Praznici, slavlja, porodična okupljanja, su događaji koji bi po svojoj prirodi trebalo da budu radosni. Kada se članovi porodice različitih generacija nađu za istim stolom, uz bogatu trpezu, praznične običaje, smeh i veseli žamor, zar to ne bi trebalo da bude čista sreća? Ipak, stvarnost ume da bude i drugačija i mnogo ljudi se baš za praznike oseća izolovano i usamljeno.

Vašim starijim članovima porodice praznici mogu posebno teško pasti. Tačno je da starenje i sazrevanje sa sobom donose i mudrost koja može koristiti celoj porodici, ali ipak dolazi do neizbežnih gubitaka, čak i za najzdravije pojedince. Većina ovih gubitaka su emotivne i socijalne prirode. Bračni partneri, prijatelji, rođaci, nažalost postaju bolesni ili su preminuli, dolazi do promene izgleda dela naselja u kom žive, ostavljajući ih bez prijatelja i izolovane. Praznici ih mogu dodatno podsetiti na to i naglasiti osećaj usamljenosti.

Ukoliko ste vi odraslo dete roditelja koji vam se mogu činiti depresivnim za vreme praznika, postoji dosta toga što možete uraditi kako biste im pomogli da ne budu neraspoloženi i da se ne osećaju tako. Naravno da ste zauzeti, umorni i stresirani, ali ipak pojednostavljivanjem prazničnih dana i fokusiranjem na ono što je zaista važno, vaše najmilije, možete zaista pomoći vašim roditeljima ili baki i deki da im praznici ponovo budu vreme uživanja.

Evo nekoliko saveta koji mogu pomoći da ulepšate praznike vašim najstarijima:

1. Slušajte. Pokušajte da budete tu za njih i da ih slušate i razumete, čak iako im je priča negativna. Moguće je da će kroz priču izražavati žaljenje za stvarima/osobama koje su izgubili kroz život. Nemojte im govoriti da prestanu da se žale jer je vrlo moguće da neće moći to da urade. Vaša empatija je u ovakvim situacijama izuzetno važna i samo pokušajte da ih razumete i shvatite.

2. Podsetite ih koliko su vam važni i koliko je celoj porodici značajno to što su deo slavlja. Budite pažljivi da ne izgleda da je to što činite za njih vaša dužnost. Ovo možda zvuči jednostavno, ali nije uvek. Vrlo je moguće da ćete biti umorni od svakodnevnih obaveza i da će vas govor tela odati, ali pokušajte da učinite da se vaši stari ne osećaju kao da su vam na teretu i da su beskorisni. Podsetite ih koliko su voljeni.

3. Pomozite im da shvate da pokušavate da pojednostavite praznična slavlja, kako biste se okrenuli onome što je pravo značenje slavlja. Objasnite im da pokušavate da ignorišete društveno nametnute pritiske da praznici moraju da budu glamurozni i da su vas oni naučili da je to vreme kada bi trebalo da se okrenete ljudima. Zahvalite im se na tome.

4. Ukoliko su vaši roditelji u domu za stare, vodite decu kod njih ili pokušajte da organizujete sa lokalnim vrtićem da dođu u posetu domu. Prisustvo dece će im ulepšati dan i doneti mnogo dobrobiti na emotivnom pa čak i fizičkom planu, jer dobro raspoloženje može poboljšati i zdravstveno stanje. Takođe, možete pokušati i da organizujete posetu lokalnoj školi i školskim programima, pogotovo ako će u njima nastupati unuci ljudi u domu.

5. Učinite trpezu posebnom. Setite se šta je ono što vole da jedu i piju i pokušajte da im obezbedite to. Pripremite im tradicionalne stvari, koje su oni pripremali vama. Ukoliko im je režim ishrane, zbog godina ili bolesti, postao restriktivniji pa ne mogu da uživaju u svemu u čemu su pre uživali, ukrasite trpezu odgovarajućim prazničnim motivima i temama.

6. Provodite vreme sa njima. Ovo je najvažnija stvar koju možete da uradite za njih. Pričajte, o čemu god im se priča u tom trenutku, pogledajte ponovo stare fotografije i video snimke, ostavite da im fotografije budu na dohvatu ruke, kako bi mogli da se podsećaju da su deo porodice čak i kada ostanu sami, pustite muziku za koju znate da su voleli kada su bili mlađi, slušajte ih kako pričaju o prošlosti…

Vaše vreme je veoma dragoceno. Moguće je da ste u braku, da imate decu i druge osobe kojima ste potrebni. Ipak, vaše vreme je najvažniji poklon koji možete dati vašim starijim članovima porodice. Učinite ono što možete, ali pazite da se ne stresirate preko sopstvenih granica. Vašim roditeljima je bitno i da vas vide da ste opušteni, srećni i zadovoljni. I upamtite, neće sve biti savršeno i neće u svakom momentu svi biti zadovoljni. Ipak, ukoliko se potrudite koliko možete, to će biti dovoljno i praznici će biti ono što i treba da budu, radost za celu porodicu.

