Naravno, o ukusima ne treba raspravljati, ali kada pročitate zbog čega je sve dobro jesti sardinu, shvatićete da je malo “žrtvovanja” ništa u odnosu na čak 18 prednosti koje ova namirnica nudi!

Izuzetno bogata proteinima

Pakovanje od 80 g sardine sadrži čak 23 grama proteina! Imajte u vidu da je preporučena dnevna doza od 24 do 28 grama ove veoma značajne materije.

Pomaže u lečenju upala i smanjuje rizik od nastanka bolesti

Sardine su odličan izvor EPA i DHA, dve masne kiseline za koje je nauka potvrdila da leče upale. Kako su upale koren većine bolesti, sardine će vam biti pomoćnik u sprečavanju različitih oboljenja.

Riznica ključnih vitamina i minerala

 Ova namirnica je odličan izvor bitamina B12, vitamina D, kalcijuma i selena. Vitamin B12 je posebno važan, budući da su studije pokazale da čak 40 odsto ljudi pati od njegovog nedostatka.

Čuva zdravlje kostiju

Zbog velike količine kalcijuma, sardine mogu da vam pomognu da sačuvate zdravlje kostiju. Svega 50 g sardine sadrži neverovatnih 217 mg kalcijuma!

Pomaže lečenju depresije i anksioznosti

Sardine u sebi sadrže mnogo omega 3 masnih kiselina, a nova naučna otkrića ukazuju da postoji jaka veza između ovih supstanci i nepodložnosti depresiji.

Reguliše šećer u krvi

Proteini i zdrave masnoće iz sardine su savršena kombinacija koja usporava apsorpciju šećera u krv.

Smanjuje apetit

Kada pojedete sardinu za obrok, toliko će vas zasititi da nećete osećati žudnju za grickalicama i nepotrebnom užinom. To će vam ujedno pomoći i da smršate.

 Jedna je od najmanje zagađenih riba

Sardine ne sadrže metale i gomilu toksina kao velike ribe, poput tune i sabljarke.

Ne utiče loše na životnu okolinu

Ove sitne ribe nalaze se praktično na samom kraju lanca ishrane, jer se hrane planktonima.

Zdravlje srca

Redovan unos dovoljne količine omega 3 masnih kiselina iz ribe kao što je sardina, odličan je za srce, jer snižava holesterol i krvni pritisak, pa samim tim sprečava nastanak krvnih ugrušaka.

Moćni borac protiv raka

Istraživanja su pokazala da dovoljan unos kalcijuma i vitamina D može dosta da pomogne u sprečavanju nekoliko vrsta raka.

 Jak antioksidant

Sardine sadrže selen, mineral koji pomaže u neutralisanju slobodnih radikala, što sprečava oštećenje unutrašnjih organa.

Popravlja imunitet

Čestom konzumacijom sardina možete da izgradite jak imunitet – nauka je pokazala da riblje ulje sardine utiče na povećanje broja ćelija ključnih za dobar imunitet.

Odlična za kožu

Masne kiseline iz sardina igraju veliku ulogu u zdravlju kože. One ublažavaju upalne procese na koži i daju joj zdravi sjaj.

Reguliše insulinsku rezistenciju

Insulinska rezistencija je jedan od najčešćih uzroka dijabetesa, praktično stanje pred dijabetes. Sardine mogu značajno da vam pomognu da oslobodite telo ovog opasnog stanja.

Smanjuje intenzitet slabljenja vida kod starijih ljudi

Dobra vest za sve one koji se bliže pedesetoj – sardine mogu da vam pomognu da sprečite gubitak i slabljenje vida!

Čiva zdravlje mozga

Ulje i masne kiseline iz ribe odlične su za mozak. To je možda i logično, budući da je sam mozak sačinjen od 60 odsto masnoća.

Riznica bakra

Sardine su prebogate bakrom, mineralom koji ključan za stvaranje energije iz ugljenih hidrata uskladištenih u ćelije.

 Izvor:stil.kurir.rs

Većina namirnica nam je danas lako dostupna, ali ta pristupačnost raznovrsne robe ne znači automatski da je sve zdravo i poželjno. To se naročito odnosi na ribu, koja je načelno veoma zdrava, ali može biti i opasna po zdravlje ukoliko konzumiramo pojedine vrste iz zagađenih područja. Riba jeste bogata proteinima, vitaminima, mineralima i zdravim omega-3 masnim kiselinama, ali šta znamo o onim vrstama koje nam dolaze iz udaljenih delova sveta? Mnoge od njih potiču iz zagađenih voda, ili se gaje u blizini velikih fabrika, a često izostaju adekvatne mere provere sastava, kvaliteta i izvora tih namirnica. Zagađenje mora i okeana je glavni problem i uzrok nekvalitetne i štetne morske hrane. Zbog toga treba obratiti pažnju na to šta kupujemo. Evo nekoliko smernica prilikom kupovine ribe.

