Kada započeti sa lečenjem povišenog holesterola?

Visoki nivoi holesterola i lipida mogu značajno da povećaju rizik od nastanka bola u grudima, srčanog napada i šloga. Na sreću, postoji veliki broj tretmana.

Nivoi lipida gotovo uvek mogu da se snize kombinacijom dijete, smanjenja telesne težine, vežbanja i lekova. Kako nivo lipida opada, tako opada i rizik od koronarne bolesti srca (KBS), kao i rizik od srčanog udara. Nije kasno ni ako KBS već postoji; tretman za sniženje lipida može da spasi život.

KOME JE POTREBAN TRETMAN ZA VISOKI HOLESTEROL?

— Odluka o započinjanju tretmana visokog holesterola se donosi na osnovu pojedinačnog slučaja. Lekari razmatraju trenutne nivoe lipida, prisustvo KBS i druge faktore rizika za KBS.

Osobe sa KBS — Nekoliko velikih ispitivanja je pokazalo da je agresivno snižavanje lipida korisno za osobe sa KBS.

Ciljni LDL holesterol manji od 70 do 80 mg/dL (1.81 do 2.07 mmol/Lse preporučuje osobama obolelim od KBS više faktora rizika (npr. osobe sa dijabetesom ili pušači). Neki lekari tretiraju sve visokorizične pacijente statinom bez obzira na nivo LDL-a.
Osobe koje su imale srčani napad (infarkt miokarda ili IM) se tretiraju lekovima za snižavanje holesterola još dok su u bolnici i savetuje im se promena načina života bez obzira na nivo LDL-a.
Ciljni LDL holesterol manji od 100 mg/dL (2.59 mmol/L) se preporučuje osobama koje imaju KBS, ali ne i druge faktore rizika.. Promene životnog stila i lekovi se preporučuju kada je LDL holesterol viši od 100 mg/dL (2.59 mmol/L).
Ove opšte preporuke se modifikuju u slučaju drugih faktora.
Osobe bez KBS — Osobe koje nemaju istoriju KBS takođe imaju koristi od terapije snižavanja lipida, iako u tom slučaju tretman nije agresivan kao kod osoba sa KBS. Uputstva nacionalnog programa edukacije o holesterolu Sjedinjenih Američkih Država daje sledeće preporuke:
Ciljni LDL holesterol manji od 130 mg/dL (3.36 mmol/L) se preporučuje osobama sa dva ili više faktora rizika za KBS i 10-godišnjim rizikom od KBS između 10 i 20 procenata. 10-godišnji rizik se računa posebno za žene i posebno za muškarce. Promene životnog stila I lekovi se generalno preporučuju kada je LDL holesterol viši od 130 mg/dL (3.36 mmol/L).
Ciljni LDL holesterol manji od 130 mg/dL (3.36 mmol/L) se preporučuje pacijentima sa dva ili više faktora rizika za KBS i 10-godišnjim rizikom od KBS manjim od 10 procenata. 10-godišnji rizik se računa posebno za žene i posebno za muškarce. Promnene životnog stila se generalno preporučuju kada je LDL holesterol viši od 130 mg/dL, iako se lekovi obično ne preporučuju ako nivo nije viši od 160 mg/dL (4.14 mmol/L).
Ciljni LDL holesterol manji od 160 mg/dL (4.14 mmol/L) se preporučuje pacijentima sa nijednim do jednim rizikom za KBS. Promene životnog stila se obično preporučuju ako je nivo LDL holesterola viši od 160 mg/dL, iako se lekovi ne preporučuju ako nivo nije viši od 190 mg/dL (4.91 mmol/L).

Drugi eksperti daju alternativne preporuke uključujući i globalne pristupe terapiji bazirane na riziku-

Druge specijalne grupe

Hipertrigliceridemija — Visoki trigliceridi se generalno ne smatraju podjednako rizičnim za KBS kao LDL holesterol. Međutim, lekari obično preporučuju tretman osobama kod kojih je nivo triglicerida povišen ako::

Imaju vrlo visoke nivoe (>500 mg/dL ili 5.65 mmol/L)
Imaju i visoki LDL holesterol ili nizak HDL holesterol
Imaju porodičnu istoriju KBS
Imaju druge faktore rizika za KBS

Dijabetes melitus — Osobe sa dijabetesom (tip 1 ili 2) imaju veliki rizik od nastanka bolesti srca. Zbog toga im se preporučuje nivo LDL holesterola manji od 100 mg/dL (2.59 mmol/L).

