Jastog je morski rak desetonožac koji može da dostigne i do 50 cm u dužinu i težinu od preko 5 kg. Telo mu je prekriveno oklopom, hrapavim i punim bodlji. Oklop jastoga se ne može širiti pa se zbog toga presvlače u određenim periodima kako bi mogli nesmetano rasti.  Boje je smeđecrvenkaste, sa žutim nijansama  Grudne nožice mu nisu razvijene u štipaljke, a pipci su mu duži od tela. Jastog je namirnica visokih nutritivnih vrednosti, bogata jodom – Čoveku je dnevno potrebno oko 0,25 mg joda, a deci u periodu rasta je dovoljno jedan mg joda nedeljno da bi se rast i razvoj odvijao normalno i sprečila gušavost. Jastog je bogat I selenom omogućava formiranje ćelija imunološkog sistema, što značajno povećava odbrambene sposobnosti organizma u borbi s infekcijama,može sprečiti i neke neugodne bakterijske infekcije kože,štite od bolesti srca i dobra su prevencija kod moždanog udara. Ovaj rak obiluje vitaminima B-grupe, a ono što ga čini posebno hranljivim je visok sadržaj vitamina E. Ovaj vitamin ima važnu ulogu u zaštiti ćelija od oštećenja i pomaže regeneraciji oštećenog tkiva nekih organa. Jastog je takođe bogat proteinima. U porciji od 100 gr jastogovog mesa sadržano je više od 20 gr kvalitetnih proteina. Meso jastoga ima nizak sadržaj holesterola i drugih štetnih masnoća. Takođe, jastog nije kalorična hrana. U 100 gr jastoga ima svega oko 90 kcal. Meso jastoga je odličnog ukusa i pravi je delikates.

Punjeni jastog

 Sastojci: (za 4 osobe)

2 jastoga od pola kg

 1 šargarepa,

1 glavica luka,

biber u zrnu,

2 čena belog luka,

0, 3 l belog vina,

 sok 1 limuna,

1 dl maslinovog ulja,

 150 g putera,

2 kašike sitno iseckanih badema,

 2 kašike iskosanog peršuna,

 pola kašike soli,

 prstohvat belog bibera,

 2 dl slatke pavlake,

1 kašičica senfa,

0,05 l (čašica) francuskog konjaka

 Priprema:

Šargarepu i luk sitno narežemo. U dubok lonac stavimo so, vino, limunov sok, komadiće šargarepe i luka i biber u zrnu. Kada voda zakuva u nju bacamo jastoge i kuvamo ih 15 minuta. Potom ih izvadimo i pustimo da se ohlade. Repove jastoga raspolovimo po dužini i meso izvadimo i stavimo u činiju. Rernu ugrijemo na 200 stepeni. Maslac stavimo u činiju, dodamo sitno iseckani beli luk, bademe, peršun i začine i sve pomiješamo s naseckanim repovima jastoga. Smesom napunimo ‘prazne’ polovine repova jastoga i tako punjene jastoge držimo u pećnici 15 minuta na najvišoj poziciji u rerni.

Posebno ugrejemo  pavlaku, pomešamo sa senfom, začinima i konjakom i tako dobijen sos poslužimo uz punjene repove jastoga.