Rečna ili morska

Slatkovodne vrste riba žive najveći deo svog života u slatkovodnim vodama – rekama, jezerima i potocima. Zbog niskog nivoa soli u slatkovodnim vodama, ove ribe zadržavaju so, koja im je važna zbog svojih mnogobrojnih uloga u pravilnom funkcionisanju organizma. Ipak, većina riba potiče iz mora i okeana, gde im je veća dostupnost hrane, poput algi. Rečna riba je siromašnija omega-3 masnim kiselinama u odnosu na morsku. Mada su i neke rečne vrste veoma dobar izvor ovih korisnih nutrijenata, kao na primer pastrmka, tolstolobik, som, šaran i rečni rakovi. Mada, trebalo bi izbegavati konzumiranje masne rečne ribe, kao što je šaran, a prednost dati posnijim vrstama – pastrmki i smuđu. Kada je morska riba u pitanju, najviše omega-3 masnih kiselina ima u masnoj ribi poput haringe, lososa, skuše, morune, tune, sardele…

Velik rizik

AJKULA Ova vrsta ribe se nalazi na vrhu lanca ishrane i hrani se drugim ribama. Dakle, hrana koju jede ajkula je često već zagađena živom, pa se tako povećava i nivo žive u njenom mesu.
SABLJARKA se bas kao i ajkula hrani drugim ribama i nalazi se na samom vrhu lanca ishrane, te i nju treba izbegavati.
SKUŠA Iako je mnogi preporučuju, skušu treba izbegavati, jer je predator i ne bira šta jede, pa postoji velika verovatnoća da je puna žive.
ALBAKOR TUNA Ova vrsta tune može sadržati povišen nivo žive, pa se preporučuje da je zamenite tunjevinom u konzervi, koja nema toliko žive.
PANGASIUS Ova vrsta soma je prepuna hemijskih otrova i bakterija, jer se uzgaja u reci Mekong, jednoj od najzagađenijih reka na planeti, koju velikim delom čini industrijska otpadna voda. Hrani se ostacima drugih riba.
BABUSKA pripada porodici šarana. Ova slatkovodna riba, poreklom iz Sibira, veoma je prilagodljiva, a kod nas je donesena iz Kine. Budući da ne zahteva posebne uslove života i da je svaštojed, može biti potencijalno štetna ukoliko se lovi u zagađenoj reci.

Napomena: Ribu i morske plodove izbegavajte da jedete u sirovom stanju, između ostalog i zbog virusa i bakterija koje jedino visoka temperatura može da eliminiše.

Dobar izbor

LOSOS treba jesti jer sadrži puno vitamina D, vitamina B12, selena, omega-3 masnih kiselina. Ali uvek birajte onaj organski, koji ima mnogo svetliju, bledoružičastu boju, nije jarkoružičast ni narandžast kao losos iz uzgoja. Gajeni losos hrane veštačkom bojom kantaksantinom da bi dobio izražajnu ružičastu boju i upravo takav losos najčešće viđamo u našim ribarnicama. Naučnici su još 1990. upozorili da je ova boja otrovna i savetovali su da se zabrani njeno korišćenje u uzgoju životinja, ali to nije prihvaćeno.
SARDINE su jeftina i pristupačna opcija, a ujedno su i veoma zdrave. Izuzetno su bogate vitaminom D, zdravim mastima i kalcijumom, budući da sadrže sitne kosti.
INĆUNI sadrže znatno manje žive od skuše, a sadrže puno gvožđa.
SOM Iako nema dovoljno masti kao losos, tunjevina, skuša i ostale masne ribe, som ima dovoljno omega-3 masnih kiselina i zaslužuje da se nađe na trpezi.
BAKALAR je riba bogata ne samo omega-3 masnim kiselinama već i aminokiselinama. Isto važi i za haringu.
PASTRMKA je slatkovodna vrsta ribe koja ne može živeti u zagađenom okruženju, pa zbog toga spada u najkvalitetnije ribe. Sadrži izrazito veliki procenat gvožđa, pa se preporučuje ljudima koji pate od anemije.
OSLIĆ je najzastupljenija morska riba kod nas jer dobro “podnosi” zamrzavanje, ali i zbog povoljnog odnosa cene i kvaliteta. Meso oslića je sočno, nemasno, izuzetno bogato belančevinama, kao i fosforom.

