Ako napravite dobar raspored svojih poslovnih obaveza i prilagodite ih mogućnostima koje su ograničene zbog artritisa to vas može učiniti korisnijim na poslu. Možete raditi skraćeno radno vreme, ali za to vreme trebalo bi da dajete svoj maksimum. Na taj način postićićete bolje rezultate. Izgleda nemoguće, ali je ostvarivo.
Istraživanja su potvrdila da kompanije koje zaposlenima, koji boluju od artritisa, omoguće prilagođeno radno vreme, kao i radno mesto, imaju mnogo bolje rezultate od svih zaposlenih i smanjene celokupne troškove.

Mnogi poslodavci danas preispituju tradicionalno radno vreme i prave skraćeno kako bi zadržali i zaposlene sa zdravstvenim smetnjama poput reumatskih problema. Pokazalo se da ti zaposleni svakako mogu biti produktivni kao i oni sa punim radnim vremenom. Mnogi radnici sa reumatskim problemima žele da nastave da rade ali ne sa radnim vremenom od 9 do 5.

Ako želite da skratite radni dan koristite sledeće strategije:

 Postavite sebi sledeća pitanja pre nego što od poslodavca zatražite skraćeno radno vreme: Koja bi bila moja idealna pozicija? Da li mogu da budem produktivan i pored skraćenog radnog vremena?

Isplanirajte posao sa skraćenim radnim vremenom u pisanom obliku

Napravite dokument koji opisuje svaki detalj – od koliko sati biste radili na poslu, na kom radnom mestu bi ste dali svoj maksimum, kako će se procenjivati vaša nova pozicija.

Nemojte ulaziti u konflikte sa poslodavcom

Umesto toga, objasnite svom poslodavcu na koji način biste uspeli da postignete maksimum za skraceno radno vreme, umesto za 40 radnih sati nedeljno. Ukoliko bi vam uslovi odgovarali, onda počnite što pre sa poslom.

www.ordinacija.tv
Photo: Shutterstock

Bez obzira koliko je vaš brak dobar, hronična bolest poput reumatske
može izazvati napetost između vas i partnera. Postoje praktični koraci koje bračni partneri mogu preduzeti kako bolest ne bi bila krivac za njihov razvod:

Delite informacije

 Osoba sa artritisom treba da obavesti partnera, da mu da tačne informacije o svojoj bolesti i da pronađe grupe za podršku kojima može da se pridruži ili da zajedno odu.

Budite saosećajni

Ako su bračni partneri previše brižni, partner koji boluje od artritisa može da se oseća poniženo ili nemoćno. Na primer, supruga pokušava da se oporavi od operacije kolena, a njen muž je konstantno prati da negde ne padne. Njihovi ciljevi se na taj način sukobljavaju. U tom slučaju, najbolje je potražiti pomoć stručnog lica poput bračnog terapeuta ili grupu za podršku osobama sa hroničnim bolestima.

 Obezbedite obostranu brigu

 Potrebna je stalna komunikacija među partnerima kako bi se pronašli
načini šta svaki pojedinac može da uradi. Da bi se izbegla ljutnja, uputite
partneru direktne zahteve kada vam nešto treba.

Napravite pauzu

Ako partner sa artritisom zahteva veću brigu, važno je da partner
koji brine o njemu dobije predah. Koristite sve dostupne pružaoce usluga,
ako je moguće. Ili ako imate neke članove porodice koji mogu da vam
pomognu nekoliko sati dnevno, iskoristite ih. Na taj način bračni drug će
uspeti bar malo da odmori.

