Ono što je potrebno na samom početku naglasiti da varikozne vene nisu samo estetski problem, već kao posledica zanemarivanja i progresije bolesti postaju značajan medicinski problem.

Kao posledica nelečene venske bolesti dolazi do pojave nekoliko značajnih komplikacija:

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Tromboza i zapaljenje površnih vena (Thrombophlebitis superfitialis)

Poseban medicinski problem koji može da životno ugrozi pacijenta predstavlja nastanak tromboze u površnom venskom sistemu sa znacima zapaljena, tkz. tromboflebitis, koji se javlja u oko 50% pacijenata sa nelečenim površnim proširenim venama.

Tromboza dubokih vena i Plućna embolija

Tromboflebitis može u 5-15% pacijenata može dovesti do tromboze dubokog venskog sistema najčešće preko insuficijentnih perforantnih vena. Kao posledica migracije tromba može nastati plućna embolija koja predstavlja potencijalnu fatalnu komplikaciju. Takođe, rizik od tromboze dubokih vena je tri puta veći u pacijenata sa proširenim venama u odnosu na opštu populaciju.

Pucanje proširenih vena- Ruptura varikoziteta

Predstavlja komplikaciju dugogodišnje venske bolesti koja nastaje kao posledica minimalne traume, npr. češanja koja dovodi do ozbiljnog i po život ugrožavajućeg krvarenja. Prvu pomoć se se sastoji u snažnom pritisku na mestu krvarenja i podizanju noge, a blagovremena operacija sprečava ovu po život opasnu komplikaciju.

Venski ulkus (Ulcus Cruris)

Venski ulkus (ulcus venosum) predstavlja jednu komplikovanih posledica venske bolesti i terminalnu promene kože i potkože u smislu pojave rane koja ne zarasta. Uglavnom se javljaju sa unutrašnje strane donjeg dela potkolenice i predstavljaju veliki socijalni i zdravstveni problem. Pre samog nastanka rane dolazi do promene boje kože u smislu tamne prebojenosti, svraba, otoka oko gležnja (koji se u početku javlja u večernjim satima) kao i zadebljanja i zapaljena kože i potkože u smislu hipostatskog dermatitisa. Takođe rana  najčešće nastaje kao posledica češanja promene na nozi koja je nastala zbog venske bolesti. Bolest se komplikuje infekcijom rane i nepodnošljivim bolovima.

Izvor: poliklinikajatros.rs

U poslednje vreme vam se dešava da iznenada izgubite dah, pa onda počinjete ubrzano da dišete i srce vam brže lupa, a pritom vas boli u predelu grudnog koša. Ove kratkotrajne epizode, koje prati iskašljavanje sukrvice ili krvi, ponavljaju se već neko vreme i počeli ste da osećate strah. To nije bez razloga i trebalo bi da se što pre obratite lekaru, jer navedeni simptomi ukazuju na mogućnost da ste oboleli od plućne embolije.

Prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog, objašnjava da ova bolest može biti vrlo opasna jer često opterećuje srce, zbog čega može doći i do smrtnog ishoda ukoliko se simptomi ne prepoznaju na vreme.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

– Plućna embolija označava začepljenje plućne arterije ili neke od njenih manjih grana usred postojanja tromba odnosno ugruška. Tromb sa periferije putem venske krvi dospeva u srce, a odatle u takozvani mali krvotok, gde zapuši jednu ili više arterija pluća – kaže naša sagovornica i dodaje da plućnu emboliju mogu izazvati krvni ugrušci, masne kapljice, vazduh odnosno gasovi, strana tela, bakterije, paraziti i ćelije tela, ali bolest najčešće uzrokuju trombovi koji se stvaraju u dubokim venama nogu i karlice.

– Najčešći faktor rizika za stvaranje ugrušaka u venama donjih ekstremiteta je dugotrajna imobilizacija, odnosno dugotrajno sedenje i ležanje nakon preloma nogu, kuka ili većih povreda, kao i nakon operacija, naročito reproduktivnih organa, operacija creva, bešike, prostate – objašnjava dr Jovanović i dodaje da se u tim slučajevima plućna embolija manifestuje kada dođe do infekcije, pa se pacijent javlja lekaru zbog zapaljenja pluća ili plućne maramice.

Ona kaže da su plućne embolije uglavnom manjeg obima i da najčešće prolaze bez simptoma, ili s minimalnim simptomima. Međutim, ukoliko se pacijent guši i iskašljava krv, može doći i do trenutne smrti, jer je došlo do embolije plućnog arterijskog stabla, koja može izazvati i akutni zastoj rada srca.

