U Indiji čaj podrazumeva napitak od crnog čaja i mleka, napravljen sa đumbirom i šećerom i u nekim domovima sa mahunom kardamona. Ovaj čaj je popularan širom Indije i prvo je, uz čašu vode, što Će svaki domaćin ponuditi gostu.

Ovaj čaj ima posebnu aromu i miris, kojeg ćete se dugo sećati, a zbog začina sa kojima se čaj priprema, ima i lekovita svojstva.

Sastojci (za 2 osobe):

2 šolje vode

1 kašičica crnog čaja (u rinfuzi)

2 kašičice smeđeg ili kokosovog šećera

komadić svežeg đumbira

1 šolja mleka

1 mahuna kardamona (po želji)

Priprema:

Vodu dovesti do ključanja, smanjiti temperaturu i dodati crni čaj. Kuvati nekoliko minuta, pa dodati izgnječen ili narendan đumbir. Kuvati još nekoliko minuta, pa dodati šećer (smeđi ili kokosov)  i mahunu kardamona. Nakon nekoliko minuta, dodati mleko i sačekati da proključa. Osetićete primamljiv miris đumbira i kardamona. Skloniti s vatre, procediti i poslužiti (idealno je poslužiti ga uz neke grickalice ili slatko).

Izvor: pressserbia.com/

Reč je o problemu koji najčešće pogađa žene (i najčešće se javlja tokom trudnoće), zatim osobe koje na poslu moraju dugo da stoje i malo se kreću, kao i gojazne osobe. Zato je prvi korak u borbi protiv proširenih vena – da smršate:

Ograničite unos kalorija
Gojaznost je jedan od faktora rizika za pojavu proširenih vena. Mnogi ljudi su doživeli drastično poboljšanje problema gubitkom samo 10% telesne težine (bilo ograničavanjem unosa kalorija, bilo povećanom fizičkom aktivnošću, bilo kombinacijom ova dva faktora). Skidanje kilograma je ključni aspekt antivarikozne ishrane.

Jedite hranu bogatu vitaminom C
Ako imate proširene vene, jedan od najboljih saveta koji možete da sledite jeste da u svakodnevnu ishranu uključite puno hrane bogate vitaminom C i vitaminom E. Vitamin C je potreban da bi vene bile jake i elastične, a ovaj vitamin pojačava i cirkulaciju, pa nije neobično da se nedostatak vitamina C dovodi u vezu sa pojavom proširenih vena. Pozitivni efekat vitamina C na krvne sudove je veći ako se kombinuje sa vitaminom E.

Jedite hranu bogatu vlaknima
Pre svega onu bogatu rastvorljivim vlaknima, kao što su ovas, laneno seme, grašak, jabuke, šargarepa, ječam, bobičavo voće, psilijum. Ova vlakna, između ostalog, sprečavaju da dođe do konstipacije, koja povećava pritisak na vene, što tokom vremena može da doprinese razvoju varikoznih vena.

Pijte dovoljno vode
Ako jedete hranu bogatu vlaknima, trebalo bi da pijete i dovoljno vode, jer će u suprotnom slučaju vlakna ima kontraefekat i doprineti pojavi konstipacije. Takođe se preporučuje da izbegavate alkohol, kafu, crni čaj, jer sadrže supstance koje doprinose dehidraciji organizma.

Jedite voće i povrće bogato bioflavonoidima
Bioflavonoidi (jednostavnije: flavonoidi) su grupa sastojaka koja se prirodno nalazi u biljkama. Ovi sastojci daju voću i povrću jarke boje i štite ih od mikroba i insekata. Veliki broj istraživanja pokazao je da flavonoidi ne štite samo biljke, već i ljude. Neka istraživanja otkrila su vezu između povećanog unosa flavonoida iz voća i povrća i poboljšanja izgleda proširenih vena. Veruje se da flavonoidi imaju sposobnost da jačaju zidove krvnih sudova, kao i da spreče delovanje slobodnih radikala unutar njih. Rutin je jedan od flavonoida koje naučnici posebno istražuju u vezi sa proširenim venama. Rezultati istraživanja pokazuju da ovaj moćni bioflavonoid, kojeg npr. ima u heljdi, može da ublaži otoke i bol u vezi sa varikoznim venama.

Hrana koja se preporučuje u prevenciji proširenih vena
Borovnice su bogate antocijaninima koji popravljaju oštećene proteine u krvnim sudovima i blagotvorno deluju na zdravlje celog vaskularnog sistema. Bogate su i vlaknima (i rastvorljivim – pektin i nerastvorljivim), kao i vitaminom E.
Potočarka se u savremenoj biljnoj medicini često preporučuje osobama koje pate od proširenih vena.
Avokado sadrži vitamine C i E, kao i glutation, tripeptidni molekul koji štiti srce, vene i arterije od oksidativnog stresa.
Ruzmarin stimuliše cirkulaciju, a sadrži i ruzmarinsku kiselinu koja pomaže u zaštiti tkiva od oštećenja koja nastaju delovanjem slobodnih radikala, kao i ursolinsku kiselinu koja jača kapilare.
Đumbir: njegovi sastojci rastvaraju fibrin (koji dovodi do stvrdnjavanja vena) u krvnim sudovima i poboljšavaju cirkulaciju.
Cvekla sadrži betacijanin, fitohemikaliju koja snižava nivo homocisteina, amino kiseline koja može da ošteti krvne sudove.
Špargla pomaže u jačanju vena i kapilara i sprečava njihovo pucanje.

