ŠAFRAN – najskuplji začin koji budi uspavane strasti
Kleopatra ga je koristila u kremi za potamnjivanje kože, stari Rimljani su sa njim ukrašavali postelju mladenaca, a alhemičari su od njega proizvodili zlato…
Najskuplji začin u svetu potiče od livadske biljke koja pripada porodici perunika. Začin kakav danas poznajemo dobija se iz vrška tučka cveta kojih svaki cvet ima samo tri. Šafran miriše intenzivno i blago je gorkastog ukusa. Koren reči šafran potiče iz arapske reči zafran koja znači „biti žut“, a prema karakterističnoj žutoj boji koju otpušta.
Još u Starom zavetu istican je kao najskupoceniji začin u odnosu na druge, tada poznate začine. Kleopatra ga je koristila kao krem za potamnjivanje kože. U starogrčkim mitovima pominje se da je bog trgovine i proricanja Hermes, poznat kao savetnik i pismonoša ljubavnika, predlagao onima koji nisu srećni u ljubavi da kao začin koriste šafran kako bi probudili uspavane strasti.
Stari Rimljani su sa njim ukrašavali postelju mladenaca. Alhemičari su od njega proizvodili zlato… Zlato je, naravno, bilo lažno, ali je imalo pravi sjaj, zbog intenzivne žute boje koju šafran poseduje.
Samo za ugledne goste
Tokom srednjeg veka šafran se često koristio kao začin u plemićkim kućama: kada bi u nekoj kući začinili jelo šafranom, bilo je jasno da je reč o imućnoj porodici. Dodajući ovaj dragoceni začin hrani – posebno pred uglednim gostima – domaćini su želeli da zadive zvanice. Na Istoku se i dalje neguje običaj da se u najsvečanijim prilikama poklanja šafran kao znak najboljih želja. U kulinarstvu se šafran koristi od X veka pre Hrista. Bio je omiljen začin Feničana, čiji su ga trgovci nosili na svim svojim putovanjima jer su ga smatrali lekom. Stari Grci i Rimljani koristili su ga za parfimisanje kupki. Smatra se da je poreklom iz istočne Grčke ili sa Krita, međutim, budući da se ne razmnožava semenjem nego deobom lukovice, za njegovo širenje na veće geografske udaljenosti potrebna je pomoć čoveka.
Danas je šafran kultivisan na područjima od Španije do Indije. Najveći proizvođači su Španija i Iran, sa preko 80% svetske proizvodnje. U Evropi je proizvodnja šafrana ograničena gotovo samo na područje Mediterana. U mnogo manjim količinama proizvodi se i u Italiji, u Grčkoj na Kritu, u Francuskoj i Kini.
Iako vekovima u kontinentalnoj Evropi pokušavaju da odgaje šafran (u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, pa čak i u Engleskoj), danas se u vrlo malim količinama proizvodi još jedino u Mundu, malom švajcarskom selu u kantonu Valis, gde se na 1200 metara nadmorske visine, na tradicionalan način, godišnje proizvede tek nekoliko kilograma začina.
Od azijskih područja najveća proizvodnja šafrana nalazi se u Iranu. Poslednjih godina prinosi su značajno povećani, pa je Iran gotovo veći proizvođač od Španije. Manje količine proizvode se u Turskoj i Indiji.
Šafran je poznat kao najskuplji začin na svetu. Kratka sezona cvata – tek tri sedmice u godini, kao i mukotrpno branje i proces proizvodnje, čine ga skupljim od drugih začina. Iz svake lukovice šafrana u jednoj sezoni izraste od dva do devet cvetova ljubičaste i plave boje, od kojih svaki ima tri crveno-narandžasta tučka duga 25-30 mm.
Srećom, potrebno je vrlo malo šafrana da bi dao aromu i boju jelu – već četvrtina kašičice (oko 1/10 grama) mrvljenih vlakana intenzivno će obogatiti 4-6 porcija pirinča.
Šafran kojeg možemo naći u prodaji pakovan je u vrlo malim količinama. Prodaje se u obliku sušenih vlakana ili mrvljeni.
