Ova živopisna torta ima duboke, bogate boje koje su ugodne oku, sa izgledom koji je baš kao i ukus – vrlo ugodan. Kora od oraha i grožđa je ispod narandžastog čizkejk sloja, a borovnica preliv je na vrhu.

Sastojci:

Kora

2 šolje sirovih oraha
1 šolja urmi (datulje) ili suvo grožđe
prstohvat soli

Narandžasti čizkejk

3 šolje indijskog oraha
3/4 šolje sveže ceđenog soka od pomorandže
1/2 šolje agave/javorov sirup
1/2 šolje istopljenog kokosovog ulja
Sok od jednog limuna
Kora od svih pomorandži koje ste iscedili
prstohvat soli

Sloj od borovnice

2 šolje organske borovnice (može i zamrznuta smrznuto)
1/4 šolje narandže čizkejk smeše

Priprema:

Da biste napravili koru: Blendajte orahe i suvo grožđe/urme u vašem blenderu dok orasi postanu mrvice a smesa se drži zajedno kada ja pritisnete. Nanesite je u vidu sloja na dno modle za tortu i stavite u frižider. Da bi ste napravili narandžasti čizkejk: Blendajte sve sastojke (osim kora od pomorandže) u vašem blenderu (većom brzinom) dok smesa ne postane veoma glatka, a zatim dodajte koru od narandže sa kašikom. Rezervišite 1/4 šolje ove mešavine za preliv od borovnice – sipajte ostatak na vašu koru i stavite u zamrzivač.

Da biste napravili sloj od borovnice: Blendajte borovnice i 1/4 šolje mešavine čizkejka u vašem blenderu dok ne postane kremast, ali i dalje sa malim komadima borovnice radi teksture. Nanesite u vidu sloja preko čizkejka i držite u zamrzivaču ili frižideru preko noći. Ako možete čekati dan – torta je najbolja posle 2 dana (i ne zamrznuta, naravno) Uživajte u kriškama od pomorandže i borovnice!

Domaća patka je iz familije ptica i vodi poreklo od divlje patke kojoj je u mnogim osobinama slična. Meso patka sadrži od minerala : Kalcijum koji je znacajan za razvoj kostiju, hrskavica i zubne gleđi. Gvoždje, koje je znacajno da nedodje do pojave anemije. Bakar koji pomaže iskorištenje gvoždja, štiti organizam od štetnog delovanja slobodnih radikala, pomaže u održavanju zdravlja kostiju i vezivnog tkiva . Meso patka sadrži i selen, koji  pomaže u radu štitne žlezde i prevenciji raka.  Od vitamina ovo meso sadrži Vitamin B1, koji se jos zove i tiamin koji ima blagotvorno dejstvo na nervni sistem, neophodan je za funkcionisanje ćelija nervnog i kardiovaskularnog sistema, kojima obezbeđuje energiju, ublažava bolove, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu. Ovaj vitamin podstiče metabolizam ugljenih hidrata, prenosi nervne impulse, smanjuje nivo šećera u krvi i pojačava aktivnost insulina. Održava zdravlje srca i krvnih sudova, pospešuje rast i apetit, a ima i blago diuretsko dejstvo. Meso patka sadrži I vitamine : riboflavin , niacin , vitamin B6 , vitamin B12, vitamin D, vitamin K i vitamin A – Ako je neki vitamin zaista napravio “čuda” i doslovce očuvao ljude i decu od slepila onda je to upravo vitamin A. Štiteći stanične membrane, jačajuci kožu i sluznicu, sprečio je mnoge infekcije i nekontrolisano bujanje tkiva pa ga se moze nazvati vrednim zaštitnikom.  Pre nego što počnete da spremate patku, obavezno uklonite obe žlezde, koje se nalaze oko trtice. Ako ih ne uklonite, meso će dobiti jako specifičan i neprijatan ukus. Nemojte jesti kožicu patke jer je ona jako masna.

Pačja supa

Potrebno:
1 patka
1 veća glavica crnog luka
2 šargarepe
1 paškanat
1 koren peršuna
1 manji praziluk
1 manji koren celera
1 list kelja
3 l vode
1 list lorbera
So , biber

Priprema:
Iseći očišćenu patku na manje delove i staviti u veći lonac. Sa glavice luka skinuti samo spoljni omot, raseći na polovinu i zlatasto ispržiti na umereno toploj plotni. Staviti u lonac sa mesom, dodati očišćenu i isečenu na komade zelen, praziluk i lorber, preliti vodom i posoliti. Kada voda proključa, smanjiti temperaturu i kuvati polupoklopljeno da meso omekša. Pri kraju posoliti. Iz supe izvaditi meso i povrće, a zatim procediti, po želji dodati kašiku sitno seckanog lista peršuna i poslužiti. Meso iskoristiti za druge potrebe.

Pašteta od patke

Sastojci:

pačja prsa i jetrica,

2 glavice luka,
3 čena belog luka,
vezica peršina,
lovor,
limun,
1 dl belog vina,
100 gr. putera,
1 kasika senfa,
2 obarena jaja,
4 kisela krastavca,
Biber , so

Priprema: 

Meso izvadite iz supe i narežite ga na sitne komade pa stavite sa ostalim sastojcima u blender i mešajte dok dobijete glatku paštetu. Ostavite da odstoji u frižideru i gotovo je.