Lečenje

Prof. dr Dragana Jovanović kaže da se za smanjenje bolova u grudnom košu pacijentima daju analgetici, a za smirenje sedativi, dok je kod nekih neophodno uključiti i terapiju kiseonikom.

– Takođe je neophodno da se u terapiju uključe i trombolitici, koji pospešuju razbijanje ugrušaka, kao i kardiotonici. Kod nekih pacijenta jedini način izlečenja je hirurško odstranjivanje plućne embolije – navodi ona.

Prevencija

Prema rečima prof. dr Dragane Jovanović, prava i dovoljna preventiva u većini slučajeva jeste normalna telesna težina, kretanje, bavljenje sportom.

– Time se održava dobra cirkulacija u venama nogu i karlice i sprečava se formiranje tromba ili ugrušaka, koji su ishodište kasnijih plućnih embolija – savetuje Jovanovićeva.

Izvor: .kurir.rs

Kao posebna bolest razočaranih turista spominje se Pariski sindrom. Stručnjaci tvrde da poremećaj koji se manifestuje kao žestok napad gneva izaziva sukob između velikih očekivanja i brutalne stvarnosti u francuskoj prestonici.

Mnogi turisti se razočaraju kada nakon dugog maštanja dođu na željeno mesto i shvate da je u stvarnosti potpuno drugačije. Reč je o poremećaju, tačnije nervnom slomu, zbog kog desetine Japanaca godišnje iz “Grada Svetlosti” mora biti vraćeno u domovinu pa japansko predstavništvo u Francuskoj ima čak i dežurni telefon na kom se pruža pomoć obolelim sunarodnjacima.

 

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Svaki život počinje u njoj, fetus do 24. nedelje trudnoće samo u njoj može da preživi. Reč je, naravno, o materici. A šta zapravo znamo o ovom malom, a tako važnom unutrašnjem organu, šta se s njim događa za vreme trudnoće, a šta posle, kako beba stane u tu vrećicu, od čega ona oboleva, kako je sačuvati zdravom?

O tome smo razgovarali sa prim. dr Božicom Fatović, specijalistom ginekologije i akušerstva.

Materica, odnosno uterus, kako glasi njeno latinsko, time i medicinsko ime, kaže doktorka, smeštena je u sredini male karlice, između mokraćne bešike i rektuma.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Šuplja je, kruškolikog oblika. Kada je u normalnom položaju, što, nažalost, nije uvek slučaj, telom je okrenuta napred, uskim delom grlića prema završnom delu debelog creva, dok je dnom oslonjena o mokraćnu bešiku.

Zbog trudnoće se poveća i do 4.000 puta

Drugo stanje za nju je drugo sve, druga težina, druga veličina, a time i nešto drugačiji položaj u stomaku.

– Pre trudnoće materica je obično teška od 40 do 50 grama i velika je otprilike kao kokošije jaje. Tokom trudnoće njena težina se postepeno povećava i zna da dosegne i do kilogram. Prilagođavajući se plodu koji raste i obezbeđujući mu prostor za život, materica se enormno širi, pa se za devet meseci trudnoće njena zapremina poveća i više od 4.000 puta – objašnjava dr Fatović i dodaje da ona postepeno, kako plod raste, izlazi iz male karlice i prelazi u trbušnu duplju. Većim tokom trudnoće dno materice se nalazi u visini pupka, kasnije dođe na dve trećine rastojanja između pupka i rebarnih lukova, zatim se nalazi u visini rebarnih lukova, a pred porođaj, zbog spuštanja ploda prema maloj karlici, i dno materice se spušta, i to na polovinu rastojanja između pupka i rebarnog luka.

Posle porođaja skuplja se u loptu

Svoju prvobitnu težinu dostiže tek na kraju babinja, dakle, od šest do osam nedelja posle porođaja.

Šta se još događa s matericom posle porođaja? Odmah nakon porođaja, kaže doktorka, ona se skuplja u oblik čvrste lopte i spušta ispod visine pupka. Međutim, stegnutost materičnih mišića donekle popušta i slabi, tako da se ona u prva 24 sata posle porođaja nalazi na visini do dva prsta iznad pupka.

– To naizmenično skupljanje i opuštanje materice u prvim danima babinja praćeno je izbacivanjem krvi, pri čemu žena može da oseti neprijatnost u vidu bolova. To u našem narodu zovu „grize“. Desetog dana posle porođaja materica se vraća u malu karlicu – objašnjava dr Fatović.

