Činjenica je da se ne možemo vratiti kroz vreme i promeniti određene stvari. Takođe, možda ne možemo previše da utičemo na stvari koje nam se događaju i koje će nam se dogoditi, ali možemo odabrati način na koji ćemo na njih reagovati. Svaki dan nam nudi novi početak.

1. Prestanite da trošite vreme na pogrešne ljude

Ovaj život je prekratak da biste vreme provodili s ljudima koji iz vas “isisavaju” sreću i pozitivnu energiju. Nemojte se truditi oko onih koji konstantno podcenjuju vašu vrednost. Ako vas neko želi u svom životu, neka vam napravi mesta u njemu. Ne zaboravite da su pravi prijatelji uz vas kada se osećate najgore, a ne kada ste u svom najboljem izdanju.

2. Ne bežite od problema – suočite se s njima

Znamo da to nije lako. Rešavanje problema nije lako. Oni nas čine nervoznim, tužnim, povređenim, zabrinutim. Ipak, suočavanje s problemima, prilagođavanje i rešavanje je proces učenja i oni nas formiraju u osobe kakve jesmo. Pokušajte svaki problem da gledate kao priliku za učenje, sazrevanje i napredak.

3. Ne lažite sebe

Čak i ako lažete ceo svet, nemojte sebe. Naši životi se menjaju na bolje ako rizikujemo, a prvi i najteži rizik je da budemo iskreni prema sebi.

4. Ne stavljajte sebe u drugi plan

U ljubavnom odnosu je najbolnije kada osoba izgubi sebe jer previše voli nekog drugog i tako zaboravi da je i ona posebna. Da, pomažite drugima, ali i sebi. Ako se nađete u situaciji u kojoj bi trebalo pratiti svoje želje i učiniti nešto što vam je važno, ne oklevajte.

5. Nemojte pokušavati da budete nešto što niste

Jedan od najvećih izazova u životu je da budemo svoji u svetu u kojem od nas stalno očekuju da budemo kao svi drugi. Neko će uvek biti lepši od vas, neko pametniji, a neko mlađi, ali nikada niko neće biti vi. Nemojte se menjati samo da bi vas drugi ljudi zavoleli. Budite ono što jeste i pravi ljudi će zavoleti vaše pravo lice.

6. Ne živite u prošlosti

Ne možete započeti novo poglavlje u životu, ako neprestano čitate prethodno.

7. Ne plašite se da pogrešite

Raditi i grešiti je bar deset puta produktivnije, nego ne raditi ništa. Svaki uspeh ostavlja trag neuspeha za sobom.

8. Ne grizite se zbog starih grešaka

Moguće je da volimo pogrešnu osobu i plačemo zbog loših stvari iz prošlosti, ali sigurno je da nam greške pomažu da pronađemo ljude i stvari koje su dobre za nas. Bilo šta da nam se dogodilo u životu nas je pripremalo na trenutak koji tek treba da dođe.

9. Ne pokušavajte da kupite sreću

Mnoge stvari koje želimo su skupe. A sve ono što nas istinski zadovoljava je zapravo besplatno. Ljubav, smeh i posao koji nas ispunjavaju zadovoljstvom.

10. Ne tražite stalno sreću u drugima

Ako niste zadovoljni sami sobom, nećete biti zadovoljni ni odnosom s drugima. Trebalo bi da stabilizujete svoj život pre nego što ga podelite s nekim.

11. Ne razmišljajte previše

Na način koji će napraviti problem koji ne postoji. Procenite situaciju i odlučno reagirajte. Napredak zahteva rizik.

12. Ne mislite da ste nespremni

Niko nije 100 odsto spreman kada mu se ukaže prilika, piše atma.hr. Većina sjajnih prilika nas natera da izađemo iz udobne i sigurne zone, pa je logično da nam u početku nije ugodno.

13. Ne ulazite više u veze iz pogrešnih razloga

Bolje je biti sam, nego u lošem društvu. Ne žurite. Ako je nešto suđeno, dogodiće se u pravo vreme, s pravom osobom i s najboljim mogućim razlogom. Zaljubite se kada ste spremni, ne kada ste usamljeni.

14. Prestanite da odbijate nove veze samo zato što stare nisu uspele

U životu uvek postoji razlog zašto ste nekoga upoznali. Neki će vas testirati, neki iskoristiti, a ima i onih koji će vas naučiti nečemu. Ipak, najvažnije je što postoje ljudi koji će iz vas izvući najbolje.

15. Prestanite da se trkate s ostalima

Ne brinite o tome što drugi rade bolje od vas. Uspeh je borba sa samim sobom.

16. Ne budite više ljubomorni na druge

Zapitajte se: “Šta ja to imam na čemu mi svi drugi zavide?”. Iz tog osećaja nemojte razviti ponos, već samopoštovanje i zahvalnost.

