Da biste se nosili sa nevoljama koje vam reumatska bolest može prirediti potrebna je doza izdržljivosti. Izdržljivost ili otpornost na bol će vam omogućiti da gledate dalje od problema, kao i da koristite konstruktivne mehanizme suočavanja sa problemom kao što su: optimizam, prihvatanje i vera da možete promeniti stvari, a da se ne prepustite beznađu i frustracijama.
Hronična bolest nosi sa sobom ogromne psihološke i fizičke prepreke. Zato je otpornost na bolest neophodna. Morate biti u stanju da se nosite sa njom kako biste spasili sebe.
Istraživanja pokazuju da ljudi koji pokazuju viši nivo izdržljivosti na bol imaju tendenciju da se brže oporave, bolje upravljaju bolom, manje su podložni hroničnoj depresiji i anksioznosti i imaju bolje zdravstvene rezultate od onih koji su manje otporni.
Otpornost utiče na misli i, prema tome, na ponašanja. Manje otporna osoba koja doživljava bol može da pomisli: “Pa, ja ne mogu da vežbam” ili “Moj lekar mi ne pomaže dovoljno.”
Fleksibilna osoba misliće: “Kako mogu poboljšati svoju situaciju? Šta mogu
da uradim da se ponovo normalno krećem?“
Stručnjaci se slažu da neki ljudi izgledaju prirodno otporni na bol, ali šta je sa onima koji to nisu? Zato je otpornost veština koja se može razvijati i usavršavati tokom vremena, samo je potrebna upornost.
Probajte sledeće strategije da izgradite svoju otpornost:
Fokusirajte se na pozitivno. Istraživanja pokazuju da je optimizam sastavni deo izgradnje otpornosti na bol kod reumatske bolesti
Učite iz iskustva. Kada se suočavate sa novim neuspehom, vreme je da se zapitate:“ Kako sam se bavio problemima u prošlosti? Koje strategije treba da preskočim ovog puta?”
Proširite svoje znanje. Postavite mnoštvo pitanja kada ste u kancelariji reumatologa i redovno čitajte o vašoj bolesti. Učenje povećava otpornost. Što više naučite o tome kako najbolje živeti sa svojom bolešću, to ćete imati više kontrole. Kontrola, kao i snalažljivost, daju vam samopouzdanje da se krećete napred i pobedite bol.
Pronađite svoje mir. Nađite vremena da pronađete i radite stvari koje volite. Emocije kao što su radost, zadovoljstvo suprotstavite stresu.
Krećite se. Vežbanje smanjuje anksioznost i depresiju, poboljšava san i povećava nivo hormona koje poboljšavaju raspoloženje, uključujući neurotrofni faktor iz mozga, protein koji poboljšava rad mozga. Istraživanja su pokazala da ljudi koji su fizički aktivni imaju manje vrednosti krvnog pritiska i hormona stresa.
Zatražite pomoć. Sistemi podrške su okosnica otpornosti. Niste navikli da tražite pomoć? Shvatite da to nije znak slabosti. Krenite da tražite pomoć od osoba koje su vam najbliže.
Budite zahvalni. Zahvalnost čini da razmišljate o tome šta imate, što
vas, zauzvrat, sprečava da se fokusirate na ono što nemate. Mnogi ljudi su
naučili lekcije uz pomoć svoje bolesti. Gledaju na bolest kao poklon koji ih je naučio da uspore i uživaju svakog dana. Zbog toga imaju uravnoteženiji i mirniji život.