Od čega najčešće oboleva

Najčešće bolesti materice su karcinom grlića i same materice, miomi, zatim ispadanje materice. Veoma veliki problem vezan za matericu jeste i vanmaterična trudnoća, koja nastaje kada se oplođeno jajašce umesto u materici usadi van materične šupljine. Ova trudnoća ne može da se iznese do kraja.

Jajnici su fabrika jajnih ćelija

Jajnici se formiraju već u sedmoj nedelji razvoja embriona u materici. U njima se proizvode jajne ćelije, ali i hormoni estrogen i progesteron. U menopauzi prestaju da proizvode jajne ćelije i time je završen reproduktivni period žene. Kasnije polako atrofiraju do veličine koštice šljive.

Zavaljena materica

Normalno je da se dno materice naslanja na zadnji zid mokraćne bešike, međutim, ono je često okrenuto unazad, prema debelom crevu, i tada govorimo o zavaljenoj materici.

– To je relativno čest problem kod žena. Kod nekih ne izaziva nikakve tegobe, dok kod drugih može da bude praćen bolnim menstruacijama. Zavaljena materica može, ali ne mora, da bude prepreka ostajanju u drugom stanju i iznošenju trudnoće – kaže dr Fatović i ukazuje da je ipak kod žena sa zavaljenom matericom sterilitet češći nego kod žena čija je materica u normalnom položaju.

Kancer se otkriva Papa testom

Papa test je pregled kojim se prekancerozna i kancerozna stanja grlića materice otkrivaju u ranoj fazi. Radi se tako što ginekolog uzme bris s prednje i zadnje strane grlića i iz kanala grlića za citološki pregled. Bris se zatim razmazuje po staklu i pod mikroskopom se traže abnormalne promene

Izvor: zena.blic.rs

Folie a deux je u doslovnom prevodu “ludost u dvoje” ili inducirana psihoza. U praksi, nastaje tako što jedna psihički poremećena i dominantna osoba inducira svoje patološke ideje i ponašanje na onu drugu, zdravu i submisivnu. Događa se da dvoje emotivno vrlo bliskih ljudi, kada se jedno od njih razboli, posle određenog vremena, počinju u potpunosti deliti iste sumanute ideje, fanatična uverenja, fobije ili psihopatsko ponašanje, deluzije i paranoje.

 

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Ljudi širom sveta svakodnevno obolevaju od hrane koju pojedu, a više od 250 poznatih bolesti prenosi se hranom.

Bolesti koje se prenose hranom su bolesti koje nastaju kao posledica konzumiranja kontaminirane hrane. Hrana je kontaminirana ukoliko su u njoj prisutni patogeni mikroorganizmi i/ili njihovi toksini.

Nakon konzumiranja kontaminirane hrane do pojave prvih simptoma bolesti može da prođe od nekoliko časova do nekoliko dana, što zavisi od odbrambenih snaga organizma i od količine mikroorganizama koji su uneti u telo. Mesto ulaska patogenih mikroorganizama i/ili njihovih toksina je sluzokoža želuca i creva, pa se kod većine bolesti koje se prenose hranom javljaju mučnina, povraćanje, stomačni grčevi i proliv.

Iako svako može da se razboli, posebno osetljive grupe su novorođenčad i odojčad, trudnice, starije osobe i osobe sa oslabljenim imunitetom.

Koje su najčešće bolesti koje se prenose hranom?

U našoj zemlji najčešće dijagnostikovane bolesti koje se prenose hranom su salmoneloze, kampilobakterioze, stomačni grip i stafilokokno trovanje hranom.

Salmoneloze uzrokuju bakterije iz roda Salmonella, koje su prisutne u crevnom traktu ptica, gmizavaca i sisara. Ove bakterije prenose se na ljude preko hrane životinjskog porekla. Salmoneloza se manifestuje povišenom temperaturom, prolivom i stomačnim grčevima.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Kod osoba sa postojećim hroničnim oboljenjem ili oslabljenim imunim sistemom, može doći do pojave komplikacija u vidu prelaska mikroorganizama u krv (septikemija).

Kampilobakteriozu izazivaju bakterije iz roda Campylobacter. Simptomi bolesti su povišena temperatura, proliv i stomačni grčevi. Kampilobakter je prirodni stanovnik creva zdravih ptica, i sirovo živinsko meso obično sadrži ovu bakteriju. Konzumiranje nedovoljno termički obrađene piletine, ili hrane kontaminirane preko piletine (preko kontaminiranih površina u klaonicama) je najčešći izvor i put prenosa kampilobakterioze.