Starije osobe — Odluku o tretmanu visokog nivoa holesterola kod starijih osoba zavisi od individualne hronološke starosti (starost u godinama) i fiziološke starosti (zdravlje, fizička kondicija). Osoba sa ograničenim vekom i postojećom bolesti verovatno nije dobar kandidat za tretman lekovima. Sa druge strane, inače zdravoj starijoj osobi ne treba poreći terapiju samo zbog starosti. Generalno, ciljevi koje smo već naveli važe i za starije.

TRETMANSKE OPCIJE ZA VISOKI HOLESTEROL — Lipidni nivoi mogu da se smanje promenama životnog stila, lekovima, ili kombinacijom ta dva pristupa. U nekim slučajevima lekar će preporučiti ispitivanje životnog stila pre nego što preporuči promene ili lekove.

Promene životnog stila — Svi pacijenti sa visokim LDL holesterolom treba da pokušaju da promene navike, naročito da redukuju ukupne i zasićene mesti, da smanje telesnu težinu (ako je osoba gojazna ili debela), da počnu sa aerobnim vežbama i unosom biljnih stanola/sterola.

Prednosti takvih promena životnog stila mogu da se pokažu već za 6 do 12 meseci. Ipak, uspeh u snižavanju nivoa lipida promenom načina života varira, a lekar može da odluči o upotrebi leka pre isteka gore navedenog vremenskog perioda.

Lekovi — Postoje mnogi lekovi koji se koriste za snižavanje LDL holesterola i triglicerida, ali samo nekoliko povišava HDL holesterol. Svaka kategorija lekova utiče na specifični lipid i način dejstva je drugačiji kao i efikasnost i troškovi. Vaš lekar će Vam preporučiti lek ili kombinaciju lekova u zavisnosti od nivoa lipida u krvi i drugih individualnih faktora.

Statini — Statini su najjači lekovi za snižavanje LDL holesterola i najefikasniji su u prevenciji koronarne bolesti srca, srčanog udara, šloga i smrti. Statini su lovastatin, pravastatin, simvastatin, fluvastatin, atorvastatin i rozuvastatin. Ti lekovi smanjuju sintezu holesterola u telu i mogu da redukuju nivoe LDL-a i za 20 do 60 procenata. Pored toga, statini snižavaju i trigliceride i blago povećavaju HDL holesterol.

Statini imaju manje nuspojava od drugih lekova koji snižavaju holesterol. Kada uzimate statine važno je da strogo poštujete uputstvo o doziranju; neki su efikasniji kada se uzimaju pre spavanja, dok druge treba uzimati sa obrokom.

Pored toga, neke namirnice kao što su grejpfrut i sok od grejpfruta mogu da povećaju rizik od nuspojava statina. Većina proizvođača osobama koje uzimaju lovastatin, simvastatin ili atorvastatin preporučuje da ne uzimaju više od polovine grejpfruta ili dvesta mililitara soka od grejpfruta dnevno.

Ezetimib — Ezetimib (Zetia®) umanjuje sposobnost tela da apsorbuje holesterol iz hrane, a smanjuje i proizvodnju holesterola u telu. Snižava LDL kada se koristi samostalno. Kada se uzima bez drugih lekova ima vrlo malo nuspojava.

Međutim, nema studija koje pokazuju bolje ishode kod pacijenata koji su uzimali ezemtimib bilo kao jedini lek ili u kombinaciji sa drugim lekovima za snižavanje holesterola. Pre nego što se ezemtimib preporuči kao prva terapija za tretman visokog holsterola neophodno je sprovesti dodatna istraživanja.

Inaktivatori žučne kiseline — Inaktivatori žučne kiseline su holestiramin, kolestipol i kolesevelam. Ti lekovi vezuju (kombinuju se) žučnu kiselnu u crevima i redukuju količinu holesterola koja se apsorbuje iz hrane.

