada muškarac nije spreman da deli moć sa svojim partnerom, postoji 81% šansa da brak neće biti uspešan nego samo-destruktivan.

Naravno, podjednako je važno da i žene poštuju svoje muževe, ali istraživanja pokazuju da većina žena, čak i u nestabilnim brakovima to vec čini. To ne znači da se one nikada ne naljute na svoje muževe, već da su spremnije da dopuste svojim muževima da utiču na njihove odlluke uzimajući u obzir njihova osećanja i mišljenje. Međutim, često muškarci nisu spremni da to isto uzvrate. Gottmanovo istraživanje nije pokazalo da muškarci treba da se odreknu svog uticaja i dopuste da žene njima vladaju, već da su srećni i stabilni brakovi oni u kojima muževi poštuju svoje žene i ne opiru se da dele moć i zajedno donose odluke. U mnogo slučajeva, muškarci koji se opiru uticaju svojih žena nisu toga svesni. Primer je softverski inženjer David koji smatra da on i njegova žena zajedno donose odluke i dele moć u braku. Međutim, to nije tako kada se pogleda na ono što se odigrava u njihovom domu.

Jedne večeri David je saopštio svojoj ženi Marti da će morati do kasno da radi u četvrtak. Marta ga je podsetila da njena majka dolazi u posetu u petak i da je ona računala na njega da joj pomogne u čišćenju kuće i pripremi gostinjske sobe. “Ljuta sam na tebe”, rekla je Marta, “Zar se ne sećaš da moja majka dolazi? Zašto ne možeš napraviti promene u svom rasporedu na poslu?”. “Zašto se ti nisi setila da ja treba da završim veliki projekat? Nema šanse da mogu da napravim promene u rasporedu. Moram da radim – a možda ću čak da radim i ceo vikend”, odgovorio je ljutito David. Umesto da smanji negativan afekat tokom koflikta prihvatajući uticaj, David ga je uvećao zauzimajući odbrambeni stav i umesto da odgovori na Martinu žalbu, uzvratio je svojom primedbom: zašto se ona nije setila njegovog rasporeda. Zatim joj je zapretio dodajući da će možda morati da radi i više nego što je ranije rekao. Marta se razbesnela. Izvređala ga je nazivajući ga raznim imenima i napustila ljutito sobu. David se osećao kao žrtva.

Njemu je izgledalo kao da je njen bes kao i obično došao niotkuda. Njegovo srce je ubrzano lupalo i osećao je pritisak u glavi. Sve što je želeo je da pobegne od nepravednog i nerazumnog stava svoje žene. Nije bio raspoložen za kompromis. Osećajuci se kao žrtva, uzeo je pivo i uključio televizor. Kada se Marta vratila u sobu želeci da razgovara, on ju je jednostavno ignorisao. Kada je počela da plače, on je napustio sobu i izjavio da ide rano na spavanje. Pomenuti konflikt ima više krivaca. Martin oštar početak razgovora nije pomogao Davidu da bude otvoren za kompromis. Međutim, Martina reakcija ima svoju istoriju. Njena majka živi u Kanada i oni se retko viđaju. Marta je planirala ovu posetu već mesec dana i mnogo puta govorila Davidu koliko je sretna da će moći da pokaže majci njihovu novu kuću. Kada je David izjavio da mora da radi do kasno, ne osvrćući se na posetu Martine majke, Marti je postalo jasno da je David zaboravio. Ukoliko nije zaboravio, to mu je bilo tako nevažno da razmotri promene u svom rasporedu.

Doneo je odluku bez diskusije sa Martom. Kada se dese ovakve rasprave ima toliko optužbi da je teško utvrditi šta je uzrok sukoba. Međutim, u slučaju Marte i Davida glavni problem je njegova nespremnost da prihvati ženin uticaj – kada ona postane negativna i da primedbu kao “ljuta sam na tebe”, David reaguje na to pogoršavajući ili uvećavajući negativni afekat. Pomislite koliko bi se drugačije Marta i David osećali da je David, umesto da zauzme odbramben stav, pružio izvinjenje Marti i objasnio da je toliko opterećen poslom da je potpuno zaboravio da posetu njene majke. Ili da je, nakon toga, David pokušao da popravi situaciju. Mogao je da je sasluša bez primedbi i pretnji što bi Marti pomoglo da se smiri. Kasnije su mogli zajedno da pokušaju da nađu rešenje problema.

Možda je David mogao da joj pomogne da sredi kuću iste večeri a da ostane da duže radi tokom vikenda. Prihvatanje uticaja ne znači da se nikada neće izraziti negativna osećanja prema partneru. Brakovi mogu da prežive mnoštvo izraza ljutnje, primedbi i kriticizma. Problem nastaje kad muž kao u slučaju Davida odgovara na ženino nezadovoljstvo sa većom negativnošću (vikanje, uvrede, optužbe i slično). Žene muževa koji ne prihvataju uticaj su sklone kao Marta da budu oštre sa svojim muževima kada započinju diskusiju ili raspravu. Otvorenost za uticaj je veoma važna u odnosima, kako među bračnim drugovima, tako i u odnosima roditelja i dece ili prijatelja i saradnika. Otvorenost za uticaj pored poštovanja i jednakosti zahteva posedovanje karakteristika emocionalne inteligencije kao što je empatija ili sposobnost da se postavimo na mesto druge osobe. 