17. Ne jadikujte i ne sažaljevajte se

Možda u datom trenutku ne razumete zašto vam se nešto događa, i verojatno je vrlo teško. Ipak, setite se problema iz prošlosti. Često ćete primetiti da su vas oni doveli na bolja mesta, do boljih ljudi i situacija. Zato se nasmejte. Dajte svima do znanja da ste danas jači nego juče i – tako će i biti.

18. Prestanite biti zlopamtilo – ne živite s mržnjom u srcu 

Tako ćete sebe povrediti više nego ljude koje mrzite. Oproštaj nije kada kažete: “To što si mi uradio je u redu”. Oproštaj je kada kažete: “Neću dopustiti da to što si mi uradio zauvek uništi moju sreću”.

19. Ne spuštajte se na tuđ nivo

Nemojte spuštati svoje kriterije da bi onima koji ne žele uzdići bilo ugodnije.

20. Ne gubite vreme pravdajući se drugima

Vašim prijateljima to nije potrebno, a neprijatelji vam ionako neće poverovati. Učinite ono za što u srcu osećate da je ispravno.

21. Ne radite stvari stalno iznova bez pauze

Kada nemate vremena da duboko udahnute, baš je trenutak da to učinite. Ponekad nam je potrebno da se odvojimo od onoga što radimo da bismo stvari videli jasnije.

22. Prestanite da pocenjujete lepotu sitnih trenutaka

Uživajte u malim stvarima, jer ćete se možda jednog dana osvrnuti i shvatiti da su one bile velike.

23. Ne pokušavajte da stvari učinite savršenim

Pravi život ne nagrađuje perfekcioniste, već one koji odrade što treba.

24. Ne idite linijom manjeg otpora

Kada rešite postići nešto veliko, to sigurno nije lako. Ne krećite lakšim putem. Učinite nešto posebno.

25. Prestanite se ponašati kao da je sve u redu, ako nije

U redu je da se na kratko dogodi “raspad sistema”. Ne morate se uvek pretvarati da ste jaki i dokazivati da je sve u redu. Ne bi trebalo da vas zabrinjava ono što drugi misle. Ako vam se plače – plačite.

26. Ne krivite uvek druge za svoje greške

Kada druge krivite za vlastite greške, ne preuzimate odgovornost, pa samim tim ti drugi preuzimaju kontrolu nad vašim životom.

27. Ne pokušavajte svima biti sve

Ako to pokušate, izgorećete. Ipak, ako uspete nasmejati jednu osobu, sve bi se moglo promeniti. Zato se fokusirajte.

28. Prekinite da se mnogo brinete

To što brinete ne znači da će sutrašnji dan biti lakši. Kako biste odlučili je li nešto vredno naše zabrinutosti postavite sebi pitanje: “Hoće li ovo biti važno za godinu dana? Za tri godine? Pet?”. Ako je odgovor ne, onda nije vredno brige.

29. Ne razmišljajte o onome što ne želite da se dogodi

Fokusirajte se na ono što želite. Ako se svako jutro probudite misleći kako će vam se nešto sjajno dogoditi tokom dana i dobro obratite pažnju, često ćete primetiti da ste bili u pravu.

30. Prestanite biti nezahvalni

Bez obzira na to koliko vam je teško ili lepo, svako jutro se probudite zahvalni na životu koji imate. Umesto da mislite o stvarima koje nemate, setite se onoga što imate, a drugima toliko nedostaje.

Izvor: srbijadanas.com

Odnos između svake ćerke i mame je vrlo složen – neke od njih ne mogu da provedu zajedno sat vremena bez svađe, neke ne mogu da izdrže dan da se ne čuju, a neke se vide samo za praznike. Bez obzira na količinu druženja, odnos s majkom oblikuje karakter žene, njena shvatanja sveta i ulogu koju ima, piše Daily Mail.

Irska spisateljica i psihološkinja Nataša Fenel u svojoj novoj knjizi “The Daughterhood” opisuje devet tipičnih odnosa koje majke formiraju s ćerkama, a do svojih saznanja je došla nakon opsežnih istraživanja.

“Svaka ćerka u sebi žudi za majčinim odobravanjem, makar tvrdi suprotno. Taj odnos je jedan od najvažnijih u životu žene, a ima i velik uticaj na to kakva će ona majka da bude”, kaže Fenel.

1. Zaposlena ćerka

Ne odgovara uvek na njene pozive, daje majci obećanja koja ne održi, kaže joj da nije kod kuće, iako jeste, kako ne bi svratila i žuri da okonča telefonski razgovor s njom.

2. Oštećena ćerka

Njena majka ima neku dijagnozu psihičke bolesti, poput depresije, ali dok je bila mlađa to nije shvatala. Ona je čitav život žudela za mamom kakvu imaju njene prijateljice, stabilna i na koju može da računa. Ćerka ima problema s poverenjem i strah ju je da se ne pretvori u svoju majku.