Stomačni grip je uzrokovan norovirusima. Ovo oboljenje se javlja vrlo često, ali se teško dijagnostikuje. U kliničkoj slici dominira povraćanje, a oboljenje prolazi u roku od dva dana. Rezervaor zaraze je čovek.

Stafilokokno trovanje hranom je intoksikacija, koja nastaje kao posledica prisustva stafilokoka i/ili njihovog toksina u hrani. Simptomi bolesti su mučnina, grčevi i povraćanje. Rezervoar zaraze je čovek.

Botulizam je teško trovanje toksinom koji produkuje bakterija Cl. Botulinum u kontaminiranoj hrani. Prvi simptomi bolesti obično su oštećenje vida (zamućen vid ili dvoslike), otežano gutanje i sušenje usta, a nekada i povraćanje i opstipacija. Cl. Botulinum stvara spore koje su prisutne u zemlji, a izvor i put prenošenja su uglavnom konzervirana hrana, kobasica, dimljeno ili usoljeno meso. Oporavak može da traje mesecima.

Kako se bolesti koje se prenose hranom dijagnostikuju?

Dijagnoza bolesti koje se prenose hranom postavljena na osnovu kliničke slike se potvrđuje specifičnim laboratorijskim testovima. Bakterijski uzročnici ovih oboljenja uglavnom se izoluju iz stolice ljudi, dok se paraziti uočavaju mikroskopskim pregledom uzorka stolice. Kada je u pitanju stomačni grip, laboratorijska dijagnostika norovirusa nije rutinska, pa se ovi uzročnici teško dokazuju.

Da bi se dijagnoza ovih bolesti postavila, neophodno je da se obolele osobe jave svom ordinirajućem lekaru. Međutim, mnoge obolele osobe se ne javljaju lekaru za pomoć, tako da veliki broj ovih bolesti ostane neprijavljen.

Kako se leče bolesti koje se prenose hranom?

Terapija zavisi od simptoma bolesti i od težine kliničke slike obolele osobe. Ugalvnom se sprovodi simptomatska terapija u vidu nadoknade tečnosti i mineralnih materija, mirovanja i upotrebe probiotika za regulaciju crevne mikroflore (ako se pojavi visoka telesna temperatura i krv u stolici, treba izbegavati upotrebu probiotika).

U slučaju teže kliničke slike bolesti, lekar može da prepiše antibiotike prema laboratorijskom nalazu, i tada je neophodno antibiotsku terapiju sprovesti do kraja.

Kada obavezno treba potražiti pomoć lekara?

Lekaru se obavezno treba obratiti u slučaju pojave:

• Visoke telesne temperature.

• Krvi u stolici.

• Upornog povraćanja, koje onemogućava zadržavanje tečnosti.

• Znakova dehidratacije, kao što su smanjeno izlučivanje urina, suva usta i grlo i osećaj slabosti prilikom stajanja

• Proliva koji traje duže od tri dana.

Kolika je učestalost javljanja bolesti koje se prenose hranom?

Godišnje se u Republici Srbiji kroz zakonom propisan epidemiološki nadzor registruje između 20.000 i 25.000 slučajeva obolevanja od bolesti koje se prenose hranom.

Šta su epidemije bolesti koje se prenose hranom i zašto se javljaju?

Epidemija bolesti koja se prenosi hranom nastaje kada grupa ljudi konzumira istu kontaminiranu hranu, pa se dve ili više osoba razboli. Kod nas se najčešće registruju male porodične epidemije. Epidemija bolesti koje se prenose hranom otkriva se na osnovu povećanog broja obolelih ili na osnovu podataka o zajedničkoj izloženosti kontaminiranoj hrani.

Istraživanje epidemije sprovode epidemiolozi u cilju kontrole i suzbijanja epidemije, kao i sprečavanja ovakvih događaja ubuduće. Istraživanjem se utvrđuje ko, gde i kada je oboleo ili je bio izložen kontaminiranoj hrani i uzimaju se uzorci za laboratorijsko ispitivanje.

Kako dolazi do kontaminacije hrane?

Mikroorganizmi se nalaze svuda oko nas, tako da od polja do stola hrana može da se zagadi u svakom trenutku – tokom uzgoja, pripreme, obrade, čuvanja, distribucije.

Mnogi prouzrokovači bolesti koje se prenose hranom prirodni su stanovnici crevnog trakta životinja koje se uzgajaju za ljudsku upotrebu, i tada govorimo o primarnoj kontaminaciji. Voće i povrće može da se kontaminira ukoliko se za zalivanje upotrebljava zagađena voda ili se koristi prirodno đubrivo.