Budite  seksualno aktivni

Nedostatak ili nekvalitetan san zbog bolova smanjuju želju za seksom. Hronični bolovi smanjuju uživanje u seksu i direktno ograničavaju broj pozicija koje par može isprobati. Ima li rešenja? Razgovorajte o seksu sa svojim partnerom/partnerkom, sa svojim lekarom, psihologom, psihijatrom. Pitajte strucnjake za pozicije u kojima necete osecati bol. Istraživanja su pokazala da su ljudi sa reumatskim problemima koji često imaju seksualne odnose srećniji, te da su zadovoljniji sa svojim životom. Nasuprot tome, oni koji se retko upuštaju u seks često pate od psiholoških problema kao što su nemir, napetost i depresija.

www.ordinacija.tv
Photo: Shutterstock

Da biste se nosili sa nevoljama koje vam reumatska bolest može prirediti potrebna je doza izdržljivosti. Izdržljivost ili otpornost na bol će vam omogućiti da gledate dalje od problema, kao i da koristite konstruktivne mehanizme suočavanja sa problemom kao što su: optimizam, prihvatanje i vera da možete promeniti stvari, a da se ne prepustite beznađu i frustracijama.

 Hronična bolest nosi sa sobom ogromne psihološke i fizičke prepreke. Zato je otpornost na bolest neophodna. Morate biti u stanju da se nosite sa njom kako biste spasili sebe.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji pokazuju viši nivo izdržljivosti na bol imaju tendenciju da se brže oporave, bolje upravljaju bolom, manje su podložni hroničnoj depresiji i anksioznosti i imaju bolje zdravstvene rezultate od onih koji su manje otporni.

 Otpornost utiče na misli i, prema tome, na ponašanja. Manje otporna osoba koja doživljava bol može da pomisli: “Pa, ja ne mogu da vežbam” ili “Moj lekar mi ne pomaže dovoljno.”
Fleksibilna osoba misliće: “Kako mogu poboljšati svoju situaciju? Šta mogu
da uradim da se ponovo normalno krećem?“

Stručnjaci se slažu da neki ljudi izgledaju prirodno otporni na bol, ali šta je sa onima koji to nisu? Zato je otpornost veština koja se može razvijati i usavršavati tokom vremena, samo je potrebna upornost.

Probajte sledeće strategije da izgradite svoju otpornost:

Fokusirajte se na pozitivno. Istraživanja pokazuju da je optimizam sastavni deo izgradnje otpornosti na bol kod reumatske bolesti

Učite iz iskustva. Kada se suočavate sa novim neuspehom, vreme je da se zapitate:“ Kako sam se bavio problemima u prošlosti? Koje strategije treba da preskočim ovog puta?”

Proširite svoje znanje. Postavite mnoštvo pitanja kada ste u kancelariji reumatologa i redovno čitajte o vašoj bolesti. Učenje povećava otpornost. Što više naučite o tome kako najbolje živeti sa svojom bolešću, to ćete imati više kontrole. Kontrola, kao i snalažljivost, daju vam samopouzdanje da se krećete napred i pobedite bol.

Pronađite svoje mir. Nađite vremena da pronađete i radite stvari koje volite. Emocije kao što su radost, zadovoljstvo suprotstavite stresu.

Krećite se. Vežbanje smanjuje anksioznost i depresiju, poboljšava san i povećava nivo hormona koje poboljšavaju raspoloženje, uključujući neurotrofni faktor iz mozga, protein koji poboljšava rad mozga. Istraživanja su pokazala da ljudi koji su fizički aktivni imaju manje vrednosti krvnog pritiska i hormona stresa.

Zatražite pomoć. Sistemi podrške su okosnica otpornosti. Niste navikli da tražite pomoć? Shvatite da to nije znak slabosti. Krenite da tražite pomoć od osoba koje su vam najbliže.

Budite zahvalni. Zahvalnost čini da razmišljate o tome šta imate, što
vas, zauzvrat, sprečava da se fokusirate na ono što nemate. Mnogi ljudi su
naučili lekcije uz pomoć svoje bolesti. Gledaju na bolest kao poklon koji ih je naučio da uspore i uživaju svakog dana. Zbog toga imaju uravnoteženiji i mirniji život.

Vreme je da preuzmete kontrolu nad svojim rasporedom obaveza, a sve radi
poboljšanja svog zdravlja pogotovo ako bolujete od reumatske bolesti.
Ako stalno pridodajete još koju stavku na listu obaveza za taj dan, a zaboravljate na pauzu, bićete svesni posledica koje ova vrsta hiperproduktivnosti može da vam donese.

