Saveti - Page 404 of 504

Životna priča – Džim Morison

Zabava

Dr ŽAna Panovna

-

12. February 2018.

0

Pesnik, pevač, tekstopisac, režiser, glumac, filozof, Kralj guštera, osnivač benda The Doors – sve je to bio Džim Morison.

Opisuju ga kao jednu od najuticajnijih osoba u istoriji rokenrola, zbog harizme, buntovništva, nepredvidivih nastupa i razuzdanog života.

I publika i kritika su ga obožavali jer je predstavljao promenu u muzici, a kroz svoj način života je bio pravo oličenje duha 60-ih godina prošlog veka.

Život Džima Morisona, od rođenja 8. decembra 1943, do iznenadne smrti 3. jula 1971. predmet je brojnih biografija i kratkih priča koje su pisali njegovi poznanici i kolege, nepoznati autori i fanovi, pa čak i žene koje su mu bile prolazna avantura.

Snimljeno je nekoliko filmova koji se bave bendom The Doors, ali i životom i uticajem Džima Morisona, od kojih je najpoznatiji film Olivera Stouna iz 1991., u kome je, kažu, Vala Kilmera zaposeo duh Morisona, zbog neverovatne predanosti i fizičke sličnosti sa slavnim pevačem.

Morison se kao klinac često se selio, jer mu je otac bio u Mornarici, a posle srednje škole i koledža upisao je Pozorišnu umetnost na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu.

Bio je inspirisan Ničevoom filozofijom, kao i pesnicima simbolizma Bodlerom i Remboom. Morison je za sebe tvrdio da je “Rembo u kožnoj jakni”, a u borbi protiv društvene kontrole ličnosti i u vizionarstvu zaista i ima sličnosti između njih dvojice.

Veliki uticaj su na njega imali i indijanski šamani, što se videlo i na njegovim nastupima. Pre nego što je postao “bogat i slavan” upozanao je Pamelu Kurson, sa kojom je ostao u burnoj vezi do kraja života.

Bio je i sa “grupi” devojkama, ali i sa poznatim koleginicama, poput Dženis Džoplin, Grejs Silk (Jefferson Airplane) i Niko (Velvet Underground). Čak je i učestvovao u ceremoniji vikanskog venčanja sa spisateljicom Patrišom Kenili. Bio je poznat kao ženskaroš, a u trenutku njegove smrti bilo je započeto oko 20 postupka za priznavanje očinstva.

Ceo život Džima Morisona bio je dramatičan, ili je bar on tako voleo da ga predstavlja, kako bi održao status misterioznog “seks boga rokenrola”. Za razliku od nestalnosti i promena u privatnom životu, a kasnije i na nastupima, sa muzikom je bilo potpuno drugačije – kao muzičar bio je konstantno dobar.

Dorse je osnovao 1965. sa kolegom sa fakulteta, Rejem Manzarekom, a grupi su se priključili i bubnjar Džon Densmor i gitarista Robi Kriger.

Naziv grupe uzet je od imena knjige “vrata percepcije”, Oldosa Hakslija. Morison je to objasnio:

“Postoje poznate i nepoznate stvari, a između njih su vrata”.

Bend je dostigao svetsku slavu, i još važnije, upisao se u istoriju rokenrola. Mračna muzika, mešanje žanrova, tada potpuno nov odnos sa publikom i harizma frontmena vinuli su ih u nebesa. Iako je Morison bio pesnik, a „credits“ na albuima je pripisan bendu, tekstove su pisali svi. Prvi singl, kojim su se proslavili, napisao je Kriger.

U to vreme, Morison je vodio boemski život, a vremenom je i sa LSD-a prešao je na nenormalno konzumiranje alkohola, pa je veliki uspeh grupe pratilo i veliko posrnuće njenog lidera.

Džim Morison pronađen je mrtav u kadi, 3. jula 1971. u sobi hotela u Parizu. Zvanično, izdalo ga je srce, a autopsija nije urađena.

Pronašla ga je devojka, Pam, koje je kasnije tvrdila da je njegova smrt posledica predoziranja heroinom koji je ušmrkao misleći da uzima kokain. Naravno, postoji više teorija o “lažiranju smrti” Džima Morisona, pre svega zbog toga što je on želeo da na vrhuncu karijere lažira svoju smrt i pobegne u Afriku.

U tom slučaju, plan je bio da se javi kolegama iz benda, što nije nikada učinio. Drugi razlog zbog koga fanovi veruju da Morison nije preminuo u Parizu je jer su njegovo telo videle samo dve osobe (devojka i mrtvozornik), iako je ostalo u hotelskoj sobi 3 dana pošto je pronađeno. Prošle godine, pojavila se i priča da je Morison ubijen, a javila se i žena koja tvrdi da je svedok.

Morison je sahranjen na groblju velikana “Père Lachaise”, a njegov grob je jedno od najposećenijih mesta u Parizu. Natpis na Morisonovom grobu Κατά τον δαίμονα εαυτού znači “veran svom duhu”.

Morison je uticao na Igi Popa, koji mu je posvetio pesmu “The Passenger”, a inspirisao je autore poput Džona Bona Džovija, grupe Radiohead, Alisa Kupera, Lane Del Rey, Skrillex-a, odata mu je počast u seriji The Simpsons, a po njemu je 2013. nazvan i fosil najvećeg guštera ikada pronađenog: Barbaturex morrisoni.

Za kraj, 8 stvari koje niste znali o Džimu Morisonu:

Sa 4 ili 5 godina, Džim je na putu video nesreću u kojoj su bili povređeni Indijanci. Iako se njegova verzija ovog događaja dosta razlikuje od verzije njegove porodice, sigurno je da je ovo ostavilo veliki trag na njegovo ličnost.
Izdao je 2 knige poezije: „The Lords/Notes on Vision“ i „The New Creatures“, obe posvećene Pameli Kurson. Posthumno su izdate i knjige „The Lost Writings of Jim Morrison: Wilderness“ (1988) i „The American Night“ (1990), i obe su postale „bestseleri“.
Umetnički film koji je Morison producirao i u kome je glumio, „HWY: An American Pastoral“.
Samo je jednom Morison snimljen da u studiju recituje svoju poeziju (navodno, baš na njegov 27. rođendan). Traka je pronađena 8 godina kasnije, pa je dodata muzička podloga i nastao je „American Prayer“.
Morison je 15. slavna osoba koja je umrla u 27. godini i tako postala član “Kluba 27”.
Džim Morison je 1967. postao prvi pevač koji je uhapšen na bini, u toku koncerta, zbog vređanja policije, sa kojom je došao u sukob neposredno pred nastup.
Nezvanično, veruje se da je Džim Morison imao IQ 149!
Poslednja pesma koju je Morison snimio, “Riders on the storm”, nekoliko nedelja pre smrti, smatra se njegovom autobiografijom.

Izvor: mondo.rs

Životna priča – Dženis Džoplin

Zabava

Dr ŽAna Panovna

-

12. February 2018.

0

Poput Brajana Džonsa, Džimija Hendriksa, Džima Morisona, Kurta Kobejna, i Dženis Džoplin umrla je u 27. godini i tako se pridružila smrtonosnom “Klubu 27”.

“Radije bih živela deset superhiperludih godina nego doživela sedamdesetu sedeći u je*enoj fotelji ispred televizora”, rekla je u jednom intervjuu Džoplin na pitanje o preranom odlasku, pa je tako dala svoj prilog raskalašenom rokerskom hedonizmu.

