Kada se desi neka nesreća ljudi često tvrde da su predvideli tragediju. Ali da li su takva predskazanja zaista moguća? U odlomku nove knjige, psiholog Ričard Vajsmen objašnjava kako nas naši snovu mogu prevariti.

U Aberfanu, malom selu u Južnom Velsu desila se velika nesreća 21. Oktobra 1966. Veliki odron sa brda, težak nekoliko miliona tona krenuo je ka selu i pogodio školu. Poginulo je 139 dece i 5 nastavnika.

Jedno od najpotresnijih iskustava doživeli su roditelji desetogodišnjeg deteta koje je stradalo u tragediji. Dan pre nego što se desio odron, njihova ćerka je opisala san u kome je krenula u školu, ali „tamo škole nije bilo” jer „je nešto crno palo preko nje”.

U drugom slučaju, gospođa M.H. pedesetčetvorogodišnja žena tvrdila je da je noć pre nesreće sanjala da grupu dece zarobljene u sobi pravougaonog oblika. U njenom snu, kraj sobe je bio blokiran sa nekoliko drvenih dasaka i deca su pokušala da se popnu na njih i spase se.

Još jedna gospođa, S.B. iz Londona, tvrdila je da je nedelju dana pre nesreće sanjala školu pored brda, lavinu i decu koja ginu. I tu nije bio kraj ovoj listi.

Verovanje da se budućnost može videti u snu je iznenađujuće uobičajeno, a najnovija istraživanja pokazuju da je oko trećina populacije bar jednom doživela ovaj fenomen.

Abraham Linkoln je navodno sanjao atentat dve nedelje pre nego što je ubijen, Mark Tven je opisao san u kome je video leš svog brata kovčegu samo par nedelja pre nego što je poginuo u eksploziji, a Čarls Dikens je sanjao o ženi u crvenom pod imenom gospođica Napije baš pre nego što ga je posetila devojka koja je nosila crveni šal i predstavila se kao gospođica Napije.

Šta bi moglo da objasni ove neverovatne događaje? Da li ljudi stvarno mogu da nagoveste da će se izvesne stvari desiti?

Skoro svi sanjamo u boji. Iako su neki snovi bizarni, mnogi uključuju svakodnevne poslove kao što su pranje veša, popunjavanje formulara ili usisavanje. Ukoliko sednete pored nekog ko spava i tiho svirate muziku, osvetlite mu lice ili ga blago poprskajte vodom i on verovatno će uključiti ovaj stimulans u svoje snove.

Ipak, možda je najvažnije otkriće da sanjate mnogo više snova nego što mislite. Naučnici koji proučavaju san su otkrili da u proseku sanjamo 4 sna svake noći. Oni se dešavaju na približno svakih 90 minuta, a svaki traje oko 20 minuta. Kada se probudimo zaboravljamo veliku većinu ovih „epizoda” , i mislimo da smo sanjali mnogo manje nego što zapravo jesmo. Jedini izuzetak se dešava kada se probudite tokom sna. Kada se ovo desi, obično ćete se setiti suštine sna ili nekih specifičnih delova, ali, ukoliko nije posebno potresan, obićno ćete brzo sve zaboraviti. Međutim, postoji niz okolnosti koje mogu u velikoj meri da povećaju verovatnoću da se setite ovih snova. U procesu sličnom asocijacijama, događaji posle buđenja mogu da pokrenu sećanje. Imate mnogo snova i uglavnom oni nemaju neku povezanost sa onim što se dešava u stvarnom životu pa ih brzo zaboravljate.

Ali, povremeno će poneki san odgovarati realnosti. Kada se ovo jednom desi, odjednom je lako setiti se sna i ubediti sebe da ste magično predvideli budućnost. U stvarnosti, na delu su jednostavno zakoni verovatnoće. Ova teorija takođe pomaže da se objasne prilično zanimljive karakteristike proročkog sna. Većina predskazanja podrazumeva veliku količinu strahote i tuge , osobe koje redovno predviđaju ubistva svetskih vođa, sahrane najbliskijih prijatelja, vide avione koji se ruše i zemlje koje zahvata rat. Ljudi se retko sećaju da su predvideli budućnost sanjajući neki beskrajno srećan dan venčanja ili unapređenja na poslu.

