Bezbedan položaj za spavanje odojčadi
Uzimajući u obzir alarmantne podatke o broju slučajeva iznenadne smrti odojčeta u postelji, postavlja se pitanje da li bebu staviti da spava u položaju na leđima ili potrbuške.
Češće postavljanje bebe u položaj na leđima doveo je do značajnog smanjenja učestalosti ovog događaja, poređenjem podataka između 2000. i 2010.godine. Međutim, ono što zabrinjava, je dvostruki porast slučajeva zadesnog ugušenja bebe tokom spavanja 2010.godine, u odnosu na 2000.godinu.
Smatra se da je razlog za to upotreba tzv. “meke i nebezbedne” posteljine. To se pre svega odnosi na ćebad, jorgane i jastuke kojima se beba često podboči ili se njima krevetac sa unutrašnje strane obloži, zatim mekane plišane igračke u krevetiću i nezategnuti čaršavi. Iako postoje preporuke za izbegavanje takve posteljine, razlog sa njihovo i dalje masovno korišćenje je uglavnom mišljenje roditelja da je bebi tako udobnije, toplije i komfornije. Takođe, značajan potencijalni uzrok ugušenja bebe u kolevci je i položaj bebe na boku tokom spavanja i spavanje u krevetu sa roditeljima.
Mediji, magazini za roditelje i časopisi, snose veliku “krivicu” i odgovornost za ovu pojavu, s obzirom da se u njima često mogu videti fotografije beba ušuškanih u meku posteljinu pri spavanju, u neodgovarajućem i nebezbednom položaju, čime se kod roditelja stvara mišljenje da je to prihvatljivo, ispravno, a verovatno i poželjno.
Zbog toga je neophodno, radi bezbednosti bebe, pridržavati se sledećih saveta u cilju prevencije iznenadne zadesne smrti odojčeta pri spavanju:
-
koristiti tzv. „sleep bag-ove“ odnosno vreće za spavanje za bebe, koje su relativno krute pre svega u gornjem delu, te onemogućavaju bebi veće manevrisanje tokom sna i nastanak opstrukcije nosa i usta.
-
bebu staviti na tvrd dušek, sa minimalnom mogućnošću ugibanja, a čaršav ispod bebe dobro zategnuti.
-
ukloniti sve potencijalne „opasnosti“ iz bebinog krevetića (meke jastuke, ćebad, jorgane, plišane igračke), kako one kojima se beba pokriva, tako i one na kojima leži.
Zvanična preporuka” American Academy of Pediatrics” glasi: “Staviti bebu da spava u položaj na leđima, na čvrstu podlogu u krevetac ili kolevku koja zadovoljava važeće standarde bezbednosti”.
Anglosaksonski postoji jasno tzv. “ABC” pravilo:
A – “Alone” (sam, a NE sa roditeljima, igračkama, jastucima)
B – “On my Back” (na leđima, a NE na trbuhu ili na boku)
C – “In my Crib” (u kolevci, a NE u roditeljskom krevetu, kauču, fotelji)
Dr Milica Radusinović
Prof. dr Vojislav Perišić FRCPch (UK)
Izvor:Klinicko bolnicki centar Zvezdara
Škampi sa pečurkama za mladoliki izgled (recept za pripremu)
Škampi su morski rakovi koji narastu do 25 santimetara i mogu biti teski do 300 grama . Telo im je vitko, duguljasto u oklopu narandzasto-crvene boje a odlikuje ih i par dugačkih klešta koji mu sluze za lov. škampi imaju visok sadržaj vitamina B grupe a posebno B12 i vitaminom E, koji sprečava starenje ćelija. U škampima ima velikih količina kalcijuma, kalijuma, joda, cinka i selena koji je znacajan za optimalnu funkciju štitne zlezde. Meso obiluje proteinima i veoma je cenjeno, izuzetnog je ukusa. Glavni deo mesa nalazi se u repu, a vrlo malo u štipaljkama. Za jelo se priprema na različite načine: pečeni, prženi, pohovani, kuvani, kao rižoto od škampa, razne salate. Ako su škampi pripremljeni u oklopu, imate opravdani razloga da ih jedete prstima – čak i ako ste u finom restoranu.
Smrznuti škampi imaju puno soli jer se natrijum koristi u procesu zamrzavanja i najčešće se pripremaju na buzaru.