Ova neukrotiva diva rokenrola rođena je 19. januara 1943. godine u Teksasu. Među prijateljima je bila poznata i kao Perl, što je, ujedno, naziv njenog poslednjeg, četvrtog albuma, a samo retkima je dopuštala da je zovu Teks.

“Oduvek sam htela da budem umetnica, šta god to značilo. Neke devojke žele da budu stjuardese, ja sam čitala, slikala, razmišljala“, priznala je Dženis.

Teško se uklapala u društvo. Višak kilograma i neki problemi sa zdravljem u tinejdžerskom dobu nisu nailazili na razumevanje njenih vršnjaka, već na osude i podsmevanje. U školi su je često nazivali raznim pogrdnim imenima, a sve to se negativno odrazilo na njenu psihu i njenu agresivnost. Kasnije je tu istu sredinu u kojoj je odrasla nazivala “učmalom i zatucanom zajednicom”. U srednjoj školi zadirkivali su je zbog fizičkog izgleda, pa je dospela na loš glas zbog maloletničkog promiskuiteta.

“Njoj je bilo jako teško u školi. Uporno se trudila da se izdvaja iz mase, kako svojim načinom odevanja tako i svojim stavovima, i zbog toga su je mrzeli. U to vreme ona nije imala adekvatnog sagovornika sa kojim bi mogla da razgovara. Moja Dženis je bila prvi predstavnik revolucionarne omladine u Port Arturu, omladine kakve sada u tom gradu ima jako mnogo”, izjavio je jednom prilikom njen otac Set Džoplin.

Nakon prve neuspešne godine na fakultetu, u leto 1961. godine preselila se u Los Anđeles. Prvih pet minuta slave doživela je 1966. kao pevačica grupe “Big Brother and the Holding Company”.

Međutim u to vreme njena zavisnost od narkotika se naglo povećala. Kokain, razne psihoaktivne droge i enormne količine alkohola pretvorili su je u “nakazu”. Ličila je na skelet. Zabrinuti zbog njenog bolesnog izgleda, prijatelji su uspeli da je nagovore da se u proleće 1965. vrati u rodni Port Artur kod roditelja. Njena sestra Lora je kasnije pričala kako je nakon povratka kući Dženis bila depresivna i uplašena, stidela se same sebe. Pred roditeljima se nikada nije pojavljivala u kratkim rukavima, da ne bi videli tragove igli na njenim rukama.

“Po prvi put u životu ona je slušala savete roditelja bez pogovora”, prisećala se Lora. Odlučila je da promeni život, redovno je posećivala psihologa, ostavila je alkohol. Međutim, sve je to bilo samo kratkotrajno.

U decembru 1968. njen bend “Big Brother and the Holding Company” odradio je poslednji zajednički nastup, a Džoplin je nakon toga započela samostalnu karijeru. Često je govorila da će ljudi uništiti svoje danas budu li se brinuli šta će biti sutra pa je tako i živela, konzumirajući velike količine alkohola i droge u kombinaciji sa poprilično neurednim načinom života.

Krajem šezdesetih njena zavisnost od heroina postala je sve očiglednija. U jednom periodu pokušala je da se reši zavisnosti, ali je ubrzo ponovo počela da uzima heroin. Nakon raskida sa partnerom Dejvidom Nihausom, započela je vezu sa ženom Pegi Kasertom. Nedugo nakon toga oformila je novi bend “Full Tilt Boogie Band”.

“Moj bend, napokon samo moj bend”, govorila je nakon što je okupila sastav kakav je želela.

Na čuvenom Vudstoku je nastupala u ranim jutarnjim satima 16. avgusta 1969. godine. Te noći gledalo ju je čak 500.000 ljudi. Prema nekim izvorima, nije ni znala da će festival da se održi, a još manje da će na njemu da nastupa, iako su je, bez njenog znanja, najavljivali kao jednu od važnijih izvođačica. Pre svog nastupa, morala je da čeka, jer joj je, zbog velike količine heroina, glas pucao i postao još više promukao, a i teško se kretala po bini.

Tokom septembra 1970. u Los Anđelesu je započela snimanje novog albuma. Za vreme snimanja upoznala je 21-godišnjeg studenta Seta Morgana, s kojim se ubrzo i verila.

Poslednju pesmu snimila je 1. oktobra, a radi se o jednoj od njenih najpoznatijih i najizvođenijih numera “Mercedes Benz”. Umrla je samo tri dana kasnije, 4. oktobra 1970. godine. Pronašao ju je menadžer Džon Kuk u hotelskoj sobi, a kao razlog smrti navedeno je predoziranje heroinom.

Iako snimanje albuma nikad nije dovršeno, Džoplin je iza sebe ostavila dovoljno snimljenog materijala, što je rezultiralo posthumnim objavljivanjem albuma “Pearl” 1971. godine. U svojoj četvorogodišnjoj pevačkoj karijeri otpevala je pesme koje slušaju i generacije rođene nekoliko decenija nakon njene smrti.

Inače, Dženis je krajem septembra 1970. godine kontaktirala Joko Ono sa željom da snimi rođendansku čestitku za 30. rođendan Džona Lenona. Na jednominutnom snimku ona se obraća Lenonu i peva “Happy Trails Dalea Evansa”. Nažalost, snimak je do Džona stigao tek nakon njene smrti.

Izvor: Stil / Avaz

Preventivni pregled spasava život: Svaka osma žena u Srbiji oboli od raka dojke

Saveti lekara

Dr ŽAna Panovna

-

10. February 2018.

0

Preventivni pregled spasava život: Svaka osma žena u Srbiji oboli od raka dojke

Rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena u Srbiji. Svake godine oko 4600 žena oboli, a 1600 umre od ove bolesti. Jedna od osam žena tokom svog života oboli od raka dojke. RAK DOJKE JE IZLECIV AKO SE OTKRIJE NA VREME

Praćenje promena na dojkama vrši se samopregledom, ultrazvučnim pregledom, mamografijom, tomosintezom i magnetno rezonantnom mamografijom.

Da li i kada treba raditi samopregled dojki ?

Prof. dr Dragana Đilas, radiolog, predsednica Senološkog društva Srbije: Samopregled dojki treba raditi u prvoj polovini ciklusa, a idealno bi bilo u periodu od 5. do 15. dana od prvog dana menstruacije. Ukoliko se napipa čvor u dojci potrebno je javiti se lekaru.

Kako se radi samopregled dojki?

Prof. dr Dragana Đilas: Počnite tako što ćete pregledati izgled vaših dojki na ogledalu sa rukama na bokovima. Pregledajte dojke u ogledalu i sa rukama podignutim iznad glave. Proverite da li imate iscedak iz dojki. Prepipajte kružnim pokretima leve ruke desnu dojku i obrnuto dok ležite na leđima. Prepipajte svoje dojke dok stojite ili sedite, a najlakše je možda dok su dojke vlažne prilikom tuširanja.

Da li je štetan ultrazvuk dojki?

Prof. dr Dragana Đilas: Ultrazvuk dojki apsolutno nema štetnih uticaja. Ovom metodom je moguće dijagnostikovati dobroćudne tumore i ciste sa velikom preciznošću, ali metoda ne može da zameni mamografiju u otkrivanju karcinoma dojke.