Prstaci su izdužene valjkaste morske školjke tankih i glatkih ljuštura. Elipsaste krivulje na ljušturi označavaju godine starosti. Da bi postigao svoju maksimalnu duzinu od 12 santimetara potrebno je 80 godina  Kestenaste je boje. Žive u podvodnim stenama u koje se ukopavaju pomocu hlorovodonične kiseline koju ispustaju iz sebe. Na kvadratnom metru moze biti i do 300 primeraka prstaca. Prstaci su vrsta školjke koja je u vecini zemalja zaštićena zakonom, s obzirom da je zbog preteranog korišćenja skoro nestala. Izuzetno su dobar izvor proteina koji su od ključnog značaja za rast, dobro funkcionisanje i strukturu svih živih ćelija i regeneraciju tkiva. Sastoje se od 20 različitih kombinacija aminokiselina. U zavisnosti od toga koja se aminokiselina vezuje, proteinski molekuli formiraju enzime, hormone, mišiće, organe i mnoga druga tkiva u telu. Pored vode, proteini su najrasprostranjeniji molekuli u našem telu. Proteini se nalaze u svim ćelijama i istovremeno su glavna gradivna komponenta svih ćelija u telu, posebno mišića. To takođe uključuje sve organe, kosu i kožu. Pored toga proteini regulišu metabolizam, podržavaju imuni sistem i druge funkcije. Konačno, proteini su neophodni za formiranje krvnih ćelija. i Prstac imaju i cink koji je odličan za zdravlje kože i kose. Sadrže vitamin A u obliku retinola koji se lako apsorbuje i pomaže u jačanju vida. U kulinarstvu, prstaci su jedna od najcjenjenijih školjki.

Prstaci na buzaru:

500 g prstaca
3 čena nelog luka
pola vezice peršuna
50 ml belog vina
50 ml maslinovog ulja
Prezle

So

Biber

Priprema:
Operite pod mlazom vode i odstranite prljavštinu četkicom.
Zagrejte  maslinovo ulje i dodajte prstace na ulje pa kratko uz treskanje kuvajte da se školjke otvore. Prstace izvadite iz ulja. Na ulju isprzite beli luk naseckan na listiće i usitnjeni peršun. Dodati prstace, vino i prezle. Po zelji dodati so i biber. Lagano kuvajte 10 minuta.

Šaran je slatkovodna riba koja naraste do 120 cm i tezi do 30 kg. Poreklom je sa područja između Crnog mora , Kaspijskog mora i Kazahstana. Odatle je prenet u skoro sve umerene vode sveta. Bira obično kanale, jezera, pa i mirnije reke. Pravi dunavski oklagijaš je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. Iz Evrope je preseljen u Severnu Ameriku i Australiju. Često ga zovu i “dunavski lisac”, jer dugo ispituje mamac, pa ga je teško uloviti. Šaran je najznačajnija riba ravničarskih reka kako sa sportskog, tako i sa gastronomskog, a i privrednog aspekta. Od svih riba najčešce se nalazi na našim trpezama (ribnjački šaran – golać). Ribnjački šaran je selekcionisan da ima što veći prirast uz obilje hrane. Šaran ima malu količinu zasićenih masnoća, a dobar je izvor omega-3 masnih kiselina koje imaju važnu ulogu u funkcionisanju mozga i pravilnom rastu i razvoju, smanjuju upale i faktore rizika za razvoj srčanih oboljenja, raka i artritisa; nedostatak se manifestuje umorom, depresijom, lošom memorijom, suvom kožom, kardiovaskularnim problemima i slabom cirkulacijom.. Šaran od imineral ima :  magnezijum koji ulazi u sastav kostiju, daje im čvrstinu i naročito kod mladih organizama, utiče na normalan rast i razvitak. Šaran ima i fosfor – manjak fosfora u ishrani dovodi do demineralizacije kostiju, osteoporoze i gubitka apetita i smanjenja umne i fizičke aktivnosti. Na manjak fosfora u ishrani su osetljivija deca, trudnice i dojilje. Ova riba ima i fluor i jod  – manjak joda kod dece može dovesti do usporenog nicanja zuba, suve, žute i hladne kože, pojave dubokog glasa i osetljivosti na hladnoću. Kod odraslih nastaju : usporenost u radu I govoru sa obilnim menstrualnim krvarenjem kod žena. Smanjen je osećaj ukusa i mirisa, mogu biti prisutni grčevi, nokti su krti, a kosa proređena. Koža je suva, hladna i dobija žućkastu boju. Žene u trudnoći, posle polnog sazrevanja, dojilje, osobe u postoperativnom periodu su naročito osetljivi na nedostatak joda u ishrani. Šaran je izvor vitamina A, D i B grupe ,vitamin B12 koji je posebno važan za zdravlje nervnih ćelija i za stvaranje DNK i RNK, genetskog materijala organizma.  Meso je svetlo ružičaste boje, brzo se resorbuje, visoke je nutritivne vrednosti (100kcal/100gr) odnosno 420 kj.