Mr ph Jasmina Timić, Katedra za bromatologiju, Farmaceutski fakultet Beograd

Izvor: topzdravlje.rs

Pastrmka ima vrlo posno belo meso bez kostiju veoma delikatnog ukusa. Većina vrsta pastrmki svoj čitav život provodi u slatkoj vodi. Najradije borave u veoma hladnim rekama, potocima i jezerima. Veoma je popularna i velika kalifornijska pastrmka koja je bogata masnoćom. Jedinke koje teže i preko 1,5 kilograma se nazivaju i “losos pastrmke”. Njihovo meso je ružičasto poput mesa lososa jer talože pigmente boje iz hrane koju jedu (škampi, rakovi). One potiču sa pacifičke obale Severne Amerike i u Evropi nisu uzgajane sve do 1880. godine.

U zavisnosti od vrste, pastrmke se uzgajaju ili samo u ribnjacima ili prvo u slatkoj vodi, a potom u kavezima u slanoj vodi. Tako se, na primer, u Norveškoj losos pastrmke prenose u morske kaveze i potom prodaju kao pastrmke iz fjorda. Kod uzgoja u ribnjacima veoma je važno precizno doziranje hrane, obzirom da pastrmka ne može da se utovi. Takođe, gustina populacije predstavlja odlučujuci faktor uspeha: pastrmkama je potrebno dovoljno prostora – ukoliko ih je previše, one uginu.

Pastrmka je izuzetno zdrava riba, a da biste je što češće pripremali izdvojili smo tri zanimljiva recepta.

SALATA SA LUKOM

POTREBNO JE

700 g pastrmke, 7-8 glavica crnog luka, so, ulje, biber, suvi začin, peršun, malo tartar sosa

PRIPREMA

Ribu operite, skinite glavu i ispecite u rerni. Kada je gotova, očiste je od kože i kostiju i isitnite meso. Glavice crnog luka, krupno sečene, prodinstajte dok luk ne postane staklast. Pomešajte ribu i luk i dodajte začine i tartar sos. Ohladite u činijacama i poslužite.

PASTRMKA SA POVRĆEM

POTREBNO JE

4 pastrmke srednje veličine, 1-2 limuna, maslinovo ulje, so, nekoliko veza svežeg ruzmarina, 1 paprika, velika crvena, 1 velika glavica luka, 2 struka celera, 1 velika šargarepa, 1/2 anisa, nekoliko čena belog luka.

PRIPREMA

Ribu oprati, malo posušiti i narezati na par mesta sa obe strane. Posoliti i premazati sa maslinovim uljem. U trbušnu šupljinu staviti po jednu malu krišku limuna i grančicu ruzmarina. Povrće očistiti i narezati na krupne komade. Limun takođe. Čene belog luka samo prignječiti sa nožem i onako sa ljuskom pomešati sa povrćem. Posoliti, preliti sa maslinovim uljem, one preostale kriške limuna malo iscediti i sve dobro izmešati. Povrće staviti na dno tepsije, ravnomerno. Gore složiti pastrmku. Rernu uključiti na 180 stepeni. Ako želite, možete dodati vrlo malo vode dole na povrće. Peći dok riba ne porumeni.

PASTRMKA SA BADEMIMA

POTREBNO JE

4 pastrmke, 120 grama badema, 1 decilitar ulja, malo putera ili maslaca, malo sitno seckanog peršuna, 2 limuna, brašno, so, biber.

PRIPREMA

Pastrmke dobro očistiti, posoliti, pobiberiti, poprskati limunovim sokom, uvaljati u brašno i ispržiti na ulju. Popariti bademe, skinuti im ljusku, iseckati na listiće i propržiti na maslacu dok ne dobije bakarnu boju. Bademe istresti na pržene pastrmke. Na preostalom maslacu od prženja badema iscediti limun, dodati sitno seckani peršun, kratko propirjati i preliti preko pastrmki. Servirati sa kuvanim povrćem ili rižom, a ukrasiti sa kriškama limuna i nekim zelenim povrćem.

Oslić predstavlja dugu tanku ribu vretenastog oblika, sa bodljikavim perajima na leđima, istaknutim očima, čija je donja čeljust dosta izražena. Glava i leđa oslića imaju čelično sivu boju, a stomačni deo ove ribe je srebrno-bele boje. Dužina oslića dostiže do 75 cm, dok težina može biti do 3.7 kg. Kod nekih primeraka može dostiži i do 25 kg.

Poznate su 10 vrsta oslića, koje su klasifikovane prema boji – beli, crveni, srebrni, itd.