Kažu stari da se nekada živelo sporije. Nekako natenane. Nije bilo žurbe, niti su ljudi jurili “ko mušice bez glave”. Međutim, da li je baš bilo tako? Način na koji su se Beograđani hranili pre više od jednog veka, govori drugačiju priču.

Naime, danas se smatra da je popularnost fast food kioska i pekara širom sveta odraz brzog života. Ako je verovati ovom zaključku, život u ondašnjem Beogradu nije se u mnogome razlikovao od današnjeg. Naprotiv.

Da smažemo nešto s nogu

Brza hrana bila je popularna u Beogradu još od prekretnice između XIX i XX veka. Istina, tada nije bilo McDonalds-a i drive-through naručivanja hrane, ali su gospoda znala da iskoče iz fijakera kako bi, na brzaka, popunili rupu u stomaku.

Tadašnji ugledni novinar Vojin Puljević, rečima je zabeležio skicu sa ulica belog grada:

– Na uglu nekog raskršća stoji buregdžija. Naravno, neukusno odeven i mastan. Okačenu o leđa nekim utegama oslanjajući na trbuh drži tepsiju sa burekom, a ispod tepsije mu je uzano furunče u kome ima nešto prigašenog žara, da burek ne bude hladan. Prolaznik mu pruža deset para dinarskih i trgovac otklapa tepsiju i seče komad bureka, skoro dvesta grama, stavlja ga na komadić žute tanke hartije i pruža kupcu uz obligatnu glasnu primedbu: „Uh, što je burek!“ Kupac halapljivo počinje da jede stojeći ili idući ulicom – piše Puljević.

U omiljenu brzu hranu spadale su i masne pogačice koje su u ruke kupaca prelazile iz pletenih korpi uličnih prodavaca. Najčešće je bivalo da deca, za 5 para, pazare 2 pogačice ispod masne krpe, i sa osmehom se halapljivo bacaju na ovu poslasticu.

POKLANJAMO VAM 11 GAVEZOVIH MASTI kliknite na https://ordinacija.tv/ordinacija-i-melemi-rtanjski-spas-poklanjaju-vam-11-gavezovih-masti/

Ništa bez 10 santima

Beograđanima je u to vreme, uostalom kao i danas, voda polazila na usta i kada bi na ulici sreli prodavca gibanice – starog srpskog specijaliteta. Iako mnogi veruju da su gibanicu doneli Turci, Alija Čelebija, turski letopisac iz XVII veka, navodi da se začudio kada je video gibanicu prvi put.

– Velika je kao točak od kola, a naslagana je od hiljadu kora – pisao je Čelebija.

Prodavac je koristio metalni tronožac da bi pridržavao pozamašnu skalameriju za pravljenje gibanice i mamio prolaznike vičući: „Masna, vruća gibanica!“. Svoj delikates je posluživao na plehanim tanjirićima kako bi gladna usta mogla lakše da se napune.

A valjalo je i ukusnu hranu nečim zaliti. Sokova, žutih i crnih, tada nije bilo, ali su se zato ljudi, po vrelim letnjim danima, otimali o `ladnu bozu i kiselo mleko.

Nezaobilazni ćevapčići

Na prelomu vekova pomolile su se i prve ćevabdžinice. Danas, one su prerasle u kioske brze hrane na gotovo svakom ćošku. Ali tada, bile su prava ekskluziva rezervisana isključivo za pijace. Sve je počelo na Velikoj pijaci koja se nalazila ispred zgrade današnjeg Rektorata u samom centru Beograda.

Oko pijace je obično bilo dosta gladnih, pa su često u podrumčićima ili prizemnim sobicama otvarane “radnjice” bez pravog lokala. Gazde bi jednostavno iznosile par stolova na ulicu i Strotoar se pretvarao u gastronomski raj za brzo uklanjanje gladi.

Hrana se pripremala na roštilju podloženog drvima, a meni se sastojao od junećeg ćevapa i ražnjića uz koje je služena paradajz salata.

Miris koji se širio ulicom mamio je mušterije, a ćevabdžinice su nicale jedna za drugom.

Beograd se danas ne razlikuje mnogo. Istina prodaja brze hrane je modernija, standardi su drugačiji, ali glad, ona je ostala ista.

POKLANJAMO VAM 11 GAVEZOVIH MASTI kliknite na https://ordinacija.tv/ordinacija-i-melemi-rtanjski-spas-poklanjaju-vam-11-gavezovih-masti/

Čika Miletova pljeskavica

Jedini lokal , izgleda kad da je iz tog vremena, koji je zadrzao i miris i ukus 19. veka se nalazi na uglu Takovske i Cvijićeve ulice u Beogradu. Lako cete ga pronaci po neobicnom, zaboravljenom mirisu, koji prija nepcima – a to je miris pravog mesa, miris Čika Miletovih pljeskavica. Preporucujem vam punjenu pljeskavicu od 300 grama, a ako vas je dvoje punjenu od 500 grama- al da vam preseku na pola pa da sednete prekoputa u kafić KAFIĆ, ja tako radim.Nemojte se iznenaditi ako ispred  Čika Miletovog lokala sretnete muzicke, filmske, sportske zvezde jer  Čika Miletovoj pljeskavici niko nemože da odoli.

Pogledajte video sa Čika Miletom https://www.youtube.com/watch?v=uudRgrYU1iQ

Izvor: 011info.com i Saša Marković