3. Ćerka narcisa

Njena majka je opterećena sobom, ćerku je oduvek kritikovala i nametala joj osećaj manje vrednosti. Odnos je narušen ili gotovo nepostojeći.

4. Ćerka koja se pretvara u majku

Ovom tipu pripada veliki broj ćerki, a sličnosti počinju da se pojavljuju u srednjem životnom dobu. Prepoznaje se po započinjanju rečenica tipičnim maminim frazama, pa čak i tonu glasa, a najčešće se sličnosti javljaju u razgovoru s decom ili partnerom.

5. Ćerka koja tuguje

Ona je imala ispunjavajući odnos s majkom, ali je on prekinut – najčešće zbog njene smrti ili teške bolesti, poput Alchajmera. Pomisao na majku izaziva tugu i bol, ali i zahvalnost na zajedničkim lepim trenucima.

6. Zavisna ćerka

Ona svakog dana zove majku, a ne može da zamisli donošenje većih životnih odluka bez konsultacija s njom, ali zove je i za sve drugo – kulinarske savete, kako bi se požalila na muža ili prijateljicu, savete šta da obuče.

7. Posvećena ćerka

Ova ćerka oseća kao svoju dužnost da udovoljava majci, odvede je na kafu i u šoping i da se s njom učestalo druži, kao način zahvalnosti za sve što je mama učinila za nju.

8. Neodlučna ćerka

Iako zna da bi trebalo više da pazi na osećanja svoje majke i da joj udovoljava, ovaj tip ćerke naprosto nema dovoljno volje i energije za to. Iako voli svoju majku, čvrsto veruje da je ona mama, a da ne bi trebalo da bude najbolja prijateljica.

9. Razočarana ćerka

Ona se oseća kao da nikad nije ispunila očekivanja svoje majke koja je konstantno kritikuje – od odabira posla i muškarca do načina kuvanja. To nastavlja da čini i nakon što ćerka dobije decu, ako ni zbog čega drugog, onda zbog pogrešnog vaspitanja. Ovaj odnos prepun je antagonizama, svađa ali i mirenja.

Izvor: 24sata.hr

Bonton pravila su pravila pristojnog ponašanja u društvu. Označavaju lep način izražavanja i ponašanja lepo vaspitanih i obrazovanih ljudi. Živimo u vremenu kada su stare vrednosti i tradicija ostavljeni po strani, a na ulici i u međuljudskim odnosima vlada haos. Podsetimo se nekih pravila ponašanja, koja su prihvaćena u svakom društvu

Bonton – opšta pravila

Opšta pravila bontona važe podjednako i za dame i za muškarce. Ukoliko Vam je stalo do mišljenja drugih ljudi bitno je da znate pravila ponašanja kako bi ostavili utisak fine, kulturne i prefinjene osobe. Neka od njih su:

• Ne pretvarajte se – kažite ono sto mislite, ali probranim rečima i ne vređajući tuđe stavove

• Recite „Hvala“ i za najmanje usluge jer će vas ljudi više ceniti i rado će vam pomagati

• Izvinite se kada pogrešite

• Dajtekomplimente

• Nemojte se hvaliti – pustite druge da uvide vaše kvalitete i uspehe

• Govorite ljubazno sa ljudima

• Ne ogovarajte. Slušajte druge dok govore bez prekida i upadica

• Obećajte samo ono što možete da ispunite i održite obećanje

• Dolazite na sastanke na vreme iispunjavajte svoje obaveze u roku, jer na taj način poštujete tuđe vreme i ne remetite raspored aktivnosti

• Ne rugajte se ljudima– ako želite nekog da zasmejete napravite šalu na svoj račun

• Vodite računa o svojoj pojavi – izgledu i načinu nastupanja, prilagodite odeću prilici

• Kada ste u gostima vodite računa da ne zauzimate previše prostora ili ometate aktivnosti domaćina

• Ponašajte se u skladu sa situacijom i mestom na kome se nalazite. Ako idete negde gde postoje posebna pravila, osnovni red je da se upoznate sa njima pre nego se tamo pojavite

• Kada zevate / kašljete / kijate, obavezno stavite ruku na usta. Po pravilu se „nazdravlje“ ne koristi, niti se skreće pažnja na to da je neko kinuo. Ukoliko se skreće pažnja, kaže se „Vi ste kinuli“, a osoba koja je kinula trebalo bi da odgovori „Hvala što ste primetili“

• U haustoru zgrade pozdravite svakog stanara, pa čak i one koje ne poznajete lično

• Svaki put kada uđete u zatvorenu prostoriju skinite šešir ili kapu

• Starijim osobama uvek persirajte, osim ukoliko oni instistiraju na tome da im ne persirate

Bonton u restoranu

Restorani su sastavni deo našeg privatnog i poslovnog života. Za ponašanje u restoranu potrebno je poznavati određena pravila jer okolina u restoranu veoma lako može da primeti naše propuste. Evo čega se treba pridržavati:

• Viljuška se drži u levoj ruci, a nož ili kašika u desnoj

• Supa se ne srče, niti se cela kašika stavlja u usta, već supu treba „piti“ iz kašike

• Tanjir sa supom se ne naginje prema vama, nego nasuprot vas – tako se smanjuje rizik od prljanja

• Ne drobi se hleb u supu, osim ako nije supa sama po sebi takva

• Prstima se jede: hleb, piletina, sendviči, krofne, suvi kolači, kao i sve ono što služi kao dekor

• Kosti se stavljaju na ivicu tanjira

• Voće jedemo rukom. Trešnje se jedu kašičicom, koštica se diskretno vraća u kašičicu i spušta u tanjir

• Salveta se stavlja na sto samo kada se završi sa jelom. U suprotnom, stoji u krilu

• Ukoliko se pravi pauza u jelu, viljuška i nož se postave u obliku slova A, pri čemu treba voditi računa da oštrica noža bude okenuta ka tanjiru, kao i vrh viljuške. Kada završite sa jelom, viljuška i nož se postave jedno uz drugo i postave tako da vrhovi budu „na jedanaest sati“, a krajevi „na pet sati“

• Laktovi nikada ne smeju biti na stolu

• Ukoliko se koristi čačkalica, treba zakloniti usta rukom

• Pribor se slaže od spolja ka unutra, a po tom redosledu se i koristi

Bonton na ulici

Ponašanje na ulici ima puno pravila. Većina nam je poznata, ali ima i detalja na koje nismo obratili pažnju pa se svakako treba podsetiti sledećeg:

• Muško-ženski par: žensko ide sa desne strane u opštem slučaju. Kada su prirodne nepogode ili je put loš, muško uvek treba da bude sa one strane koja je izloženija, dok ženska osoba uvek treba da bude zaštićena

• Žensko-ženski i muško-muški par: starije osobe, deca i osoba kojoj se iz bilo kog razloga izražava poštovanje treba da bude „zaštićenija“, odnosno da bude sa one strane koja je manje izložena „opasnostima“

• Troje: ukoliko idu dve osobe ženskog pola i jedna osoba muškog, muško je u sredini. Isto važi i za obrnut slučaj

• Više osoba: ide se u parovima, tako da se ne zauzima cela širina trotoara-puta

Bonton pozdravljanje

Najčešći izrazi koji se kod nas koriste za pozdravljanje su “Dobro jutro”, “Dobar dan”, “Dobro veče” i “Zdravo”. Mladi se danas najčešće pozdavljaju sa “Ćao”, kao i stranim izrazima kao što su “Hello” ili “Hi”. Pozdrav sa “Ljubim ruke” ili “Moj naklon” davno su izašli iz mode.

• Na mlađima/ muškarcima/ nižem socijalnom statusu je da priđu i pozdrave stariju osobu/ ženu/ nekoga koga poštuju

• Žena uvek prva pruža ruku muškarcu, starija osoba mlađoj, osoba viša po rangu onoj nižoj

• U lokalu mlađe osobe ustaju kada stolu priđe neko stariji. Takođe i svi muškarci koji sede za stolom treba da ustanu kada žena dolazi do stola. Žena ustaje samo ako je mlada, a stolu prilazi žena starija po godinama ili položaju

• Kada neka osoba ulazi u sobu gde već ima ljudi, obavezno prva pozdravlja bez obzira na godine i pol

• Pri pozdravljanju ne smeju se držati ruke u džepovima ni cigareta u ustima

• Kada se prilazi stolu, ljude koje poznajemo pozdravljamo klimanjem glave, nikako rukovanjem

Plesni bonton – pravila ponašanja

U današnje vreme pozivi na ples su znano ređi nego ranije.  Mladi obično izlaze po kafićima i klubovima pa ples, odnosno igra izgledaju mnogo drugačije. Ipak, da bi u posebnim prilikama bili prava dama ili gospodin, treba znati sledeća pravila:

• Plesni bontonpočinje pozivom na ples. Na ples poziva muškarac. Izuzetak je samo kada majka zamoli sina za ples

• Poziv na ples ne bi trebalo da se odbije, izuzetak su neke posebne situacije kada postoji opravdan razlog

• Ako ste odbili poziv na ples, za vreme trajanje pesme ne bi trebalo da prihvatite poziv na ples nekog drugog

• Nakon poziva na ples muškarac treba da doprati devojku do podijuma tako što će ona ići ispred njega

• Tokom plesa muškarac treba da vodi računa o devojci sa kojon pleše, da svoj nivo znanja i umeća prilagodi devojci

• Svaki ples trebalo bi odigrati do kraja sa istom osobom

• Nakon završenog plesa kaže se “Hvala” kao znak zahvalnosi za ples

• Nakon završenog plesa muškarac treba da otprati svoju partnerku do njenog mesta

Poslovni bonton

Poslovni život zahteva pridržavanje određenih pravila ponašanja kako za nas same tako i za ljude oko nas. Postoji niz pravila ponašanja u poslovnim sitaucijama, a neka od njih su:

• U svako zakazano vreme treba doći tačno i prikladno obučen.