Sastav oslića

100 g svežeg oslića sadrži 87 kalorija, 308 mg kalijuma, 83 mg natrijuma, 15.8 g proteina, 0.4 g omega-3 masnih kiselina, 2.2 g masti, 0.4 g zasićenih masti.

U sastav oslića ulaze i mnogi vitamini rastvorljivi u masti, veliki broj mineralnih materija kao što je jod, cink, bakar, mangan. Morske ribe, kmeđu kojima je i oslić, sadrže i velike količine mikroelemenata kao što je fluor, gvožđe, brom i litijum.

Koristi od oslića

Kao i ostale ribe, i oslić je dosta koristan. Smatra se da osobe koje konzumiraju ribu makar jednom nedeljno smanjuju verovatnoću za slabljenje vida u starijim godinama za 50%.

Konzumacija ribe je usko povezana i sa radom srca. Riba i riblje ulje se preporučuju u profilaktici kardiovaskularnih oboljenja. Aminokiselina koje se nalaze u osliću i koje su korisne za srce ima dosta.

Pored navedenog, meso ove ribe je bogato vitaminima grupe A, E i D. Oslić je odličan izvor kalcijuma, magnezijuma, selena, cinka, gvožđa i fosfora. Navedeni vitamini se mogu naći i u životinjskom mesu, ali u znatno manjim količinama.

Španski naučnici su sproveli istraživanje čiji je zadatak bio da ustanovi svojstva ikre mnogih morskih riba.

Pri samom istraživanju su ustanovili da se najveća koncentracija veoma korisne omega – 3 masne kiseline nalazi u tri vrste ribe, a među njima je i oslić. Deficit omega – 3 masnih kiselina može dovesti do hipertonije, depresije, dijabetesa, problema sa kardiovaskularnim sistemom, itd.

Zahvaljujući konzumaciji ribe, organizam može da proizvodi i hormon serotonin, a on j eveoma važan za dobro raspoloženje i psihičko blagostanje.

Meso oslića je siromašno mastima, što ga čini odličnom namirnicom za osobe koje su na dijeti.

Čuvanje oslića

Oslić spada u ribe koje se mogu lako naći u velikim marketima. Na tržištu se oslić najčešće može naći ceo, u obliku fileta i u obliku svežih ili zamrznutih kotleta. Kada kupujete svež oslić, uvek birajte ribu sa sjajnom kožom i čisto belim mesom, na kom nema nikakvih tragova ogrebotina ili crnih tragova. Miris oslića treba da bude kao sveža morska voda.

Priprema oslića

Oslić je jedna od omiljenih riba upravo zbog svog ukusnog belog mesa, koje nema masti. Struktura mesa može biti nežna ili tvrda, a bela boja može imati rozikaste nijanse. Velika prednost oslića jeste to što ima malo kostiju i koje se bez problama uklanjaju. Aroma mu je jača u odnosu na druge ribe.

Oslić se može spremati na sve načine kako se i sve ostaleribe spremaju: pohovanje, pečenje u rerni ili na roštilju, dinstanje ili prženje. Odlično se slaže sa paradajzom i paradajz sosom.

Oslić se najčešće sprema kao pohovan. Predlažemo vam jedan recept za ukusan pohovani oslić.

Potrebni sastojci: 4-5 fileta oslića, 100 g prezli, 2 jajeta, ulje za prženje, 2 kašike brašna, biber i so.

Način pripreme: Filete ribe isecite na veće komade i pobiberite i posolite. Komadi oslića se pohuju tako što se prvo uvaljaju u brašno, pa u jaja, prezle i ponovo u jaja. Pržite u dobro zagrejanom ulju dok ne dobiju zlatkastu boju. Pohovani oslić se služi sa limunom i garnirom po izboru.

Izvor:bonapeti.rs

Poznato je da najdugovečniji ljudi na planeti svoju ishranu pretežno zasnivaju na ribi. Međutim, i ostali morski plodovi veoma su zdravi. Sadrže omega-3 masne kiseline, pa bi ih trebalo jesti barem jednom nedeljno. Na taj način, kažu stručnjaci, imaćete zdravo srce i bitno će se smanjiti šanse da dobijete srčani udar. Osim toga, morski plodovi su puni vitamina, minerala i ulja. A evo zašto bi trebalo da budu neizostavan deo menija, naročito leti

* Lignje imaju samo 70 kalorija na 100 grama. Sadrže proteine, omega-3 masne kiseline, bakar, cink, vitamin B i jod. Svaki od ovih sastojaka čini dobro zdravlju. Na primer, bakar je važan za apsorpciju i metabolizam gvožđa. Vitamin B2 može da ublaži migrene, a fosfor pomaže kalcijumu da izgradi kosti i zube. Jedite ih sveže, za predjelo, ali vodite računa da ne budu pržene, jer ćete prženjem povećati unos kalorija (za čak tri puta), ali i transmasti koje nose rizik za nastanak nekih vrsta karcinoma.