Pored toga, hrana može da bude i sekundarno, naknadno kontaminirana na više načina. Na primer, hranu može da kontaminira osoba koja njom rukuje, ukoliko ne vodi računa o ličnoj higijeni. Voće ili povrće može da bude kontaminirano sokovima svežeg, sirovog mesa, ako se za obradu ovih namirnica koriste iste radne površine ili pribor, koje se ne peru deterdžentom i vodom prilikom prelaska sa jedne na drugu vrstu namirnica. Termički obrađena hrana smatra se bezbednom. Međutim, kuvana hrana može naknadno da se kontaminira, ako dođe u kontakt sa sirovim namirnicama, što se naziva unakrsna kontaminacija.

Ukoliko dođe do kontaminacije hrane, vrlo je bitno kako se njom rukuje u tom slučaju. Bakterije koje prouzrokuju bolesti koje se prenose hranom moraju da se umnože u dovoljnom broju, kako bi mogle da dovedu do infekcije i pojave bolesti. Hrana, naročito životinjskog porekla, vrlo je pogodna sredina za rast i razmnožavanje baketrija u temperaturnom rasponu od 5 do 60ºC. Kao rezultat toga, hrana koja je bila „blago” kontaminirana i ostavljena nekoliko sati na sobnoj temperaturi, postaje izrazito zagađena i nije više bezbedna za upotrebu.

Generalno govoreći, na temperaturi frižidera većina bakterija prestaje da se razmnožava, a visoke temperature prilikom kuvanja uništavaju patogene mikroorganizme. Kada su u pitanju toksini koji pojedine bakterije proizvode, njihova osetljivost na visoku temperaturu varira. Stafilokokni toksin se ne uništava čak ni na temperaturi ključanja, ali srećom opasni botulinski toksin se potpuno inaktivira kuvanjem.

Koja vrsta hrane je posebno pogodna za prenošenje ovih bolesti?

Sirove namirnice životinjskog porekla, kao što su sveže meso, sveža piletina, sveža jaja, nepasterizovano mleko i proizvodi od nepasterizovanog mleka predstavljaju izuzetno pogodnu sredinu za patogene mikroorganizme. Posebno treba naglasiti da veliki rizik po ljudsko zdravlje predstavlja hrana koja potiče od više životinja. Na primer, jedna pljeskavica može da sadrži meso dobijeno od preko stotinu životinja. Jedan omlet u restoranu može da bude napravljen od jaja dobijenih od nekoliko stotina kokošaka. Ili jedna čaša sirovog mleka može da bude poreklom od nekoliko stotina krava. Na taj način, ukoliko je samo jedna životinja bila inficirana, zaraza će se preneti na celu količinu hrane.

Voće i povrće predstavlja poseban problem, jer se uglavnom konzumira u sirovom stanju. Pranjem ovih namirnica može da se smanji broj prisutnih mikroorganizama, ali oni ne mogu u potpunosti da se uklone. Značajnu ulogu u kontaminaciji voća i povrća ima kvalitet vode koji se koristi za njihovo zalivanje i pranje, vrsta đubriva koje se koristi i način čuvanja do konačne upotrebe.

Kako možemo da se zaštitimo od bolesti koje se prenose hranom?

• Pranjem ruku pre, u toku i posle pripreme hrane.

• Temeljnom termičkom obradom mesa, piletine i jaja.

• Upotrebom pasterizovanog mleka.

• Sprečavanjem kontakta sirovih namirnica i termički obrađene hrane.

• Čuvanjem hrane u frižideru.

• Besprekornom čistoćom svog kuhinjskog pribora i radnih površina.

Svetska zdravstvena organizacija dala je pet ključnih pavila za zdravstveno bezbednu hranu

1. Održavajte čistoću

• Obavezno perite ruke nakon upotrebe toaleta, kao i pre i više puta tokom pripreme namirnica.

• Održavajte čistim radne površine, pribor i posuđe.

• Zaštitite hranu od insekata, glodara i drugih životinja.

Patogeni mikroorganizmi koji se nalaze na rukama, krpama za brisanje, sunđerima, priboru za jelo, daskama za sečenje i drugim radnim površinama lako mogu da se prenesu na hranu, što povećava rizik od pojave bolesti koje se prenose putem hrane.

2. Odvojite sveže i kuvano

• Odvojeno pripremajte sirovo meso, ribu i morske plodove od drugih namirnica.

• Odvojeno pripremajte sirove od termički obrađenih namirnica.

• Temeljno perite pribor (noževe, daske) prilikom prelaska sa jedne na drugu vrstu namirnica.

• Sirove i termičko obrađene namirnice čuvajte u posebnim, dobro zatvorenim posudama.