Inaktivatori žučne kiseline mogu da se preporuče za tretman blago o umereno povišenih nivoa LDL holesterola. Međutim, nuspojave mogu da budu naporne i mogu da obuhvataju mučninu, nadimanje, grčeve i oštećenje jetre. Uzimanje psilijuma (suplementa vlakana kao što je Metamucil®) ponekad može da umanji te nuspojave.

Inaktivatori žučne kiseline mogu da interaguju sa nekim lekovima kao što su digoksin (Lanoxin®) i varfarin (Coumadin®), a mogu i da utiču na apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima (kao što su vitamini A, D, K i E). Uzimanje tih lekova u različito vreme tokom dana može da reši te probleme.

Nikotinska kiselina (Niacin) — Nikotinska kiselina je vitamin dostupan u obliku koji se odmah oslobađa, koji se oslobađa nešto kasnije ili dosta kasnije. Snižava nivoe i holesterola i triglicerida. Nikotinska kiselina može da se preporuči osobama sa povišenim nivoima holesterola i nekim vrstama nasledne hiperlipidemije.

Nuspojave — Nikotinska kiselina ima nekoliko mogućih nuspojava kako što su crvenilo, svrab, mučnina i otupelost i bridenje. Taj lek takođe može da ošteti jetru; Pacijenti koji ga koriste moraju redovno da prate funkciju jetre.

Upotreba nikotinske kiseline sa hranom i aspirina (325 do 650 mg) 30 minuta pre toga može da smanju nuspojave. Nuspojave mogu da se poboljšaju nakon 7 do 10 dana. Formulacija koja se odmah oslobađa najčešće izaziva nuspojave, ali je takođe i efikasnije u snižavanju nivoa holesterola i manja je verovatnoća da će oštetiti jetru u odnosu na druge formulacije gde je oslobađanje odloženo. Formulacije gde se nikotinska kiselina oslobađa nešto kasnije ili dosta kasnije imaju manje nuspojava i obično se uzimaju noću uz užinu.

Nikotinska kiselina kod nekih osoba može da dovede i do drugih nuspojava kao što su insulinska rezistencija koja kod dijabetičara može da povisi nivo šećera u krvi. Može da poveća nivo urične kiseline kod osoba sa gihtom i ne preporučuje se toj grupi pacijenata. Nikotinska kiselina može i da uzrokuje nizak krvni pritisak kod osoba koje uzimaju vazodilatorne lekove kao što je nitroglicerin, a ponekad može da pogorša anginu pektoris (bol u grudima).

Fibrati — Fibratni lekovi (gemfibrozil, fenofibrat i fenofibrična kiselina) mogu da snize nivo triglicerida i HDL holesterola.

Fibrati se preporučuju osobama sa povišenim nivoima triglicerida i hiperlipidemijom. Fibrati su povezani sa mišićnom toksičnošću (koja uzrokuje bol u mišićima ili slabost), naročito kada ih koriste osobe sa insuficijencijom bubrega ili kada se koriste u kombinaciji sa statinom. Fenofibrat/fenofibrična kiselina Fenofibrate (Tricor®, Triglide®, Trilipex®) ređe interaguju sa statinima i gemfibrozila i bezbedniji su za osobe koje koriste oba leka.

Nutritivni suplementi

Riblje ulje — Riblje ulje kao što je ulje ringlica i tune sadrži dve vrlo značajne masne kiseline – DHA i EPA. Ishrana koja obuhvata jedan do dva obroka ribljeg ulja nedeljno može da redukuje nivoe triglicerida i redukuje rizik od smrti usled koronarne bolesti srca. Smatra se da suplementi ribljeg ulja imaju isto dejstvo. 1 gram suplementa ribljeg ulja dnevno može da se preporuči u slučaju da ne jedete dovoljno ribe.

Protein soje — Protein soje sadrži izoflavine koji deluju poput estrogena. Ishrana bogata soja proteinima može malo da snizi nivo ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida i da poveća nivo HDL holesterola. Međutim, normalni protein ne treba da se zameni suplementima soja proteina ili izoflavona u naporu da se snize nivoi lipida.

Namirnice i proizvodi od soje (jaja, rofu, puter, edamer, neki soja burgeri.) imaju najviše pozitivnih efekata na lipide i kardiovaskularno zdravlje jer imaju vrlo malo zasićenih i dosta nezasićenih masti.