Zakažite pregled 011 400 9 100

Recite nam nesto vise o mamografiji, tomosintezi i MR mamografiji.

Prof. dr Dragana Đilas : Iako je mamografija”zlatni standard” u ranom otkrivanju raka dojke, ovom metodom ne može da se otkrije 10 odsto karcinoma. Razlog tome je jedan ozbiljan nedostatak mamografije, a to je da je mamografija tzv.sumaciona, odnosno dvodimenzionalna metoda snimanja, pa je zato prisutno prepokrivanje tkiva dojke, posebno kod mlađih žena. Zbog toga se tumor dojke jednostavno ne vidi na snimku. U cilju povećanja pouzdanosti ranog otkrivanja karcinoma dojke, u savremenoj radiološkoj praksi taj problem se prevazilazi 3D mamografijom, odnosno tomosintezom, koja pruža uvid u sve strukture tkiva dojke, jer nije sumaciona, već trodimenzionalna, slojevita metoda.Tomosinteza je zapravo savremena rengdenska metoda pregleda dojki, kojom se umesto sumacionog mamografskog snimka dojki dobija serija tankih, izuzetno kvalitetnih snimaka dojke, širine svega oko 1mm, i to za nekoliko sekundi.

Zakažite pregled 011 400 9 100

U prvoj stranoj bolnici u Srbiji “Affidea” u Beogradu, tomosinteza se izvodi na posebno konstruisanom digitalnom uređaju za mamografiju, koji poseduje specijalan dodatak za 3D tomosintezu.

Prof. dr Dragana Đilas : Snimanje tomosintezom nalikuje mamografskom snimanju, ali pritisak na dojku prilikom tomosinteze nije izražen, već je aparat samo oslonjen na dojku, te je pregled komforniji za pacijentkinje. Iako je poznato da je doza rendgenskog zračenja prilikom mamografije i tomosinteze zapravo vrlo mala, važno je istaći da je ona prilikom snimanja tomosintezom jednaka kao na analognim mamografskim uređajima, a neznatno veća nego na digitalnim mamomatima. Kako se ovo snimanje ne mora ponavljati svake godine, nema posledica po zdravlje žene.

Zakažite pregled 011 400 9 100

Pored toga, u specijalnoj bolnici “Affidea” u Beogradu izvodi se i magnetno rezonantna mamografija, koja zaokružuje radiološki spektar u dijagnostici oboljenja dojke.

Prof. dr Dragana Đilas : Magnetno rezonantnu mamografiju je neophodno načiniti u određenom broju jasno određenih indikacija, pošto ona ima izuzetno važnu ulogu u žena sa gustim žlezdanim tkivom dojke, žena sa visokim rizikom za rak dojke i žena sa silikonskim implantatima u dojkama, kao i u brojnim drugim indikacijama, uključujući i preoperativnu dijagnostiku dojke i praćenje efekata terapije karcinoma dojke.

Preporučujemo da pogledate:

https://www.youtube.com/watch?v=MrUNx98W_eA

Najvažnije je, međutim, da pregled i ekspertizu radi radiolog koji dobro poznaje sve metode snimanja dojki i tačno zna njihove indikacije. To omogućava izbor najbolje i najpouzdanije metode, a izbegavaju se nepotrebni pregledi. Ponekad je potrebno i poželjno dopuniti dijagnostiku dojke i ultrazvukom dojki, što obično radi isti radiolog koji obavlja i mamografski pregled i tomosintezu. Na ovaj način se dobija visoko pouzdana informacija o stanju dojki na najekonomičniji način.

Affidea Beograd raspolaže vrhunskom i savremenom dijagnostičkom opremom, koja obuhvata ne samo ultrazvučne i rendgenske aparate, već i nov i savremen uređaj za magnetnu rezonancu, multislajsni CT uređaj i savremeni digitalni uređaj za 2D i 3D mamografiju, odnosno tomosintezu.

Zakažite pregled 011 400 9 100

Svaki pacijent zasigurno želi da na pregled ne mora dugo da čeka i da pregled ne bude komplikovan, da brzo sazna rezultate nalaza i da mu lekari specijalisti jasno objasne sve što ga zanima o njegovom zdravstvenom problemu.

Najbolje medicinske stručnjake sa dugogodišnjim iskustvom, koji su posebno posvećeni pacijentu, i vrhunsku, najnoviju medicinsku opremu, ima Dijagnostički centar “Affidea” u Beogradu. Ovaj centar omogućava pacijentima da brzo dođu do tačne dijagnoze, što je i te kako važno za pravovremeno određivanje odgovarajuće terapije i put ka ozdravljenju.

Preporučujemo da pogledate:

https://www.youtube.com/watch?v=vX3JBxCv6Ro&t=10

U ovom centru s najsavremenijom radiološkom dijagnostikom pacijenti iz Srbije, ali i iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore mogu veoma brzo zakazati pregled, a omogućen je praktičan pristup dijagnostičkim uslugama uz najkvalitetniju interpretaciju rezultata pregleda. “Affidea” u Beogradu je deo najvećeg evropskog lanca u oblasti radioloških medicinskih usluga “Affidea” iz Amsterdama, koji je u vlasništvu vodeće švajcarske investicione kompanije “Waypoint Capital” i ima takve zdravstvene ustanove u 16 država širom Evrope.

U ovaj prvi dijagnostički centar u Srbiji, koji je registrovan kao Specijalna bolnica iz neurologije “Affidea”, koja se nalazi na adresi Kneginje Zorke 25 na Vračaru, uloženo je oko četiri miliona evra, što i finansijski govori o ozbiljnosti investicije i prva je direktna strana investicija u zdravstvo Srbije.

U Dijagnostičkom centru “Affidea” u Beogradu je zaposlen domaći stručni kadar, koji je prošao mnogobrojne programe obuke i usavršavanja za rad na novim medicinskim aparatima kompanije “General Electric”. U Centru su instalirani uređaji posljednje tehnološke generacije, kao što su magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija (skener), mamograf s tomosintezom, najsavremeniji digitalni rendgen, ultrazvučna dijagnostika u premijum klasi, neurološka funkcionalna dijagnostika (EEG, EMNG) itd.

Pacijenti mogu obaviti i druge specijalističke preglede koji se mogu dogovoriti u pojedinačnim aranžmanima. Upotrebom savremene tehnologije se značajno skraćuje trajanje pregleda, pri čemu se kvalitet ne narušava.

Osim vrhunske tehnologije, instaliran je i integrisani informacioni sistem, koji pruža neograničene mogućnosti razmene znanja i iskustava, kao i mogućnost zdravstvenih konsultacija sa stručnjacima iz “Affidea” sistema u celoj Evropi i svetu.

“Affidea” raspolaže s oko 200 magnetnih rezonanci, više od 140 skenera, 23 najnovija aparata za zračnu terapiju, tri gama noža, 21 PET/CT skenerom i oko 1.000 drugih dijagnostičkih aparata.

U mnogobrojnim državama u kojima posluje, “Affidea” predstavlja glavnog operatera zdravstvenih usluga u oblasti radiološke dijagnostike i radioterapije o trošku fondova zdravstvenog osiguranja, a po modelu javnoprivatnog partnerstva.

Želja menadžmenta je da “Affidea” u Srbiji postane nezaobilazna stanica u potrazi za zdravljem, kako privatnih pacijenata tako i pacijenata javnog zdravstvenog osiguranja. “Affidea” u Beogradu trenutno nema ugovor s Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja Srbije, ali se nadaju da će ih država prepoznati kao partnera.