Škampi sa pečurkama
Potrebno:
500 gr.škampi
200 gr. pečurki
2 čena belog luka
4 kašičice maslinovog ulja
1 manja glavica crnog luka
1 kašika brašna
1 kašika dodatka od povrća
1 kašičica šećera
2 kašičice jabukovog sirćeta
4 veća lista zelene salate
1 paradajz
so i mleveni biber
Priprema:
Dobro opranim škampima odvojiti glave, a repove staviti u lonac, preliti vodom, dodati kašičicu ulja, beli i crni luk i kuvati na umerenoj temperaturi. Kuvane škampe izvaditi i ocediti (a supu sačuvati). Na plitke tanjire staviti po list oprane i osušene zelene salate, a zatim staviti škampe. U međuvremenu očistiti, oprati, iseći na listove i propržiti pečurke, preliti sa 2 dl supe u kojoj su se kuvale glave i repovi. Pri kraju dinstanja dodati oljušteni iseckani paradajz i još malo dinstati. Dinstane pečurke ravnomerno rasporediti u svaki tanjir preko rakova. U preostali umak od dinstanja umešati sirće, šećer i brašno. U zgnusnuti umak umešati mleveni biber, promešati i vreo preliti preko rakova i gljiva.
Zubatac – riba za zdravlje srca (recept za pripremu)
Zubatac je morska riba grabljivica koji naraste do jednog metra i teži do 10 kilograma. Na snažnim vilicama se ističu veličinom četiri jaka, razmaknuta zuba, po tome je ta riba dobila ime. Živi sama ili u manjim grupama na grebenastom i morskim biljem obraslom dnu dubine do 200 m, blizu obale. Hrani se manjim ribama, školjkašima i mekušcima i račićima. Vrlo je cenjena riba zbog ukusnog mesa koje je bogato visokovrednim, a lako svarljivim belančevinama, zdravim, višestruko nezasićenim omega-3 masnim kiselinama, vitaminima A, B-grupe, C i D, mineralima kalijumom, cinkom, fluorom i jodom. Zato ljude koji jedu ovu ribu retko pogađa srčani i moždani udar. Zubatac može da se sprema na različite načine, ali najbolji je kuvan, spremljen na roštilju ili dimljeni.
Recept :
Pečeni zubatac u rerni
-
1,5 kg zubaca
-
2 dl maslinovog ulja
-
1 dl belog vina
-
5 čenova belog luka
-
peršun
-
so
-
začini po ukusu
-
belo brašno
-
kukuruzno brašno
Nacin pripreme :
Ribu dobro očistiti, oprati i ocediti. Dok se riba cedi, napraviti marinadu. U dubljoj posudi pomešati maslinovo ulje i vino. Dodati sitno iseckan beli luk i peršun.
Oceđenu ribu dobro posoliti i začiniti po ukusu, pa je staviti da odstoji u marinadi oko sat vremena. Povremeno je okretati da zubatac dobro upije marinadu.. Pleh za pečenje podmazati uljem i dobro zagrejati u rerni.. Pomešati belo i kukuruzno brašno, pa ribu panirati.. Ribu staviti u zagrejan pleh, preliti ostatkom marinade i peći sat vremena na 200 °C.
Pihtije od smuđa – za iscrpljenost, depresiju i umor (recept za pripremu)
Smuđ je riba koja pripada familiji grgeča. Izraziti je grabljivac i može da naraste do 18kg, sa starošću od preko 20 godina. Telo smuđa je vretenasto i izduženo, sa relativno malom. produženom glavom koja se završava široko rasečenim ustima koja poseduju veoma razvijenu vilicu sa puno oštrih zuba. Karakteristično stanište smuđa je duboka voda sa kamenitim ili peskovitim dnom. Od minerala smuđ sadrži : gvožđe, magnezijum, cink , bakar, mangan, selen, kalcijum i fosfor koji je jedan od ključnih materijala u gradnji kostiju i zuba. Od vitamina smuđ sadrži tiamin, riboflavin, niacin, vitamin B6, pantotensku kiselinu . Nutrijenti koji se nalaze u smuđu sudeluju u mnogim metaboličkim procesima proizvodnje energije, čime doprinose reduciranju iscrpljenosti, depresiji, slabosti i umora, te poboljšavaju raspoloženje.