• Tokom razgovora treba biti strpljiv, pažljivo slušati i kratko i jasno odgovarati na postavljena pitanja.

• Nije preporučljivo pričati loše za preduzeće za koje ste pre radili, niti postavljati pitanja izvan domena interesovanja o vašem budućem radnom mestu.

• Rukovodeće lice se kolegama obraća sa Vi.

• Kada dođete na neki poslovni sastanak ili nešto drugo, a pretpostavljeni je zauzet, telefonira ili ima neku drugu stranku, treba da se povučete.

• Tokom razgovora se sedi, ukoliko pretpostavljeni ne iskaže suprotnu želju (nikada prvi nemojte da sednete).

Bonton u kafiću

Da bi usvakoj situaciji bili kulturni i svojim primerom pokazali drugima kako se treba ponašati u svakoj situaciji, donosimo Vam par pravila ponašanja u kafiću.

• Muškarac ulazi prvi u kafić, lokal

• Kad se izlazi iz lokala, tada žena ide napred a muškarac iza nje

• Prijatelji koji se nalaze u lokalu, pozdravljaju se samo „u prolazu“

• Ako u lokal uđe prodavac cveća, žena treba da kaže „hvala“. Ako to ne učini, muškarac bi trebalo da kupi cvet

• Ako žena želi da zapali cigaretu, muškarac treba da uzme upaljač, pripali i kaže joj „hvala“  (ima čast da joj pripali cigaretu) a ona treba da ćuti ili kaže „molim“

• Šminka se popravlja u toaletu. Ogledalce ne vadite dok sedite za stolom

Bonton – Poklanjanje cveća

Uvek se poklanja neparan broj cvetova. Kada se cveće šalje, obavezno se ostavlja poruka.

Koju poruku šalje poslati cvet?

• Božur – simbol srećnog braka, uzvišenost i elegancija

• Crveni karanfil/ ruža – žrtvovanje, milost i ljubav

• Beli karanfil/ ruža – čistota i ljubav

• Ružičasti karanfil – ljubavna naklonost

• Hrizantema – najviše se koristi za sahrane i venčanja

• Ljiljan – uzvišenost, čistota, beskrajna lepota, sreća, besmrtnost

• Orhideja– egzotičnost, prefinjenost, ekstravagantnost, romansa, erotika i želja za intimnošću

• Iris ili perunika– dostojanstvo, hrabrost, slava

• Žuta ruža– veselje, zadovoljstvo, ali i neverstvo i ljubomora

• Narandžasta ruža– žudnja i opčinjenost

• Ruža boje lavande– ljubav na prvi pogled

• Roze ruža– zahvalnost, divljenje, nežnost, brižnost

• Bež ruža– prijateljstvo

• Suncokret– obožavanje i snaga

• Narcis– samoljubivost, neuzvraćena ljubav, ali i novi početak

• Lala– bogatstvo, raskoš, lepota, oholost, čežnja, zaljubljenost i ljubav

Bonton za decu

Veoma je važno i ništa manje bitno naučiti decu kako da se pristojno ponašaju u određenim prilikama. Vaša deca su najčešće odraz vašeg ponašanja i stavova pa tako morate voditi računa o svom ponašanju u njihovom prisustvu. Naravno,pretpostavljamo da ste vi prethodno upoznati sa pravilima lepog ponašanja

 Neka generalna pravila koja deca treba da znaju su sledeća:

• Treba da znaju da kažu “Hvala”, “Molim”, “Izvoli”, “Izvini”

• Odraslima, a ni vršnjacima sene upada u reč, najpre se lepo sasluša, a zatim govori

• Smeće se ne baca svuda po ulici, a ni kod kuće. Ako kanta za smeće nije u blizini, papir se stavi u džep pa kasnije baci

• Ako dete nije sigurno da li nešto sme da uradi, treba da pita odraslog “Smem li”

• U gostima treba poštovatipravila kuće i lepo se odnositi prema tudjoj imovini, odnosno stvarima

• Bez vređanja

• Bez tuče

• Bez ismevanja vršnjaka ili starijih

Takodje, roditelji na vreme treba da pripreme decu na ono što ih očekuje u školi. Neka pravila su već prihvatila ukoliko su pohađala vrtić, ali škola je ipak malo ozbiljnije mesto.