Posne sarme sa šaranom

Sastojci:

• glavica kiselog kupusa,

• šaran od 1,5 do 2 kg,

• šolja pirinča,

• 3 šargarepe,

• 2 glavice crnog luka,

• 3 čena belog luka,

• veza zeleni,

• koren celera,

• kašika začina od povrća,

• 1 krompir,

• list lorbera,

• peršun,

• brašno,

• biber,

• aleva paprika,

• ulje,

• so.

Priprema :

Veče pre pripreme sarme, šarana oprati, očistiti, odstraniti mu glavu i rep, pa ga iseći na menje komade i staviti u friz da se zamrzne. Kupus odvojiti na listove, listove isprati pod mlazom hladne vode od viška soli, pa ih procediti i eventualno nožem stanjiti žilu da bi se sarme lakše savijale. Na vrelom ulju propržiti sitno iseckan crni luk da postane staklast, pa dodati istruganu šargarepu, istrugan koren celera, seckan peršun, seckan beli luk, očišćen i propran pirinač, biber, pa kratko dinstati uz neprekidno mešanje. Ribu izvaditi iz friza i narendati je najkrupnije. Na ovaj način biće usitnjene i preostale kosti, tako da nema nikakve bojazni da bi neka mogla zapeti u grlu. Narendanu ribu dodati poslednju u masu koja se dinsta, dodati začin od povrća i soli prema ukusu. Izmaći sa vatre, pa nastrugati u fil jedan manji krompir da bi fil bio vazdušast, a zatim filovati listove i zavijati sarme. Ukoliko imamo mesa od dimljenog šarana, ređati sarme tako da na svaki red dođu dva manja komada dimljene ribe, dakle onako kako bi se ređala mrsna sarma kad joj se dodaju suva rebra. Na dno posude u kojoj će se sarma krčkati obavezno staviti veći list kiselog kupusa, a kad su sarme složene dodati lorber, naliti vodu i prekriti ih još jednim većim listom kiselog kupusa.Što se duže krčkaju, sarme će biti sve ukusnije.

Potočna pastrmka je slatkovodna riba koja u većim rekama i jezerima sa dosta hrane naraste i do 10 kilograma, a u planinskim rekama bez dovoljno hrane ova riba jedva dostiže dužinu od 35-40 cm i do kilogram težine. Telo joj je mišićavo sa relativno malom glavom i zubastim ustima. Boju tela prilagodjava sredini u kojoj živi. To je riba brzih i hladnih planinskih reka i ledničkih i veštačkih jezera. Mlade pastrmke koje se u prvo vreme hrane planktonima a kasnije kad odrastu insektima, mekušcima žabama i ribama. Pastrmka je bogata vitaminom E. Ovaj vitamin ima antioksidativno dejstvo, štiti polinezasićene masne kiseline i loš holesterol, LDL, od oksidacije slobodnim radikalima, a takođe ima i intiinflamatorno dejstvo. Pastrmka sadrži izrazito veliki procenat gvožđa, pa se preporučuje za ishranu ljudi koji pate od anemije, kao i kod rekonvalescenata.

Prema najnovijem istraživanju, ako bar jednom nedeljno jedete ovu važnu namirnicu, usporićete starenje mozga. Zbog toga je veoma značajna u ishrani kao prevencija demencije u starosti. Bivšim pušačima se savetuje da jedu ribu u velikim količinama jer će im pomoći da ublaže posledice koje su nastale usled pušenja.