Jefitne zamene
Zbog visoke cene postoji i rizik od prevare kupovinom jeftinije zamene za šafran. Jedna od takvih je vrsta kurkume, nazvana „indijski šafran“. Postoje, dakle, začini slični šafranu koji takođe lepo boje jela karakterističnom žuto-narandžastom bojom, poput šafranike – „meksički šafran“ ili kurkume, međutim, nijedna zamena za začin nema tu čarobnu aromu pravog šafrana.
Šafran se u pojedinim nacionalnim kuhinjama uobičajeno koristi kod ribljih jela i jela s pirinčem. Francuzi ga neizostavno koriste pri spravljanju riblje čorbe – bujabesa, Španci njime obogaćuju paelju i piletinu s rižom. U Italiji je uobičajeno da se šafranom začini rižoto milaneze. Osim tih tradicionalnih jela šafran se izvrsno slaže sa supama od mesa i povrća, krompirom, pilećim mesom ili jelima s paprikom.
Čuvajte šafran u dobro zatvorenim posudama na tamnom i umereno hladnom mestu, kao i ostale začine. Svoj kvalitet šafran zadržava bar tri godine od dana pakovanja. Neki šefovi kuhinja svoj šafran pažljivo čuvaju – pod ključem.
Lekovita primena
Šafran se vekovima koristi kao lek protiv oboljenja bubrega, poremećaja u radu srca, koje se ispoljava u vidu aritmije, a poboljšava apetit i reguliše varenje. Inhaliranjem vodenom parom sa ekstraktom šafrana postiže se efikasna terapija protiv glavobolje, migrene i vrtoglavice. S druge strane, veliko prisustvo riboflavina, odnosno vitamina B 2, omogućava stvaranje crvenih krvnih zrnaca, dok je za sastojak krocetin dokazano da snižava holesterol i štetne masti u organizmu. U narodnoj medicini šafran se preporučuje i kod ateroskleroze, a smanjuje rizik i za nastanak srčanog udara. Miris šafrana je blago sedativno sredstvo koje dovodi do smirenja nespokojnih – eliminiše stres, melanholiju i depresiju. Međutim, u jačim dozama dovodi do stanja opijenosti.
izvor: Magično bilje
Surutka za novorođenče, trudnice, starije osobe
Najvrednija komponenta surutke su svakako njeni proteini, a to najbolje znaju sportisti i fizički aktivnije osobe, jer oni obezbeđuju organizmu visok nivo energije.
Razvoj prehrambene industrije doneo je brojne prednosti i olakšice u pripremanju i konzumaciji hrane koje odgovaraju brzom tempu života, ali, nažalost, u tom procesu napretka zaboravljene su neke stare, tradicionalne i veoma zdrave namirnice.
Jedna od njih je i surutka, proizvod od mleka koji se kroz istoriju koristio daleko više nego danas. Iako neke napredne zemlje poput Švajcarske i Islanda, koje imaju razvijenu industriju mlečnih proizvoda, koriste surutku kao osnovu za pravljenje različitih pića, u većini zemalja zaboravljeni su i ona i njeni brojni pozitivni uticaji koje ima na zdravlje.
Surutka je nutritivno izuzetno vredna namirnica, jer sadrži izuzetno važne minerale – natrijum, kalijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, bakar, kobalt, mangan. Takođe sadrži i vitamine B5, B2, C i B6, kao i aminokiseline i belančevine, a ne sadrži mnogo kalorija.
Najvrednija komponenta surutke su svakako njeni proteini, a to najbolje znaju sportisti i fizički aktivnije osobe, jer oni obezbeđuju organizmu visok nivo energije, ubrzavaju sintezu mišićnih proteina, a samim tim i rast mišića, kao i njihov brz oporavak posle napora.
Studije sprovedene na Bostonskom univerzitetu pokazale su da surutka može da spreči osteoporozu, jer nadoknađuje belančevine, čiji nedostatak dovodi do značajnog razređenja kostiju.