Naučnici koji proučavaju snove su otkrili da je oko 80 % snova veoma potresno i povezano sa negativnim događajima. Zbog ovoga, loše vesti su nešto što će mnogo lakše pokrenuti sećanje na snove, što objašnjava zašto je toliko proročkih snova povezano sa smrću i katastrofama. Naravno, oni koji veruju u paranormalno će možda tvrditi da postoje primeri kada ljudi prethodno ispričaju svojim prijateljima i porodici o snu, ili ga opišu u dnevniku, a potom shvate da se poklapa sa predstojećim događajima.

Krajem 60-tih godna prošlog veka istraživači su otkrili da sadržaj naših snova nije samo pod uticajem događaja iz našeg okruženja, već često odražava nešto što nas muči. Ovo objašnjava jedan od najpotresnijih primera navodnih predviđanja katastrofe u Aberfanu. Rekli smo da je jedna od devojčica koja je kasnije stradala u nesreći ispričala roditeljima kako je sanjala kako „nešto crno“ prekriva školu i da je više nema.

Godinama pre nesreće lokalne vlasti su sa razlogom izrazile zabrinutost zbog smeštanja velikih količina zemlje iz rudnika na brdu, ali oni koji su upravljali rudnikom su ih ignosrisali. Ali šta je sa još 23 slučaja u kojima su ljudi izneli dokaze da su opisali san pre nego što se tragedija desila, a nije imao nikakve veze sa njihovim mislima ili brigama.

Da bismo shvatili ovo, treba da se udaljimo od nauke o snovima i okrenemo se tvrdoglavoj statistici. Prvo, hajde da uzmemo jednu osobu X za primer i pretpostavimo neke stvari o njoj. Ona sanja svake noći od 15 do 75 godine. Godina ima 365 dana, tako da je X u tih 60 godina imala 21900 noći u kojima je sanjala. Takođe, pretpostavimo da će se događaj kao što je nesreća u Aberfanu desiti samo jednom u generaciji, i to bilo kog dana.

Sada, pretpostavimo da će se X sećati samo snova o strašnim događajima koji mogu da se dovedu u vezu sa tragedijama kakve se dešavaju samo jednom u životu. Šanse da X ima svoj „katastrofični san“ noć pre same tragedije je 22000 : 1. Ipak, sada dolazi pomalo čudni deo. Godine 1960. bilo je oko 45 miliona ljudi u Britaniji, a očekuje se da jedna osoba na svakih 22000, ili približno 2000 ljudi ima ovo neverovatno iskustvo u svakoj generaciji. Ovo je princip poznat kao Zakon velikih brojeva i pokazuje da se neobični događaji mogu desiti kada postoji mnogo prilika za to.

Ovaj primer razmatra samo ljude koji su sanjali o Aberfanu. U stvarnosti, nesreće u svetu se dešavaju svakodnevno. Avionske nesreće, cunami, atentati, serijske ubice, zemljotresi, kidnapovanja, teroristički napadi itd. Pošto ljudi mnogo češće sanjaju ovakve stvari, brojke se brzo množe i očigledna proročanstva su neizbežna.

Izvor:b92.net

Selo Kremna na planini Tari nedaleko od Užica u Srbiji najpoznatije je po čuvenom Kremanskom proročanstvu u kojem se vrlo slikovito i jasno predviđaju mnogi događaji koji su se zbili baš onako kako su i opisani, ali ima i onih koji tek trebaju uslijediti. Kremanski proroci živjeli su u 19. stoljeću i zapravo su bili nepismeni seljaci Mitar i njegov nećak Miloš Tarabić. Njihove vizije zapisao je lokalni prota Zaharije Zaharić. Kako su dva jednostavna seljaka mogli predvidjeti mnoge političke događaje povezane sa Srbijom, a onda i šire i dalje na globalnoj razini, o čemu je povijest posvjedočila da su se i zbili?
Prije nego što iznesemo neka od predviđanja, treba spomenuti i to da sam kraj u kom je ovo mistično selo ima posebne karakteristike. Neki ih povezuju s kremanskim kamenom koji ljudima iz tog kraja daje posebna svojstva, a spominje se i mistična kugla koja je pala iz svemira i zapravo je kamen vulkanskog porijekla. Kugla se čuva u kući Tarabića i može se vidjeti.
Da li se na ovom svemu gradi i određena mitologija, pokazat će vrijeme. Vjerojatno je da su Miloš i Mitar Tarabić živjeli u potpunom skladu s prirodom, pa su tako bili i obdareni da pročitaju ono što slijedi. Ipak, navodno da je ovo područje oko Kremna nemoguće snimiti iz satelita jer postoje određena zračenja koja za posljedicu uvijek imaju to da eventualne snimke jednostavno budu zaklonjene nekom mrljom.