Značaj savremene radiološke dijagnostike u ranom otkrivanju bolesti je veoma važan, a to je istaknuto i na “Affidea” festivalu zdravlja, koji je održan u Beogradu. Na festivalu je bilo mnogo besplatnih pregleda za građane, a “Affidea” će nastaviti da podržava ovakve projekte.

Menadžment “Affidee” planira nastavak ulaganja i otvaranje ovakvih dijagnostičkih centara u drugim gradovima u Srbiji i regionu.

“Affidea” Beograd , Kneginje Zorke 25, Vračar (blizu Trga Slavija) Beograd, Srbija
Tel 011 400 9 100
www.affidea.rs

Najčešći uzroci nastanka bola u ženskim dojkama

Saveti lekara

Dr ŽAna Panovna

-

10. February 2018.

0

Najčešći uzroci nastanka bola u ženskim dojkama

Bol u dojci kod žena, koji se može javiti u bilo kom periodu života, poznat je kao mastalgia. Dok se kod najmanje 70% žena javlja bol u dojci u bilo kom periodu života, samo oko 15% zahteva medikamentozni tretman. Težina i lokalizacija bola variraju. Bol se može pojaviti u jednoj ili obe dojke ili u pazuhu.

Intenzitet bola varira od blagog do intenzivnog i tipično se opisuje kao pojačana osetljivost, oštar bol, bol u vidu žarenja odnosno napetosti u dojkama.

Hormonske promene zbog menstruacije, trudnoće, laktacije odnosno menopauze imaju značajnog udela u nastanku kao i karakteru bola u dojkama.

Bol u dojci se može pojaviti pre ili posle menopauze ali je najčešći kod mlađih žena u periodu premenopauze, dok još uvek postoji intenzivna hormonska aktivnost.

Najčešći uzroci bola u dojkama:

Ciste u dojkama – Bez obzira na veličinu ili oblik dojki, neke imaju veći rizik za nastanak različitih bolnih stanja. Povremeno u dojkama se mogu razviti promene na nivou kanalića ili same žlezde koje će rezultovati formiranjem cisti.Ciste su šupljine ispunjene tečnošću, koje mogu biti meke ili čvrste, sa ili bez bolova. Veličina cista varira tokom menstrualnog ciklusa, što ukazuje na njihovu hormonsku prirodu. Takođe, vrlo često iščezavaju kada nastupi menopauza.

Lekovi – takođe mogu biti uzročnik bola u dojkama. Lekovi koji mogu da dovedu do ovog stanja su: Lečenje steriliteta, oralni kontraceptivi, primena estrogena i progesterona u postmenopauzi, preparati digitalisa, antidepresivi, methil dopa, spirinolakton, neki diuretici, anadrol, hlorpromazine, selektivni inhibitori serotonina. Osobe sa bolom u dojkama bi trebalo da porazgovaraju sa svojim lekarom ne bi li se isključila mogućnost da su lekovi potencijalni uzrok ovog stanja.

Operacije na dojkama – Prethodne operacije na dojkama i formiranje ožiljka mogu takođe uzrokovati bol u dojkama.

Kostohondritis – je tip artritisa koji se javlja na mestu gde se rebra i grudna kost spajaju. Dok je ovo stanje nije vezano za samu dojku, žareći bol u ovom predelu može se poistovetiti sa bolom u dojci. Ovo stanje se javlja kod starijih i kod osoba sa poremećenim položajem tela.

Fibrocistična bolest dojke – Kod žene koje su u premenopauzi kao i kod onih u periodu postmenopauze koje su na supstitucionoj terapiji mogu da razviju promene na dojci u smislu čvrstih, osetljiviih i otečenih dojki koji nastaju zbog nagomilavanja i „zarobjavanja“tečnosti u dojkama. Ove promene su često praćene formiranjem cističnih promena u dojkama kao i promenama u vezivnom tkvi dojke te se ovo stanje naziva fibrocistična bolest dojke.

Mastitis – predstavlja zapaljenje tkiva dojke koje se najčešće javlja tokom perioda laktacije kada su mlečni kanalići zapušeni. Ipak, ovo stanje se može javiti van perioda dojenja. Simptomi su povišena telesna temperatura, bolna osetljivost uz lokalno povišenu temperaturu, crvenilo i otok.

Neadekvatan grudnjak – Bol u dojci može biti uzrokovan usled neadekvatnog grudnjaka. Ukoliko je grudnjak previse stegnut ili opusten on neadekvatno drži dojke, što može dovesti do bola u dojkama.

Karcinom dojke – Većina karcinoma dojke ne uzrokuje bol u dojkama. Ipak, iflamatorni karcinom dojke i neki tumori mogu dovesti do osećaja nelagodnosti u dojkama, napetosti pa i pojave bola. Ukoliko se postoji tvrdina u dojci, bol koji ne prolazi, sekrecija iz bradavice, simptomi infekcije koji dugo traju potrebno je posetiti lekara. Bol u dojci se klasifikuje u dve osnovne kategorije: ciklični i neciklični.

Ciklični bol u dojci se opisuje kao bol koji je u korelaciji sa hormonskim promenama tokom menstrualnog ciklusa. Ovaj bol se obično pojavljuje ili pogoršava tokom dve nedelje pre same menstruacije. Ovaj tip bola je odgovoran za 75% tegoba koje su vezane za dojke. Ciklični bol u dojci se najčešće javlja od 20.-40.g. Najčešće je lokalizovan u gornjim spoljašnjim kvadrantima obe dojke kao i u predelu pazuha povremeno Žene koje iskuse ciklični bol u dojkama takođe navode fibrocistične promene koje uključuju tvrdine, zadebljanja i otekline u tkivu dojke. Sve navedene tegobe imaju tendencu da spontano iščeznu ili da im se smanji intenzitet po završetku menstruacije.

Neciklični bol za razliku od cikličnog bola uopšte nije vezan za menstruacioni ciklus. Ima tendencu da se javlja uglavnom kod postmenopauzalnih žena između 40. i 50.g života. Ovaj tip bola u dojkama se često opisuje kao konstantni ili povremeni osećaj napetosti, žarenja i upale. Obično se javlja u u jednom kvadrantu dojke a mogao bi biti uzrokovan i povredom.

Izvor: karcinomdojke.rs

Prof.dr Dragana Đilas: Jedne trećine žena ima dobroćudni tumor dojke

Saveti lekara

Dr ŽAna Panovna

-

10. February 2018.

0

Prof.dr Dragana Đilas: Jedne trećine žena ima dobroćudni tumor dojke

Fibroadenom je dobroćudni tumor dojke koji se najčešće javlja u 2. i 3. deceniji života žene. Oko jedne trećine žena ima 1 ili više fibroadenoma u dojkama. To su jasno ograničeni, čvrsti, okruglasti tumori koji se često mogu opipati. Najčešće se dijagnostikuju putem ultrazvučnog pregleda dojke.

Kada se ultrazvučnim pregledom uoči tipičan fibroadenom u dojci savetuje se kontrola za 6 meseci, kako bi se pratile eventualne promene izgleda i dimenzija tumora. Ukoliko tumor ne raste značajno i ima sve tipične ultrazvučne karakteristike za fibroadenom, dalje kontrole se zakazuju na svakih godinu dana.