Zbog toga je surutka idealan izbor i za starije osobe. Preporučuje se i trudnicama, jer one imaju pojačanu potrebu za belančevinama. Uz to, nakon rođenja deteta, u situaciji kada dojenje nije moguće, surutka je najbolji način hranjenja novorođenčeta, jer sadrži većinu belančevina koje sadrži i majčino mleko.
Kako surutka ima važnu ulogu u oporavku organizma posle napora, da daje energiju, kao i da sadrži brojne minerale i vitamine, veoma je korisno uvrstiti je u svakodnevnu ishranu.
Izvor: novosti.rs
Biljka koju treba držati u spavaćoj sobi jer smanjuje hrkanje
Naučnici tvrde da postoji jedan jednostavan način kako da prekinete hrkanje, a nije u pitanju nikakva sprava ili operacija.
Hrkanje može da ugrozi zdravlje onome ko hrče, ali i partneru, a kao posledica su neretko i narušeni odnosi.
Uzroci hrkanja mogu biti prehlada, otečena sluzokoža, povećani krajnici, devijacije septuma ili otečeni jezik, pa i višak tkiva ili ivica mekog nepca.
Dugoročno hrkanje može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema, pa čak i do moždanog i srčanog udara.
Ali naučnici tvrde da postoji jedan jednostavan način kako da prekinete hrkanje, a nije u pitanju nikakva sprava ili operacija. NASA je sprovela istraživanje koje je pokazalo da biljka ananasa u spavaćoj sobi znatno smanjuje hrkanje i podstiče dobar san.
Biljka bromelija (Bromelia), poznatija kao ananas, kiseonik proizvodi noću, a ne za vreme dana kao većina biljaka, što poboljšava kvalitet vazduha, a s njim i spavanja, piše Veriplant World.
Bromelija takođe proizvodi enzim bromelain koji umiruje hrkanje kod ljudi.
Bromelija se najviše uzgaja u Holandiji i treba joj oko dve godine da se pojavi prvi mali ananas na vrhu biljke, piše Daily Mail. Ali treba paziti, jer ovo je izrazito ukrasna biljka i ananas nije jestiv – što može da se vidi i prema veličini (jako je mali) i boji (mnogo je tamniji od običnog ananasa).
izvor: 24sata.hr
Tamarind – prirodni lek u Africi i Aziji za jetru, hepatitis …
Jetra proizvodi proteine uz pomoć vitamina K. Ovi proteini su izuzetno važni za prevenciju zgrušavanja krvi. Razlaganje starih ili oštećenih krvnih ćelija je takođe jedan od bitnih zadataka jetre.
Bez sumnje, ovaj organ igra važnu ulogu u svim metaboličkim procesima u telu. Ćelije jetre razlažu masti i proizvode energiju metabolizirajući masti.
Takođe je poznato da jetra ima sposobnost samostalnog regenerisanja. Jetra je jedan od najmoćnijih i najznačajnijih organa u telu. Održavanje i briga za njeno zdravlje nije toliko težak zadatak.
Ukoliko ne održavate zdravlje ovog organa, mogućnosti da zapatite mnoge bolesti postaje ogromna. Oštećenje jetre može dovesti i do gorih problema.
Najčešći uzroci oštećenja jetre su nezdrava ishrana, gojaznost, preterana konzumacija alkohola i upotreba pojedinih lekova.
Tamarind se dugo koristio kao deo tehnika isceljivanja u Africi i Aziji. On je generalno veoma bitan za poboljšanje kardiovaskularnog sistema i ublažavanje gastrointenstinalnog poremećaja. Štaviše, on nudi i dodatna lekovita svojstva što ga čini izvanrednim prirodnim lekom.
Tamarind pomaže prilikom regulisanja svih problema sa jetrom. Uporedo sa eliminisanjem toksina, on uklanja i masti iz jetre.
Poboljšanje probave, štićenje jetre, smanjenje holesterola, lečenje bilo kakvih problema sa žuči i poboljšanje celokupnog zdravlja takođe spadaju među dobra dejstva ove voćke.
Recept za tretiranje bolesti masne jetre i hepatitisa
Pre svega ubacite dve šake oljuštenih tamarindi u blender. Zatim dodajte litar vode. Dobro izmiksujte i zatim ocedite mešavinu. Napitak preostao od mešavine možete konzumirati tokom celog dana.