Pihtije od smuđa
Sastojci
-
3 kg smudja
-
200 gr šargarepe
-
veza zeleni
-
biber
-
lovorov list
-
300 g belog luka
-
začin po želji
-
malo želatina
Priprema
Očišćenu ribu i zelen staviti u lonac, naliti vodom da ogrezne i kuvati oko 3 sata. Zatim procediti čorbu, a posebno otrebiti meso od kostiju ribe. Uzeti posudu u koju će se izlivati pihtije i ređati po dnu barenu šargarepu koju smo obariti u slanoj vodi , seckanog belog luka i očišćenog ribljeg mesa, pa prelivati čorbom u kojoj se riba kuvala, a koja je prethodno začinjena i posoljena I dodat želatin. Ostaviti da se prohladi.
Dijagnostika koja je najbolji način da preduhitrite i na vreme otkrijete rak dojke!
Prva strana specijalna bolnica “Affidea” u Srbiji započela je sa radom u decembru prošle godine u Beogradu. Affidea Beograd raspolaže vrhunskom i savremenom dijagnostičkom opremom, koja obuhvata ne samo ultrazvučne i rendgenske aparate, već i nov i savremen uređaj za magnetnu rezonancu, multislajsni CT uređaj i savremeni digitalni uređaj za 2D i 3D mamografiju, odnosno tomosintezu.
Mamografija, tomosinteza i MR mamografija
Prof. DrDraganaĐilas : Iako je mamografija”zlatni standard” u ranom otkrivanju raka dojke, ovom metodom ne može da se otkrije 10 odsto karcinoma. Razlog tome je jedan ozbiljan nedostatak mamografije, a to je da je mamografija tzv.sumaciona, odnosno dvodimenzionalna metoda snimanja, pa je zato prisutno prepokrivanje tkiva dojke, posebno kod mlađih žena. Zbog toga se tumor dojke jednostavno ne vidi na snimku. U cilju povećanja pouzdanosti ranog otkrivanja karcinoma dojke, u savremenoj radiološkoj praksi taj problem se prevazilazi 3D mamografijom, odnosno tomosintezom, koja pruža uvid u sve strukture tkiva dojke, jer nije sumaciona, već trodimenzionalna, slojevita metoda.Tomosinteza je zapravo savremena rengdenska metoda pregleda dojki, kojom se umesto sumacionog mamografskog snimka dojki dobija serija tankih, izuzetno kvalitetnih snimaka dojke, širine svega oko 1mm, i to za nekoliko sekundi.
U prvoj stranoj bolnici u Srbiji “Affidea” u Beogradu, tomosinteza se izvodi na posebno konstruisanom digitalnom uređaju za mamografiju, koji poseduje specijalan dodatak za 3D tomosintezu.
Prof. Dr Dragana Đilas: Snimanje tomosintezom nalikuje mamografskom snimanju, ali pritisak na dojku prilikom tomosinteze nije izražen, već je aparat samo oslonjen na dojku, te je pregled komforniji za pacijentkinje. Iako je poznato da je doza rendgenskog zračenja prilikom mamografije i tomosinteze zapravo vrlo mala, važno je istaći da je ona prilikom snimanja tomosintezom jednaka kao na analognim mamografskim uređajima, a neznatno veća nego na digitalnim mamomatima. Kako se ovo snimanje ne mora ponavljati svake godine, nema posledica po zdravlje žene.
Pored toga, u specijalnoj bolnici “Affidea” u Beogradu izvodi se i magnetno rezonantna mamografija, koja zaokružuje radiološki spektar u dijagnostici oboljenja dojke.
Prof. Dr Dragana Đilas: Magnetno rezonantnu mamografiju je neophodno načiniti u određenom broju jasno određenih indikacija, pošto ona ima izuzetno važnu ulogu u žena sa gustim žlezdanim tkivom dojke, žena sa visokim rizikom za rak dojke i žena sa silikonskim implantatima u dojkama, kao i u brojnim drugim indikacijama, uključujući i preoperativnu dijagnostiku dojke i praćenje efekata terapije karcinoma dojke.
Najvažnije je, međutim, da pregled i ekspertizu radi radiolog koji dobro poznaje sve metode snimanja dojki i tačno zna njihove indikacije. To omogućava izbor najbolje i najpouzdanije metode, a izbegavaju se nepotrebni pregledi. Ponekad je potrebno i poželjno dopuniti dijagnostiku dojke i ultrazvukom dojki, što obično radi isti radiolog koji obavlja i mamografski pregled i tomosintezu. Na ovaj način se dobija visoko pouzdana informacija o stanju dojki na najekonomičniji način.