* Dagnje imaju najviši nivo omega-3 masnih kiselina od svih školjki. Bogate su jodom, pa stoga odlične za one koji imaju neaktivnu štitnu žlezdu i žene srednjih godina koje se žale na umor. Obiluju i folnom kiselinom i vitaminom B12, usled čijeg nedostatka se javljaju umor, konfuzija, čak i oštećenja nerava. Činija dagnji zadovoljiće dnevne potrebe za ovim vitaminom, ali trudnice iz predostrožnosti ne bi trebalo da ih jedu.

* Hobotnica je takođe niskokalorična. Na primer, 85 grama sadrži 140 kalorija i nimalo zasićenih masti. Obiluje vitaminom B, kalijumom, selenom, gvožđem, ali i aminokiselinom koja smanjuje nivo holesterola u krvnim sudovima. Hobotnica deluju umirujuće na nervni sistem, dobra je u prevenciji bolesti srca, pomaže osobama koje pate od manjka gvožđa…

* Škampi, rakovi, gambori sadrže cink, jod, selen, malo masnoća i kalorija (oko 100 kalorija na 100 grama), visok nivo vitamina B12. Selen je dobar za imuni sistem i optimalan rad štitne žlezde. U 100 grama račića nalazi se samo 76 kalorija. Ipak, ako imate visok holesterol, jedite ih samo povremeno.

Napomena: kao i za druge namirnice, i ovde važi pravilo da su sveži morski plodovi mnogo zdraviji od zamrznutih jer sadrže mnogo soli, odnosna natrijuma, koji je neizbežan deo zamrznutih namirnica.

Izvor:novosti.rs

Režim ishrane u kojem je osnovna namirnica tunjevina brzo daje rezultate. Dnevni unos ograničen na maksimalno 1.200 kalorija. Ova vrsta ribe bogata je vitaminom D i omega-3masnim kiselinama, pa je dobra i za srce.

Postoji nekoliko dijeta sa tunjevinom, a od njih je najpoznatija trodnevna tuna dijeta. Ova dijeta je veoma restriktivna jer plan ishrane omogućava unos ispod 1.200 kalorija dnevno pa se sprovodi samo kratkoročno.

Dijeta sa tunjevinom se drži tri dana, a zatim četiri dana normalno jedete. Za vreme dijete svakog dana porcija tunjevine je obavezna. Tokom ove dijete dozvoljeno vam je da pijete čaj, crnu kafu i vodu.

Promoteri tri dana tuna dijete kažu da možete izgubiti do pet kilograma. Ekstremno nizak kalorijski unos znači da ćete izgubiti malo masti, ali gubitak težine će verovatno doći pre svega zbog izbacivanja tečnosti jer ishrana podrazumeva veoma malo ugljenih hidrata, koji pomažu telu da zadrži tečnosti. Nema dokaza da ova dijeta snižava holesterol i čisti telo.

Tokom dijete trebalo bi da se striktno pridržavate režima ishrane i da pijete najmanje 2,5 litra vode svakog dana. Varijacije dijete sa tunjevinom dozvoljavaju neke zamene, kao što su tost ili jogurt za sladoled od vanile i sir za tunu.

Redovno konzumiranje tunjevine ima pozitivan efekat na organizam, jer tunjevina sadrži dosta vitamina D, omega-3 masnoća (do 50 odsto smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, poboljšava funkcije mozga i pomaže u smanjenju težine). Tunjevina je bogata vitaminima i fosforom. Ona sadrži veoma malo masti i gotovo da i nije potrebno začinjavati je osim sa nekoliko kapi limuna.

Za dijetu se osim sveže i smrznute tunjevine može koristiti i tunjevina u konzervi. Mera od pola šolje odgovara polovini klasične konzerve težine od 180 do 200 grama.Koristite konzervu sa tunom u komadu, a ne u komadićima i dobro ocedite ulje.

JELOVNIK

PRVI DAN

Doručak: 1 šolja crnog čaja ili kafe, 1/2 grejpfruta ili voćni sok, 1 tost namazan puterom od kikirikija (ili susama).

Ručak: 100 – 150 g tunjevine u salati sa rukolom, kolutovima manjeg krastavca, čeri paradajzom i (po želji) kašikom barenog kukuruza šećerca, 1 šolja crne kafe ili čaja.