Bonton u školi

• Nastavnicima, psiholozima, pedagozima, čuvarima se persira

• Ne upada se u reč, već se podignu dva prsta, a zatim pita

• Na času se ne priča već prati gradivo, a odmor služi za druženje

• Kada se čas završi dete treba mirno da spakuje svoje stvari i izađe iz učionoce tek nakon učiteljice

• Sa drugarima se deli, treba ih ponuditi žvakama, bombonama ili čipsom jer niko ne voli cicije a i lakše će se ukopiti u društvo

Internet bonton

Sa razvojem interneta i novih tehnologija razvila se i potreba prikladnog i pristojnog ponašanja prilikom korišćenja istog. Pravila su sledeća:

• Ako želite nesto naglasiti, upotrebite podcrtu (eng. underscore). Primer: Uporno ti pokušavam objasniti da to _nije_ dobro

• Pisanje VELIKIM SLOVIMAsmatra se vikanjem te je stoga nepristojno

• Ako želite izraziti neki osećaj, učinite to pomoću zvezdica. Primer: Kako se toga pre nisam setio?! *sram*

• Ako se šalite, koristite emotikone („smajliće“) kako bi ljudi znali da se šalite. Pisana reč je hladna i 100 različtih ljudi interpretirati će je na 100 različitih načina

• Naši dijakritički znakovi (kao i znakovi iz drugih neengleskih abeceda) se načelno ne upotrebljavaju zbog nedostatka opšte-važečeg standarda. Ovo pravilo ne mora važiti na lokalnim forumima i chatu

• Što se tiče opšte komunikacije, preporučuje se ponašanje kao da sa ljudima razgovarate „oči u oči“

• Na chatunema mesta psovkama, vređanju, ponižavanju, omalovažavanju i ucenama

• Pomozite novim članovima savetom. Setite se da ste i vi jednom bili „newbie“, novi.

• Niko se nije naučen rodio

• Bez obzira na sva pisana i nepisana pravila, imajte na umu da ovde važe i državni zakoni. Sve što je ilegalno u stvarnom životu ilegalno je i na Internetu. Nemojte se zavaravati misleći da se možete sakriti iza izmišljenog nadimka

• Poštujte druge i bićete poštovani

• Ne isterujte pravdu! Za to postoje administratori i moderatori. Preduzimajući vlastite akcije samo ćete pogoršati stanje. Sve možete prijaviti administratoru

• Ako ste novi, šta god radili nemojte se ponašati arogantno i bahato jer vaše pametovanje neće naići na dobar odziv širih masa

• Delovi vulgarnih izraza (ako ih baš ne možete izbeći) cenzurišu se zvezdicama „*“

• Na boardu, forumu i chatu, kao i u društvu, stvaraju se neformalne grupacije. Ako se kao novi član sukobite sa članom neke grupe, dobre su šanse da će i ostali pripadnici grupe „otvoriti na vas vatru iz svih oružja”, pa makar se slagali s vama. Krenite polako i pustite da vas ljudi upoznaju.

• Ljudski je grešiti ali i opraštati.

• I administratori su ljudi.

• Nikad, ali nikad se ne predstavljajte kao neko drugi!

Najvažnije pravilo od svih glasilo bi “Poštujte druge da bi drugi poštovali Vas”

Izvor: beleske.com

Iako imaju najbolju nameru, roditelji često imaju pogrešan pristup i greše u nekim odlukama kada je u pitanju vaspitanje dece. Gde nastaje problem, objašnjava naš istaknuti neuropsihijatar i psihoterapeut Vladeta Jerotić.

Već je davno rečeno da je dete najnemoćnije biće u prirodi. Da bi što bliže označio svu slabost novorođenog deteta, ogromnu zavisnost od afektivnog života roditelja, njihovog interesa, straha, ravnodušnosti.

U životinjskom svetu ovaj period bespomoćnosti traje relativno kratko i sve radnje životinjskog para roditelja, ili samo jednog od njih, upravljene su ka što bržem i uspešnijem osposobljavanju nejakog mladunčeta za samostalan život.

Kada se ova samostalnost jednom postigne, roditelji su ispunili svoj zadatak i mladunče odlazi, milom ili silom.

U ljudskim zajednicama takav proces još postoji samo kod tzv. primitivnih naroda (i to ne svih) ili u siromašnijim slojevima stanovništva sa brojnom decom. Karakteristično je pri tome da se kod ovakvih naroda i u ovakvom sloju stanovništva ređe viđaju duševni poremećaji u razvoju, o kojima mislimo da govorimo.

1. Uslovi razvoja

Kod svih naroda koji nastanjuju civilizovane zemlje, sve do onih u visokocivilizovanim i kulturnim društvima, svejedno da li je trenutno reč o društvima sa strogom patrijarhalnom strukturom porodice ili onom, u najnovije vreme, prelaznog tipa, za koje još ne znamo čemu će odvesti – razvoj deteta protiče pod znatno drukčijim uslovima, koji ne samo što ne jačaju osećanje sigurnosti i samostalnosti kod deteta već ga, naprotiv, koče i ometaju.

Nije pri tom bitno da li je reč o klasičnom tipu porodice sa strogim, patrijarhalnim ocem i slabom, potčinjenom majkom, ili o roditeljima koji, prezauzeti svojim brigama i spoljnom angažovanošću, prepuštaju vaspitanje dece nekom drugom odgajivaču ili prosto ulici.