 Ljudi sa reumatskim bolestima često potiskuju da su bolesni pa se previše angažuju. Kada sebi zadajete previše obaveza, a nemate dovoljno vremena da ih završite, sve to polako utiče na kvalitet vašeg života.

Vreme je da postavite razumnije ciljeve koji će vaš život učiniti kvalitetnijim:

• Ako je vaš problem da ne možete da kažete ne, vreme je da napravite promenu. Postavite granice I kažite ne sa ljubaznošću. Ne objašnjavajte ili se ne žalite. Osmehnite se i recite: “To ne mogu da uradim” ili “Imam neku svoju obavezu”. Na taj način dobijate vreme za sebe i obavljanje aktivnosti u kojima ćete uživati.

• Ako sebi postavljate više zadataka nego što možete da ih uradite, napravite promenu. Prvo završite uspešno jedan zadatak pre nego što pređete na sledeći. Oni koji su radili istovremeno više zadataka pokazalo se da imaju neorganizovanu memoriju, nesposobnost da filtriraju nevažne informacije, kao i poteškoće da se prebace na sledeći zadatak.

• Ako ste previše zauzeti da biste se družili sa prijateljima, napravite promenu. Pojednostavite svoj dnevni raspored. Sređujte svoj dom svakodnevno pomalo umesto što ćete potrošiti ceo vikend. Plaćajte račune onlajn. Na taj način uštedećete vreme za kafu sa prijateljima. Održavanje veza sa prijateljima poboljšava kvalitet našeg života.

• Ako ne stižete da završite svoju listu obaveza, napravite promenu. Setite se aktivnosti, ljudi i navika koje troše vaše vreme i energiju i izbegavajte ih. Dobićete na vremenu. Ako ne možete da se udaljite od mobilnog telefona ili kompjutera napravite promenu. Mobilni telefoni, računari, tv konstantno odvlače našu pažnju. Mislimo da nam pomažu da budemo produktivniji, ali i nije baš tako. Razmislite koliko vremena vam telefon oduzme u toku jednog dana i kako biste drugačije utrošili to vreme.

www.ordinacija.tv
Photo: Shutterstock

Pre uspostavljanja dijagnoze reumatske bolesti imali ste jedno mišljenje o sebi, nakon dijagnoze počinjete da se suočavate sa fizičkim ograničenjima, hroničnim bolom, što će vas naterati da počnete da menjate svoje planove za budućnost i stvoriti vam neku drugu sliku o sebi.

Mišljenje o sebi utiče na to koliko ćemo imati samopoštovanja

Istraživanja potvrđuju da ljudi sa artritisom imaju negativne
promene. Studije pokazuju da žene sa reumatoidnim artritisom imaju niže samopoštovanje, lošiju sliku o sebi, nezadovoljnije su svojim telom u poređenju sa zdravim ženama.

Reumatska bolest može da utiče na vaš spoljašnji izgled

Mnogi pojedinci doživljavaju promene u obliku prstiju, stopala i drugih zglobova; povećanje ili gubitak težine; I poteškoće u hodanju. Smanjuje se snaga tela, smanjuje se fleksibilnost zglobova, vidljive su promene u izgledu i obliku tela što navodi ljude sa reumatoidnim artritisom da počnu da se stide da izlaze u javnost. Osećaju se neprivlačnim za svoju okolinu, čak i inferiorno, a naročito žene koje se više ne uklapaju u definiciju lepote prikazanu u medijima. Svaka promena vašeg tela i samopercepcija može biti emocionalno uznemirujuća, a u nekim slučajevima može dovesti do anksioznosti i depresije.
Ako vaša bolest, bol i frustracije pokrenu anksioznost ili depresiju, potrebno je da potražite stručnu pomoći. Razgovarajte sa kliničkim psihologom, psihijatrom ili socijalnim radnikom sa stručnim znanjem u oblasti hroničnih bolesti.

– Cenite sebe kao celinu, a ne na osnovu svojih delova. Ne definišite se
svojom bolešću. Možda imate ograničenja u svom fizičkom funkcionisanju,
ali nemojte da namećete ta ograničenja čitavom vašem biću.