Stavite 25 dobro opranih listova tamarinde u lonac sa litrom vode ukoliko želite da pripremite čaj od tamarinde. Kuvajte lišće u vodi 20-25 minuta i zatim mešavinu ostavite da se ohladi.
Iako se preporučuje da se čaj pije nezaslađen, možete u njega dodati malo meda ili smeđeg šećera ako želite.
Ukoliko želite da izlečite probleme sa jetrom i poboljšate svoje zdravlje, pijte ovaj čaj dva puta dnevno (jednu šolju ujutru a jednu uveče).
Kako koristiti tamarinde – njihova lekovita svojstva:
Ona pomaže prilikom regulisanja probave i olakšava simptome konstipacije. Samo skuvajte tamarinde i pojedite nekoliko kašika, vaša probava će se ubrzo normalizovati.
Ovo voće može smanjiti nivo kiselosti u telu i poboljšati funkcionisanje žuči u jetri.
Tamarinda je poznata kao potencijalni tretman za dizenteriju.
Groznica malarije se može smanjiti ispijanjem čaja od lišća tamarinde.
Ogromna količina vitamina C koju sadrži tamarinda služi kao aktivan antioksidant. Vitamin C je bitan za održavanje regularnosti telesnih funkcija i očuvanje zdravlja desni.
Putem smanjivanja nivoa lošeg (LDL) holesterola u krvi, tamarinda pomaže održavanju kardiovaskularnog zdravlja.
Lišće tamarinde je korisno u borbi protiv crevnih infekcija kod dece.
Simptomi hepatitisa se mogu umanjiti konzumiranjem tamarinde.
Antioksidanti u tamarindi uključuju fenole i naringenine za koje se smatra da pomažu prilikom lečenja nekoliko tipova kancera.
Bitne hranljive materije koje se mogu naći u tamarindi uključuju tiamin, gvožđe, magnezijum, fosfor, bakar, vlakna, kalcijum i niacin. Visoki nivoi ovih hranljivih materija čine tamarindu pravim „super voćem“.
Webtribune.rs
Đavolja kandža protiv bolova, kožnih tegoba, artritisa i reume
Đavolja kandža ili harpagofit (Harpagophytum procumbens) deo je porodice susama, a poteče iz Južne Afrike. Taj je naziv dobila zbog korena koji podseća na kandžu. Upravo se taj deo neobičnog izgleda primenjuje u lečenju. Afrička plemena već hiljadama godina koriste đavolju kandžu kao sredstvo protiv bolova, za lečenje kožnih tegoba i kao pomoć kod poroda.
Njome leče i visoke temperature konzumirajući njen čaj ili prah.
Za njeno širenje u Evropu zaslužan je nemački lekar Oto Hajnrih Volk, koji se uverio u ljekovitost biljke dok je živeo u Namibiji tokom Drugog svetskog rata. Posmatrao je šamana kako ovom biljkom leči teško ranjene hotentotske ratnike, a zatim je otkrio gde šaman bere đavolju kandžu.
Otada se biljka proširila po Evropi i postala popularna za lečenje brojnih tegoba, ali prvenstveno artritisa i reume.
Danas se od svih evropskih zemalja đavolja kandža najviše koristi upravo u Nemačkoj.
Nemačka je zvanično odobrila đavolju kandžu za lečenje artritisa, bolova u krstima, kolenu i kuku, te kao sastojak brojnih antireumatskih lekova. Đavolja kandža koristi se kao lek za osteoartritis, reumatoidni artritis, giht i tendinitis.
Ova biljka takođe snižava temperaturu i ima protivupalna svojstva, što je čini korisnom kod gripa, prehlada i različitih infekcija.
U nekim evropskim zemljama primenjuje se kao prirodna zamena kortikosteroidima. U ovu svrhu koriste se injekcije tečnog ekstrakta đavolje kandže. Povoljna je i za starije osobe, jer normalizuje rad srca, nivo holesterola u krvi i probavu.