Iako se neki pozivaju na biblijske tekstove da bi objasnili svoju kontrolu nad brakom i bračnim drugom, Božji plan prilikom stvaranja obeshrabruje takav stav. Oboje, i muškarac i žena su stvoreni šestog dana kao vrhunac materijalnog stvaranja (1 Mojsijeva 1,26.27). Oboje su stvoreni ‘po obličju Božjem’ (1 Mojsijeva 1,26. 27) i oboje su dobili ulogu upravitelja zemljom, njenim stvorenjima i resursima (1 Mojsijeva 1,26). U drugom poglavlju 1 knjige Mojsijeve, uspostavljanje institucije braka i stvaranje čoveka kao socijalnog bića stvorenog za odnose sledi nakon što je čovek dao imena ostalim stvorenjima. Božji zaključak da ‘nije dobro da je čovek sam’ (1 Mojsijeva 2,18) i stvaranje Eve čini se da ukazuje da čovek nije mogao da zadovolji svoje socijalne potrebe u odnosu sa inferiornim bićima kao što su životinje niti sa superiornim bićima kao što su anđeli i Bog.

Žena je stvorena kao neko ko je ravan čoveku, ko neće njime vladati niti mu se podčiniti. Neki od komentatora se slažu da stvaranje Eve od Adamovog rebra ukazuje na nežnu vezu koja treba da postoji između prvog para kao i na to da Eva nije bila stvorena da kontrolise Adama niti da mu bude inferiorna, nego da stoji kraj njega kao ravna njemu. Iako je pojava greha prema Bibliji poremetila ljudske odnose sa Bogom kao i jednih sa drugima, saveti u Novom zavetu takođe ohrabruju otvorenost za uticaj, međusobnopoštovanje i slušanje (Efescima 5,21; 1 Petrova 5,5).

(Izvor: lovesensa.rs)

Momo Kapor: Kako se gube prijatelji

Dr ŽAna Panovna
-
0
Momo Kapor: Kako se gube prijatelji

Kako samo zavidim prijateljstvima starim pedeset godina! Koliko je samo bilo potrebno ljubavi, strpljenja, mirenja sa greškama, pristajanja na slabost.

Prijatelji se gube tako što ih ukradu žene (poslednji put smo ih videli na momačkoj večeri), krade ih posao, kradu ih godine, vreme, krade ih smrt, kradu ih neke druge, strane zemlje, kradu ih nam njihova deca, njihovo ime u novinama, njihovo lice na televiziji, kradu ih nam naše reči o njima koje su čuli od trećih prijatelja.

Održavamo panično neka klimava prijateljstva, krijući sopstvenu slabost i strah da ostanemo sami. Najveći broj naših prijateljstava su neka vrsta bednog sporazuma sa savešću, bekstvo od samoće.

Kako samo zavidim prijateljstvima starim pedeset godina! Koliko je samo bilo potrebno ljubavi, strpljenja, mirenja sa greškama, pristajanja na slabost; koliko lukavstva da se godinama krade vreme od posla, od ambicija, od porodice i poslepodnevnog sna – koliko mnogo razumevanja da se održi ta slabašna, krhka biljka prijateljstva između dva starca što se duže od jednog ljudskog veka nalaze u “Mažestiku”, u podne, posle svih dobrih i loših godina!

Dva starca u “Mažestiku”, u podne – dva preko noći ostarela dečaka što poznaju neke samo njima znane prolaze kroz zabranjene kapije kojih više nema, rupe u tarabi, i tajanstvene tunele u iščezlim vrtovima, sada posle svega i druže se svakoga dana u podne: jedanput kafu plaća jedan, drugi put – drugi.

Zanimljivo, za kraj nekog prijateljstva uvek okrivljujemo druge, nikad sebe. Retko ko od nas pomisli za sebe da ima možda tešku narav ili sklonost ka novim prijateljstvima. Što se mene tiče, stari prijatelji su mi prave dragocenosti u životu. Naravno, kao i ostali, sklapam nova poznanstva ali više od svega čuvam prijateljstva sa onima koji me pamte dok sam još imao tamnu kosu i bio sklon ludorijama.

Izvor: www.family.rs

Viktor Frankl: Pronalaženje sreće počinje odustajanjem od potrage za srećom

Dr ŽAna Panovna
-
0
Viktor Frankl: Pronalaženje sreće počinje odustajanjem od potrage za srećom

Hiljade knjiga samopomoći se objavi svake godine, obećavajući ključ za sreću i otkrivanje smisla života, ali memoari Viktora Frankla iz 1946. baveći se surovom tragedijom drugog svetskog rata, nude jedinstven i jednostavan odgovor. Frankl kaže da pronalaženje sreće počinje odustajanjem od potrage za srećom.