Izvor: vitaplan.rs

Dopustite da vas oduševi, dopustite da uđe u vaš sistem njegova divna poezija, dopustite sebi da pročitate Matiju Bećkovića

Matija Bećković već pola veka svetli neobičnim sjajem na srpskoj književnoj sceni. Od trenutka kada je napisao prve stihove o njemu se raspravlja u književnim i ideološkim krugovima. Autor je antologijskih knjiga poezije, ali i beseda koje zauzimaju vrhovno mesto u novoj srpskoj književnosti. Svoju najveću ljubav je ovekovečio u poemi “Vera Pavladoljska”.

On ume da izgovori ono što želi i da nas takvim govorom zavede. Smatra da su velike knjige samo one koje mogu da se čitaju uvek.

 “Hodajte kroz život otvorenih očiju i s verom. Zavirite u svaki ugao – nikad se ne zna gdje je sreća. Sreća je slijepa. Na sreću svako ima pravo. Sreća ne zna za razlike u boji kože, polu, socijalnom položaju, titulama i slično.”

“Pesnik ne sme da dozvoli da mu jezik pobegne. U tom slučaju pobegao bi mu život.”

“Više je biti pesma, nego pesnik, a biti ti više je od oboje.”

“Radnici koji nikada nisu videli more, kad je sretnu misle da je dan lepši no inače. Ta žena, taj gigant, ta država u državi, kad sam je prvi put video rekao sam: Eto kako treba da izgleda prestonica jedne zemlje, koja ostaje bez svetla kad ona sklopi oči.”

“Kad sam je drugi put video rekao sam: Eno moje poezije kako prelazi ulicu. Obećala je da će doći ako bude lepo vreme.”

 “Nigde čovek nije toliko mali kao pred šalterom i nigde mali ljudi nisu veći nego iza njega.”

“Ti si moj heroj koji se postideo i ipak počinio izdajstvo.”

“Čovek lako prihvata da je neko srećniji, a teško pristaje da je iko nesrećniji od njega. Začudilo bi nas ko bi se sve prijavio za konkurs za najvećeg mučenika.”

“Mene ne zanim istina. Ja znam ko je u pravu.”

“Ja ne znam za drugo nebo osim njenog kišobrana. Kad me ona voli ne znam od čega živim. Ne jedem, zaboravljam da dišem i vrlo često umirem.”

“Kuca ništavilo na svim prozorima. Sve je dignuto u vazduh, samo se još nesrećni pesnici kurvinski bave nadom.”

“Ko tebe voli taj će zakasniti da se na vreme leči i da se ponovo rodi.”

“Život nam ne bi bio potreban, kad bi bio jasan.”

“Ja sam tvoja senka i noć je moje carstvo, svet me izgubi ali ti me dobi.”

 “Ti si moja samoća u kojoj smo prisutni oboje. Ti si moja Sinagoga ograđena žicom. Ti si moja naročito u ovo doba, pogotovu sada. Ti si moj razgovor koji se u početku odnosio na nešto drugo.”

“Kad sretneš ženu koja plače, priđi joj, to je moja draga.”

“Uđi u moje oči pre nego što ih sklopim, da te pod trepavicama čuvam.”

Božić je svakako idealna prilika da se čitava porodica okupi oko novogodišnje jelke, praznične trpeze i podeli među sobom najdivnije prošlogodišnje trenutke, kao i želje i očekivanja od predstojeće godine. Međutim, na veliku žalost, neretko se dešava da mnoge od porodica ovaj dan i ne priželjkuju u nekoj naročitoj ushićenosti imajući u vidu susret sa članovima porodice prema kojima iz određenih razloga i nisu prijateljski nastrojeni. Tenzija i priželjkivanje svršetka dana se tako vrlo lako mogu preneti i na ostale prisutne. Nije li prava šteta da Božić ostane u ružnom sećanju? Praznici su idealno vreme da se oproste tuđe greške, da se priznaju svoje, praznici su pravo vreme da podelite radost i ljubav sa svojim najbližima!

Generacijski jaz

Sam pomen svađa i svađica iz prošlosti nekoga može i tek kako uzrujati i upropastiti mu slavlje. A onda i ugođaj svima ostalima kojima će to biti glavna asocijacija na poslednji Božić proveden u krugu porodice. Iako ni malo prijatna pojava, tenzija tokom Božića čak i u krugu onih koji su nam najbliži nešto je što psiholozi objašnjavaju kao sasvim normalnu pojavu. Naime, to je prilika kada se na jednom mestu sreće nekoliko generacija: domaćin kuće je istovremeno dete svome prisutnom ocu  i otac svojoj deci. Dakle, tri generacije minimum. Još ako skupu prisustvuju i njeni roditelji koji su do nedavno smatrali da i niste za nju baš najbolja prilika i koji imaju štošta da vam prigovore navodno se šaleći…

Napravite prvi korak

Kako bi vam Božić ostao u najlepšem sećanju i kako biste, što je još važnije, popravili do sada i ne tako pohvalne odnose sa određenim članovima svoje porodice, vreme je da oprostite i tražite da vam bude oprošteno. Zvuči pomalo teško preći preko svoje sujete, preko svojih principa, ali niste ni svesni koliko olakšanje će vam pružiti i kakvom radošću će vas ispuniti taj korak ako se odlučite da ga napravite.