Prirodna alternativa antireumatskim lekovima
Postoji sve više dokaza da đavolja kandža pomaže u brzom uklanjanju bola uzrokovanog upalnim procesima u zglobovima. Smatra se da je po delotvornosti jednaka brufenu.
Poznato je da antireumatski lekovi škode sluznici želuca. Suprotno tome, đavolja kandža blagotvorno deluje na želudac. Budući da moderna medicina nema sredstvo koje bi izlečilo osteoartritis, đavolja je kandža zlatno pomagalo kod ove bolesti, jer osim što smanjuje upalu i bolove, pomaže i u izgradnji hrskavice.
Njeno je delovanje pojačano u kombinaciji sa sveprisutnim glukozaminom i kondroitin sulfatom.
Istraživanja đavolje kandže
Jedna studija je pokazala da antiupalna supstanca harpagozid, koju sadrži đavolja kandža, pokazuje istu delotvornost kao i sintetički lek Vioxx. (Ovaj je lek bio popularan pre nego što je povučen s tržišta zbog mnogih smrtnih slučajeva.)
U četveronedeljnoj studiji, jedna grupa je uzimala 480 mg đavolje kandže dva puta dnevno, a druga grupa placebo. U prvoj grupi, bolovi u krstima i vratu te napetost u mišićima bili su značajno smanjeni.
U drugoj studiji jednakog trajanja 197 ljudi s jakim bolom u donjem delu leđa pilo je između 50 i 100 mg harpagozida dnevno, dok je druga grupa uzimala placebo. Osobe koje su uzimale harpagozid osetile su znatno smanjenje bolova.
Način uzimanja
Za bolove i upale đavolja kandža primenjuje se u obliku kapsula. Dnevna doza bi trebalo da iznosi barem 50 mg harpagozida.
Kod loše probave ili gubitka apetita uzima se čaj ili ekstrakt đavolje kandže. Đavolju kandžu ne smeju konzumirati trudnice, dojilje i osobe sa čirom na želucu.
Priprema čaja: Pustite kašičicu suvog korena da ključa 20 minuta u četiri dcl vode. Potom pustite da se ohladi i procedite. Pijte 2-3 šoljice čaja dnevno.
Dodatno, možete koristiti gel s đavoljom kandžom za spoljnu upotrebu. Preparati đavolje kandže dostupni su u drogerijama i apotekama.
izvor: www.alternativa-za-vas.com
Biljka koja leči 300 zdravstvenih problema
Ukoliko želite da popravite svoje zdravlje ali i probudite seksualni život, pokušajte da popijete šoljicu čaja od moringe posle doručka.
Moringa, ili “čudesno drvo”, kod nas poznata i kao “zeleno blago”je hvaljena biljka koja daje dodatnu energiju i podiže imunitet, ali takođe može biti i afrodizijak.
Raste u Severnoj Africi i na planinama Himalaja kao i u severozapadnom delu Indije. Ova biljka se tamo tradicionalno koristi da poboljša seksualni život i pomogne pri seksualnim disfunkcijama kod muškaraca, piše Dejli mejl.
Nedavno istraživanje, objavljeno u Žurnalu farmacije i farmaceutskih nauke, otkrilo je da poboljšava seksualne aktivnosti kod pacova. Ona sadržo hemijsku supstancu saponin koja podiže libido i nivoe testosterona.
Ona ima sedam puta više vitamina C od narandži, četiri puta više kalcijuma nego mleko, četiri puta više vitamina A od šargarepe, tri puta više kalijuma od banana i tri puta više gvožđa od spanaća.
Ovu biljku moguće je konzumirati u obliku čaja, tablete, ulja ili praha a posebno je dobra kada se telo oporavlja posle vežbanja.
Nutricionista Denijel Herman, kaže da ova biljka ima mnogo zdravih činilaca koje su dobre za naš organizam.
“Ona deluje protivupalno. Ukoliko ste istrčali maraton, ona će vam savršeno regulisati nivoe šećera”, kaže Herman.
Njen afrodizijački efekat možda leži u činjenici da ona podstiče dotok krvi, koji je značajan muškarcima.