Sirove namirnice, naročito meso, riba i morski plodovi i njihovi sokovi, mogu da sadrže patogene mikroorganizme koji se mogu preneti na druge namirnice prilikom pripreme i čuvanja.

3. Kuvajte hranu temeljno

• Kuvajte hranu temeljno, posebno meso, živinu, jaja, ribu i morske plodove.

• Pustite da čorba ili supa proključa. Uverite se da su sokovi iz termički obrađenog mesa ili živine bistri, a nikako ružičasti.

• Temeljno podgrejte termički obrađenu hranu.

Pravilna termička obrada namirnica može da uništi gotovo sve patogene mikroorganizme. Brojna istraživanja su dokazala da kuvanje na temperaturi iznad 70º C uništava bakterije u roku od 30 sekundi, čak i pri visokoj koncentraciji mikroorganizama, čineći hranu bezbednom za upotrebu. Posebnu pažnju prilikom termičke obrade zahtevaju mleveno meso, veliki komadi mesa i živinsko meso.

4. Čuvajte hranu na bezbednim temperaturama

• Ne ostavljajte kuvanu hranu na sobnoj temperaturi duže od dva sata.

• Sve sirove i termički obrađene namirnice koje se brzo kvare čuvajte u frižideru (na temperaturi do 5ºC).

• Termički obrađenu hranu do serviranja držite na visokim temperaturama (iznad 60ºC).

• Zamrznute namirnice otapajte na temperaturi frižidera.

• Ne čuvajte namirnice predugo, čak ni u frižideru.

Opasna temperaturna zona je temperatura između 5ºC i 60ºC, jer se u ovom temperaturnom okviru mikroorganizmi jako brzo razmnožavaju. Hlađenje ili zamrzavanje hrane ne ubija mikroorganizme, ali ograničava njihov rast. S druge strane, već na temperaturi od 50ºC, većina mikroorganizama se ne razmnožava.

5. Upotrebljavajte higijenski ispravnu vodu i sveže namirnice

• Koristite higijenski ispravnu vodu za piće ili pripremu hrane.

• Birajte sveže i neoštećene namirnice.

• Upotrebljavajte dugotrajne namirnice (pasterizovano mleko, dugotrajne mesne prerađevine).

• Voće i povrće dobro operite pod mlazom vode pre čišćenja ili konzumiranja.

• Obratite pažnju na rok trajanja namirnica

Sirove namirnice, uključujući vodu i led, mogu da budu kontaminirane patogenim mikroorganizmima i hemikalijama. Toksične materije mogu da se stvaraju u oštećenim ili plesnjivim namirnicama. Pranje i ljuštenje voća i povrća smanjuju rizik od nastanka bolesti koje se prenose hranom.

Izvor: apotekakraljevo.rs

Upala mozga (encefalitis) i moždanih omotača (meningitis), predstavlja akutnu infekciju uzrokovanu baktrijama, virusima ili gljivicama. Javljaju se sporadično ili epidemijski kod dece i odraslih.

Kako se dobijaju meningitis i encefalitis?

Način zaraze može biti različit, u zavisnosti od vrste uzrokovača infekcija. Obično se javljaju kod osoba sa oštećenim imunitetom ili kod novorodječeta ili se mogu javiti i kod osoba kod kojih je postojala neka infektivna bolest ili je radjena hirurška intervencija. Vidjaju se i u sredinama gde se ne sprovodi obavezna vakcinacija, u lošim socijalno-ekonomskim uslovima života, brojnim porodicama.
Kod virusnih zapaljenja, infekcija se obično prenosi kapljičnim putem, sekretom ali može i putem komaraca, krpelja, glodara, pijenjem mleka obolelih životinja, inhalacijom prašine, seksualnim putem. Virusi mogu ući i preko kože, ali i kroz placentu sa majke na bebu.

Bakterijske infekcije najčešće napadaju decu (70%), a period od početka ulaska bakterija u telo do pojave znakova zapaljenja mozga i moždanih ovojnica može biti jako dug i po nekoliko meseci.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Gljiviče infekcije su najčešće posledica dugotrajnog lečenja bakterijskih i redje virusnih infekcija. Obično se javljaju kod osoba oštećenog imuniteta i već dosta iscrpljenih od duge bolesti, ali se mogu videti i kod osoba koje su  bile na proputivanju i igrom slučaja boravile u endemskim krajevima (Latinska Amerika, delovi SADa).

Kako se infekcija širi u organizmu?