Recept :

Pljeskavice od pastrmke

Pastrmka 1kg,

Prezle 50 gr,

 crni luk 100 gr,

beli luk 3 cena,

 slatka aleva paprika 1 kasicica.

 ljuta aleva paprika 1 kasicica,

 beli biber,

 1 kasicica prašak za pecivo ,

 maslinovo ulje 50 ml ,

 kisela voda 50 ml ,

so ,

začini – bosiljak,  ruzmarin i peršun,

Priprema:

Sirovu ribu oguliti (da ne ostane ni malo kože), izfiletirati odnosno izvaditi kičmu i sve krupnije kosti, te odbaciti zajedno sa perajama, a zatim samljeti dva puta na mašini za meso.Dok se to radi u toploj vodi potopiti prezle  i ostaviti da stoje do 30 min, potom ih procediti i dobro promešati sa samlevenom ribom.Crni luk izblendirati i ubaciti u dobijenu masu.Dodati sve ostale sastojke.Maslinovo ulje se dodaje na kraju posle dužeg mešanja smese, pa onda ponovo isti posao dok se ne dobije jedna stabilna kompaktna masa, od koje je lako napraviti pljeskavice koje se ne lepe previše na ruke, a to je već pitanje tehnike i upornosti svakog kuvara. Pojedine sastojke dodajete u željenim količinama, jer je to, prosto, stvar pojedinačnog ukusa.Pljeskavice su najbolje kada smesa odstoji 24 h na temperaturi do 10C.

Grešite ako mislite da samo krupna morska riba ima veliku nutritivnu vrednost. Sitne plave ribe sardele, inače mnogo jeftinije, bogatije su jednostruko i višestruko nezasićenim masnim kiselinama koje sprečavaju nastanak ateroskleroze. Naravno, ako je pripremite na maslinovom ulju, uz dodatak povrća, napravićete veoma ukusno jelo. Ukoliko ne možete da nabavite svežu, na raspolaganju vam je uvek konzervisana , pa vrlo brzo možete pripremiti sendviče ili hladne salate. Prilikom konzervisanja i termičke obrade, riba ne gubi hranljive osobine. Sardela sadrži dosta belančevina, vitamin A koji cuva integritet kože i sluznice doslovce sprečava ulaz mikroba, virusa i drugih uzročnika bolesti u telo. Posebno se spominje njegovo pozitivno delovanje kod akni. Budući da sudeluje u gradji stapica u mrežnjaci vitamin A sprečava neugodno noćno slepilo. Takodje  sprečava razorno oboljenje creva – celijakiju koja podrazumeva nemogućnost probave glutena. poboljšava  I zarastanje  rana. Sardela sadrži  i vitamin De – Ukoliko organizmu nedostaje vitamina De  javlja se rahitis kod dece, a kod odraslih omekšavanje kostiju i osteoporoza (gubitak koštane mase).  Manjak može izazvati i osećaj neprekidnog umora, nesanicu, nervozu i osećaj slabosti u mišićima. Sardela sadrži i u malim količinama jod, fosfor i kalcijum, a potpuno je bez ugljenih hidrata. Sto grama sardine ima oko 250 kalorija, te se zbog hranljivih sastojaka preporučuje za ishranu male dece i starijih osoba.

Pire od brokolija i sardine

Potrebno:

•      Glavica brokolija

  •       1 konzerva sardine

  •       2 čena belog luka

  •       Morska so, biber

  •       Maslinovo ulje

Priprema :
Brokoli operite, istnite na cvetove i skuvajte u vodi koju ste malo posolili. Nemojte dozvoliti da se brokoli prekuva i da počne da gubi boju, treba samo da omekša. Pred kraj kuvanja dodajte beli luk. Kada brokoli bude dovoljno mekan, ocedite ga u cediljci zajedno sa lukom, i prebacite ga u blender. Sameljite ga u pire, dodajte sardine ocedjenu od ulja, začine i prelijte sve sa malo maslinovog ulja.