Veruje se da su je koristili Grci, Rimljani i Egipćani i da je lečila 300 različitih medicinskih problema u tradicionalnoj ajurvedskoj medicini.
Miloduh – sveta biljka “lek za sve bolesti”
Lekovita, začinska biljka miloduh (Hyssopus officinalis), ili izop, od davnina je korišćena za čišćenje tela spolja i bila poznat kao “lek za sve bolesti”, a Grci i Jevreji smatrali su svetom. Njena postojbina vezuje se za Kavkaz, severozapadni Iran i jug Evrope. Dok je kod nas miloduh po malo zaboravljen, u Iranu, Turskoj, Pakistanu, Finskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Albaniji, uzgaja se radi proizvodnje eteričnog ulja, ali se i suši. Kod nas je rasprostranjena na području Deliblatske peščare, Sićevačke klisure, Suve planine…
Za lekovite potrebe koriste se listovi i cvetovi, ali i cela biljka, ubrana u vreme cvetanja. Suši se oprezno u hladu, bez mnogo prevrtanja. Miloduh je aromatična, medonosna i dekorativna biljka. Raste samoniklo, ili se gaji u vrtovima. Cveta do oktobra u klasastim cvastima plave boje, ali i ružičaste i bele.
Za lečenje se koriste listovi i cvetovi. U narodnoj medicini preporučuje se za olakšavanje tegoba disajnih puteva, a posebno za bronhitis. Smatra se lekom izbora za hronični bronhijalni katar, astmu, jačanje želuca, ublažavanje kašlja. Svoju efikasnost, miloduh je pokazao i protiv stvaranja prekomerne sluzi u crevima, slabosti organa za varenje, žutice. U 17. veku miloduh je razbacivan po sobi bolesnika, jer se verovalo da sprečava širenje infekcije. Služio je i za pročišćavanje hramova.
Osim što su lekoviti, cvetovi i listovi ove biljke su i jestivi, a koriste se kao začin za salate i supe, ali i za jela od pasulja i ribe. Dodaju se i masnim jelima radi lakšeg varenja, a čest su sastojak raznih čajnih mešavina i likera. Stari Rimljani su ih dodavali vinu radi posebnog bukea.
Od miloduha se dobija izuzetno kvalitetno eterično ulje, koje se savršeno slaže sa esencijalnim uljem lavande, kadulje, ruzmarina i kamfora. Zbog sadržaja timola koristi se i kao antiseptik, ili kao sastojak zubnih pasti. Da bi se dobilo što kvalitetnije eterično ulje miloduh se prvi put kosi sredinom avgusta, a drugi put u prvoj polovini oktobra.
Zahvaljujući izuzetnoj lekovitosti, miloduh je postao pravi izazov za naučnike širom sveta. Japanski istraživači su potvrdili da njegov ekstrakt deluje protiv hiperglikemije i dijabetesa, ali i protiv raznih kandida gljivica i određenih bakterija.
ReceptiČaj – Sprema se tako što se jedna kašičica osušene biljke prelije šoljom kipuće vode. Zavisno od težine određene bolesti, dnevno treba da se pije jedna do tri šolje čaja. Kod lečenja grudnih i plućnih obolenja miloduh čaj može da se zasladi sa kašičicom meda.Ulje – Šaka svežih cvetova i listova miloduha potopi se u pola litra maslinovog ulja i ostavi da odstoji na suncu nedelju dana. Nakon toga dobijeno ulje može da se koristi za masažu oduzetih ekstremiteta posle moždanog udara. Ovako dobijeno miloduh ulje pokazalo se delotvornim i kod noćnog znojenja i osetljivih pluća. Da bi postiglo željeni efekat treba popiti 15 do 20 kapi pomešanih sa malo vode, ili, još bolje, sa čajem od anisa. |
Tinktura – Za popravljanje apetita savetuje se tinktura od miloduha. Dobija se tako što se šaka cvetova i listova potopi u litar rakije, ostavi da odstoji tri dana, a zatim se 10 do 15 kapi razređuje u malo vode i ispija pola sata pred obrok.
Izvor: Večernje novosti
Kordiceps – “kineska pečurka-gusenica”