– Usredsredite se i razvijajte svoje sposobnosti kako biste mogli da se osećate dobro u vezi sa stvarima koje možete da uradite.

 – Nemojte preterano generalizovati. Ako postoji nešto što ne možete da uradite zbog vaše bolesti, nemojte zaključiti da ste kao osoba neuspešni.

– Posvetite se svom telu na pozitivan način. Upravljajte svojom težinom; budite fizički aktivni.

 – Postavite izazovne, ali realne ciljeve koji su povezani sa vašim snovima, vrednostima ili emocijama.

 – Nemojte svoju pažnju preterano fokusirati na bolest

– čitajte, gledajte filmove, uživajte u hobijima.

 – Prihvatite svoja osećanja. Ako ih poričete, poričete sebe.

 – Iznesite probleme ljudima u koje imate poverenja: partneru, prijatelju
ili kolegi. Okružite se osobama koje vas podržavaju, poštuju i ohrabruju.

www.ordinacija.tv
Photo: Shutterstock

Uspostavljanje normalnog života i pored postojanja reumatske bolesti podrazumeva više od pridrzavanja lekarskih saveta. Ako ste voljni da radite na tome, ove navika će obezbediti da uspešno živite:

Saznajte sve što možete o svojoj bolesti-  Znanje je moć

 Pročitajte sve što možete I pronađite pouzdane vesti i informacije (online ili offline); saznajte gde se u vašoj okolini održavaju časovi vežbi; i postavite mnoga pitanja – vašem lekaru, fizioterapeutu i drugim zdravstvenim radnicima.

Obratite pažnju na svoje emocije

Život sa hroničnim reumatskim oboljenjem povećava vaše šanse za razvoj depresije. Znakovi upozorenja uključuju stalan umor, probleme pri donošenju odluka, poremećeni san i bezvoljnost. Da biste se suočili sa depresijom, potrazite pomoc porodice i prijatelja koji će podići vaše raspoloženje i pomoći vam da ostanete aktivni.

Neka vaši lekari budu vaši prijatelj

 Pobrinite se da provodite dovoljno vremena sa svojim lekaromima i
pričajte sa njima o mogućnostima lečenja. Umesto da odgovore na svoja
pitanja tražite na internetu, potražite ih uživo kod lekara. Razgovarajte o
načinima kako da poboljšate svoje funkcionisanje, kako da postanete
aktivniji ili da smanjite stres. Nemojte se stideti da razgovarate sa
svojim lekarom o bilo čemu, uključujući i priznanje kada niste sledili baš
svaki njegov savet.

Preduzmite akcije

 Prirodno je biti uplasen I uznemiren nakon dijagnoze reumatoidnog artritisa ili sličnog obolenja. Ali oni koji uspešno žive sa hroničnim bolestima prihvataju da je njihova dijagnoza tu i brzo počnu da razmišljaju o tome kako da prilagode svoje
živote novonastaloj situaciji. Proverite šta ćete možda morati da promenite
(bilo da su to aktivnosti, ishrana, vežbanje ili nivo stresa). Napravite
planove sa svojim lekarima I stručnjacima iz drugih oblasti i zapišite ih. Razgovarajte sa porodicom i prijateljima o promenama koje ćete morati da uradite. Pustite druge da znaju vaše planove da bi vam pomogli da ga se pridržavate.

Promenite sebe

Ne morate da odustanete od života koji ste imali pre nego što vam je
dijagnostikovana bolest, ali ćete možda morati da napravite neke promene.
Nije iznenađujuće čuti da su najuspešniji pacijenti oni koji su napravili
promene, kao što su više vežbanja, gubitak težine i konzumiranje više
hranljivih obroka. Prepoznajte svoju odgovornost – i sposobnost – da bolje
vodite računa o sebi kako biste živeli zdravije. Uverite se da su vaši
ciljevi realni, čak i ako sada uključuju samo male korake. Zamolite porodicu
i prijatelje da vam pomognu da napravite zdrave promene.

www.ordinacija.tv
Photo: Shutterstock