Dagnje su jestive morske skoljke koje narastu od 6 do 15 santimetara, duguljastog oblika plavocrne boje . Bogate su vitaminom B12 koji je je važan izvor energije za čoveka, pomaže u lečenju od bakterijskih i virusnih infekcija, olakšava i neuropsihijatrijske poremećaje, ima i zaštitnu ulogu od tumora, pre svega onih oblika, koji nastaju usled pušenja. Dagnje  imaju i vitamin A koji je značajan za reproduktivnu funkciju i kod muškaraca i kod žena, a takođe je neophodan za dobro funkcionisanje imuniteta,  potreban je za održavanje normalne sluzokože i za normalan vid. Dagnje su bogate gvožđem koje stvara citohrome, ćelijske enzime koji su važni jer daju energiju telu, obezbeđujući procese ćelijskog disanja. Istovremeno, gvožđe podstiče rast, otpornost na bolesti, sprečava nastanak zamora, održava koncentraciju i daje mentalnu svežinu i budnost. Osim toga, ulazi i u sastav enzimskih sistema koji u jetri razgrađuju lekove i toksine, učestvuje u sintezi enzima za proizvodnju neurotransmitera, hormonima sličnih supstanci, a i sintetiše određene hormone štitne žlezde. Dagnje imaju fosfor koji je zaslužan za hormonalnu ravnotežu jer upravo on uravnotežuje hormone u organizmu. Ovo je posebno bitno ženama koje muče predmenstrualne i menstrualne tegobe jer uravnoteženi hormoni mogu znatno umanjiti takve simptome. Dagnje su bogate i kalcijumom, jodom, natrijumom, kalijumom i folnom kiselinom. Što je najvažnije, bogate su omega 3 masnim kiselinama koje smanjuju rizik od bolesti srca i krvnih sudova.  Kod kupovine dagnji ​​treba paziti na njihov miris koji bi trebao biti svež, a nikako neprijatan, takođe bi trebale biti čvrsto zatvorene. Preporuka je da se potroše za 24 sata od kupovine. Pre termičke obrade treba ih dobro oprati, iščetkati i skinuti im  deo kojim se drže za podlogu.

Pikantne dagnje

Potrebni sastojci:

 0,5 kg velikih dagnji

 ​​1 sitno seckan velika paradajz, bez semenki i kože

 1 dl belog vina

1 čili papričica

1 kašičica sitno seckanog korijandera

1 limun

Beli biber

 2 čena belog luka

Priprema:

 Dagnje se otvore na pari, pa se meso odvoji od oklopa. Tečnost koja je ostala nakon što se dagnje odvoje procedi se i sačuva. Na zagrejani tiganj stavi se maslinovo ulje i sitno seckani beli luk, kada zamiriše, doda se paradajz pa  se doda belo vino i sok jednog limuna, čili i tečnost od dagnji. Sve se zajedno pobiberi , kratko prokuva, te izlije preko mesa dagnji. Pospemo korijandrom i ostavimo u frižideru nekoliko sati. Poslužimo hladno s tostiranim hlebom.