U oba slučaja ono što će odlučiti da se dete pogrešno razvija jeste nedostatak topline, sigurnosti i autoriteta kod samih roditelja. Jer ako je dete zaista na početku bespomoćno, od koga ono može da dobije onaj prvi neophodan impuls ka sigurnosti i zbrinutosti nego od roditelja. Ono nema nikakav drugi kriterijum za sopstvenu vrednost nego priznanje koje dobija od svoje najbliže okoline.

Ne zaboravimo pri tom Adlerovu tvrdnju da svako dete ne samo što oseća svoju inferiornost nego je ono stvarno i inferiorno u odnosu na svet odraslih koji ga okružuje. Nije čak bitno da li je neko dete fizički defektno ili ružno, jer imamo niz primera da ovakva deca i kasnije odrasli ljudi, pravilnim odgojem koji je detetu pružio materijala za samopotvrđivanje i priznavanje njegove ličnosti, uopšte ne pate od nekog osećanja inferiornosti.

Obratno: dosta je dece obdarene i inteligencijom i fizičkim izgledom koja zbog pogrešnog odgoja vrlo mnogo pate od nedostatka poverenja u sebe, plašljivosti i stidljivosti.

2. Sigurnost i značaj

Sada smo se već približili nastanku neuroza. Neurotičar je čovek koji je u razvoju svoga osećajnog života sprečen oštećenjima koja je doživeo postupcima hladnih, nezainteresovanih, potcenjivačkih, u osnovi nesigurnih i neurotičnih roditelja, ili onih koji zamenjuju roditelje. Naravno, ne samo ovakvih roditelja. Potreba čoveka da se oseća siguran i značajan jača je i od seksualnog nagona. Ako je ova potreba rano frustrirana, neće biti ništa čudnovato ako se i seksualni nagon pogrešno razvije.

Razvoj ovakvog deteta, neumitnom logikom svirepih zbivanja u njegovoj okolini, za koje roditelji često i nisu krivi, jer su i sami bolesni, opredeljen je, kako Adler kaže, jednim fiktivnim ciljem, čija je osovina neutoljiva potreba za priznanjem i važenjem. Nije pri tom bitno da li će se ovakav neurotičar razvijati začauren u svoj svet fantazija, dnevnih sanjarenja, udaljen od stvarnog života strahom od ponavljanja doživljenih trauma u detinjstvu ili će pokušati neumerenom i uvek loše usmerenom agresijom da se oslobodi ovog nepodnošljivog osećanja nesigurnosti i slabosti.

Bitno je u ovome neurotičnom razvoju to što je takav subjekt uvek okrenut prošlosti, umesto sadašnjosti, jer su njegove neispunjene želje za priznavanjem u prošlosti, a ne u sadašnjosti. Uvid u apsolutnu ne mogućnost da se prošlost ponovo doživi njemu gotovo uvek nedostaje. Druga karakteristika neurotičara proizlazi iz prve.

3. Sloboda da čovek bude svoj

Uslov za razvoj samostalne i zrele ličnosti je u doživljenom i proživljenom osećanju sigurnosti i priznanja u detinjstvu. Ako toga nije bilo, neurotičar će neprestano kasnije težiti da dobije priznanje od spoljnjeg sveta, a ne od samog sebe.

Veće nesreće za ličnost čoveka nema. Ako se neko neprestano trudi da zadobije milost i priznanje svoje okoline (ovde, naravno, nije reč o potrebi normalnog čoveka za priznanjem svoje stvarne vrednosti), nemajući poverenje u samog sebe, svi su uslovi da se razvije u ropsku i nesamostalnu ličnost od koje ni društvo ne može imati nikakve koristi.

Ako bismo se na kraju upitali za sociološke uzroke porasta neuroza u savremenom svetu, onda svakako dolazimo do problema strukture društva koje formira i porodicu od koje zavisi razvoj pojedinca u njoj. Totalitarni režimi, s jedne strane, kojima i nije cilj razvijanje samostalnih ličnosti, i anarhična demokratija, s druge, u kojima bespoštedna konkurentska borba povećava strah i nesigurnost – plodno su zemljište na kome uspeva neuroza.

Samo takva zajednica i društvo koji, po Fromovim rečima, pružaju pojedincu najbolje šanse za razvijanje svih njegovih mogućnosti, prevazići će već postignutu čovekovu “slobodu od” otvarajući perspektive “slobodi za” tj. slobodi da čovek bude svoj, da bude produktivan i potpuno probuđen.

(Vladeta Jerotić, odlomak iz knjige “Čovek i njegov identitet”)

Vežbe koncentracije izoštravaju vaš um i unapređuju sposobnost koncentrisanja. Iako zvuči čudno, ali i za koncertraciju je važna vežba ukoliko želimo da ostanemo “u formi” i napredujemo.