Prof. DrDraganaĐilas, radiolog, predsednica Senološkog društva Srbije
Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd
Kneginje Zorke 25 – Vračar (blizu trga Slavija) Beograd
Tel: 011 400 9 100
www.affidea.rs
Homeopatska terapija u lečenju menstrualnih tegoba i klimakterijuma
Telo žene se u toku života menja veoma često. Da li je to pubertet, trudnoća, dojenje, klimakterijum ili starost, svaki od ovih perioda čini novu ženu! Međutim, menstrualni ciklus i klimakterijum praćeni su najrazličitijim i najintenzivnijim tegobama.
Tegobe koje prate klimakterijum i menstrualni ciklus mogu u velikoj meri svakoj ženi život učiniti komplikovanijim. Primenom homeopatskih lekova ove tegobe se znatno mogu ublažiti.
TEGOBE MENSTRUALNOG CIKLUSA
Menstrualni ciklus predstavlja razmak između dve menstruacije, dok menstruacija predstavlja ciklično krvarenje iz materice u toku reproduktivnog perioda žene, tj.između perioda puberteta i menopauze. Prvi dan krvarenja se računa kao početak menstrualnog ciklusa, dok je kraj menstrualnog ciklusa dan pre početka sledećeg menstrualnog krvarenja. Menstrualni ciklus najčešće traje 21 do 35 dana.
Tegobe koje mogu zadesiti svaku ženu u toku reproduktivnog perioda, tačnije u toku menstrualnog ciklusa mogu biti:
neredovne menstruacije, amenoreja (izostanak menstruacije), oligomenoreja (neredovna menstruacija), menoragije (obilne menstruacije), metroragije (krvarenja između menstruacija), dismenoreja (bolne menstruacije), PMS…
Sve ove tegobe remete normalan život žene, od kojih je najčešći PMS. On se javlja kod žena između 20. i 35. godine života, kod žena koje su svakodnevno izložene stresu kao i kod onih kod kojih se javljaju izrazito bolne menstruacije. PMS nosi sa sobom razdražljivost, nesanicu, česte promene raspoloženja,
povećano zadržavanje vode u organizmu i samim tim pojavu edema ekstremiteta, pojačano mašćenje kose i kože, pojavu akni.
Problem koji većinu žena primorava da ostanu u krevetu jeste dismenoreja praćena grčevitim bolovima u donjem stomaku koji su skoro uvek povezani sa migrenom, nesvesticom i mučninom.
TEGOBE KLIMAKTERIJUMA
Klimakterijum je prelazni period između zrelog doba i početka starosti, u kojem dolazi do postepenog gašenja seksualnog nagona i prestanka reproduktivne sposobnosti žene. Početak klimakterijuma nastaje između 45. i 55. godine života kada dolazi i do prestanka menstrualnog ciklusa i nastupanja menopauze. Klimakterijum je period kada nastupaju određene tegobe na koje većina žena do tog perioda nije naviknuta.
Najizraženiji su vazomotorni simptomi (valunzi, noćno preznojavanje, palpitacije), nesanica, nervoza, depresija, fizički umor, glavobolja.
Valunzi predstavljaju periodične simptome koje opisuje trenutan period znojenja, napad toplote, osećaj uznemirenosti koji je ponekad praćen hladnoćom. Tokom valunga raste serumska koncentracija adrenalina koja uslovljava palpitacije, tj. ubrzan puls. Tokom kraćeg vremenskog perioda od par sekundi, opada serumska koncentracija noradrenalina uslovljavajući dilataciju krvnih sudova i povećanje protoka krvi.
HOMEOPATSKI LEKOVI PROTIV TEGOBA KLIMAKTERIJUMA I MENSTRUALNOG CIKLUSA
Tokom godina iskustava i primene, homeopatski preparati su se pokazali kao veoma delotvorni u ublažavanju velikog broja navedenih tegoba koje muče ženu, kako tokom menstrualnog ciklusa tako i u periodu klimakterijuma.
Homeopatski lekovi podstiču odbrambene mehanizme samog organizma, i na taj način dovode do samoizlečenja.
Homeopatski preparati su biljnog, mineralnog, animalnog porekla… Njihova upotreba, zbog svoje velike razređenosti, ne izaziva štetne propratne pojave. Veliku prednost upotrebe čini to što se mogu koristiti bez opasnosti od komplikacija!