Fibroadenomi se ne transformišu u karcinom dojke, ali u vrlo retkim slučajevima se u delovima fibroadenoma mogu naći i ćelije zloćudnog tumora. Zato je potrebno da se netipični fibroadenomi ili oni koji brzo rastu bioptiraju kako bi se proverila njihova patohistološka struktura. Fibroadenomi često pokazuju manje varijacije u dimenzijama u zavisnosti od faze menstrualnog ciklusa ili u trudnoći.

Oni se ne moraju operativno odstranjivati iz dojki. Ipak, u slučaju da je fibroadenom bolan, netipičan, pokazuje brz rast ili stvara izražen strah u pacijenta, može se doneti odluka o operativnom odstrajivanju fibroadenoma iz dojke.

URADITE SAMOPREGLED DOJKI

Pet koraka u samopregledu dojki

Počnite tako što ćete pregledati izgled vaših dojki na ogledalu sa rukama na bokovima.
Pregledajte dojke u ogledalu i sa rukama podignutim iznad glave.
Nežno pritisnite bradavice kako biste utvrdili da li imate iscedak i kakve je boje (bezbojan, žut, zelen, smeđ ili krvav).
Prepipajte kružnim pokretima leve ruke desnu dojku i obrnuto dok ležite na leđima.
Prepipajte svoje dojke dok stojite ili sedite, a najlakše je možda dok su dojke vlažne prilikom tuširanja.

Dakle, ukoliko opipate čvor u dojci svakako se javite radiologu na ultrazvučni pregled (eventualno mamografski ukoliko ste stariji od 40 godina) kako bi se postavila dijagnoza i odredile druge dijagnostičke ili terapijske procedure. U slučaju dijagnoze fibroadenoma, nema razloga za strah.

Piše: Prof.dr Dragana Đilas

Izvor: poliklinikaconsilium.com

Faktori rizika za nastanak karcinoma dojke

Saveti lekara

Dr ŽAna Panovna

-

10. February 2018.

0

Faktori rizika za nastanak karcinoma dojke

Godine starosti – Rizik od nastanka karcinoma dojke se povećava sa godinama starosti. Jedna od 200 žena će dobiti karcinom dojke do 40g., a 1 od 28 u periodu od 60-69.g.

Lična anamneza – Ukoliko je pacijentkinja već lečena od karcinoma dojke, u povećanom riziku je od nastanka karcinoma dojke. Posebno je izražena pojava karcinoma dojke na suprotnoj dojci i to u kasnijem životnom periodu.

Porodična anamneza – Žene sa pozitivnom porodičnom anamnezom su u povećanom su riziku od nastanka karcinoma dojke. To se odnosi na nasleđivanje sa majčine strane. Ukoliko je majka dobila karcinom pre 50.g. života taj rizik je 1.69 a ako je dobila karcinom posle 50.g. taj rizik pada na 1.37. Ukoliko je reč o pojavi karcinoma kod sestre, taj rizik varira od 1.52 do 1.66. Takođe, što je veći broj obolelih u prvoj liniji, taj rizik se multiplicira.

Patološke promene na samoj dojci – Proliferativne bolesti su povezane sa povećanim rizikom za nastanak karcinoma dojke (duktalna hiperplazija, intraduktalni papilomi, sklerozirajuća adenoza, fibroadenomi) Atipična hiperplazija takođe značajno povećava ovaj rizik i to više od 4 puta u odnosu na opštu populaciju.

Genetska pedispozicija – Karcinom dojke se uglavnom javlja sporadično, bez pozitivna porodične anamneze. Pozitivna porodična anamneza se sreće kod 20% pacijentkinja. Genetska predispozicija se odnosi na nasleđene mutacije BRCA 1, BRCA 2 gena i p53 gena.

Hormonski faktori

Rana menarha predstavlja važan faktor rizika za nastanak karcinoma dojke kako u premenopauzi kao i u menopauzi te tako žene koje su dobile prvu menstruaciju ore 13 g. imaju dva puta veći rizik za nastanak karcinoma dojke.

Trudnoća – Žene koje nisu rađale imaju povećan rizik od nastanka karcinoma dojke a protektivni efekat je izraženiji ukoliko je trudnoća bila ranije.

Dojenje – Veliki broj studija je potvrdio da dojenje ima zaštitni, protektivni efekat za nastanak karcinoma dojke, jer se odlaže uspostavljanje regularnih menstruacionih ciklusa i smanjuje se koncentracija i količina endogenih polnih hormona. Svaka godina dojenja smanjuje rizik za 4%.

Testosteron – Visoke vrednosti testosterona povećavaju rizik od nastanka karcinoma dojke kako kod premenopauznih tako i kod postmenopauznih žena.

Vreme menopauze – Kasna menopauza je takođe povezana sa povećanim rizikom od nastanka karcinoma dojke. Svaka godina kašnjenja menopauzne povećava rizik 3% za nastanak ove bolesti.

Hormonska terapija – Studije su nedvosmisleno potvrdile da supstituciona hormonska terapija u periodu menopauze povećava rizik od nastanka karcinoma dojke.

Životne navike

Gojaznost, posebno kod žena u menopauzi, predstavlja faktor rizika za nastanak karcinoma dojke. Smatra se da insulinska rezistencija i hiperinsulinizam predstavlju osnovu ovakve korelacije.

Fizička aktivnost smanjuje rizik od nastanka karcinoma dojke od 2 do 5% u zavisnosti od stepene i učestalosti.

Alkohol takođe predstavlja faktor rizika za karcinom dojke. Poseban značaj ima unos većih količina alkohola u kratkom vremenskom periodu.

Izvor: karcinomdojke.rs

Kako je gojaznost povezana sa rakom dojke

Saveti lekara

Dr ŽAna Panovna

-

10. February 2018.

0

Kako je gojaznost povezana sa rakom dojke

Istraživači su kazali da i relativno skroman gubitak težine znatno utiče na rizik od obolevanja. Žene koje izgube 12 suvišnih kilograma smanjuju šansu za trećinu. U studiji je analizirano 61.335 žena starijih od 50 godina. Došlo se do rezultata da gubitak suvišnih kilograma utiče na smanjenje rizika obolevanja od raka dojke.

Već neko vreme naučnici znaju da je gojaznost i te kako povezana sa određenim kancerima, posebno s rakom dojke, ali do sada je bilo vrlo malo istraživanja o tome da li pacijenti mogu da smanje ovaj rizik gubitkom određenog broja kilograma.

Američki naučnici pratili su ove žene 14 godina. One koje su izgubile pet odsto telesne težine imale su 12 odsto manji rizik da obole od raka dojke. Na primer, ako je žena visoka 165 centimetara i ima 77 kilograma, gubitak od 3,8 kilograma smanjio joj je rizik od obolevanja za 12 odsto.

Ukoliko su uspele da izgube 15 odsto telesne težine, odnosno oko 11,5 kilograma, rizik se smanjio za 37 odsto.

Istraživači veruju da masno tkivo ispušta prekomernu količinu hormona estrogena, za koju smatraju da podstiče rast kancerogenih ćelija. Druga teorija je da su gojazni ljudi podložniji upalama, pri čemu njihovi organi ili tkiva postaju natečeni. Smatraju kako ovaj proces šteti ćelijama DNK, njihovom genetskom kodu i izaziva razvoj tumora.