Tarabići su govorili jednostavnim jezikom i opisivali ono što vide u svojim vizijama onako kako su najbolje znali, no baš taj priprosti jezik njihovom proročanstu daje čar nepretencioznosti, slikovitosti, pa i humora. Poznato je također da su tadašnji, a i kasniji vladajući krugovi u Srbiji bili dobro upoznati s proročanstvom, pa su ga neki od njih kontinuirano dali skrivati ili cenzurirati. Ipak, dosta toga je procurilo, a objavljeni su i rukopisi Zaharića u obliku knjige „Kremansko proročanstvo“. Neka izdanja bila su opet cenzurirana po nalogu vlasti.

No idemo se konačno pozabaviti njihovim sadržajem.

Od povijesnih događaja najpoznatiji su oni u kojim Tarabići predviđaju pad dinastije Obrenovića, Prvi svjetski rat, stvaranje Jugoslavije, atentat na Stjepana Radića, atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića, Drugi svjetski rat, dolazak i vladavinu Tita, Informbiro, blokovsku podijela svijeta, UN, Gorbačova, raspad Jugoslavije, formiranje samostalnih država Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije, bombardiranje Srbije od strane NATO-a, smanjenje granica Srbije do onih u okviru kojih je danas, a ima i dalje….

Ovdje nećemo analizirati, nego smo samo nabrojali najpoznatije od onog što se već dogodilo, ali ćemo se pozabaviti događajima koji su zanimljivi na globalnoj razini, koji će lako moguće uslijediti, kao i stilom života koji su Tarabići nevjerojatno točno predvidjeli. Usredotočite se da pažljivo čitate ovaj starinski jezik, a tumačenja prepuštamo vama. Mislimo da su ona, naime, i više nego jasna i da je svaki komentar suvišan.

„Napraviće čoek SANDUK i u njemu će biti neko SOKOĆALO S PRIKAZAMA, a da neće umijeti sa mnom mrtvim da besjedi, bez obzira što će to sokoćalo biti blizu ovome drugom svijetu ko vlas do vlasi kose na svijem ljudskim glavama. Uz pomoć tog sanduka sa sokoćalom čovek će moći da vidi šta se svudje na ovome zemaljskom saru čini. Moći će odavle iz Kremna da vidi šta se tamo iza sedam gora i sedam mora čini.“

„Bušiće ljudi BUNARE u zemlji i iz njija vaditi zlato koje će sve okretati, te im davati svjetlost, hitrinu i snagu,… a zemlju će boljeti rane od tih rupetina.“

„I kod naske će biti ko u čitavom svijetu. Ljudi će omrznuti vazduh i ovaj božji dah i svu božju ljepotu, pa će bježati u smrad. Niko ih neće tamo goniti, nego će to oni sami od svoje volje činjeti.“

„Nećeš moći da razlikuješ ko je muško, a ko je žensko čeljade. Svi će ISTE ALJINE nositi…Vidjeće se mladoženja i mlada, a niko neće znati ko je je od njih dvoje nevesnik, a ko nevjesta.“

„Narod će izglupiti i glupiti sve više…. Ljudi će MIŠLJETI DA SVE ZNAJU, A NIŠTA ZNATI NEĆE.“

„Pojaviće se mudraci na Istoku, pa će njiova pamet preći sva mora i sve međe, a ljudi jopet neće zadugo vjerovati ni ovoj mudrosti, pa će ovu istinu istinski oglašavati za laž.“

„Otići će čoek i do DRUGIJEH SVJETOVA i tamo zateći prazninu i pustoš, ali će jopet smatrati da sve bolje zna, nego li Bože prosti, sam Bog.“

„Tamo sem mira Božijeg ništa vidjeti neće, ali će srcem i dušom osjetiti svu Božiju ljepotu i snagu. Ljudi će se kolima voziti i po Mjesecu i po zvijezdama. Oni će tamo tražiti drugi život, ali tamo života vakog kakav je u nas biti neće. Biće ga, ali oni neće umjeti da razumiju da je to život nakav kakav jeste.“

„NO ŠTO SE GOD VIŠE BUDNE ZNALO, MANJE ĆE SE LJUDI MEĐU SOBOM VOLJETI I PAZITI. NASTAĆE TAKA OMRAZA DA ĆE IM RAZNA SOKOĆALA BITI PREČA OD SVOJIJEH NAJBLIŽIH.“