Izvor: zdravahrana.com

I pored toga što joj još nije prošao rok trajanja, često se događa da kada otvorite tek kupljenu čokoladu, ona ne bude prepoznatljive braon boje, već je prekrivena belim slojem u koji liči na prah.

Nemački naučnici su konačno otkrili zbog čega čokolada bledi i zašto njen gornji sloj dobija beličastu boju i poprima drugačiju teksturu.

Zbog sve više žalbi potrošača i kupaca omiljene poslastice naučnici iz Hamburga su odlučili da reše ovu misteriju. Došli su do zaključka da većina ljudi čuva čokoladu na pogrešnoj temperaturi.

Odlaganje čokolade na previše toplo ili previše hladno mesto dovešće do takozvanog “masnog cvetanja”, odnosno pojave belih čestica čokolade po samoj površini, navode oni.

Mrvice čokolade podižu se na površinu kroz sitne pukotine i to ukoliko čokolada nije na adekvatnoj temperaturi. A idealna bi, kažu, bila temperatura od 14 do 18 stepeni Celzijusovih.

Stručnjaci ističu da pojava cvetanja nije štetna po zdravlje i da je čokolada jestiva i nakon što “procveta”. Oni zaključuju da bi čuvanjem čokolade u adekvatnim uslovima moglo da smanji broj pritužbi ljubitelja popularne poslastice.

Jedan od predloga je da se jednom otvorena čokolada što pre pojede, pošto posle dužeg perioda od otvaranja počinje da ispušta takozvane kristalne čestice.

Izvor: B92, tportal.hr

Specijalni način ishrane koji uključuje gladovanje i unos uglavnom namirnica biljnog porekla može pomoći u regeneraciji pankreasa, tvrde naučnici.

Zahvaljujući tome, mogu se obnoviti ćelije koje proizvode insulin i time sprečiti napredovanje dijabetesa tipa 1 i 2, pišu naučnici u časopisu “Cell”.

Naučnici su ispitujući miševe utvrdili da se pankreas kod ovih glodara sam regeneriše, ukoliko se stave na poseban režim tokom četiri dana u nedelji.

Kod dijabetesa tipa 2 pankreas ne proizvodi dovoljno insulina, hormona ključnog za pretvaranje šećera u energiju, a insulin koji proizvede ne funkcioniše kako bi trebalo. Neki oboleli u početku mogu da kontrolišu simptome vežbanjem i pravilnom ishranom, ali većina je na kraju prisiljena da uzima lekove i injekcije insulina.

“Aktiviranjem obnavljanja ćelija pankreasa uspeli smo da spasemo miševe koji su bolovali od dijabetesa tipa 1 i 2 u poodmaklom stadijumu”, objasnio je dr Valter Longo, gerontolog i i direktor Instituta za dugovečnost na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji (SCU).

“Uspeli smo da ponovo aktiviramo i proizvodnju insulina u ćelijama pankreasa kod ljudi koji su bolovali od dijabetesa tipa 1”, rekao je on.

“Zaključili smo da smo, nateravši miševe na ekstremnu ishranu, najpre ih izgladnjujući, a onda normalno hraneći, ‘naterali’ i ćelije pankreasa da upotrebe neku vrstu razvojnog reprogramiranja koje je omogućilo obnovu dela organa koji je prestao da funkcioniše”, kaže dr Longo.

Dijabetes tipa 1 čini pet do 10 odsto svih slučajeva dijabetesa. Bolest je dugo bez simptoma, a javlja se u detinjstvu ili adolescenciji, kada je 80 do 90 odsto ćelija pankreasa koje proizvode insulin već uništeno zbog autoimune reakcije.

Režim ishrane koji su naučnici primenili siromašan je kalorijama, šećerima, proteinima, ali je bogat nezasićenim masnoćama.

Najsličnija je veganskoj ishrani i čine je supe od povrća, energetske pločice, čajevi, vitaminski suplementi.

Ukupan dnevni unos kalorija kreće se od 770 do 1.100 kcal u odnosu na uobičajenu dnevnu konzumaciju od 2.500 kcal za muškarce, odnosno 2.000 kcal za žene. Ranije sprovedena istraživanja pokazala su da post može smanjiti i rizik od kardiovaskularnih bolesti i pojačati delotvornost hemoterapije.

Kod osoba koje boluju od dijabetesa veći su izgledi za razvoj bolesti poput srčanog udara, slepila, bolesti bubrega i oštećenja živaca i krvotoka. Ukoliko se ne leči, dijabetes može toliko oštetiti delove tela da je ponekad neophodna čak i amputacija.

Izvor: vecernji.hr