Večera: 100 g kuvanog goveđeg mesa, 200 g dinstane boranije, 200 g narendane šargarepe sa nekoliko kapi limuna, manja činija pudinga od vanile (oko 100 g), 1 srednja jabuka, 1 šolja crne kafe, čaja ili vode za piće.

DRUGI DAN

Doručak: 1 šolja crnog čaja ili kafe, 1 kuvano jaje, 1 tost, 1 banana.

Ručak: 200 g tunjevine, 5 krekera, 1 šolja kafe, čaja ili vode za piće.

Večera: 200 g grilovanih pilećih prsa, 100 g barene šargarepe, 200 g barenog brokolija, 1 banana, činijica pudinga od vanile (oko 100 g), 1 šolja crne kafe ili čaja.

TREĆI DAN

Doručak: 1 šolja crnog čaja ili kafe, 5 krekera, 30 g sira, 1 jabuka srednje veličine.

Ručak: 1 kuvano jaje, 1 tost, 1 šolja crne kafe ili čaja.

Večera: 200 g tunjevine, 100 g barene šargarepe, 100 g barenog karfiola, 1 kruška srednje veličine, mala činija pudinga od vanile (oko 100 g), 1 šolja crne kafe ili čaja.

Izvor:novosti.rs

Rečne (slatkovodne) ribe su bogat izvor proteina visoke biološke vrednosti, obiilja mineralnih sastojaka (naročito fosfora), a sadrže i znatne količine vitamina (naročito A i D). Vrlo je bogata esencijalnim aminokiselinama i drugim supstancama potrebnih organizmu za rast, razvoj, intelektualni rad i druge veoma važne funkcije. Za ljudski organizam je potrebno da se najmanje dva puta nedeljno konzumira ribu. Meso ribe se brzo i lako vari, a povoljno utiče na metabolizam, jer ima malo vezivnog tkiva. Organizam sastojke odlično iskorištava. Preporučuje se za ishranu dece, odraslih, starijih i bolesnih osoba, a posebno u preventivi zdravih osoba.
Rečna riba je siromašnija omega-3 masnim kiselinama u odnosu na morsku ribu. Ali neke vrste rečnih riba (i gajenih) veoma su dobar izvor ovih masnih kiselina, kao: pasrtmka, som, šaran i rečni rakovi.

Rečna riba za pripremu jela treba da bude živa. Uginula riba gubi na kvalitetu mesa, a stajanjem duže od 24 sata u hladnjaku nije više za upotrebu, jer dolazi do raspadanja vezivnog tkiva.
Živu ribu treba umrtviti, tako da se umota čistom krpom, levom rukom se drži, a desnom rukom udari maljem po glavi. Krpu odmah skinuti i ribi odseći glavu. Oprati je od krvi nekoliko puta, pa je očistiti spolja od krljušti, a iznutra izvaditi utrobu.

1. a) Redosled čišćenja ribe za kuvanje

   Ribu koja je namenjena za kuvanje, treba najpre očistiti od krljušti, skinuti sluzavi sloj ili kožu odrati (oguliti). Riba se umoči u ključalu vodu i koža oguli.

   Čišćenje krljušti – čiste se naročitom napravom, viljuškom ili nazubljenim nožem, od repa prema glavi.

   Vađenje utrobe – na trbušnoj strani, oštrim nožem, od analanog otvora prema glavi, napraviti rez i sadržinu izvaditi.

2. b) Redosled čišćenja ribe za pečenje

   Kada se riba peče ucelo, na vratu se napravi otvor i izvadi se trbušni sadržaj. Prilikom vađenja trbušnog sadržaja paziti da žučna kesica ne pukne, jer tada, nažalost, riba nije više za upotrebu. Ako se u ribi nalazi ikra, odvojiti je i odmah staviti u mleko, pa je kasnije upotrebiti. Od mlečca se priprema dobra čorba.

KONZERVIRANJE RIBA

U cilju što dužeg čuvanja, ribe se mogu konzirvirati na više načina: zamrzavanjem, sušenjem, usoljavanjem, dimljenjem i konzerviranjem. Najviše se koriste zamrznute ribe i ribe u konzervi.

Soljenje – Postoje tri načina: jako, suvo i mokro soljenje (ili salamura). Za jako soljenje treba upotrebiti 2 dg soli na 10 dg ribe. Za suvo soljenje ribu treba natrljati sa spoljašnje i unutrašnje strane Za salamuru se obično upotrebljava rastvor u odnosu 5-6 dg kuhinjske soli rastvorene u litar vode.