„ČOEK ĆE VIŠE VJEROVATI SVOME SOKOĆALU, NEGO SVOME PRVOM KOMŠIJI.“

„Oni koji budnu čitali i pisali razne knjige s NUMERAMA smatraće se da najviše znaju. Ti ljudski mudraci će sve prepustiti ovijem nizovima te nako kako im numera reče, tako će živjeti i raditi. Među tijem mudracima biće dobrijeh i rčina.“

„Oni rčinasti činiće razne zle marifetluke. TROVAĆE vazduh i vodu i puštati kijamete po morima silnim, rijekama i zemlji, te će ljudi naglo umirati od nekakvijeh boleština.“

„Oni DOBRI I MUDRI vidjeće da sav taj njihov trud i argatluk ne vrijedi ni po lule duvana i da vodi propasti svijeta, te će umijesto numeracije POTRAŽITI SVOJU PAMET, za zamišljajima. Kada se stanu više baviti ZAMIŠLJAJIMA, biće bliži božijoj mudrosti, ali će sve dockan biti, jerbo će oni zli svu zemlju upropastiti i nastaće pravi pomor. Ondakar će ljudi bježati iz varoši u sela i jopet tražiti planine i tri krstate gore da tamo, u njima, dišu i piju vodu. Oni koji budnu pobjegi spasiće sebe i porod svoj, ali ne svi i ne zadugo, jerbo će se pojaviti velikačka glad. Hrane će biti po varošima i selima, ali će svudje otrovata biti. Mnogi će da bi jeli i najeli se trpati sve u usta, te će od toga odma pomrijeti. Onaj koji budne postio i ispostio, taj će ostati živ jerbo će ga sveti Duh čuvati i biće bliži Bogu.“…..

Ovi kratki citati govore sami od sebe. To su samo djelići Kremanskog proročanstva koje su nam Tarbići ostavili. Ako u njima prepoznajete niz pojava u današnjeg svijetu, sigurno ste se zamislili. Pitanja kamo ide ovaj svijet sve su češće i glasnija. Možda neke odgovore nađete sami, a neke čitajući ovu knjigu.

Izvor: ehoroskop.net

Prema rečima dvojice vodećih naučnika, ljudski mozak je u stvari “biološki kompjuter“ a “svest ljudi“ je program koji pokreće kvantni računar koji se nalazi u mozgu i koji nastavlja da postoji čak i kada mi “umremo.“

Kako su stručnjaci to objasnili, nakon što ljudi umru, njihova duša se vraća u univerzum i ne umire.

Debata o postojanju duše i tome da li je ona besmrtna ili umire sa osobom je beskrajna priča koja vekovima okupira vreme velikih mislilaca univerzalne istorije. Njena misteriozna priroda i dalje fascinira različite oblasti nauke, ali sada je grupa istraživača otkrila novu istinu o njoj: “duša“ ne umire, vraća se u univerzum.

Od 1996. godine, dr Stjuart Hamerof, američki fizičar i profesor emeritus na Odeljenju za anesteziologiju i psihologiju, i ser Rodžer Penrouz, matematički fizičar na Univerzitetu Oksford, su radili na Kvantnoj teoriji svesti u kojoj tvrde da se duša održava u mikrotubulama moždanih ćelija.

Njihova “provokativna“ teorija navodi da ljudsku dušu sadrže moždane ćelije u strukturama unutar njih, pod nazivom mikrotubule.

Ova dva istraživača veruju da je ljudski mozak u stvari “biološki kompjuter“ i da je “svest ljudi“ program koji pokreće kvantni račnunar koji se nalazi u mozgu i koji nastavlja da postoji čak i nakon što mi “umremo.“

Osim toga, oba naučnika tvrde da je ono što ljudi doživljavaju kao “svest“ u stvari rezultat efekata “kvatne gravitacije“ koji se nalaze u takozvanim “mikrotubulama.“ Ovaj proces je, od strane ova dva naučnika, nazvan “Orkestrirana objektivna redukcija! (Orch-OR).

Teorija ukazuje da kada ljudi uđu u fazu poznatu kao “klinička smrt,“ mikrotubule koje se nalaze u mozgu gube kvantno stanje, ali održavaju informacije koje su sadržane u njima. Drugim rečima – kako su to stručnjaci objasnili, kada ljudi umru, njihova duša se vraća u univerzum i ne umire.