Po dolasku u organizam virusi napadaju sve organe (jetra, slezina, mišići) gde se dalje razmnožavaju a zatim prelaze i u mozak. Kod bakterija, infekcija obično počinje iz nosa ili grla i ide direktno u mozak, a gljivice se idealno razmnožavaju kada su poremećene odbrambene sposobnosti organizma.

Kako se manifestuje infekcija?

Meningitisi:
Počinju sa glavoboljom, mučninom, povraćanjem, povišenom temperaturom, ukočenim vratom, a nekad i pojavom ospe ili promenama po koži. Virusni meningitisi mogu trajati danima pa čak i nedelju dana do razvoja kompletne kliničke slike, ali mogu i bakterije da nastanu naglo (unutar par dana), dok su gljivične upale mozdanih ovojnica obično posledica duogotrajnih, iscrpljujućih, lečenih ili nelečenih bakterijskih infekcija i mogu biti bez povišene temperature. Kod dece se obično zapaža položaj „tronošca“- u sedećem položaju dete se oslanja na tri oslonca: dlanove, guzu i pete. U najtežim slučajevima dete zauzima ležeći položaj na boku sa zabačenom glavom unazad, a savijenim kolenima i laktovima.

Encefalitisi:
Obično nastaju naglo, veoma brzo, agresivno u toku nekoliko časova ili dana i najčešće su virusnog porekla. Praćeni su glavoboljom, temperaturom, epileptičkim napadima, poremećajem svesti i pojavom neurološkog ispada kao što su slabosti nekog ekstremiteta ili čak strane tela.

Koje su komplikacije i posledice ovih infekcija?

Kao posledica preležalog meningitisa mogu se javiti trajna oštećenja sluha, vida, šećerna bolest, gubitak kose, oštećenja drugih organa kao što je srčani mišić, jetra, zglobovi i kosti. Epilepsija i glavobolja može trajati godinama posle izlečenja, a kod dece može doći i do razvoja mentalne retardacije. Nekad bakterije u mozgu ili u moždanim ovojnicama mogu da naprave gnojnu čauru (lopticu) koja ima tvrdu opnu i koja se može odstraniti samo neurohirurškom operacijom.
Komplikacije tokom trajanja virusnog encefalitisa mogu biti vrlo ozbiljne, kao što su poremećaji disanja i potrebe za veštačkom ventilacijom, upale pluća, krvavljenja iz želuca, nemogućnost mokrenja, upala vena, pad i skokovi pritiska, srčani poremećaji, poremećeji lučenja hormona, generalizovana infekcija koja zahvata ceo organizam. Nakon preležanog encefalitisa mogu se javiti psihički poremećaji, intelektualni poremećaji (pamćenje, govor, učenje), neurološki ispadi (zaostajanje slabosti nekog od ekstremiteta ili nerava lica).
Gljiviče infekcije mozga i moždanih omotača su same po sebi komplikacija gore navedenih infekcija i udružene sa njima mogu dati zapaljenja malih krvnih sudova mozga, tromboze pa čak i akutne moždane udare.

Kako se leče upala mozga i moždanih omotača?

Sa lečenjem ne treba oklevati, treba započeti što pre i terapija je dugotrajna. Kod virusnih infekcija daju se antivirusni lekovi, kod bakterijskih antibiotici a kod gljivičnih antigljivični lekovi uz obaveznu nadoknadu tečnosti putem infuzionih rastvora. Lečenje se nastavlja sa daljim lečenjem simptoma koje bolesnik ispoljava. Tako kod epileptičnih napada, daju se lekovi za sprečavanje napada, kod krvavljenja iz želuca, povišene temperature, psihičkih izmena, dalju se lekovi koji bi te simptome prekinuli. Nega bolesnika je stalna i opsežna.

Kakva je prognoza ovih upala?

Virusni enecefalitisi mogu biti smrtonosni  od 3-30% slučajeva, bakterijski meningitisi kod dece i do 70%, a gljivični od 30-40%, te je neophodno što pre lečenje ovih bolesnika.

Kako da se zaštitimo?