Načini konzerviranja riba

Sušenje – Ribu treba očistiti, oprati i ostaviti na podlogu da voda otkaplje. Zatim usoliti (5% soli na količinu ribe). Usoljena riba se slaže u drveni sud, koji se nakon punjenja, poklapa sa drvenim poklopcem, pritisne kamenom i tako ostavi 48 sati. Posle toga se riba vadi, naniže na štapove, malo ispere vodom i okači da se suši na suncu ili promajnom vazduhu 10-14 dana.

Dimljenje – Koristi se bukovo ili hrastovo drvo. Dva načina su dimljenja: hladno (na niskoj temperaturi od +2 do -30^oC) i toplo (na visokoj temperaturi od 70-130^oC). Toplim dimljenjem se dime pastrmke, šarani, bele ribe, a hladnim jegulje.

Zamrzavanje – Odmah posle ulova ribu očistiti, ohladiti na 0^oC, a zatim je staviti u zamrzivač na najnižu temperaturu. Tu može ostati najviše tri meseca. Jednom odmrznuta riba ne sme se ponovo zamrzavati.

Način pripremanja riba

Mariniranje – Očišćena riba mariniranjem može se čuvati 6-8 dana. Za marinadu je potrebno: sirće, vino ili mešavina jednog i drugog, biber u zrnu, lovor, ruzmarin, crni luk, koren šargarepe, koren peršuna, so, ulje. Svi sastojci se pomešaju i preliju preko ribe. Na taj način meso ribe dobije prijatan, malo nakiseo ukus.

Kuvanje – Za kuvanje su najbolje ribe srednje veličine. Stavljaju se u hladnu vodu toliko da ogreznu i kuvaju u poklopljenom sudu da meso omekša.

Dinstanje – Sve vrste riba se mogu dinstati, bilo cele ili u komadima. Za kilogram ribe dovoljni su oko 4 kašike ulja, sok od limuna (ili razblaženo domaće sirće) i so. Dinsta se 2-25 minuta na zagrejanom ulju, povremeno dolivajući po malo vode. Po ukusu se mogu dodati i začini, belo vino i aromatično lišće.

Pečenje ribe u foliji – Očišćenu ribu umotati u zamašćenu foliju sa unutrašnje strane. Svetla strana folije treba da je sa unutrašnje strane. Riba mora biti dobro zatvorena. Peče se nešto duže na višoj temperaturi.

Izvor: bezgluten.net

Svi znamo da je riba zdrava za jelo. Puna je omega 3 masnih kiselina i zbog toga moramo da je jedemo najmanje dva puta nedeljno.

 Donosimo vam spisak 9 najzdravijih riba na svetu:

1. Atlantski losos: Kažu da omega  3 masne kiseline koje se nalaze u crvenom mesu ove ribe mogu da utiču na biološki sat čoveka, što znači da može da uspori naše starenje.

2. Zubatica: Ova plava riba se smatra izuzetno korisnom za čoveka jer sadrži obilje fosfora, kalijuma, kalcijuma, natrijuma i gvožđa.

3. Atlantska haringa: Ova riba se smatra masnijom ribom, ali omega 3 masne kiseline koje sadrži, od velike  su koristi za kardiovaskularni sistem čoveka.

4. Jezerska zlatovčica je riba koja živi u slatkim vodama. Njeno meso je masno skoro kao meso lososa, ali se ne suši kada se termički obradi.

5. Girice – Inćuni ili sardele, su vrsta ribe koja ima toliko proteina da može da parira bilo kojem mesu. S druge strane njene kalorijske vrednosti su male. Bogata je vitaminima i mineralima koji su potrebni čoveku da bi normalno funkcionisao.

6. Skuša – ova riba je savršena za svaku dijetu jer sadrži malo kalorija a monogo vitamina i minerala neophodnih za ljudski organizam.

7. Pastrmka –  Ako samo jednom nedeljno budete jeli pastrmku možete sniziti holesterol, ojačati krvne sudove i nerve i izbeći probleme sa pamćenjem u starosti.

 8. Sardina – Ova mala riba se dobro apsorbuje u ljudskom organizmu i odličan je izvor proteina. Sardina sadrži čitav kompleks vitamina (A, B12, B6, D) i riblje ulje, koje snižava holesterol.

9. Tuna – ova riba je puna omega 3 i  omega 6 masnih kiselina što je svrstava u jednu od najkorisnijih riba.

Nikad ne štedite na kvalitetu ribe. Ako hoćete da obradujete sebe i svoju porodicu ribljim obrokom, izaberite pametno, jer nije svaka riba zdrava. Postoje one koje se masovno proizvode i pune su otrovne žive.