Kalifornijska pastrmka je slatkovodna riba koja naraste do 70 cm i tezi do 16 kg. Poreklom je iz Amerike (Kalifornija, Kanada, Severna Amerika). Na naše prostore stigla je krajem 19. veka, kada su njome poribljene neke naše vode. Što se tiče građe nešto je snažnija od potočne pastrmke. Telo, uključujući i peraja, prekriveno je tamnim pegama (vidljivim i na leđnim i analnim i repnim perajima) i vretenasto. U poređenju sa pastrmkom potočarkom ima vitkije telo prekriveno brojnijim i malim krljuštima kao i manju glavu koja se završava nešto manjim ustima. Leđa su tamnozelene boje, a po bokovima (koji ponekad srebrnasto svetlucaju) se pruža šarena linija duginih boja koja vuče na crveno, od škržnog poklopca do repne peteljke (zbog čega je u nekim jezicima zvana “pastrmka duginih boja”) a boja linije zavisi od veličine jedinke i od staništa. Trbuh je beo, a ponekad žućkast ili ružičast. Zbog toga je zovu i ružičasta pastrmka. Kao mala hrani se planktonom i sitnim vodenim životinjama, a kasnije prelazi na krupniju hranu. Kad ostari, postaje grabljivica i drugoj ribi ne dozvoljava da dođe do hrane. U njoj i njenim rođacima krije se proždrljivac vrlo hitrih, ali i gracioznih pokreta.  Preporučuje se dijabetičarima i osobama sa visokim krvnim pritiskom. Pastrmka je niskokalorična i sadrži malo natrijuma (40 mg u 100 g) pa štiti od kardiovaskularnih tegoba.  Mame koje jedu više ribe u trudnoći uspevaju i da bolje iznesu trudnoću do kraja i rađaju težu decu.

Pastrmka punjena povrćem

Sastojci :

• dve veće pastrmke

• 1 veci krompir,

• 1 šargarepa,

• 100 g graška,

• 1 glavica crnog luka,

• 2 čena belog luka,

• 2 kašike sitno iseckanih badema

• peršun,

• maslinovo ulje,

• biber,

• so,

• limun,

Priprema:

Fil :  Krompir, šargarepu i crni luk isecite na kockice pa dodajte grašak, badem, seckani beli luk i peršun, pobiberite i posolite, pa sipajte ulje i dobro promešajte. Ribe posolite, a zatim ih napunite pripremljenim filom.Poređajte ih u posudu za pečenje, prelijte uljem, preko riba rasporedite kolutove limuna pa sve prekrijte aluminijumskom folijom. Pecite 60 minuta u rerni zagrejanoj na 180 stepeni, ali desetak minuta pred kraj pečenja uklonite foliju, pojačajte temperaturu na 200 stepeni i zapecite da riba porumeni.

Orada je morska riba srebrne boje sa žuto-zlatnim mostom između očiju, crnim mrljama s obe strane glave i rumenilom na škrgama, naraste do 60 cm, a najviše teži do 10 kg. Čvrste je građe, ima  snažna peraja , jako razvijenu vilicu, iz razloga što se hrani svim vrstama školjaka i puževa, pa je zbog toga spora i flegmatična riba koja zbog svoje ishrane nije primorana na brze pokrete. Živi sama ili u malim grupama , osim u vreme mresta kad formiraju velika jata. Meso orade je višestruko korisna hrana , ne samo što sadrži višestruko nezasićene masnoće, dragocene saveznike za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, borbu protiv stresa i poboljšanje koncentracije, nego predstavlja i izvor mineralnih soli bogata je : :  jodom – Čoveku je dnevno potrebno oko 0,25 mg joda, a deci u periodu rasta je dovoljno jedan mg joda nedeljno da bi se rast i razvoj odvijao normalno i sprečila gušavost. List je bogat natrijumom i kalijumom – nerazdvojni je partner natrijuma i, zajedno sa njim, učestvuje u regulisanju propustljivosti ćelijske opne, nervnomišićne sprovodljivosti, održavanju normalnog osmotskog pritiska u ćelijama i tkivima, a učestvuje i u regulaciji šećera (važan regulator razlaganja i stvaranja šećera u jetri. Sadrži  vitamine B1, B2, B6 i B12, dragocene za pravilan rad nervnog sistema.  To je jedna od najtraženijih riba . Meso orade je odličnog okusa i prema mišljenju mnogih najukusnije je od svih mesa bele ribe. Više se cene mlađi primerci i postoje razni načini pripreme, ali najvišese se peče i kuva.