Žene koje su učestvovale u istraživanju bile su starosti od 50 do 79 godina, a 59 odsto ih je bilo gojazno. Tokom 14 godina, 8.175 žena je uspelo da izgubi kilograme u tri godine. U narednih 11 godina 3.061 žena je obolela od raka dojke. Utvrđeno je da su žene koje su se gojile imale veće šanse da obole od agresivnijeg tipa raka.

Udruženja za prevenciju obolevanja od raka dojke apelovala su na žene starije od 50 godina da rade na gubitku suvišnih kilograma jer je u tim godinama veći rizik od obolevanja od raka dojke.

Izvor: klix.ba

Mirta protiv upala, bolova, prehlada, poboljšava koncentraciju i samopouzdanje

Lekovito bilje

Dr ŽAna Panovna

-

9. February 2018.

0

Mirta protiv upala, bolova, prehlada, poboljšava koncentraciju i samopouzdanje

Mirta (Myrtus communis) je simbol ljubavi i besmrtnosti, nezaobilazni deo flore mediteranskog područja. U južnu Evropu je doneta iz jugoistočne Azije zbog privlačnog izgleda i opojnog mirisa zimzelenog žbuna koji raste i do pet metara, ali i lekovitosti koju su dokazali još stari naroda. Opojni miris nalik pomorandži ispuštaju kožasti listovi, dok beli zvezdasti cvetovi ukrašavaju prirodu od aprila do kraja avgusta.

Plodovi su tamnoplave, jestive bobice veličine graška, delotvorne protiv lošeg daha, koje se koriste i kao začin. Sušene, mlevene bobice služe kao zamena za biber dok se cela zrna stavljaju u različite sosove. Beru se od novembra do kraja januara. Listovi daju poseban ukus jelima sa mesom, naročito jagnjetini i svinjetini.

Mirta se smatrala svetom biljkom koja je u grčkoj mitologiji pripadala Afroditi i Demetri, a u rimskoj Veneri. Koristili su je kao afrodizijak i sadili u vrtovima da obezbedi mir i ljubav među partnerima. Sitni beli cvetovi simbolizovali su čistoću i smirenost device Marije, a njihov slatkast miris njenu milost i ljubav. Jevreji je takođe smatraju jednom od četiri svete biljke, a kod pojedinih evropskih naroda cvet mirte se nosi na venčanjima.

Osim kao začin, koristi se i u proizvodnji pića, a zbog umirujućeg i dezinfekcionog delovanja upotrebljava se za proizvodnju eteričnog ulja i lekovitih preparata. Pored eteričnog ulja, mirta sadrži i smolu, gorke sastojke, limunsku i jabučnu kiselinu. Za lekovite potrebe sakupljaju se samo listovi ili zajedno listovi i cvetovi, od maja do kraja avgusta.

Čaj od listova sprečava nadimanje, podstiče izbacivanje sekreta iz bronhija i sinusa, pomaže u lečenju prehlada i infekcija disajnih puteva. Ulje greje i deluje protivupalno pa se koristi za ublažavanje bolova kod reumatizma i artritisa. Koristi se u kozmetici, kao i u proizvodnji parfema. Eterično ulje mirte razbuđuje, poboljšava koncentraciju, povećava hrabrost i samopouzdanje.

Ekstrakt biljke pomaže kod čira na želucu i problema sa varenjem, bolesti creva i bešike. Štiti sluzokožu usta i osetljive desni, a podstiče i rast kose.

LIKER DAJE SNAGU

Narodni lekari preporučuju liker od rakije i bobica mirte za poboljšanje opšteg zdravlja organizma. Ovaj napitak se pravi od 350 g bobica, 300 g šećera i litar domaće rakije. Sve sastojke pomešajte u staklenoj boci i ostavite da odstoji četiri do pet nedelja, uz povremeno mućkanje. Nakon toga sadržaj procedite i liker pijte ujutru po jednu čašicu na prazan stomak.

MIRIS OPUŠTA I USPAVLjUJE

Pomalo gorak, pikantan ukus lišća mirte poboljšava aromu jestivog ulja, sirćeta ili rakije. Sveži pupoljci i cvetovi bez gorkih zelenih delova se dodaju salatama od povrća i voća.

Takođe, osušeni cvetovi i listovi dugo zadržavaju miris pa su pogodni za mirišljave vrećice koje se stavljaju u garderobere. Ukoliko ih stavite u jastuk, učiniće da se opustite i lakše utonete u san.

Izvor:novosti.rs

Detelina za: akne, bradavice, modrice, otoke, jetru, zatvor, gasove

Lekovito bilje

Dr ŽAna Panovna

-

9. February 2018.

0

Detelina za: akne, bradavice, modrice, otoke, jetru, zatvor, gasove

Detelina spada u biljke koje se planski uzgajaju kao industrijska sirovina, ali je široko rasprostranjena i u prirodi. Može se naći na gotovo svakoj livadi, a cveta od juna do septembra kada je pravo vreme za njeno prikupljanje. U fitoterapiji se najviše koriste cvetovi ove biljke, koji se neposredno posle branja suše udaljeni od izvora svetlosti, na mestu sa dobrom cirkulacijom vazduha.

Lekoviost dateline

Čaj od cvetova deteline (ljubičastih ili belih, svejedno) koristi se za “čišćenje” krvi, a delotvoran je i u jačanju organizma. U slučaju bolesti želuca,upotrebljava se kao pomoćno lekovito sredstvo, jer podstiče rad digestivnog trakta i poboljšava apetit. U slučaju pojave zatvora i gasova, šolja nezaslađenog čaja posle obroka deluje preventivno i smanjuje intenzitet ovih tegoba. Listovi i stabljika deteline tradicionalno se koriste za pripremu posebnih preparata kojima se tretiraju izrasline na koži, kao što su akne, bradavice ili čirevi. Takođe, oblozi od deteline efikasna su prirodna prva pomoć u slučaju povrede ili posekotina na koži, a pomažu i bržem nestajanju modrica i otoka. Detelina ulazi u sastav posebnih biljnih mešavina i sirupa, koji se koriste za lečenje sezonskih bolesti kao što su prehlada, kijavica sa temperaturom, dok čaj od suve biljke poseduje antibakterijska svojstva pa se preporučuje za ispiranje grla.

Recepti

Eliksir od deteline i meda
Ubrati još neprocvale cvetove deteline i 100 g ovih delova biljke staviti u litar proključale vode. Dosuti 200 grama meda, poklopiti i ostaviti da se kuva još 15 minita, uz mešanje. Ostaviti da se potpuno ohladi, potom procediti. Eliksir uzmati posle obroka, do 2 supene kašike, u slučaju problema sa varenjem.

Čaj od cvetova deteline
Kašiku suvih cvetova deteline preliti sa 250 ml ključale vode. Promešati, poklopiti i ostaviti da se ohladi. Procediti i piti čaj.

Protiv upale grla
Napraviti mešavinu od kašike deteline, kamilice i žalfije i 2 kašike ove smese preliti sa pola litra proključale vode. Pokriti i nakon što se prohladi, procediti. Čaj koristiti za grgljanje, u slučaju upale grla i problema sa glasnim žicama.

Lekoviti sirup
Iz sveže deteline u blenderu ili avanu iscediti sok i šolju ove tečnosti pomešati sa 2 šolje meda. Prokuvati na slaboj vatri 5 minuta i dodati sok od 2 limuna. Promešati i čuvati u frižideru. Sirup uzimati 3 puta dnevno, polako ga otapajući u ustima.