Neki lekoviti principi koji se koriste za ublažavanje navedenih ženskih tegoba, a ulaze u sastav kombinovanih homeopatskih preparata, imaju veoma rasprostranjenu upotrebu kako u narodu tako i među zdravstvenom populacijom.
Cimicifuga racemosa je biljka koja pripada familiji Ranunculacea. Aktivni principi sa biološkim dejstvom prisutni u ovoj biljci jesu triterpen glikozidi, izoflavoni, tanini. Njena upotreba datira još iz vremena Indijanaca koji su je koristili radi ublažavanja porođajnih bolova, kao i protiv posledica zmijskog ujeda. Tek kasnije je detaljno opisana i počela da se koristi u ginekologiji. Danas se prevashodno koristi pri rešavanju pratećih problema klimakterijuma kao i u predmenstrualnim i menstrualnim tegobama. Cimicifuga smanjuje tegobe u donjem stomaku, ublažava stanja depresije u klimakterijumu, kao i nervozu i neraspoloženje pre i posle ciklusa.
Sanguinaria Canadensis – smiruje napade vrućine kod žena u klimakterijumu. Pozitivne efekte pokazuje kod žena koje su sklone uzbuđenjima, koje pate od užarenih dlanova i stopala, kao i od migrene koja se javlja na desnoj strani glavi.
Predstavlja propratnu terapiju kod menoragije i metroragije.
Jaborandi – pripada porodici Rutacea. Jaborandi potiče iz Južne Amerike, a prva upotreba ove biljke datira još iz 1500. godine. Koristi se kod žena u klimakterijumu koje su izložene intenzivnom znojenju sa valunzima kao i osećaju hladnoće. Rado ga koriste i žene koje pate od jakih bolova u leđima na početku menstruacije, od osećaja lupanja u glavi i karlici.
Sepia officinalis – Obična sipa, vodi poreklo iz Sredozemnog, Severnog i Baltičkog mora, a živi u pesku i blatu morskog dna. Njena upotreba datira još iz Rimskog doba. Najčešće se
koristi kod predmenstrualne napetosti i menstrualnih bolova.
Dovodi do opuštanja karličnih organa a koristi se i kao propratna terapija kod upale donjeg dela stomaka.
Lachesis mutus – Otrov američke zmije „bushmuster“.
Koristi se za ublažavanje simptoma menopauze od kojih su najizraženiji valunzi. Koristi se kao propratna terapija kod upala u donjem delu stomaka kao i pri bolovima u krstima.
PREDNOSTI HOMEOPATSKE TERAPIJE
Homeopatska terapija se značajno razlikuje od tradicionalne i medicinske terapije. To je terapija koja reguliše stanje, jer ne deluje direktno na simptome bolesti. Ona dovodi do uspostavljanja ravnoteže na mentalnom, fizičkom i emotivnom nivou.
Kombinovani homeopatski preparati sadrže lekovite principe koji dovode do ublažavanja ili izlečenja određenih simptoma kod različitih pacijenata.
Izvor: Doživeti 100
Simptomi i lečenje mutnog vida na svim udaljenostima
Astigmatizam je refrakciona mana izazvana nepravilnim oblikom rožnjače ili našeg prirodnog sočiva. Ukoliko rožnjаčа i očno sočivo nisu rаvnomerno i pravilno zаkrivljene, već su u jednom meridijanu ispupčenije ili zaravnjeniji, svetlosni zrаci u oku se nepravilno prelаmaju i ne seku se u tački jasnog vida na mrežnjači nego se rasipaju. Ovo uzrokuje pojavu dioptrije, a astigmаtizаm je jedаn tip dioptrije koji se popularno zove međju pacijentima clindri.
Astigmatizam može biti udružen sa dalekovidošču ili sa kratkovidošću. Dovodi do mutnog vida na svim udaljenostima, odnosno u određenom meridijanu se svetlost nepravilno prelama, tako da često ljudi koji imaju astigmatizam krive glavu kako bi našli položaj u kome jasno vide.
Astigmatizam predstavlja veoma čestu pojavu, koja može biti prisutna ili na rožnjači ili sočivu. Ova refrakciona mana je često prisutna po rođenju, ali može biti i stečeno stanje oka usled povreda oka ili inflamatornih bolesti rožnjače. Shodno tome astigmatizam može biti urođen ili stečen. Stečeni astigmatizam se može rаzviti posle povrede okа, bolesti ili neke operаcije.