Beli luk — Veliko ispitivanje belog luka je dokazalo da nije efikasan u snižavanju holesterola. U toj studiji učesnici sa povišenim nivoom LDL-a su uzimali jedan od nekoliko vrsta ekstrakta belog luka (sirov, u prahu ili zreo) ili placebo (neaktivna pilula) šest dana nedeljno tokom šest meseci. Na kraju studije, LDL nivoi se nisu popravili u grupi pacijenata koja je uzimala beli luk u poređenju sa grupom koja se uzimala placebo. Ne preporučujemo beli luk kao tretman za sniženje holesterola.

Biljni stanoli i steroli — Biljni stanoli i steroli mogu da deluju blokiranjem apsorpcije holesterola u crevima. Prirodno se nalaze u nekom voću, povrću, biljnim uljima, orasima, semenju i mahunarkama. Nalaze se i u komercijalnim proizvodima kao što su margarin (Promise Active™ i Benecol®), sok od narandže (Minute Maid Premium Heart Wise®), pirinčano mleko (Rice Dream Heart Wise™), kao i u obliku dijetarnih suplemenata (Benecol SoftGels® i Cholest-Off®). Margarini koštaju pet puta više od običnih.

Uprkos snižavanju nivoa holesterola nema studija koje pokazuju redukovani rizik od koronarne bolesti srca kod osoba koje konzumiraju suplemente biljnih stanola i sterola. Postoje neki dokazi da ti suplementi mogu zapravo da povećaju rizik.

PRIDRŽAVANJE TRETMANA — Tretman visokog holesterola i/ili triglicerida je doživotan. Iako lekovi mogu naglo da snize nivoe, obično je potrebno 6 do 12 meseci da uticaj promene životnog stila bude primetan. Jednom kada imate efikasan plan i primetite prednosti vrlo je važno da ga se i pridržavate. Odustajanje od tretmana obično dovodi do ponovnog porasta nivoa lipida.

Većina ljudi koji prestanu sa tretmanom žali se na nuspojave. Međutim, danas postoji veliki broj lekova, što bi trebalo većini ljudi da omogući pronalazak odgovarajućeg tretmana. Razgovarajte sa lekarom ako određen lek ne deluje; on ili ona će preporučiti alternative koje su kompatibilne sa Vašim životnim stilom i verovanjima.

Izvor:intertim.net

Kada započeti sa lečenjem povišenog holesterola?

Visoki nivoi holesterola i lipida mogu značajno da povećaju rizik od nastanka bola u grudima, srčanog napada i šloga. Na sreću, postoji veliki broj tretmana.

KOME JE POTREBAN TRETMAN ZA VISOKI HOLESTEROL?

— Odluka o započinjanju tretmana visokog holesterola se donosi na osnovu pojedinačnog slučaja. Lekari razmatraju trenutne nivoe lipida, prisustvo KBS i druge faktore rizika za KBS.

Osobe sa KBS — Nekoliko velikih ispitivanja je pokazalo da je agresivno snižavanje lipida korisno za osobe sa KBS.

Ciljni LDL holesterol manji od 70 do 80 mg/dL (1.81 do 2.07 mmol/Lse preporučuje osobama obolelim od KBS više faktora rizika (npr. osobe sa dijabetesom ili pušači). Neki lekari tretiraju sve visokorizične pacijente statinom bez obzira na nivo LDL-a.

Osobe koje su imale srčani napad (infarkt miokarda ili IM) se tretiraju lekovima za snižavanje holesterola još dok su u bolnici i savetuje im se promena načina života bez obzira na nivo LDL-a.

Ciljni LDL holesterol manji od 100 mg/dL (2.59 mmol/L) se preporučuje osobama koje imaju KBS, ali ne i druge faktore rizika.. Promene životnog stila i lekovi se preporučuju kada je LDL holesterol viši od 100 mg/dL (2.59 mmol/L).

Ove opšte preporuke se modifikuju u slučaju drugih faktora.