Lek za bubuljice od deteline
Šaku sveže deteline sitno iseckati i preliti šoljicom toplog čaja od kamilice. Ostaviti 15 minuta da se sastojci pomešaju, umočiti vatu i tretirati kožu zahvaćenu bubuljicama. Oprati kožu posle 15 minuta, a tretman ponavljati više puta dnevno.

Detelina za ra regeneraciju jetre
Pomešati u jednakim količinama kiselicu i detelinu i 2 kašike mešavine preliti sa pola litra vrele vode. Ostaviti 10 minuta, procediti, piti 2 šolje u toku dana u slučaju bolesti jetre i za regeneraciju organizma posle teških bolesti.

Pesnik, pevač, tekstopisac, režiser, glumac, filozof, Kralj guštera, osnivač benda The Doors – sve je to bio Džim Morison.

Opisuju ga kao jednu od najuticajnijih osoba u istoriji rokenrola, zbog harizme, buntovništva, nepredvidivih nastupa i razuzdanog života.

I publika i kritika su ga obožavali jer je predstavljao promenu u muzici, a kroz svoj način života je bio pravo oličenje duha 60-ih godina prošlog veka.

Život Džima Morisona, od rođenja 8. decembra 1943, do iznenadne smrti 3. jula 1971. predmet je brojnih biografija i kratkih priča koje su pisali njegovi poznanici i kolege, nepoznati autori i fanovi, pa čak i žene koje su mu bile prolazna avantura.

Snimljeno je nekoliko filmova koji se bave bendom The Doors, ali i životom i uticajem Džima Morisona, od kojih je najpoznatiji film Olivera Stouna iz 1991., u kome je, kažu, Vala Kilmera zaposeo duh Morisona, zbog neverovatne predanosti i fizičke sličnosti sa slavnim pevačem.

Morison se kao klinac često se selio, jer mu je otac bio u Mornarici, a posle srednje škole i koledža upisao je Pozorišnu umetnost na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu.

Bio je inspirisan Ničevoom filozofijom, kao i pesnicima simbolizma Bodlerom i Remboom. Morison je za sebe tvrdio da je “Rembo u kožnoj jakni”, a u borbi protiv društvene kontrole ličnosti i u vizionarstvu zaista i ima sličnosti između njih dvojice.

Veliki uticaj su na njega imali i indijanski šamani, što se videlo i na njegovim nastupima. Pre nego što je postao “bogat i slavan” upozanao je Pamelu Kurson, sa kojom je ostao u burnoj vezi do kraja života.

Dorse je osnovao 1965. sa kolegom sa fakulteta, Rejem Manzarekom, a grupi su se priključili i bubnjar Džon Densmor i gitarista Robi Kriger.

Naziv grupe uzet je od imena knjige “vrata percepcije”, Oldosa Hakslija. Morison je to objasnio:

“Postoje poznate i nepoznate stvari, a između njih su vrata”.

U to vreme, Morison je vodio boemski život, a vremenom je i sa LSD-a prešao je na nenormalno konzumiranje alkohola, pa je veliki uspeh grupe pratilo i veliko posrnuće njenog lidera.

Džim Morison pronađen je mrtav u kadi, 3. jula 1971. u sobi hotela u Parizu. Zvanično, izdalo ga je srce, a autopsija nije urađena.

Morison je sahranjen na groblju velikana “Père Lachaise”, a njegov grob je jedno od najposećenijih mesta u Parizu. Natpis na Morisonovom grobu Κατά τον δαίμονα εαυτού znači “veran svom duhu”.

Za kraj, 8 stvari koje niste znali o Džimu Morisonu:

Sa 4 ili 5 godina, Džim je na putu video nesreću u kojoj su bili povređeni Indijanci. Iako se njegova verzija ovog događaja dosta razlikuje od verzije njegove porodice, sigurno je da je ovo ostavilo veliki trag na njegovo ličnost.

Izdao je 2 knige poezije: „The Lords/Notes on Vision“ i „The New Creatures“, obe posvećene Pameli Kurson. Posthumno su izdate i knjige „The Lost Writings of Jim Morrison: Wilderness“ (1988) i „The American Night“ (1990), i obe su postale „bestseleri“.

Umetnički film koji je Morison producirao i u kome je glumio, „HWY: An American Pastoral“.

Samo je jednom Morison snimljen da u studiju recituje svoju poeziju (navodno, baš na njegov 27. rođendan). Traka je pronađena 8 godina kasnije, pa je dodata muzička podloga i nastao je „American Prayer“.

Morison je 15. slavna osoba koja je umrla u 27. godini i tako postala član “Kluba 27”.

Džim Morison je 1967. postao prvi pevač koji je uhapšen na bini, u toku koncerta, zbog vređanja policije, sa kojom je došao u sukob neposredno pred nastup.

Nezvanično, veruje se da je Džim Morison imao IQ 149!

Poslednja pesma koju je Morison snimio, “Riders on the storm”, nekoliko nedelja pre smrti, smatra se njegovom autobiografijom.

Izvor: mondo.rs

Poput Brajana Džonsa, Džimija Hendriksa, Džima Morisona, Kurta Kobejna, i Dženis Džoplin umrla je u 27. godini i tako se pridružila smrtonosnom “Klubu 27”.

“Radije bih živela deset superhiperludih godina nego doživela sedamdesetu sedeći u je*enoj fotelji ispred televizora”, rekla je u jednom intervjuu Džoplin na pitanje o preranom odlasku, pa je tako dala svoj prilog raskalašenom rokerskom hedonizmu.

Ova neukrotiva diva rokenrola rođena je 19. januara 1943. godine u Teksasu. Među prijateljima je bila poznata i kao Perl, što je, ujedno, naziv njenog poslednjeg, četvrtog albuma, a samo retkima je dopuštala da je zovu Teks.

“Oduvek sam htela da budem umetnica, šta god to značilo. Neke devojke žele da budu stjuardese, ja sam čitala, slikala, razmišljala“, priznala je Dženis.

Nakon prve neuspešne godine na fakultetu, u leto 1961. godine preselila se u Los Anđeles. Prvih pet minuta slave doživela je 1966. kao pevačica grupe “Big Brother and the Holding Company”.

“Po prvi put u životu ona je slušala savete roditelja bez pogovora”, prisećala se Lora. Odlučila je da promeni život, redovno je posećivala psihologa, ostavila je alkohol. Međutim, sve je to bilo samo kratkotrajno.

“Moj bend, napokon samo moj bend”, govorila je nakon što je okupila sastav kakav je želela.

Tokom septembra 1970. u Los Anđelesu je započela snimanje novog albuma. Za vreme snimanja upoznala je 21-godišnjeg studenta Seta Morgana, s kojim se ubrzo i verila.

Poslednju pesmu snimila je 1. oktobra, a radi se o jednoj od njenih najpoznatijih i najizvođenijih numera “Mercedes Benz”. Umrla je samo tri dana kasnije, 4. oktobra 1970. godine. Pronašao ju je menadžer Džon Kuk u hotelskoj sobi, a kao razlog smrti navedeno je predoziranje heroinom.

Inače, Dženis je krajem septembra 1970. godine kontaktirala Joko Ono sa željom da snimi rođendansku čestitku za 30. rođendan Džona Lenona. Na jednominutnom snimku ona se obraća Lenonu i peva “Happy Trails Dalea Evansa”. Nažalost, snimak je do Džona stigao tek nakon njene smrti.