Štitimo se adekvatnom prevencijom i edukacijom. Moramo znati da povišena temperatura nije bezazleno stanje naročito, ako uz nju idu i druge promene kao što su promene ponašanja, jake glavobolje, podatak da je većina dece u školi bolesna (ima temperaturu, kašlje, galvobolju, povraća i slično). Povišena temperatura zahteva lečenje i ispitivanje od strane svog lekara, uzimanje analiza krvi, briseve grla, nosa, mokraće. To ne znači da svaku temperaturu treba odma lečiti antibiotikom.  Zloupotreba antibiotika može u kasnijem životu biti loša po nas, jer stvaramo neosetljivost bakterija na antibiotike.
Moramo znati da svako dete mora biti vakcinisano na vreme u periodu kada je to zakonski predvidjeno i da se obavezna vakcinacija ne sme preskakati sem ukoliko lekar nije tako propisao. Takodje, bitno je da imamo adekvatnu higijenu, seksualnu kulturu, ishranu, uslove života i obrazovanja. Trudnice treba da budu svesne, da brinu ne samo o svom životu već i o životu deteta i da je njihovo zdravlje uslov za zdravo potomstvo. Prilikom putovanja u inostranstvo, treba se raspitati o načinu života tamo, da li postoje vakcine koje treba da primimo pre nego što odemo, da li postoji način ponašanja koji treba da poštujemo.

Izvor: neurologija.bg.ac.rs

Kada vas zasvrbi vagina, vrlo je frustrirajuće jer je teško počešati, pogotovo ako ste na javnom mestu ( i izuzetno nepristojno). Možda mislite da to nije ništa alarmantno, ali to je ustvari vapaj vaše vagine za pomoć. Može da bude nešto bezazleno, ali i simptom mnogo ozbiljnijeg problema. Tako da čim osetite svrab u intimnoj regiji, odmah posetite lekara – što je sigurno, sigurno je.

Predstavljamo vam pet uobičajenih razloga za svrab vagine.

1. Bakterijska vaginoza

Ovo je najčešći uzrok vaginalnog svraba, a javlja se usled disbalansa dobrih bakterija, kao i promena u pH vrednosti vagine.

Gledate televiziju Ordinacija Saveti lekara 24h

Ovaj svrab je sličan onome koji iskusite kada imate gljivičnu infekciju, osim što je u slučaju vaginoze iscedak vodenkastiji i obično ima neprijatan miris. Ako se ne leči može izazvati komplikacije kao što su cervicitis, salpingitis, endometritis, infekcije urinarnog trakta i upalnu bolest male karlice. Obavezno posetite ginekologa koji će vam dati terapiju u obliku vagitorija, mada se kod težih oblika koristi i oralna terapija.

2. Gljivice prave žurku

Vaginalna gljivična infekcija veoma je uporan zdravstveni problem koji pogađa velik broj žena i njihovih partnera,  a javlja se kao posledica pijenja antibiotika, nošenja mokrih kupaćih kostima, stresa, promena u ishranipa čak i zbog korišćenja agresivnih sredstava za intimnu negu. Takođe, može se preneti i seksualnim putem. Pored svraba, čest simptom je i beo, gust iscedak. Iako možete sami u apoteci kupiti potrebnu terapiju, neophodno je da posetite lekara koji će odrediti o kojoj gljivičnoj infekciji  se radi i koliko je slučaj težak.

3. Kontaktni dermatitis

Kontaktni dermatitis, koji možete dobiti zbog higijenskih proizvoda poput sapuna ili gelova za intimnu negu, ali i kondoma i lubrikanata. To je reakcija na alergiju na neki sastojak u proizvodu. Uobičajeni simptomi za kontaktni dermatitis su, pored svraba i crvenilo, otečenost i zadebljanje kože na određenim mestima. Mnogo toga može da prouzrokuje alergijsku reakciju, uključujući i parfemisani toalet papir, tako da, ukoliko ste skloni alergijskim reakcijama, dobro pazite šta koristite od higijenskih proizvoda. Uostalom, svaki ginekolog će vam reći da se vagina čisti sama, i da zaista nema potrebe da koristite agresivne proizvode.

4. Ekcem ili psorijaza 

Ekcem ili psorijaza prouzrokuju crvenilo i svrab u genitalnoj regiji, a pored njih javljaju se i mestimične promene na koži u vidu osipa. Obavezno zakažite ginekološki pregled!

5. Seksualno prenosive bolesti 

Seksualno prenosive bolesti uglavnom sa sobom, pored niza drugih neprijatnosti, nose i svrab. Zbog toga je važno da uvek koristite kondom. Pored hlamidije, herpesa ili gonoreje, svrab mogu da izazovu i stidne vaši, ukoliko ne depilirate intimne delove. Za seksualno prenosive bolesti je karakteristično da svrab polako prelazi u peckanje i bol. Tu je i iscedak neprijatnog mirisa, rane na genitalijama, ali i bol tokom odnosa. Ove bolesti mogu da vam stvore ozbiljne probleme i sterilitet. Moramo li da naglašavamo da iz ovih stopa otrčite kod ginekologa?

Izvor: srbijadanas.com