Austrijski psihijatar Viktor Frankl napisao je psihološke memoare pod nazivom “Zašto se niste ubili”. Kroz lična i iskustva drugih logoraša Aušvica predstavio je svoju teoriju logoterapije po kojoj je smisao, a ne uspeh ili sreća, sila koja pokreće ljudski život. On piše:

„Život ne čine okolnosti nepodnošljivim, već nedostatak smisla i svrhe“.

Frankl čvrsto veruje da se ljudski duh može podići iznad okolnosti koje je nemoguće i zamisliti.

„Kada više ne možemo da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe“.

Logoterapija se manje bavi prošlošću i ispitivanjem svesti, ona je okrenuta budućnosti i smislu sopstvenog života prema kome se treba usmeravati. Na pitanje, šta je smisao života, on odgovara:

„Životni smisao se razlikuje od čoveka do čoveka, iz dana u dan, iz sata u sat. Zato i nije tako važan opšti smisao života, koliko specifičan smisao života u datom trenutku. Postaviti tako uopšteno pitanje bilo bi kao da pitamo šahovskog majstora koji je šahovski potez najbolji na svetu. Jednostavno, nema najboljeg, ili čak dobrog, poteza koji ne bi zavisio od situacije u igri i od osobina protivnika”.

Lekcije koje je Viktor Frankl naučio na težak način zvuče jednostavno i u tome je njihova lepota.

Ne možemo da biramo svoje okolnosti, ali možemo da biramo svoj stav.

Frankl kaže da, kada je sve drugo oduzeto, čovek i dalje ima svoju poslednjuslobodu, a to je sloboda da ‘bira svoj stav u bilo kakvom sklopu okolnosti’. Mi donosimo odluku da nastavimo dalje, da nastavimo da se budimo i živimo svoj život svaki dan, zato što verujemo da postoji neka viša svrha – da naša patnja nije uzaludna.

„Na neki način, patnja prestaje da bude patnja u trenutku kada dobije smisao, kao što je smisao žrtvovanja“.

Ljubav je čuvar smisla

Smisao može doći iz različitih izvora, ali ni jedan nije snažniji od ljubavi. Frankl piše da je u rovovima Aušvica doživeo istinu starog klišea da ‘sve što ti je potrebno je ljubav‘. Misli o voljenima, Frankl piše, pružaju čoveku osećaj blagostanja makar na trenutak, čak i kada mu ništa više nije ostalo.

„Po prvi put u životu sam osetio istinitost onoga što su toliki mislioci izrekli kao poslednju mudrost svog života i što su toliki pesnici opevali: da je ljubav poslednje i najviše do čega se ljudska egzistencija može vinuti“.

Život zahteva smisao za humor

Frankl veruje da birajući smeh i smisao za humor, više nego bilo šta drugo nam može pomoći da se ‘izdignemo iznad svake situacije’. On objašnjava da su zatvorenici pronalazili male momente slobodnog vremena tokom kojih bi pričali viceve i smejali se.

„Pokušaj humora i posmatranja svega u humorističkom svetlu stvara veštinu koja se zove umetnost življenja“.

Uspeh i sreća nisu kraj i nemaju kraj

Frankl je žalio činjenicu da savremeno društvo sebe opisuje kroz dostignuća, što umanjuje vrednost onih koji nisu nužno toliko uspešni i srećni kao drugi. Njegov savet za srećan (i uspešan) život, jeste da se ne juri za uspehom, već umesto toga treba posvetiti sebe nečemu većem od nas samih, i pustiti uspeh da nas prati kao neizbežan nusprodukt tog zalaganja.

„Ne ciljajte ka uspehu. Što više ciljate i od njega pravite metu, više ćete ga mašiti. Jer uspeh, kao i sreća, se ne mogu pronaći, oni moraju nastati, a oni nastaju samo kao posledica lične posvećenosti razlogu većem od samog čoveka ili kao nusprodukt nečije potpune predaje drugoj osobi. Sreća mora da se desi, a isto važi i za uspeh, morate da dozvolite da vam se dese tako što nećete misliti o njima“.

Izvor: Kurir

1...452453454...505Stranica 453 od ukupno 505

Uslovi korišćenja

Portal ordinacija.tv vam omogućava korišćenje sadržaja svog portala uz navodjenje izvora i aktivnog linka ka https://ordinacija.tv/.

 

Marketing

Nudimo vam mogućnost da prezentujete svoje usluge i proizvode na najefektniji način u svim medijima sa popustom do 90%.
Kontakt: tel: 069 121 00 66
email: markovic@ordinacija.tv

 

Pratite nas

© 2023. All rights reserved. Moja ordinacija portal. Kontakt.