Izvor:Stil.kurir.rs

Šaran je slatkovodna riba, veoma prilagodljiva i otporna na promene u sredini u kojoj se nalazi. To je i razlog zašto je jedna od napopularnijih riba koje se pecaju u svetu. Nakon 500 godina selekcije, danas postoji veliki broj podvrsta šarana.

Srednja težina koju može da dostigne je do 30 – 35 kg, a najboljima se smatraju oni koji teže od 800 g do 3 kg.

Šaran polnu zrelost dostiže između četvrte i šeste godine živvota u toplijim predelima, a kod nas se razmnožava u 3 – 4 godini života. Do 3. godine šaran može dostići dužinu do 35 cm i težinu oko 1 – 1250 g.

Šaran je riba koja je sa strane spljoštena, a karakteristična je po svojim visokim masivnim leđima i relativno maloj glavi. Postoje tri vrste šarana – Češki šaran – telo mu je prekriveno krljuštima, ivlji šaran – ima krupnije krljušti i golać – bez krljušti.

Šaran je dosta masna i hranljiva riba, a količina masti u njemu zavisi od uslova i mesta gde je riba rasla. Kao i većina riba, šaran je takođe izvor vrednih nezasićenih omega-3 masnih kiselina, proteina i raznim mikroelemenata, kao što je fosfor.

100 g šarana ima: Kalorije: 127 kcal; Kalorije od masti: 50.4; Masti: 5.6 g; Nezasićenih masti: 1.1 g; Omega-3 masne kiseline: 0.6 g; Holesterol: 66 mg; Proteini: 17.8 g; Kalcijum: 41 mg; Kalijum: 332 mg; Fosfor: 415 mg.

Odabir i čuvanje šarana

Uvek kupujte sveži šaran, koji je i deblji, posebno ako hoćete da ga punite. Oči ribe ne smeju da budu mutne – to znači da riba nije sveža. Šaran se čuva u frižideru pre upotrebe.

Šaran za Sv. Nikolu

Tradicija da se za Nikoljdan jede pečeni, punjeni ili prženi šaran je povezana sa veoma interesantnom legendom. Jednom kada je Sv. Nikola čamcem plovio po moru, digla se takva bura koja je probila čamac. Kako bi spasio čamac, sebe i svoje saputnike, ovaj svetac je uhvatio jednog šarana i njime zapušio mesto gde se čamac probio.

Od tada pa ubuduće se za Sv. Nikolu prinosi riba kao žrtva, u većini slučaja je to šaran, jer se on smatra slugom Sv. NIkole. Često se za ovu slavu pravi i šaran u testu. Nakon proslave praznika se kosti ovog šarana ne bacaju.

One se zapale, pa kada izgore, onda se zakopaju u zemlju ili se puštaju niz reku. prema verovanju, na taj način će se porodično blagostanje i plodnost povećati.

Starije žene su tradicionalno zašivale kosti šarana na dečije kape, i to u obliku krsta. To je trebalo da čuva decu od zlih sila i uroka. U Kini i Japanu se prema tradiciji devojčice po rođenju blagosiljaju da rastu zdrave, pametne i jake, kao i sam šaran.

Kulinarska upotreba šarana

Šaran koji je najbolji za punjenje teži do 3 kg, a za pohovanje su pogodni manji. Ukusno meso šarana je meko, kremasto, čvrste strukture, a takođe je veoma sočno i ukusno. Smatra se da su najukusniji šarani krajem leta i jeseni, kada ova riba već ima dosta masti za zimske mesece. Najbolje se sprema u potpunosti svež šaran u obliku kotleta.

Sveži šaran

Koteleti šarana do 1.5 kg su najbolji za prženje i pohovanje. Kod njih nije potrebno da se kičmeni stub uklanja uzdužno, kao što je to slučaj sa velikim ribama. pre svega, šarana treba dobro oprati i očistiti od krlušti. One se lako mogu ostrugati ako se riba potopi na 2-3 minuta u vruću vodu. Nakon toga isecite rep, kako bi izvadili izntrice i škrge. Na kraju, šarana ponovo operite i ocedite pre nego što počnete sa spremanjem.

Ako hoćete da pečete šarana na roštilju, onda prvo stavite nauljanu stranu krljušti ili kože oko 5-6 minuta da se peče, a zatim – unutrašnju stranu pecite oko 2-3 minuta. Sa šaranom se prave i veoma ukusne riblje čorbe. Osim šarana, u kulinarstvu je veoma cenjena i njegova ikra, koja kada se posoli i sazri postaje najbolji kavijar-tarama.

Izvor:bonapeti.rs