Priprema za vežbe

• Pronađite mesto gde vas niko neće ometati. Ukoliko želite, možete sedeti na podu. Važno je da vam je kičma ispravljena.

• Udahnite duboko nekoliko puta i opustite se.

• Svaka od navedenih vežbi trebalo bi da traje oko 10 minuta. Kako budete napredovali, povećajte trajanje vežbi na 15 minuta.

• Počnite sa prvom vežbom. Ponavljajte je svaki dan sve dok je ne budete u potpunosti usavršili.

• Svaki put kada vam nešto odvuče pažnju, počnite ispočetka.

• Usavršavanje ovih vežbi može da traje danima, nedeljama, pa čak i mesecima.

• Svu svoju pažnju usmerite ka vežbama. Nemojte zaspati ili dozvoliti da vam misli odlutaju. Onog trenutka kada shvatite da razmišljate o nečemu drugom, počnite ispočetka.

• Ne pokušavajte previse na samom početku već se držite sporijeg tempa.

Ukoliko vam je jako teško da vam misli ne odlutaju, ne očajavajte. Svi se susrećemo sa poteškoćama. Ako istrajete i nikad ne odustajete uprkos poteškoćama, uspeh je neizbežan.

Vremenom ćete shvatiti da možete da se skoncentrišete bilo kada i bilo gde. Moći ćete da budete skoncentrisani bez obzira na okolnosti, a pritom ćete zadržati smireni i staloženi stav.

Vežbe koncentracije

Prva vežba

Uzmite bilo koju knjigu i prebrojte reči u jednom paragrafu. Zatim ih prebrojte ponovo, kako biste bili sigurni da ste dobili tačan broj.

Zatim prebrojte dva paragrafa.

Kada vam i to postane lako, prebrojte čitavu stranu. Nemojte brojati tako što pokazujete brojeve, već se potrudite da prebrojite reči u glavi.

Druga vežba

Brojite unazad od 100 do 1.

Treća vežba

Brojite od 100 do 1 tako što ćete preskočiti svaka tri broja (100, 97, 94…)

Četvrta vežba

Odaberite neku reč ili frazu koja vas inspiriše, i ponavljajte je u glavi pet minuta. Kada budete mogli potpuno da se skoncentrišete, pokušajte da produžite trajanje vežbe na deset minuta.

Peta vežba

Uzmite neko voće i promatrajte ga sa svih strana. Ne dozvolite da vam misli odlutaju, već pokušajte da ostanete staloženi.

Šesta vežba

Ova vežba je slična prethodnoj, samo što umesto da posmatrate voće, u ovom slučaju treba da ga vizualizujete.

Dobro osmotrite voćku, zatim zatvorite oči i pokušajte da je zamislite što realnije i sa što vise detalja. Ukoliko zaboravite kako izgleda, otvorite oči, pogledajte voćku na kratko, a zatim ponovo pokušajte.

Sedma vežba

Uzmite neki manji predmet, kao što je kašičica ili čaša. Skoncentrišite se na predmet i posmatrajte ga sa svih strana. Pokušajte da se fokusirate na vizuelni deo i da ne razmišljate ni o čemu drugom.

Osma vežba

Ukoliko ste postali dovoljno vešti u prethodnim vežbama, možete da pokušate da odradite ovu.

Nacrtajte na papiru trougao, krug ili kvadrat i obojite ga.

Čitavu pažnju usmerite na oblik koji ste nacrtali, trudeći se da vam ništa ne ometa pažnju.

Deveta vežba

Počnite sa prethodnom vežbom, a zatim zatvorite oči i zamislite oblik. Ukoliko zaboravite kako crtež izgleda otvorite oči, pogledajte ga još jednom, a zatim nastavite sa vežbom.

Deseta vežba

Sada zamislite oblik otvorenih očiju.

Jedanaesta vežba

Potrudite se da bar pet minuta ne razmišljate ni o čemu. Ovu vežbu nemojte započinjati ukoliko niste uspešno odradili sve prethodne. Ukoliko su prethodne vežbe imale dobar ishod, moći ćete da potpuno ućutkate svoje misli, bar na kratko.

Često vežbanje je ključ uspeha. Što vise vremena posvetite ovim vežbama, brže ćete napredovati. Međutim, morate ih obavljati postepeno. Počnite sa deset minuta, i kako vam postaje lakše a vaša sposobnost koncentracije se povećava, povećajte i vreme trajanja vežbi.

Kada budete primetili rezultate, obožavaćete ove vežbe. Moći ćete da usmerite svoju pažnju na bilo šta sa lakoćom i bez imalo napora.

Kako vaša moć koncentracije jača, tako će se i vaš stav i reakcija na svet oko vas promeniti. Primetićete kako ste stekli neverovatno samopouzdanje i unutrašnju snagu.

Izvor; fakulteti.edukacija.rs