Nekoliko dana pre tog velikog okupljanja napravite listu stvari koje vam smetaju kod člana porodice sa kojim imate problem. Razmotrite dobro svaku od njih, a potom pomislite šta bi vam sve mogao doneti normalan, miran razgovor sa tom istom osobom, zdrav, otvoren odnos u kome biste mogli najiskrenije da joj zamerite realne nedostatke, a da je pritom ne uvredite i da se zbog toga ne posvađate. Zamislite samo koliko bi lepše bilo kada biste to porodične
okupljanje željno iščekivali čitave godine nego što nedelju dana unazad provedete razmišljajući kako ćete ga preživeti.

Iako vam sada pomalo ludo zvuči, ali možda bi najbolje bilo da pozovete tu osobu nekoliko dana pre Božića,
porazgovarate sa njom otvoreno i priznate joj sve svoje greške, odnosno na miran način joj saopštite šta je to što vam smeta u njenom ophođenju prema vama. Čini se da je sa suviše tvrdoglavim osobama nemoguće postići nešto ovakvim razgovorom, ali čak i oni sa tvrdom glavom imaju srce i sigurno da znaju da cene vašu dobru volju i to što vam je stalo da izgladite odnose.

Pokažite malo ljubavi, razumevanja i dobre volje i prepustite božićnoj magiji da učini svoje!

 Srećni praznici!

Izvor: navidiku.rs

Dečje želje su iste bez obzira na uslove u kojima odrastaju. A neka ne odrastaju ni u toplom domu, ni u zagrljaju porodice, već na ulici.

Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo, Foto: Privatna arhiva

Prose, peru šoferšajbne na semaforima, prodaju cveće, papirne maramice, sakupljaju sekundarne sirovine, neka smatraju ulicu svojom kućom. Imajte na umu da dete na ulici ne živi, već svakim danom pronalazi načine da preživi.

U tom preživljavanju mu svakodnevno pomaže Svratište za decu. Tu s ulice mogu da dođu i okupaju se, ručaju, urade domaći zadatak. Ta su deca odraslima dala još jednu šansu da brinu o njima. Zato, hajde da ih ne izneverimo, hajde da im pružimo podršku, hajde da nešto zajedno učinimo da i oni uživaju u praznicima. Praznici su vreme davanja. Odnesite garderobu koju više ne koristite. Setite se onih divnih reči Duška Radovića: “Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo.” Možete i da dođete i učite decu stvarima kojima su vas učili oni koji su vas voleli kada ste bili mali. Deci ta podrška znači beskrajno!

Ukoliko živite u Beogradu, paketiće možete doneti u Krfsku 7a ili na Bulevar Arsenija Čarnojevića 145, ili ih možete poslati poštom. Kape, šalovi, rukavice, ali i donji veš, zimske jakne, čarape, pribori za radionice (kolaž papir, bojice, blokovi za crtanje, perlice, šljokice, flomasteri, plastelin), keksići, džemovi, čokoladice, sve će to i te kako obradovati ove mališane. Ako ste u mogućnosti, spakujte im i nešto od sredstava za ličnu higijenu (šampon, uloške, prašak za veš) jer mnogima je svratište jedino mesto gde mogu da se okupaju. Preko sajta „cim.org.rs“ možete naručiti specijalno dizajnirani čokoladni set, na taj način ćete pomoći da deca svratišta dobiju paketiće. Čokoladu će vam na adresu doneti volonter iz svratišta. Ukoliko niste iz Beograda, čokoladni paket biće vam dostavljen kurirskom službom.

Posetite i prihvatilište za odrasle

U Beogradu postoji i prihvatilište za prosjake, beskućnike, alkoholičare, skitnice, jednostavno rečeno za sve one koje niko neće. Bolesni su, promrzli, iscrpljeni, izgladneli, goli i bosi i u većini slučajeva dementni, stari i nisu u mogućnosti da se brinu o sebi. Mnogi od njih su mesecima, godinama neokupani, pronađeni u podrumima, šahtovima, kontejnerima za smeće, napuštenim automobilima… Ukoliko imate višak garderobe, pelene za odrasle preko 75 kg i lekove u roku važenja, odnesite im u Kumodrašku 226a u Beogradu.

Izvor:alo.rs