Govoreći za dokumentarac “Kroz crvotočinu“ na Science Channel, dr Hamerof je rekao:

“Recimo da srce prestane da kuca, krv prestane da teče; mikrotubule gube kvantno stanje. Kvantna informacija unutar mikrotubula nije uništena, ne može biti uništena, ona se samo distribuira i odlazi u univerzum. Ako pacijenta ožive, ova kvantna informacija može da se vrati u mikrotubule i pacijent će da kaže: “Imao sam iskustvo bliske smrti.“ Ako ga ne ožive, i pacijent umre, moguće je da ova kvantna informacija može da postoji izvan tela, možda i beskonačno, kao duša.“

Prema ovoj teoriji, ljudske duše su više od samo “interakcije“ neurona u našem mozgu i možda su prisutne od početka vremena.

Izvor:Webtribune.rs

Vreme je pokazalo da negativan govor i verovanja negativno utiču na naše blagostanje i zdravlje. Srećom, važi i obrnuto. I nauka je počela da priznaje ono što su šamani, iscelitelji i duhovni učitelji znali milenijumima. Istraživači poput Brusa Liptona, doktora nauka, su pokazala da naše misli, svesno ili nesvesno, imaju dubok uticaj na naše telo – na nivou ćelija i na sam naš DNK.

  Vreme je pokazalo da negativan govor i negativna verovanja negativno utiču na naše blagostanje i zdravlje. Srećom, važi i obrnuto. Kada živimo u bezuslovnoj, istinskoj ljubavi – čuda se događaju.

  Uzmimo priču o ženi koja boluje od raka u fazi IV. Njeno telo je opustošeno od konvencionalnih terapija – izgubila je kosu i jako smršala, naglo je ostarila i osećala je veliki bol. Ona je u suštini umirala. Kasno jedne noći, dok je stajala ispred ogledala, gledajući svoje ispijeno telo, osetila je neverovatno, svesrdno saosećanje prema sebi.

Počela je s ljubavlju da razgovara sa svojim telom, kao što bi razgovarala s malim, uplašenim detetom, govoreći mu koliko ga voli. Takođe je izrazila žaljenje što nije ranije pokazala svom telu istinsku ljubav i poštovanje. Njen razgovor je trajao neko vreme.

  Otišla je u krevet osećajući mir i zadovoljstvo koje nije osetila godinama. Danas govori kako je to bio početak njenog zapanjujućeg oporavka.

  Svaka misao je važna

  Mi obično ne obraćamo mnogo pažnje mislima koje nam se vrte po glavi – što je velika greška. Evo zašto. Negativan govor koji zuji u pozadini našeg mozga – naše ćelije slušaju 24 sata 7 dana u nedelji. Kao što Ijan Braun ističe u knjizi “Korisne stvari koje treba da govorimo našim ćelijama”: “Ćelije gomilaju emocije, misli i prethodna iskustva – i sve to čuvaju dok im ne kažemo da otpuste.”

  Ali, dobra vest je da naše ćelije apsorbuju i mile, ohrabrujuće, pozitivne misli i reči. Tibetanska poslovica kaže da se svaka misao – sve do jedne – broji. Čak i naučnici shvataju da DNK može da se reprogramira rečima i frekvencijama.

Umesto da bezglavo bombardujemo naše ćelije nekorisnim mislima i uverenjima, možemo da počnemo da se isceljujemo prvo spoznajom da nismo samo mozak koji je podržan od strane nekonzistentnog tela – nesrećna orijentacija u većini zapadnih društava danas. Mi smo zapravo vrlo inteligentan sistem u kojem svaki deo ima svoju jedinstvenu svest koja doprinosi celini.

  Pozitivan govor telu za ozdravljenje

Medicinska intuitivna savetnica Kerolajn Mis seća se vremena kad je dobila snažne “poruke” tuge i zbunjenosti iz jetre klijenta. Kada je Kerolajn upitala ženu o tome, klijentkinja je priznala da je gajila ljutnju prema svojoj jetri jer nije funkcionisala kako treba. Isto važi i za svaki organ i ćeliju u telu – svi slušaju (i odgovaraju) na naše misli.

Kada jednom shvatimo tu neverovatnu međuzavisnost u nama, možemo da razvijemo ljubav i odnos pun poštovanja s našim telom, organima i ćelijama. Stišavanje uma kroz meditaciju i slušanje našeg tela je dobar prvi korak. Bićete iznenađeni informacijama koje poput mehurića izlaze na površinu.

Tada ćemo našem dragom telu (bolesnom organu) moći da kažemo naglas dve jednostavne reči s iskrenom namerom: “Volim te”.

Neki počinju sa specifičnim problematičnim područjem, drugi umotaju celo telo lekovitim rečima.

izvor: atma.hr