Izvor: Stil / Avaz

Rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena u Srbiji. Svake godine oko 4600 žena oboli, a 1600 umre od ove bolesti. Jedna od osam žena tokom svog života oboli od raka dojke. RAK DOJKE JE IZLECIV AKO SE OTKRIJE NA VREME

Praćenje promena na dojkama vrši se samopregledom, ultrazvučnim pregledom, mamografijom, tomosintezom i magnetno rezonantnom mamografijom.

Da li i kada treba raditi samopregled dojki ?

Prof. dr Dragana Đilas, radiolog, predsednica Senološkog društva Srbije: Samopregled dojki treba raditi u prvoj polovini ciklusa, a idealno bi bilo u periodu od 5. do 15. dana od prvog dana menstruacije. Ukoliko se napipa čvor u dojci potrebno je javiti se lekaru.

Kako se radi samopregled dojki?

Da li je štetan ultrazvuk dojki?

Prof. dr Dragana Đilas: Ultrazvuk dojki apsolutno nema štetnih uticaja. Ovom metodom je moguće dijagnostikovati dobroćudne tumore i ciste sa velikom preciznošću, ali metoda ne može da zameni mamografiju u otkrivanju karcinoma dojke.

Zakažite pregled 011 400 9 100

Recite nam nesto vise o mamografiji, tomosintezi i MR mamografiji.

Zakažite pregled 011 400 9 100

U prvoj stranoj bolnici u Srbiji “Affidea” u Beogradu, tomosinteza se izvodi na posebno konstruisanom digitalnom uređaju za mamografiju, koji poseduje specijalan dodatak za 3D tomosintezu.

Zakažite pregled 011 400 9 100

Pored toga, u specijalnoj bolnici “Affidea” u Beogradu izvodi se i magnetno rezonantna mamografija, koja zaokružuje radiološki spektar u dijagnostici oboljenja dojke.

Preporučujemo da pogledate:

Affidea Beograd raspolaže vrhunskom i savremenom dijagnostičkom opremom, koja obuhvata ne samo ultrazvučne i rendgenske aparate, već i nov i savremen uređaj za magnetnu rezonancu, multislajsni CT uređaj i savremeni digitalni uređaj za 2D i 3D mamografiju, odnosno tomosintezu.

Zakažite pregled 011 400 9 100

Svaki pacijent zasigurno želi da na pregled ne mora dugo da čeka i da pregled ne bude komplikovan, da brzo sazna rezultate nalaza i da mu lekari specijalisti jasno objasne sve što ga zanima o njegovom zdravstvenom problemu.

Preporučujemo da pogledate:

Pacijenti mogu obaviti i druge specijalističke preglede koji se mogu dogovoriti u pojedinačnim aranžmanima. Upotrebom savremene tehnologije se značajno skraćuje trajanje pregleda, pri čemu se kvalitet ne narušava.

Osim vrhunske tehnologije, instaliran je i integrisani informacioni sistem, koji pruža neograničene mogućnosti razmene znanja i iskustava, kao i mogućnost zdravstvenih konsultacija sa stručnjacima iz “Affidea” sistema u celoj Evropi i svetu.

“Affidea” raspolaže s oko 200 magnetnih rezonanci, više od 140 skenera, 23 najnovija aparata za zračnu terapiju, tri gama noža, 21 PET/CT skenerom i oko 1.000 drugih dijagnostičkih aparata.

U mnogobrojnim državama u kojima posluje, “Affidea” predstavlja glavnog operatera zdravstvenih usluga u oblasti radiološke dijagnostike i radioterapije o trošku fondova zdravstvenog osiguranja, a po modelu javnoprivatnog partnerstva.

Značaj savremene radiološke dijagnostike u ranom otkrivanju bolesti je veoma važan, a to je istaknuto i na “Affidea” festivalu zdravlja, koji je održan u Beogradu. Na festivalu je bilo mnogo besplatnih pregleda za građane, a “Affidea” će nastaviti da podržava ovakve projekte.

Menadžment “Affidee” planira nastavak ulaganja i otvaranje ovakvih dijagnostičkih centara u drugim gradovima u Srbiji i regionu.

“Affidea” Beograd , Kneginje Zorke 25, Vračar (blizu Trga Slavija) Beograd, Srbija Tel 011 400 9 100 www.affidea.rs

Intenzitet bola varira od blagog do intenzivnog i tipično se opisuje kao pojačana osetljivost, oštar bol, bol u vidu žarenja odnosno napetosti u dojkama.

Hormonske promene zbog menstruacije, trudnoće, laktacije odnosno menopauze imaju značajnog udela u nastanku kao i karakteru bola u dojkama.

Bol u dojci se može pojaviti pre ili posle menopauze ali je najčešći kod mlađih žena u periodu premenopauze, dok još uvek postoji intenzivna hormonska aktivnost.

Najčešći uzroci bola u dojkama:

Operacije na dojkama – Prethodne operacije na dojkama i formiranje ožiljka mogu takođe uzrokovati bol u dojkama.

Kostohondritis – je tip artritisa koji se javlja na mestu gde se rebra i grudna kost spajaju. Dok je ovo stanje nije vezano za samu dojku, žareći bol u ovom predelu može se poistovetiti sa bolom u dojci. Ovo stanje se javlja kod starijih i kod osoba sa poremećenim položajem tela.

Neadekvatan grudnjak – Bol u dojci može biti uzrokovan usled neadekvatnog grudnjaka. Ukoliko je grudnjak previse stegnut ili opusten on neadekvatno drži dojke, što može dovesti do bola u dojkama.

Izvor: karcinomdojke.rs

Oni se ne moraju operativno odstranjivati iz dojki. Ipak, u slučaju da je fibroadenom bolan, netipičan, pokazuje brz rast ili stvara izražen strah u pacijenta, može se doneti odluka o operativnom odstrajivanju fibroadenoma iz dojke.

URADITE SAMOPREGLED DOJKI

Pet koraka u samopregledu dojki

Počnite tako što ćete pregledati izgled vaših dojki na ogledalu sa rukama na bokovima.

Pregledajte dojke u ogledalu i sa rukama podignutim iznad glave.

Nežno pritisnite bradavice kako biste utvrdili da li imate iscedak i kakve je boje (bezbojan, žut, zelen, smeđ ili krvav).

Prepipajte kružnim pokretima leve ruke desnu dojku i obrnuto dok ležite na leđima.

Prepipajte svoje dojke dok stojite ili sedite, a najlakše je možda dok su dojke vlažne prilikom tuširanja.

Dakle, ukoliko opipate čvor u dojci svakako se javite radiologu na ultrazvučni pregled (eventualno mamografski ukoliko ste stariji od 40 godina) kako bi se postavila dijagnoza i odredile druge dijagnostičke ili terapijske procedure. U slučaju dijagnoze fibroadenoma, nema razloga za strah.

Piše: Prof.dr Dragana Đilas

Izvor: poliklinikaconsilium.com

Godine starosti – Rizik od nastanka karcinoma dojke se povećava sa godinama starosti. Jedna od 200 žena će dobiti karcinom dojke do 40g., a 1 od 28 u periodu od 60-69.g.

“Affidea” Beograd , Kneginje Zorke 25, Vračar (blizu Trga Slavija) Beograd, Srbija
Tel 011 400 9 100
www.affidea.rs