Orada u oklopu od soli

Sastojci

orada oko 1,5 kg
1 limun, 2 pomorandže
2 čena belog luka
ruzmarin
maslinovo ulje
2 jajeta
2 dl vode
2 kg krupne morske soli

Priprema

Ribu dobro operite i očistite. Limun i pomorandžu isecite na kolutove, ogulite 2 čena belog luka i operite ruzmarin. Ribu dobro osušite kuhinjskom krpom ili papirnim ubrusom. Naizmenično je punite pomorandžom i limunom, kao i listićima belog luka, i na kraju stavite ruzmarin. Ribu premažite maslinovim uljem.
Od dva jajeta odvojte belanca, pa ih lagano umutite mikserom u čvrst sneg. Dodajte oko dva decilitra vode i dva kilograma krupne morske soli, i sve zajedno izmešajte.
U posudi za pečenje od polovine pripremljene smese napravite podlogu, na nju položite ribu i prekrijte je ostatkom smese sa solju. Tako zamotanu, stavite je u rernu na 180 do 200 stepeni i pecite je oko 40 minuta (veća riba – duže se peče). „Oklop“ od soli razbijte viljuškom ili nožem jer je prilično tvrd. S ribe skinite višak soli, pa je poslužite poprskanu maslinovim uljem i sokom od limuna.

Losos je riba iz porodice pastrmki. Zivi, uglavnom, u Atlanskom okeanu a mresti se u brzim planinskim rekama i potocima i vazi za jednu od najzdravijih riba.

Losos je bogat omega-3 masnim kiselinama koje smanjuju rizik od artritisa, sprečavaju zgrušavanje u arterijama, smanjuju holesterol i blago snižavaju krvni pritisak, pozitivno utiče na zdravlje srca i krvnih sudova , pomažu boljem radu mozga i poboljšavaju pamćenje. Omega-3 masne kiseline u lososu podstiču proizvodnju kolagena i vlakna elastina u koži, koji doprinose mladolikom izgledu kože. Redovno konzumiranje lososa smanjuje rizik od nastanka makularne degeneracije oka koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi i može dovesti do gubitka vida. Pomaže kod sindroma suvih očiju i poboljšava vid. Vitamina D kojeg sadrži losos, pozitivno deluje na imuni sistem, a preporučuje se i trudnicama u što većim količinama, jer pozitivno deluje na razvoj bebinog mozga.

Losos sadrži triptofan, prirodni sedativ koji uzrokuje pospanost i pomaže ljudima koji pate od nesanice da brže zaspe jer važi za jedan od najboljih prirodnih sedativa. Meso lososa je mekano, vrlo dobrog ukusa i blagog mirisa. U kulinarsttvu se najviše koristi u svežem stanju, ali se i suši, a koristi se i njegova ikra.

Losos u sosu od grejptruta

Sastojci:

• 1 kg fileta lososa,

• 50 ml maslinovog ulja,

• 3 kašike limunovog soka,

• so, biber.

Za sos:

• 300 ml grejpfrutovog soka,

• 100 g luka,

• 30 ml ulja,

• 250 ml biljne pavlake ,

• 20 g kapra,

• 1 kašičica gustina,

• 1 kašičica narezane grejpfrutove kore,

• 1/2 kašičice belog bibera,

• 1 kašika  suvih začina.

priprema:

Riblje filete pokapajte limunovim sokom, malo posolite i pobiberite.Na zagrejanom ulju ih sa svake strane propržite i stavite na toplo mesto.Na ulju kratko propržite luk narezan na rebra, zalijte sokom od grejpfruta i sa oko 100 mililitra vode.Zajedno kuvajte oko pet minuta.Dodajte narezanu koru grejptruta, suvi začin, biber i kapar, koje ste prethodno isprali u hladnoj vodi.Kuvajte još pet minuta i na kraju dodajte gustin, razmućen u malo vode i pavlaku.Pustite da još jednom provri.Toplu ribu prelite pripremljenim sosom i poslužite.