Vrste astigmatizma
Pravilni (regularni) astigmatizam je stanje oka u kojem se dva glavna meridijana oka ukrštaju pod pravim uglom. Meridijani najmanje i najveće zakrivljenosti se obično nalaze potpuno vertikalno ili potpuno horizontalno.
Kosi astigmatizam je stanje oka u kojem se meridijani najmanje i najveće zakrivljenosti ukrštaju pod pravim uglom, ali nisu postavljeni vertikalno i horizontano.
Nepravilni (iregularni) astigmatizam nastaje kad se dva meridijana ne seku pod pravim uglom. Ova vrsta astigmatiyma vrlo često se sreće kod keratokonusa ili nastaje kao posledica povreda rožnjače ili upala.
Simptomi astigmatizma
Znаci i simptomi аstigmаtizmа mogu biti:
-
Mutna ili iskrivljena slika
-
Žmirkanje pri gledanju na blizinu i na daljinu
-
Zаmor očiju
-
Glаvoboljа
-
Vrtoglavica i razdražljivost
-
Opšti umor
Posledica stalnog napora oka da bi se stvorila jasna slika su slabost i zamor oka, glavobolje različitih intenziteta kao i vrtoglavice, razdražljivost i opšti umor.
Osoba sa astigmatizmom žmirka pri pogledu i na blizinu i na daljinu. Ove osobe često, kao i kratkovide, pri čitanju materijal primaknu veoma blizu očima. Takođe veoma često takve osobe ne nose nikakvu korekciju.
Osobe sa urođenim astigmatizmom većeg stepena najčešće ni ne znaju da imaju mutan vid jer nikada nisu imali jasan vid. Ukoliko ne nose nikakvu korekciju tokom detinjstva dok se razvija vid,veoma često nastaje slabovidost slabijeg oka, a dominantno oko preuzima na sebe funkciju čula vida.
Dijagnoza astigmatizma
Radi uspostavljanja dijagnoze astigmatizma oftalmolog vrši pregled i primenjuje refrakcioni test. Određivanje greške kod dece i osoba koje ne mogu odgovarati na pitanja se vrši retinoskopijom, koji podrazumeva test koji koristi reflektovano svetlo.
Merenjem svetlosne reflekcije od površine rožnjаče se vrši uređаjem poznаtim kаo kerаtometar. Ovaj uređaj kvаntifikuje iznos i orijentаciju аstigmаtizmа rožnjаče, odnosno ugao na kome se nalazi.
Zakrivljenost rožnjače se meri posebnim instrumentima, najčešće se pravi topografija rožnjače (mapa površine rožnjače).
Takođe, modernim instrumentima se pravi prikaz površine rožnjače u obliku reljefne mape različitih kolora (video keratograf). U ovom ispitivanju se koriste videokerаtoskopi.
Lečenje astigmatizma
Opcije koje mogu biti rešenje za korigovanje astigmatizma su:
-
Naočare sa cilindričnim staklima
-
Kontaktna sočiva
-
Laserska intervencija
-
Ugradnja intraokularnog sočiva
Veoma često pacijenti koji imaju astigmatizam ne nose nikakvu korekciju. Cilindrične naočare mogu da budu veoma nekomforne, pogotovo ako su potrebni veliki cilindri. Kontaktna sočiva su bolje rešenje jer direktno naležu na rožnjaču i omogućavaju da se koriguje celo vidno polje. Jedino sočiva mogu da budu nekomforna, iritirajuća i teško se pacijenti navikavaju na njih.
Pravilni astigmatizam se koriguje cilindričnim staklima ili sferocilindričnim staklima (kombinacija cilindričnih i sfernih sočiva koja su sjedinjena u jednom staklu).
Takođe, astigmatizam se može korigovati i odgovarajućim kontaktnim sočivima.
Najjednostavnije rešenje za astigmatizam jeste laserska intervencija koja trajno uklanja ovu refrakcionu grešku i omogućava čist i jasan vid. Refrakciona hirurgija preoblikovanjem rožnjače oka ispravlja refrakcione mane (kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam).
Ugradnja intraokularnog sočiva podrazumeva trajno eliminisanje astigmatizma i omogućava jasan vid i na blizinu i na daljinu. U oko se ugrađuje specijalno veštačko sočivo koje ispravlja vid i postaje trajni deo oka.
Dr Mirko Jankov
LaserFocus
Sindrom nemirnih nogu – uzroci i lečenje