Osobe bez KBS — Osobe koje nemaju istoriju KBS takođe imaju koristi od terapije snižavanja lipida, iako u tom slučaju tretman nije agresivan kao kod osoba sa KBS. Uputstva nacionalnog programa edukacije o holesterolu Sjedinjenih Američkih Država daje sledeće preporuke:

Ciljni LDL holesterol manji od 160 mg/dL (4.14 mmol/L) se preporučuje pacijentima sa nijednim do jednim rizikom za KBS. Promene životnog stila se obično preporučuju ako je nivo LDL holesterola viši od 160 mg/dL, iako se lekovi ne preporučuju ako nivo nije viši od 190 mg/dL (4.91 mmol/L).

Drugi eksperti daju alternativne preporuke uključujući i globalne pristupe terapiji bazirane na riziku-

Druge specijalne grupe

Hipertrigliceridemija — Visoki trigliceridi se generalno ne smatraju podjednako rizičnim za KBS kao LDL holesterol. Međutim, lekari obično preporučuju tretman osobama kod kojih je nivo triglicerida povišen ako::

Imaju vrlo visoke nivoe (>500 mg/dL ili 5.65 mmol/L)

Imaju i visoki LDL holesterol ili nizak HDL holesterol

Imaju porodičnu istoriju KBS

Imaju druge faktore rizika za KBS

Dijabetes melitus — Osobe sa dijabetesom (tip 1 ili 2) imaju veliki rizik od nastanka bolesti srca. Zbog toga im se preporučuje nivo LDL holesterola manji od 100 mg/dL (2.59 mmol/L).

TRETMANSKE OPCIJE ZA VISOKI HOLESTEROL — Lipidni nivoi mogu da se smanje promenama životnog stila, lekovima, ili kombinacijom ta dva pristupa. U nekim slučajevima lekar će preporučiti ispitivanje životnog stila pre nego što preporuči promene ili lekove.

Promene životnog stila — Svi pacijenti sa visokim LDL holesterolom treba da pokušaju da promene navike, naročito da redukuju ukupne i zasićene mesti, da smanje telesnu težinu (ako je osoba gojazna ili debela), da počnu sa aerobnim vežbama i unosom biljnih stanola/sterola.

Prednosti takvih promena životnog stila mogu da se pokažu već za 6 do 12 meseci. Ipak, uspeh u snižavanju nivoa lipida promenom načina života varira, a lekar može da odluči o upotrebi leka pre isteka gore navedenog vremenskog perioda.

Statini imaju manje nuspojava od drugih lekova koji snižavaju holesterol. Kada uzimate statine važno je da strogo poštujete uputstvo o doziranju; neki su efikasniji kada se uzimaju pre spavanja, dok druge treba uzimati sa obrokom.

Ezetimib — Ezetimib (Zetia®) umanjuje sposobnost tela da apsorbuje holesterol iz hrane, a smanjuje i proizvodnju holesterola u telu. Snižava LDL kada se koristi samostalno. Kada se uzima bez drugih lekova ima vrlo malo nuspojava.

Inaktivatori žučne kiseline — Inaktivatori žučne kiseline su holestiramin, kolestipol i kolesevelam. Ti lekovi vezuju (kombinuju se) žučnu kiselnu u crevima i redukuju količinu holesterola koja se apsorbuje iz hrane.

Nuspojave — Nikotinska kiselina ima nekoliko mogućih nuspojava kako što su crvenilo, svrab, mučnina i otupelost i bridenje. Taj lek takođe može da ošteti jetru; Pacijenti koji ga koriste moraju redovno da prate funkciju jetre.

Fibrati — Fibratni lekovi (gemfibrozil, fenofibrat i fenofibrična kiselina) mogu da snize nivo triglicerida i HDL holesterola.

Nutritivni suplementi

Namirnice i proizvodi od soje (jaja, rofu, puter, edamer, neki soja burgeri.) imaju najviše pozitivnih efekata na lipide i kardiovaskularno zdravlje jer imaju vrlo malo zasićenih i dosta nezasićenih masti.

Uprkos snižavanju nivoa holesterola nema studija koje pokazuju redukovani rizik od koronarne bolesti srca kod osoba koje konzumiraju suplemente biljnih stanola i sterola. Postoje neki dokazi da ti suplementi mogu zapravo da povećaju rizik.

Izvor:intertim.net

Poslednji tekstovi

Marketing

Pratite nas